POLITIKA INVESTIRANJA puskica-Ispit-Finansijski menadzment  i racunovodstvo 2-Informacioni sistemi2, Ispiti' predlog Finansijski menadžment
mladost.ludost
mladost.ludost

POLITIKA INVESTIRANJA puskica-Ispit-Finansijski menadzment i racunovodstvo 2-Informacioni sistemi2, Ispiti' predlog Finansijski menadžment

2 str.
2broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
POLITIKA INVESTIRANJA puskica,Ispit,Finansijski menadzment i racunovodstvo,Informacioni sistemi,fon,fakultet organizacionih nauka
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled2 str. / 2
7 GLAVA POLITIKA INVESTIRANJA

www.puskice.co.yu

www.puskice.co.yu

1.Pojam finansiranja i pravila finansiranja 2.Pravila vertikalnog modela finansiranja 3.Pravila horizontalnog modela finansiranja 4.Optimalna struktura kapitala preduzeća 5.Poslovni rizik i poslovni levridž 6.Finansijski rizik i finansijski levridž 7. Princip ukupne vrednosti 8.Efekat poreza 9.Struktura kapitala u realnom svetu 10.Optimalna struktura kapitala 11.Signalizirajuća teorija 12.Početno finansiranje 13.Preduzetnički kapital 14.Početni upisi deonica 15.Kratkoročno finansiranje Hedzing pristup 16.Spontani izvori finansiranja preduzeća 17.Kratkoročno zaduživanje 18.Trgovinski krediti 19.Bankarski zajmovi 20.Određivanje cene kapitala 21.Hipotekarni krediti 22.Alternativni krediti koji se mogu dobiti na finansijskom tržištu 23.Dugoročno finansiranje 24.Sopstveni izvori dugoročnog finansiranja preduzeća 25.Akcijski kapital 26.Akumulirani dodatak 27.Amortizacija kao izvor kapitala 28.Osiguranje kamatne stope 29.Zamena, trampa- SWAP: 30.Terminski (ročni) zajmovi: 31.Lizing

1.Pojam finansiranja i pravila finansiranja Pod finansiranjem poslovanja preduzeća, normalno podrazumeva pronalaženje i obezbeđivanje dobijanja finansijskih sredstava predvičenih konceptom finansijske politike i finansijskog plana za ostvarivanje određenih poslovnih programa i razvoja. Oblici finansiranja (po D. Harle): 1.Sopstveno finasiranje (pribavljanje sopstvenog kapitala) se deli na: a)eksterno sopstveno finansiranje (pribavljanje osnovnog kapitala- glavnice, uloga i spoljnih rezervi preduzetnika) b)Interno sopstveno finansiranje (samofinansiranje- formiranjem rezervi iz dobiti, u otvorenom ili prikrivenom obliku) 2.Tuđe finansiranje (pribavljanje tuđeg kapitala)koje se deli na: a)Eksterno tuđe finansiranje (pribavljanje svih vrsta kredita, zajmova i ostalih tuđih sredstava) b)Interno tuđe finansiranje (korišćenje rezervi za penzije radnika i službenika, obustava poreza, socijalno osiguranje). Pod pravilima finansiranja podrazumevaju i označavaju kriterijumi za izbor sredstava finansiranja, odnosno kao norme za pribavljanje kapitala iz određenih poslovnih aspekata. Svrha pravila je da posluže pdz kao smernica za donošenje njihovih odlika o finansiranju, meĐutim ono treba istovremeno da posluže i spoljnim poslovnim partnerima kao osnova za ocenjivanje finansijeske situacije pdz. Pravilima fin bez obzira na imovinu (misli se na sredstva iskazana u aktivi bilansa (imovina se odnosi na konkretna osnovna i obrtna sredstva iskazana u aktivi) ovde se radi o pravilima obezbeđenja izvora finansiranja-tzv pravila vertikalnod met fin, pravvila fin imovine (aktive)-prv. horiz. met. fin.

2.Pravila vertikalnog modela finansiranja a) Pravila za odnos sopstvenog i tudjeg kapitala: zovu se i pravila za pokrice. U uk izvorima sredstava dominantnu ugogu treba da ima sopstveni kapital.No danas je opste prihvaceno bilo kakvo fiksiranje relacija izmedju sopstvenog i pozajmljenog kapitala ne moze da obezbedi sigurnu zastitu likvidnosti cak ni kada je pdz finansirano samo sopstvenim kapitalom. b) Pravila za odnos osnovnog kapitala i rezarvi: ako su vece rezerve u odnosu na sopstveni kapital preduzece je sigurnije. Puno obezbedjenje kapitala od gubitka moze se smatrati postignutim samo onda ako rezerve iznose oko 50% sopstvenog ili 25% ukupno angazovanog kapitala. c) Pravila za odnos dugorocnog prema kratkorocnom kapitalu: moraju biti u jednakom normalnom medjusobnom odnosu prema aktivnoj mogucnosti pokrica koja odgovara samom pdz.

3.Pravila horizontalnog modela finansiranja a) Zlatno bankarsko pravilo: glasi primljeni tudji kapital ne sme se dugorocnije koristiti nego sto je dobijen. Ipak ovo pravilo ima vecu prakticnu vrednost, jer je za preduzece mnogo vaznija

uskladjenost primanja i izdavanja nego uskladjenost rokova. b) Zlatno bilansno pravilo: insistira na respektovanju sledeceg: da dugorocno vezana imovina tj osnovna sredstva, treba da bude finansirana iz dugorocnih izvora, a kratkorocno vezana tj obrtna sredstva kratkorocnim kapitalom. c) Pravilo finansiranja 1:1 acid- test: zahteva jednakost izmedju gotovine, menica i duznika sa jedne strane i kratkorocnog kapitala sa druge strane. Upotrebljava se kao osnova za merenje likvidnosti prvog stepena. Na njega se u praksi naslanja pravilo 2:1 koje sluzi za utvrdjivanje likvidnosti drugog stepena. Ono zahteva da odnos obrtne imovine prema kratkorocnim obavezama bude najmanje 2:1.

4.Optimalna struktura kapitala preduzeća Politika strukture kapitala polazi od toga da sa dugom raste rizik, ali da visoki dug vodi do vise stope prinosa kapitala. Optimalna struktura kapitala je ona koja predstavlja optimalni bilans izmedju rizika i prinosa i usled toga maksimizira cenu akcije.

5.Poslovni rizik i poslovni levridž Poslovni rizik: je rizik poslova preduzeca ne uzimajuci u obzir dug. On predstavlja neizvesnost ostvarenja poslovnog rezultata kao prinosa na ukupno ulozena sredstva, odnosno kapital. Poslovni rizik zavisi od: promenjivosti trzista, promenjivosti prodajne cene, promenjivosti nabavne cene, prilagodjivost, poslovni levridz: obim po koga su troskovi fiksni.Poslovni rezultat(profit pre kamate i poreza) PPKP (EBIT)=PP-VT-FT. PPKP-poslovni rezultat (poslovni profit, poslovni dobitak, profit pre kamate i poreza) PP-prihod od prodaje; VT- varijabilni troškovi; FT-fiksni troškovi. Faktori poslovnog levridza: pokazuje procentualnu promenu poslovnog rezultata izazvanu jednoprocentnom promenom prihoda od prodaje. FPL=(PP-VT)/PPKP FPL=%promena poslovnog rezultata/%promena prihoda od prodaje. FPL pokazuje koliko se brze puta menja poslovni rezultat nego sto se menja prihod od prodaje. Ako je visi PL preduzeca visi je njegov poslovni rizik. FPL-faktor poslovnog levridža. Primer: FPL= 3 znaci porast obima prodaje od 1 , 2 ili 3% povecava posl. rezultat 3 , 6 tj. 9%.

6.Finansijski rizik i finansijski levridž Finansijski rizik je rizik ostvarenja bruto finansijskog rezultata (bruto dobitka kao bruto prinosa na sopstveni kapital. Rashodi finansiranja (troskovi kamata) uslovljeni su: strukturom kapitala, visinom kamatnih stopa, racionalnoscu upravljanja sredstvima. Faktor finansijskog levridza: FFL=PPKP/PPKP-K(bruto fin. rezultat) k-troskovi kamata FFL=%promena u zaradi po akciji/% promena poslovnog rezultata. FFL pokazuje koliko se brze puta menja bruto fin rezultat pr svakoj procentualnoj promeni poslovnog rezultata. PPKP- poslovni rezultat K-troškovi kamata FFL-faktor finansijskog levridža.

7. Princip ukupne vrednosti Tradicionalni pristup teorije strukture kapitala predstavlja da postoji optimalna struktura kapitala i da pdz može povećati svoju uk vrednost kroz razumno korišćenje levridža. Ovaj pristup predlaže da pdz može sniziti svoju cenu kapitala i povećati uk vrednost kroz levridž. Neki se protive tom pristupu i kažu: bazirano je na ideji da bez obzira kako se deli struktura kapitala pdz nad dugom, akcijama i drugim postoji očuvanje uložene vrednosti (uloga) To je zato što uk vrednost investicija pdz zavisi od profitabilnosti i rizika.

8.Efekat poreza: prednost duga u svetu korporacijskih poreza je ta sto se na kamatu na dug ne placa porez, tako da je ukupni iznos isplate za zajmodavca i za akcionara veci ako je dug upotrebljen. Vrednost poreskog stita=TID/I=TD gde je T-kooperativna poreska stopa I-kamata na dug TD-trzisna vrednost deonica. Vrednost preduzeća računa se po formuli: Vrednost preduzeća=vrednost ako je nelevridžovana+vrednost poreskog štita.

9.Struktura kapitala u realnom svetu Faktori koji utiču na vrednost odluke o strukturi: Ukupni rizik- kumulativni i finansijski rizik. Što je

poslovni rizik manji, moguće je prihvatiti viši finansijski rizik, što znači da je veće finansiranje iz dugova, jer uk rizik zahvaljujući manjem poslovnom riziku je prihvatljiv. Stopa rasta- pdz sa većim rastom mogu više da računaju na spoljni kapital. Položaj menadžmenta-ovaj f se računa sa menadžerskim konzervativizmom ili agresivnošću. Dug i podsticaj da se efikasno upravlja-opšti je utisak da visoki nivo duga stvara podsticaj menadžmentu da bude efikasniji. Finansijska fleksibilnost (elastičnost)-potencijalna buduća potreba za novčanim sredstvima i posledice oskudice tih sredstava, imaju važan uticaj na ciljnu strukturu kapitala. Pdz treba da ima mogućnost da se prilagođava u dva smera. Inflacioni gubici-kada je stopa inflacije zemlje dužnika viša od stope inflacije zemlje u čijoj valuti je izražen dug prema inostranim kreditorima, dolazi do inflatornog gubitka na dugu. Profitabilnost-često se primećuje da pdz sa vrlo visokom stopom povraćaja na investicije koristi relativno mali dug.

10.Optimalna struktura kapitala je ona koja maksimiriza cenu akcija pdz, i ovo se uvek odnosi na dug/odnos koji je niži nego onaj koji maksimizuje očekivanu zaradu po akciji.

11.Signalizirajuća teorija Menadžeri u stvarnosti imaju bolje informacije od investitora o pdz. Da bi se to videlo moraju se razmotriti dve situacije: 1)menadžeri znaju da su njihovi pogledi ekstremno povoljni ( ako pdz prodaje akcije kada profiti od NP počnu da pritiču, cena akcija će naglo porasti i novi kupci će se pojaviti, pa zato pokušavaju da izbegnu prodaju akcija i radije bi da pdz do novog kapitala dođe korišćenjem duga.) 2)gde menadžeri znaju da su njihovi budući pogledi veoma nepovoljni (pdz bi želelo da proda akcije koje bi značile ulaženje u nove investicije) Emitovanje akcija od strane zrelog pdz koje ima izgled za finansijske alternative, može se uzeti kao signal da pdz nije sjajna budućnost iz ugla njihovog menadžmenta. Ovo znači da kada zrelo pdz objavljuje ponudu novih akcija, cena njegovih akcija bi padala. Empirijske studije pokazale su da ovo tvrđenje stoji.

12.Početno finansiranje: preduzetnicki kapital; pocetni upisi deonica; privatna prodaja hov 13.Preduzetnički kapital Predstavlja sredstva koja se investiraju u novo pdz. Ta sr ponekad uključuju zaduživanje, ali je u većini slučajeva reč o običnim deonicama. 14.Početni upisi deonica Ako je privatno pdz uspešno, obično vlasnici žele dati vlasništvo pdz u javnost prodajom deonica drugima koji nisu članovi tog pdz. Često to ubrzavaju preduzetnički kapitalisti, koji žele što pre doći do novca koji su uložili u tu investiciju. U drugim situacijama osnivači žele utvrditi vrednost i likvidnost njihovih deonica.

15.Kratkoročno finansiranje: obuhvata finansiranje obrtnih sredstava. Hedzing pristup preduzece u potpunosti uskladjuje rocnost sredstava i njihovih izvora, sto znaci da se kratkorocne i sezonske varijacije tekuce aktive finansiraju kratkorocnim izvorima odnosno obavezama, a stalna trajna obrtna sredstva i osnovna sredstva dugorocnim izvorima. Konzervativna fin politika podrazumeva da se, ne samo trajna obrtna sredstva, nego i deo preostalih obrtnih sredstava finansira dugorocnim izvorima u cilju povecanja sigurnosti poslovanja preduzeca. Agresivna fin politika prihvata da se i deo trajnih obrtnih sredstava finansira kratkorocnim izvorima izlazuci se s toga povecanoj nesigurnosti.

16.Spontani izvori finansiranja preduzeća: su oni cija je velicina determinisana obimom njegove poslovne aktivnosti. To su tekuce obaveze a mogu biti i komercijalni krediti (koje jedno pdz odobrava drugom kao mogućnost plaćanja na duži rok) i dospele obaveze (pre svega za zarade i poreze koji se po pravilu plaćaju u utvrđenim rokovima).

17.Kratkoročno zaduživanje: kratkorocni izvori finansiranja su znacajni iz razloga: dostupni su najvecem broju preduzeca, troskovi su najmanji, pruzaju preduzecima visok stepen fin fleksibilnosti. Neke vrste kratkorocnih izvora fin mogu se

dobiti bez ikakve nadoknade. Kamate na kratkorocne vrste zaduzivanja su po pravilu nize nego kod dugorocnih zaduzivanja. Finansijsko tržište je tržište na kome se trguje kratkotočnim finansijskim sredstvima. Velika pdz sama upravljaju svojim poslovanjem na finansijskom tržištu uz pomoć svojih banaka i dilera. Kratkoročni izvori finansiranja su značajni za poslovanje pdz iz sledećih razloga: -oni su najlakše dostupni najvećem broju pdz; -sa ovim vidom finansiranja su povezani najmanji troškovi; -kratkoročni krediti pružaju pdz visok stepen finansijske stabilnosti.

18.Trgovinski krediti: njima pdz dobija mogucnost da nabavi sirovine i druge resurse kada nema dovoljno fin. sredstava. Podela trgovinskih kredita može se izvršiti na osnovu dve njihove karakteristike: pravnog ugovora između zainteresovanih strana i uslova isplate koji su zahtevani od strane prodavca. 1)Pravni ugovor: otvoreni racun je najcesca vrsta trg kredita. On se karakterise nepostojanjem formalnog pravnog ugovora. 2)Uslovi prodaje: mogu biti a)liberalni-kada kupci imaju dobru reputaciju ali su finansijski slabi. b)striktni- za poslovanje sa nepoznatim kupcima. 3)Besplatni trgovinski krediti-su nekada zaista besplatni jer se pri njihovoj realizaciji ne plaća nikakva kamata. 4)Trgovinski krediti sa troškovima-u najvećem broju slučajeva sami po sebi nose određenu kamatu koja se mora uzeti u obzir pri donošenju odluke o prihvatanju kredita. 5)Analiza trgovinskog popusta- u slučajevima prodaje na odloženo plaćanje uz ponuđeni popust, ukoliko se uplata izvrši pre određenog roka, kupac mora da donese još jednu važnu odluku: da li da iskoristi ponuđeni popust ako odmah plati ili sačeka sa plaćanjem do poslednjeg roka. 6)Analiza nekoliko trgovinskih popusta-ukoliko se rok otplate produži, kamatna stopa će pasti ispod stope za alternativne izvore finansiranja. Ovo motiviše pdz da sačekaju krajnje rokove za isplatu uzetih kredita. Uk kreditni položaj pdz se može izračunati uz pomoć sledeće formule: Neto kreditni bilans=Sredstva data na zajam-Sredstva uzeta na zajam

19.Bankarski zajmovi: kratkorocni zajmovi dobijeni od komercijalnih banaka-veoma vazan izvor kratkorocnog finansiranja. BZ cesto predstavljaju i jedini izvor finansiranja koji stoji na raspolaganju malim preduzecima. Preliminarni zajmovi: postoje dva nacina putem kojih se moze obaviti zaduzivanje na osnovu preliminarnih zajmova. Uz pomoc prvog pdz potpisuje menicu koju banka moze da plati za svaki deo novca datog na zajam. 2 nacin pdz raspolaze pozajmljenim novcem do odredjenog unapred ugovorenog iznosa. Banka pokriva svaki negativan saldo na racunu pdz koji nije veci od ugovorenog iznosa. Krediti na osnovu trenutnih ponuda: su drugi nacin pribavljanja kratkorocnih sredstava koja se veoma cesto koristi za odredjene potrebe.

20.Određivanje cene kapitala: banke odredjuju kamatu na vecinu svojih kredita na osnovu vladajuce kamatne stope na trzistu novca. Posto preduzece podnese zahtev za odredjivanje bankarskog kredita, sluzbenici banke sprovode analizu da bi utvrdili kredibilitet klijenta, njegovu sposobnost da izmiri obaveze koje je preuzeo pri sklapanju ugovora o kreditiranju.Konacna kamata koja se dobija nakon svih proracuna , i po kojoj se klijentu daje kredit najcesce je nesto vise od bazne kamate. Ukoliko se promeni osnovna kamatna stopa i kamatna stopa na kredit se menja zajedno sa njom. Dinamika isplate glavnice i kamate: često se dešava da se kamata ili glavnica isplaćuju tokom vremena trajanja kreditnog aranžmana. Diskontni kredit je takav kredit kod koga se kamata plaća u momentu podizanja kredita, a ne u momentu njegove isplate.

21.Hipotekarni krediti: ako klijent nema visok kredibilitet banke traze hipoteku nad delom ili kompletnom imovinom klijenta da bi se obezbedila sr za povracaj svoga novca u slucaju da klijent ne bude u mogucnosti da vrati pozajmljena sredstva. Dodeljivanje potraživanja- je uobičajeni način kojim se potraživanja polažu kao zalog pri davanju hipotekarnih kredita. Ovo dodeljivanje se obavlja po sledećoj proceduri: klijent šalje podatke o svojim kupcima i

kredtitima koji su im dati; banka vrši ocenu kredibiliteta klijentovih kupaca i na osnovu toga prihvata deo ili sva potraživanja koje je klijent preneo na nju; banka na kraju ustupa deo preuzetih potraživanja kao kredit svome klijentu. Otkup potraživanja- kod otkupa potraživanja klijent prodaje banci svoje potraživanje. Banka nema više nikakvih potraživanja od kupca i ona sama snosi rizik neuspeha pri naplati otkupljenog potraživanja. Banka pri otkupu potraživanja igra ulogu agenta. Zalaganje inventara-vrednost inventara pri zalaganju zavisi od njegove tržišne cene, mogućnosti prodaje, kvarljivosti i od troškova prenosa sa jednog mesta na drugo.

Četiri osnovna metoda uz čiju pomoć zajma može da obezbedi svoj interes pri davanju kredita. Ove se metode međusobno razlikuju po stepenu kontrole nad inventarom koji je zahtevan od strane zavaoca zajma: 1.Pravo zaduživanja predstavlja potraživanje prema celokupnom inventaru koji je u vlasništvu zajmoprimaoca. 2.Hipoteka nad pokretnom imovinom predstavlja potraživanje prema određenim delovima inventara, koji su najčešće indentifikovani prema njihovim serijskim brojevima. 3.Primanje pod nadzor podrazumeva da se roba koja je položena kao zalog za kredit nalazi kod zajmoprimaoca, ali on ne može preodati bez odobrenja kreditora. 4.Prijem na skladištenje je najrestriktivniji način zalaganja inventara- roba koja služi kao zalog mora biti odvojena od ostatka inventara zajmoprimaoca i mora biti pothranjena u skladište koje će biti pod nadzorom treće strane.

Finansijski menadžeri pdz koji traže kredite treba da prouče: -raspon proizvoda i usluga koje banka nudi -postupke kojima povećavaju dogovorene kamate, kao što su takse i naknade -lojalnost banke u nepredviđenim situacijama -shvatanje poslovanja pdz od strane banke -profesionalne kontakte banke -iznos kredita koje banka može da stavi na raspolaganje -odnos banke prema riziku.

22.Alternativni krediti koji se mogu dobiti na finansijskom tržištu Komercijalni zapisi: se koriste za direktno pozajmljivanje novca izmedju velikih preduzeca bez posredstva banaka.To su kratkorocne hov i one sa sobom ne nose nikakvu posebnu garanciju. Najcesce se prodaju po ceni koja je niza od nominalne cene koja je na njima navedena i one na sebi nemaju kamatne kupone. Euro obveznice: su kratkorocne, neosiguravane vlastite menice koje su izdate od strane vlada i korporacija na Eurodolarskom trzistu van SAD. One su najcesce nominovane u $, ali se mogu obracunati i u drugim valutama ukljucujuci i Evropsku Obracunsku Jedinicu.

23.Dugoročno finansiranje Plnom kapitala ulaganja čiji je zadatak da kombinuje najbolje izvore dugoročnog kapitala i da ih alocira na one interne upotrebe koje će najviše maksimizirati rentabilnost preduzeća. On ima dvostruku finansijsku ulogu: -integralni je deo teorije i ketodologije procenjivanja koja počiva na tezi da je stvarna vrednost nekog sredstva, pa i pdz kao celine jednaka diskontovanoj vrednosti budućih neto novčanih primanja koja se od njega očekuju; -izraz je potreba pdz za dugoročnim finansijskim sredstvima-kapitalom. Inokosno pdz=Ortačko pdz=Akcionarsko društvo. 24.Sopstveni izvori dugoročnog finansiranja preduzeća Klasifikuju se na: -eksterne-akcijski (akcionarski) kapital i -interne-akumulativni- reinvestirani profit i amortizacija. 25.Akcijski kapital Pod akcijskim kapitalom se podrazumeva kapital koji pdz pribavlja emisijom, upisom i uplatom (prodajom) običnih akcija na tržištu kapitala, ako osnovnog izvora akcijskog kapitala. 1.Javna emisija-podrazumeva javnu ponudu korporativnih vrednosnih papira uz korišćenje usluga tzv. Investicionih dilera čiji je osnovni zadatak da smanji rizik emisije, da otkupe emisiju koju onda za svoj račun prodaju javnosti, i samu prodaju tih papira. 2.Privilegovana emisija- prvo se nudi postojećim akcionarima, i to po nižoj ceni od ostalih u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima.

www.puskice.co.yu

www.puskice.co.yu

3.Direktna prodaja- oblik emisije pri kome pdz ugovara emisiju direktno sa jednim ili grupom investicionih investitora čime se eliminiše potrebe osiguranja emisije. Obična akcija: je vlasnička HOV koja obične akcionare odnosno njihove vlasnike čini legalnim suvlasnicima pdz. One vlasniku obezbeđuju dve vrste prava: upravljačka i prisvojačka. Povlašćene ili prioritetne akcije su tzv. Hibridni izvor akcijskog kapitala zato što imaju određene karakteristike običnih akcija ali i dugoročnih dugova kao izvora kapitala.

26.Akumulirani dodatak Predstavlja interni sopstveni i trajni kapital pdz nastao ulaganjem-reinvestiranjem dela neto dobiti (profita) u poslovanje pdz, nakon isplate dividendi. Pritisak akcionara za isplatu većih dividendi rešava se na tri načina: 1.dividendnim akcijama- kapitalizacijom, odnosno transformacijom akumulativnog profita u akcijski kapital po tržišnoj vrednosti akcija, kojima se ne smanjuje sopstveni kapital korporacije. 2.deljenjem akcija, koje znači povećanje broja emitovanja akcija ali bez uticaja na vrednost akcijskog kapitala i akumulativnog dobitka. 3.rezervisanjem dela akumulativnog dobitka u vidu različitih oblika rezerve, što takođe ne znači stvaranje gotovine, niti materijalne aktive. 27.Amortizacija kao izvor kapitala Amortizacija u svakom pdz predstavlja interni izvor finansiranja, odnosno samofinansiranja pdz po osnovi redovnog tekućeg poslovanja. Amortizacija je jednostavno transformacija osnovnih sredstava u obrtna sredstva, odnosno gotovinu, te predstavlja priliv gotovine u cash flow analizi i njenim aplikacijama. 28.Osiguranje kamatne stope: moze da se dobije kod komercijalnih banaka u formi kape (gornjeg ugovorenog limita), poda (donjeg limita) i kragne. Kapa: limit, granica do koje kamatna stopa na neki zajam moze da raste. Pod: granica do koje kamatna stopa na zajam moze da se spusti. Kragna: kombinacija kape i poda.

29.Zamena, trampa- SWAP: je razmena obligacija po zajmovima. Dva preduzeca o kojima se govori kao o konstantama, pozajme novac, a potom razmenjuju ili glavnice svojih zajmova ili obaveze otplate ili jedno i drugo. Ima smisla kad svaki zajmoprimac može da umanji trošak finansiranja tako što pušta da ga kontrastrana pribavi (primi). Javlja se u 3 forme: bazna trampa, trampa fiksnog za promenjivo i monetna trampa.

30.Terminski (ročni) zajmovi: su zajmovi sa rokom dospeca duzim od jedne godine. Narocito su pogodni za finansiranje u 3 slucaja:1)za kupovinu imovine srednjerocnog veka trajanja, 2)kao pomocna linija kredita u slucaju nekog preduzeca ciji je tehnoloski ciklus duzi od jedne godine, 3)kao zajam za premoscivanje. Struktura ročnog zajma odnosi se na način na koji će taj zajam biti amortizovan ili otplaćen: Uobičajene su 3 vrste strukture: jednaka plaćanja, jednaka amortizacija i zajmovi po sistemu balon-metak. Jednaka amortizacija- zajam sa jednakom amortizacijom zahteva da se glavnica opterećuje u jednakoim ratama. Kamate se računa zasebno i dodaje se otplati glavnice, i tako se dolazi do uk plaćanja u svakom periodu. Balon i metak- zajam se često struktuira sa jednom neproporcionalno velikim konačnim plaćanjem, za koje je u upotrebi naziv balon.Kada dođe do dospeća zajmoprimac će prodati nešto od imovine da bi platio zajam, ili će jednostavno da krene u refinansiranje zajma, produžavajući rok dospeća. Nesalomive klauzule- zahtevaju od zajmoprimca da: 1)da palti dugove na vreme; 2)redovno dostavlja svoje fin izveštaje; 3)osigura založenu imovinu; 4)ne prodaje založenu imovinu bez odobrenja zajmodavca; 5)ne jamči svojim drugim aktivnim sredstvima nekom trećem licu; 6)preuzima određene druge obaveze. Promenjive pojedinosti-tipični među klauzulama i uslovima čije se pojedinosti menjaju od zajma do zajma jesu oni koji od zajmoprimca zahtevaju da: 1)održava specifikovan nivo obrta kapitala ili min tekući odnos; 2)ne uklanja gotovinu iz poslovanja pdz preteranim gotovinskim dividendama ili kapitalnim izdacima; 3)ne preuzima na sebe dodatne

obligacije putem drugih ročnih zajmova. Specijalni uslovi-klauzule i uslovi koji mogu da se unesu u ugovor o zajmu kad tome ima mesta. Mezu takve spadaju: 1)ograničenja na korišćenje prinosa od zajma; 2)limitirane direktorske plate; 3)zahtev da se formiraju određeni ugovori o zapošljavanju i osiguravanju života u slučaju ključnih ljudi.

31.Lizing-zakup, je sporazum o izdavanju u kome vlasnik nekog aktivnog sredstva daje drugoj strani (zakupcu) pravo da koristi tu imovinu uzvracajuci nizom placanja. Klasifikacija lizinga prema: 1)broju zakupodavaca, 2)prethodnom posedovanju/vlasnistvu sredstava imovine, 3)meri do koje zakupac kupuje/pribavlja usluge, 4)prema prirodi uslova samog zakupca i 5)pravilima finansijskog racunovodstva.

Kod zakupa uz zaduženost, zakupodavac/investitor, pojačava svoju poziciju uzajmljivanjem da bi kupio tj. Iz originala pribavio sredstvo (imovinu) Direktan zakup- zakup sa samo jednim investitorom, zakupodavcem, koji poseduje iznajmljeno sredsto/imovinu. Zakup uz zaduženost-zakup kod koga postoje i investitor vrednosnog kapitala (zakupodavac) i investitor duga. Prodaja i povratno uzimanje u zakup-transakcija pri kojoj neko preduzeće proda svoje sredstvo, svoju imovinu, nekom zakupodavcu, pa onda isto to uzima u zakup. Prethodno posedovanje (vlasništvo)-neki zakupi se odnose na opremu koju zakupodavac kupuje, direktno od njenog proizvođačan ili od nekog drugog prodavca. Alternativa je u prodaji i uzimanju nazad u zakup, pri čemu zakupodavac kupuje (nabavlja), sredstvo (imovinu) od zakupca, a potom isto to ponovo izdaje u zakup tom preduzeću. Zakup pune usluge-je zakup koji se odnosi na neko sredstvo ili neku imovinu, ali takođe i na potpuno poslovanje i održavanje tog sredstva (imovine). Kupljene/nabavljene usluge- zakupodavci upotrebljavaju izraz zakup pune usluge, ili zakup s punom uslugom kad opisuju zakup u okviru kog oni pružaju i korišćenje nekog sredstva ili imovine i njegovo funkcionisanje. Neto zakup/čist zakup-zakup koji se odnosi na neko sredstvo ili imovinu bez ikakvih potpornih usluga.

Operativni (poslovni) zakup-zakup koji pruža, tj omogućava privremeno korišćenje nekog sredstva ili imovine. Zavisno od uslova, zakup može biti: operativni poslovni zakup ili finansijski zakup. Zavisno od uslova zakup može da se klasifikuje u jednu od dve grupe: Operativni (poslovni) zakup (sličan je zakupljivanju stana) i finansijski zakup (sličan je kupovini kuće).

nema postavljenih komentara