Ponuda i traznja-Skripta-Ekonomija-Fakultet organizacionih nauka001, Skripte' predlog Ekonomija. Univerzitet u Beogradu
marajade
marajade

Ponuda i traznja-Skripta-Ekonomija-Fakultet organizacionih nauka001, Skripte' predlog Ekonomija. Univerzitet u Beogradu

12 str.
6broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%od1broj ocena
1broj komentara
Opis
Ponuda i traznja,Skripta,Ekonomija,Fakultet organizacionih nauka,fon, ELASTICNOST TRAZNJE, Kurno - Maršalov zakon, Hiks - Alenov zakon, Mur - Šulcov zakon, Gifenov paradox, Veblenov efekat, Unakrsna elastič...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 12
ovo je samo pregled
3 prikazano na 12 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 12 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 12 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 12 str.
preuzmi dokument
PONUDA I TRAŽNJA

Marina & www.puskice.co.yu

1

PONUDA I TRAŢNJA.

Ponuda je koliĉina i roba koju su proizvoĊaĉi spremni da isporuĉe potrošaĉima uz odgovarajuću

cenu. Traţnja je koliĉina roba koju su potrošaĉi spremni da otkupe uz odgovarajuću cenu. Traznja

se moze posmatrati sa vise apekata: Velicna trzista: lokalna, nacionalna i svetska. Vremenskog

kriterijuma: dnevna, nedeljna, meseĉna i godišnja. Subjekta: pojedinaĉna, 1 privredne grane,

ukupna traţnja celog društva. Sa gledišta namene: traţnja za proizvodnim dobrima (sredstva za rad i

predmeti rada) i traţnja za potrošnim dobrima (nuzna, luksuzna i trajna). Prema prostoru na kom

nastaje: domaća i inostrana (izvoz). Ukupna agregatna traznja: traznja za sredstvima za proizvodnju

i traznja finalnih proizvoda. Finalnu traznju cini zbir domace i inostrane traznje, tj. licna i

zajednicka potrosnja (rashodi stanovnistva), investicije i izvoz. Ĉinioci koji deluju na strukturu i

obim traţnje su: 1. sistem potreba - iza traţnje uvek stoji neka potreba mada se one kvantitativno ne

poklapaju 2. dohodak - porast dohotka omogućava povećanje traţnje 3. cene - što je cena robe viša,

traţnja je manja, i obrnuto. MeĊusobni odnos cene proizvoda i traţene koliĉine moţe se predstaviti

preko: Skale traţnje (tabelarno) - niz alternativnih mogućnosti, koje izraţavaju odnos izmeĊu cene

proizvoda, koja se menja, i traţenih koliĉina pri promeni cene; cena proizvoda i obim traţnje nalaze

se u odnosu obrnute zavisnosti; Krive traţnje - izvodi se iz skale traţnje; izraţava pravilnost po

kojoj će se sa sniţenjem cena povećati traţnja, i obrnuto; Putem algebarske funkcije - 4 razvojna

oblika zakona: Kurno - Maršalov zakon (Antoan Ogisten Kurno, 1838. prvi formulisao jednaĉinu

opšteg zakona traţnje i Alfred Maršal): T = f (p); T - traţena koliĉina robe, p - cena robe; => traţnja

i cena odreĊene robe se kreću u suprotnim pravcima, traţnja je funkcionalno zavisna od cene robe,

cena robe moţe se promeniti pod uticajem kretanja koliĉine robe. Valrasov zakon (Leon Valras)

primećuje nedostatak Kurno-Maršalovog zakona (cena posmatrane robe je jedina promenljiva

veliĉina, dok su potrebe, cene ostalih proizvoda i dohodak konstantni) i donekle ga koriguje (uvodi

pretpostavku o meĊusobnoj zavisnosti traţnje jedne robe i trţišnih cena ostalih roba): T = f (p1, p2,

p3,…pn) - cene svih roba. Hiks - Alenov zakon (Dţon Hiks - Nobelova nagrada 1972. i Roj Alen)

uvode i dohodak u analizu: T = f (p1, p2, p3,…pn, D); razlikuju i “efekat supstitucije” i “efekat

dohotka”. Mur - Šulcov zakon (Henri Mur i Henri Šulc): T = f (p1, p2, p3,…pn, D, t) - teoriju

traţnje sa statiĉke prevode na dinamiĉku, unošenjem vremenskog elementa u formulu.

ELASTIĈNOST TRAŢNJE. - osetljivost jedne pojave na promenu neke druge pojave, pri cemu je

elasticnost veca ako je i osetljivost te pojave veca. Prvi detaljno razradio Alfred Marsal. Moţe biti

cenovna:direktna i unakrsna, i dohodovna. Direktna elastiĉnost traţnje pokazuje kako traţnja za

nekim proizvodom reaguje na promenu cene tog proizvoda. Elastiĉnost traţnje je manja ako je pri

datoj promeni cene proizvoda manja i promena traţene koliĉine robe, i obrnuto. Meri se

koeficijentom elastiĉnosti, koji se moţe definisati kao odnos izmeĊu procentualne promene u

koliĉini traţene robe i procentualne promene cene traţene robe: Edx =%promena kolicine traznje

neke robe/%promena visine cena iste robe=1

Postoji 5 oblika elastiĉnosti po intenzitetu promena:

savršeno elastiĉna traţnja - i najmanji porast cene obustavlja prodaju, i obrnuto - Edx = ∞; elastiĉna

traznja- varijacije u kretanju traţnje veće su od varijacija u kretanju cena - Edx > 1;jediniĉna

(unitarna) elastiĉnost traznje- promena cene se odraţava obrnuto proporcionalno na promene u

traţnji - Edx = 1;neelastiĉna traznja- varijacije u kretanju traţnje manje su od varijacija u kretanju

cena - Edx < 1

savršeno neelastiĉna traznja - promena cene ne izaziva promenu u traţnji - Edx = 0

Gifenov paradox (“inferiorna dobra-ona koja se kupuju jer ne raspolazu dohodkom da kupe bolje i

kvalitetnije”cena raste, traznja raste) i Veblenov efekat (“luksuzna dobra”-cena pada, traznja pada).

Veci broj korisnika-veca elasticnost, nuzna za zivot-neelasticna, dug rok upotrebe-elasticnije,

navike i zavisnost-neelasticno

Unakrsna elastičnost tražnje treba da pokaţe kako traţnja za jednom vrstom roba reaguje na

promenu cene neke druge robe Edx/y =%promena kolicine traznje robe x/%promena visine cena

robe y=0

Ako je Edx/y = 0 => na traţnju robe x, ne utiĉe promena u ceni robe y (inferiorna dobra), ako je

Edx/y > 0 - robe supstituti - elastiĉna traţnja (zamena originala surogatima), a ako je Edx/y < 0 -

komplementarna dobra - neelastiĉna traţnja)

Marina & www.puskice.co.yu

2

Dohodovna elastičnost Edx/D =%promena kolicine traznje neke robe/%promena dohodka

stanovnistva=0

Ako je Edx/D > 0 - superiorna dobra, ako je Edx/D < 0 - inferiorna dobra, Edx/D = 0 - na promene

traţene koliĉine proizvoda nemaju uticaja promene dohotka.

Engelovi zakoni (rezultati istraţivanja o uticaju visine realnog dohotka na strukturu potrošnje

stanovništva): Prvi Engelov zakon - što je dohodak veći to je procentualno uĉešće izdataka za

ishranu u ukupnom D manje; Drugi Engelov zakon - udeo izdataka za odeću u ukupnom D, ne

zavisi od D; Treći Engelov zakon - udeo izdataka za stnovanje, ogrev i osvetljenje ne zavisi od D;

Ĉetvrti Engelov zakon - udeo izdataka za higijenu, kulturu, sport, putovanja se povećava sa D.

CENOVNA ELASTIĈNOST PONUDE.

Esx =%promena kolicine ponudjene robe x/%promena cene robe x=1

savršeno elastiĉna ponuda - cena se ne menja, dok obim ponude raste ili opada - Esx = ∞; elastiĉna

ponuda - ponuda reaguje u većoj meri nego što su promene cene - Esx > 1; jediniĉna (unitarna)

elastiĉnost ponude - promene u koliĉini ponude su srazmerne promeni cene - Esx = 1; neelastiĉna

ponuda - cene brţe reaguju u odnosu na ponudu - Esx < 1; savršeno neelastiĉna ponuda - promena

cene ne izaziva promenu u koliĉini - Esx = 0

PREDUZEĆA..-pravni poslovni subjekat u kojoj se obavlja odredjena delatnost u cilju

maksimizacije profita. Privredno preduzece: posebna organizacija ljudi u privredi formirana u cilju

obavljanja odredjenih delatnosti u proizvodnji, razmeni i potrosnji. Proizvodno preduzece: org.ljudi

formirana u cilju proizvodnje materijalnih dobara i usluga, proizvode novu vrednost. Suština

kapitalistiĉkog ekonomskog odnosa kapitalistickog preduzeca se zasniva na : 1. Privatna svojina

kapitala

2. Novu vrednost, koju stvaraju zaposleni radnici, vlasnici jednim delom isplaćuju radnicima kao

plavu, a drugi deo zadrţavaju za sebe kao profit. 3. Neposredni cilj proizvodnje privatnog vlasnika

kapitala je maksimizacija profita.

1) inokosno preduzeće - vlasništvo pojedinca (ili porodiĉna firma). Ovde vlasnik ima u svojim

rukama odluĉivanje o poslovima i upravljanje proizvodnjom. Svojina, upravljanje i preduzetniĉka

funkcija su sjedinjeni u istom licu. Od prodaje roba i usluga vlasnik nadoknaĊuje troškove

proizvodnje, a sve ono što je iznad toga je profit vlasnika. I profit i gubici su u celini njegovi. Ovo

je firma sa neograniĉenom odgovornošću. Vlasnik je za sve obaveze koje ima prema poveriocu

odgovoran celom svojom imovinom, a ne samo vrednošću koja se nalazi u njegovom preduzeću.

2) ortačko preduzeće - zajedništvo kapitala više vlasnika; zna se koliki je ĉiji udeo u kapitalu i

prema tome, ako se ugovorom ne odredi drugaĉije, vlasnici imaju pravo na uĉešće u ostvarenom

profitu. Kad je reĉ o odluĉivanju o bitnim pitanjima razvoja firme, potrebna je saglasnost svih

ortaka. Tekuća pitanja organizacije i upravljanja poveravaju se posebnom licu - poslovoĊi.

Ostvareni godišnji profit ovakvog preduzeća ortaci mogu uzimati svaki prema svom procentnom

udelu što se obiĉno ne ĉini (primaju samo ugovoreni deo kao platu). Ostali deo profita se koristi za

proširivanje poslova. Svaki ortak odgovara neograniĉeno, celokupnom svojom imovinom, a ne

samo onim delom koji je uloţio u preduzeće. Svaki ortak mora izmiriti celokupan dug iz svoje

imovine, ako ostali ortaci to nisu u mogućnosti.

3) akcionarska društva - oblik krupne organizacije koji se obrazuje spajanjem većeg broja

pojedinaĉnih kapitala tako što vlasnici novca kupuju odreĊeni broj deonica. Kupovinom deonica

vlasnici postaju deoniĉari jer svako od njih ima odreĊeni deo kapitala tog preduzeća. Ulaganje

kapitala u DD zasniva se na poverenju u to preduzeće. Deonica (akcija) je hartija od vrednosti na

kojoj je naznaĉen deo kapitala DD-a koji je prilikom osnivanja tog društva odreĊen kao jedinica

uloga pojedinca (nominalna vrednost deonice). Kupovinom deonice ulagaĉ postaje suvlasnik DD-a,

a njegov suvlasniĉki deo zavisi od broja deonica koje je kupio prema ukupnom broju deonica koje

su emitovane pri osnivanju ili proširivanju DD-a. Deonica nosi ime DD-a koje ga izdaje, a imena

trenutnih vlasnika nalaze se kod DD-a ili kod banke koja to DD zastupa. Deoniĉar ima ograniĉenu

odgovornost (ograniĉeno odgovoran za poslovanje DD-a). Postoje individualni i institucionalni

vlasnici. Deo profita koji godišnje pripada deoniĉarima naziva se dividenda, ona je manja od

profita, a veća od kamate. Izvori za proširivanje poslova u DD-u su:

deo profita koji nije raspodeljen u obliku dividendi, pa ostaje u preduzeću za razvojne fondove;

Marina & www.puskice.co.yu

3

bankarski zajmovi ĉija veliĉina zavisi od poverenja banke;

dodatni kapitali koji se prikupljaju ili u obliku obveznica ili u obliku novih deonica.

Obveznica je hartija od vrednosti, posebna vrsta menice, kojom se DD obavezuje da će licu koje je

uloţilo novac u kupovinu obveznice plaćati godišnje odreĊenu kamatu sve do vremena,

predviĊenog obveznicom, kada je duţno da vrati glavnicu. To je potvrda na zajam koji se posle

odreĊenog roka mora vratiti i svake godine kamata isplatiti bez obzira da li je lice ostvarilo profit ili

ne. Vlasnik obveznice nije suvlasnik DD-a, pa nema ni prava upravljanja poslovima DD-a. Deonica

je potvrda na kapital. Vlasnik deonice ima pravo uĉestvovanja u raspodeli profita i pravo

upravljanja. Postoje još i privilegovane deonice koje donose vlasniku unapred utvrĊenu dividendu,

koja se utvrĊuje u procentu od nominalne vrednosti deonice.

UPRAVLJANJE U DEONIĈARSKOM DRUŠTVU - TEHNOSTRUKTURA.

Najviši organ upravljanja DD-a je skupština deoniĉara u kojoj, po pravilu svaki deoniĉar ima

onoliko glasova koliko ima deonica. Tu vaţi deoniĉarski princip “jedna deonica - jedan glas”. Izbor

rukovodeće grupe ljudi će biti u rukama one grupe ljudi koja ima kontrolni paket deonica (teorijski

>50% od ukupnog broja deonica). Upravljaĉka ekipa u samoj korporaciji su menadţeri ili

profesionalni upravljaĉi (tehnostruktura). Ona se bavi upravljanjem proizvodnjom, vodi raĉuna o

ekonomskom interesu preduzeća, nalazi najkraće puteve za njegovo ostvarenje. Na ovaj naĉin se u

DD-u odvaja svojina kapitala od upravljanja kapitalom. Vlasništvo je u rukama deoniĉara, a

preduzetniĉka funkcija u rukama profesionalnih upravljaĉa DD-a. U korporaciji preduzetništvo

postaje stvar struĉnog štaba koji u sadejstvu sa subjektima razliĉitog nivoa odluĉivanja brinu o

efikasnom radu DD-a.

DRZAVNA I JAVNA PREDUZECA

Preduzeca drzavnog sektora privrede mogu poslovati prema razlicitim principima: 1. Princip

rentabilnosti-posluju isto kao i privatna 2. Troskovni princip-nemaju ekonomsku obavezu da

ostvare profit, ali moraju iz cene svojih proizvoda pokrivati troskove proizvodnje. Primenjuje se za

grane proizvodnje koje su od opsteg nacionalnog interesa. 3. Socijalni princip-ne sluze samo

interesima celine privrede, vec i za ostvarenje odredjenih socijanih ciljeva, nije bitno da li ostvaruju

profit. Javna preduzeca se bave proizvodnjom roba i usluga koje se smatraju bitnim za

podmirivanje pojedinacnih ili drustvenih poreba. Njihovu delatnost drzava i regulise i stimulise i

nadoknadjuje gubitak u profitu. Obicno su drzavna ali mogu biti delom ili u celini privatna. Obicno

se formiraju u oblasti infrastrukture. Razlozi za osnivanje drzavnih preduzeca: 1. Drustvene

preferencije 2. Neadekvatna privatna ponuda 3. Firme pred likvidacijom 4. Obezbedjenje javnih

dobara 5. Suverenost

PRIVATIZACIJA

Privatizacija je prodaja (ili besplatno davanje) imovine kojom ona prelazi iz drzavnog ili

drustvenogu privatni sektor. Novi vlasnici mogu biti: 1. zaposleni radnici u preduzecu 2. privatna

lica 3. institucionalni investitori

Kada deo preduzeca prelazi u privatno vlasnistvo, preduzece tada postaje mesovito. U trzisnim

privredama privatizacija treba da poveca efikasnost, obezbedi preraspodelu nacionalnog dohodka i

da smanji pritisak na budzet. U zemljama u tranziciji, ona treba da ispuni ekonomske i politicke

ciljeve, stvaranje trzisne privrede, i povecanje ekonomske efikasnosti. Postoje cetiri osnovne

metode privatizaciej preduzeca:

- Interna – prodaja po veoma niskim cenama ili besplatno ustupanje akcija preduzeca radnicima koji

u njemu rade ili su radili. Prednosti: lako i brzo se sprovodi, politicki je popularna medju radnicima

zaposlenim u uspesnim preduzecima, spontani proces. Nedostaci: mogućnost manipulacije radnika,

namernog stvaranja gubitka preduzeća, privilegija radnika koji rade u uspešnim preduzećima, mali

budţetski prihodi

- Eksterna - Prodaja akcija na licitacijama svim licima (dom. i/ili ino). Prednosti:Budţetski prihodi,

optimalnu alokaciju akcija (kupili oni koji su bili najviše spremni da plate), devizni prihodi (ino

kupci). Nedostaci: problem odreĊivanja cene akcije, mogućnost gubitka kontrole nad imovinom

(ino lica)

- Distribucija (podela) akcija svim radjanima - Prodaja akcija po niskim cenama ili besplatan podela

svim graĊanima starijim od 18 godina. Prednosti: Jednostavnost, Egalitarnost (jednakost za sve)

Marina & www.puskice.co.yu

4

. Nedostaci: Nema budţetskih prihoda, Velika disperzija vlasništva

- Formiranje holding kompanija - Privatizovane holding kompanije. Akcije holdinga se daju ili

prodaju svima (dom i/ili ino licima). Kupac kupuje akciju holdinga, koji kontroliše akcije nekog

drugog preduzeća. Prednost: Brzo formiranje holding kompanije i trţišta kapitala. Nedostaci:

Nedovoljan uticaj pojedinca na poslovanje pred., Slab interes graĊana za otkup akcija holdinga,

Proces privatizacije spor.

DOBIT PREDUZECA

Smanjivanje troskova proizvodnje ostvaruje se povecanjem produktivnosti rada, sto se svodi na

povecavanje sposobnosti radnika da uz manji trosak radne snage proizvedu istu kolicinu robe. Da bi

se dobit povecala, potrebno je:Primeniti takva sredstva za rad i tako ih iskoristiti u vremenu da

proizvodnjom povecane kolicine proizvoda prenose na jedinicu proizvoda sto manju vrednost.

Ekonomisati na predmetima rada tako da bude sto manje otpadaka i rastura. Smanjiti izdatke za

radnu snagu, tako da se manjim brojem radnika, a uzpovecau produktivnost njihovog rada,

proizvede veca kolicina robe.

STOPA DOBITI

Stopa dobiti je jednaka dobit/ulozeni kapital. Racuna se za godinu dana. Racuna se na ulozeni, a ne

na utroseni kapital. Ulozeni kapital se sastoji iz fiksnog (stalnog) i opticajnog kapitala.

BILANS STANJA I BILANS USPEHA

Bilans stanja je izvestaj koji predstavlja prikaz celokupnog imovinskog stanja preduzeca u

odredjenom trenutku. Sadrzi aktivu (konkretna imovina koju preduzece poseduje) i pasivu (obaveze

preduzeca). Razlika izmedju aktive i pasive se naziva neto imovina preduzeca. Bilans upeha je

izvestaj koji pokazuje rezultate poslovanja preduzeca u odredjenom trenutku. Sastoji se iz rashoda i

prihoda.

DOBIT I KONKURENCIJA

Konkurencija proizvodjaca u okviru privredne grane svodi razlicite individualne vrednosti roba na

jedinstvenu trzisnu cenu, u uslovima konkurencije. Ogranicena konkurencija znaci ukidanje

konkurencije putem cena-kartel. Tri oblika konkurencije: -konkurencija smanjivnjem troskova

proizvodnje, -konkurencija putem diversifikacije (prosirivanje proizvodnog programa) -

konkurencija putem propagande

DOBIT I PREDUZETNICKA DOBIT

Dobit privatnog (inokosnog i ortackog) preduzeca: kamata + preduzetnicka dobit (premija za

reskiranje + nagrada za upravu). Dobit akcionarskog drustva: dividende vlasnika+fondovi

preduzeca. Dividenda=kamata+premija na rizik

EXTRADOBIT

Vrste po naĉinu ostvarivanja: 1. monopolski ekstraprofit - potiĉe iz monopolskog poloţaja (po

osnovi mogućnosti podizanja cena iznad nivoa normalne cene ili kupovinom sirovina po cenama

koje su niţe od normalne cene). 2. ekstraprofit od povoljnijih uslova proizvodnje - potiĉe iz

povoljnijih tehnoloških, organizacionih i prirodnih uslova proizvodnje od proseĉnih uslova u datoj

privrednoj grani.

PROIZVODNA FUNKCIJA je tehniĉki odnos izmeĊu inputa (uloţenih faktora proizvodnje) i

autputa (ostvarenog obima proizvodnje).Na nivou: proizvodnog procesa, preduzeća, privrednih

celina, privrede. q = f (x1, x2 x3 ....xn). Izracunavanje zbirne proizvodne funkcije ima za cilj da se

utvrdi koliko se za jedinicu porasta neto drustvenog proizvoda (nacionalnog dohodka) zahteva

dodatne radne snage, a koliko dodatnog kapitala.

ZAKONI PRINOSA

Opadajući prinosi se javaljaju kada marginalni proizvod (MP) poĉinje da pada. To znaĉi da će

ukupan output (Q) rasti, ali po opadajućoj stopi kada se dodaje dodatni faktor proizvodnje. Na kraju

pad MP vodi i padu proseĉnog proizvoda (AP).

UKUPAN, PROSECAN I GRANICAN PROIZVOD

1. Ukupan, prosecan i granican proizvod su uvek jednaki kod ulaganja prvog varijabilnog faktora.

Pri tome, do izjednacavanja ukupnog i prosecnog proizvoda dolazi jer se pri ulaganju prve jedinice

varijabilnog faktora ukupni proizvod deli sa jedinicom. Isto tako, granicni proizvod je jednak

Marina & www.puskice.co.yu

5

prosecnom proizvodu, posto je pre ulaganja prvog varijabilnog faktora ukupni proizvod bio jednak

nuli.

2. Ukupan proizvod predstavlja zbir granicnih proizvoda

3. Ako prosecan proizvod raste, granicni proizvod mora biti veci od prosecnog, i obrnuto, ako se ne

menja, izjednaceni su

4. Kada prosecan proizvod dostize max ili min, granicni proizvod je jednak prosecnom

5. Ako se ukupni proizvod ne menja, granicni proizvod je jednak nuli, a prosecan mora da opada

6. Ako se ukupni proizvod smanjuje, granicni proizvod mora biti negativan

7. Dodatak fiksne sume ukupnom proizvodu ne utice na granicni proizvod

TRAZNJA ZA FAKTORIMA PROIZVODNJE I NJIHOVE CENE

Izvedena traznja - traznja cinilaca proizvodnje cija velicina zavisi od finalne traznje potrosaca. Cena

faktora proizvodnje obrazuje se na osnovu marginalne produktivnosti. Preduzeće angaţuje novu

jedinicu faktora sve dotle dok njegova cena = vrednost graniĉnog proizvoda faktora (graniĉni

prihod)

TROSKOVI

U slucaju konstantnih troskova stopa dobiti ostaje nepromenjena, samo raste masa dobiti. Granicni

prihod je porast u ukupnom prihodu kada output poraste za jednu jedinicu.

TRGOVACKA PREDUZECA

Trgovaĉka preduzeća se ukljuĉuju u proces kruţnog kretanja u trenutku kada ĉinioci proizvodnje iz

proizvodnog oblika (p) preĊu u robni oblik (r1). Njihov se posao sastoji u prodaji ove robe

potrošaĉima. Razlika izmeĊu nabavne (n) i prodajne cene (n1) naziva se rabat ili marža (izvor

zarade za trgovaĉko preduzeće). Trgovaĉko preduzeće u poslovima kupovine i prodaje robe,

transportovanja i ĉuvanja robe ima izdatke koji se nazivaju troškovi prometa, i ima ih tri vrste: 1)

Ĉisti prometni troškovi (nadoknadjuje iz rabata) 2) Transportni troškovi (nadoknadjuje od kupca)3)

Troškovi ĉuvanja robe (isto od kupca)

KRUŢNO KRETANJE BANKARSKOG KAPITALA.

Banke su subjekti privrede u lancu drustvene podele rada koje se bave ustupanjem slobodnih

novcanih sredstava na privremeno koriscenje subjektima reprodukcije uz odgovarajucu cenu

(kamatu). Bankarska preduzeća raspolaţu većim kapitalom nego što je njihov vlastiti. Kamata je

cena upotrebne vrednosti novca (dohodak vlasnika koji upotrebnu vrednost novca ustupa drugima

na privremeno korišćenje). Veća je kamata na sredstva koja banka pozajmljuje (aktivna kamata) od

one koja se poverava banci (pasivna kamata). Visina kamatne stope zavisi od 2 faktora: 1. Visina

proseĉne stope dobiti - kamatna stopa mora biti ispod nivoa proseĉne stope dobiti (do’>p’>0); 2.

Odnosa ponude i traţnje.

TRŢIŠNA VREDNOST DEONICA.

Na berzi se deonice prodaju po trţišnoj ceni. Ova cena zavisi od dividende, koju deonica donosi

godišnje, i od kamatne stope po kojoj banke isplaćuju štedišama kamatu. Reĉ je o proseĉnoj

kamatnoj stopi. Prema tome je trţišna cena deonica kapitalisani prihod koji se od te deonice moţe

godišnje ostvariti. Kapitalisati odreĊeni prihod znaĉi pretvoriti ga u kapital, u onu veliĉinu kapitala

koja bi po vaţećoj kamatnoj stopi donela vlasniku isti prihod od banke, kao i prihod koji ima od

DD-a ili nekog drugog posla. Trţišna cena deonica obrazuje se na berzi zavisno ne samo od

dividende i kamate već i od ponude i traţnje. Iz razlike izmedju nominalne i trzisne cene deonice

nastaju razlicite posledice:

1. Špekulisanje hartijama od vrednosti - Na razlici izmeĊu kamatne i dividendne stope zasniva se

špekulacija hartijama od vrednosti.

2. Fiktivni kapital - Kupovina i prodaja deonica imaju svoj samostalni tok koji ni na koji naĉin ne

pogaĊa poslovanje DD-a. zato se kapital sadrţan u deonicama, kao hartijama koje daju odreĊena

prava u raspodeli, zove raĉunski (fiktivni) kapital. Pored ovog postoji stvarni kapital DD-a (kapital

kojim DD raspolaţe, a dobija se prodajom deonica; kapital koji se koristi u proizvodnji i prometu)

3. Osnivačka dobit - Zarada koju ostvaruje osnivaĉ DD-a. Prodajom deonica DD-a u osnivanju

osnivaĉ zaraĊuje na razlici izmeĊu dividende, koja se oĉekuje da će se ostvariti poslovanjem tog

novog DD-a i kamatne stope.

Marina & www.puskice.co.yu

6

4. Razvodnjavanje deonicarskog kapitala - I.nacin: Izdavanje veceg broja deonica nego sto iznosi

osnovni kapital deonicarskog drustva (osnivaci emituju jos deonica i prisvoje ih, pa smanjuju

div.stopu). II nacin: smanje div.stopu na nivo kamatne, za ostatak novca podele deonicarima nove

deonice

AKUMULACIJA

Akumulacija je prikupljanje, nagomilavanje sredstava kao buducih izvora za prosirivanje

proizvodnje. Nominalna (novcana) akumulacija je izdvajanje novcanih sredstava iz dohodaka

vlasnika u cilju prosirivanja proizvodnje. Realna akumulacija (neto investicije) je upotreba

novcanih sredstava za nabavku dodatnih proizvodnih cinilaca kojima se prosiruje proizvodnja. Da

bi se novcana akumulacija pretvorila u investicije potrebno je: 1. da se ostvari odredjeni obim

novcane ak.(prag ulaganja) 2. da postoji odgovarajuca ponuda proizvodnih cinilaca 3. da postoji

odgovarajuca ponuda sredstava za zivot 4. da postoji odgovarajuca platezno-sposobna traznja.

Amortizacija s ejavlja kao izvor za investicije. Bruto investicije su ukupna ulaganja (neto

investicije+investicije prikupljene za amortizaciju). Osnovni uslov privredne ravnoteze je jednakost

nominalne akumulacije i neto investicija. Nacionalni dohodak je nova vrednost stvorena radom

radnika date privrede. Delovi nacionalnog dohotka su potrošnja (Pt) i akumulacija tj. štednja (A).

NEZAPOSLENOST I DEFLACIONI “GEP” (JAZ).

Treba imati u vidu da ravnoteţni nivo ND-a nije istovremeno i njegov optimalni, tj. najviši nivo na

kome se postiţe potpuna angaţovanost svih faktora proizvodnje u jednoj privredi. Najpoţeljniji

nivo nacionalnog dohotka bio bi u preseku krive štednje i linije investicije sa linijom pune

zaposlenosti, odnosno u preseku krive potrošnje i linije 45 sa linijom pune zaposlenosti. U

ravnoteţnoj taĉki R gde veliĉina ND-a iznosi OM, investicije su niske, odnosno, znatno niţe od

štednje na nivou pune zaposlenosti. U tom sluĉaju, postoji nezaposlenost faktora proizvodnje, pa se

javlja deflacioni gep. Koji predstavlja razliku izmeĊu nivoa postojećih investivija i nivoa štednje

(akumulacije) pune zaposlenosti (odstojanje DgR’). Deflacioni gep se oĉitava na liniji pune

zaposlenosti ZZ, a dovodi do multiplikatorskog efekta, što znaĉi da dolazi do većeg pada

proizvodnje i zaposlenosti nego što je obim deflacionog gepa.

PUNA ZAPOSLENOST I INFLACIONI “GEP” (JAZ).

Inflacioni gep se javlja kada investicije pokazuju tendenciju da budu veće nego štednja

(akumulacija) na nivou pune zaposlenosti. TakoĊe se oĉitava na liniji pune zaposlenosti. Sve dok

postoji, cene će da rastu, zato su radi eliminisanja inflacionog gepa (inflacije traţnje) neophodne

odgovarajuće mere ekonomske politike. I nezaposlenost, i inflacija su vrlo ozbiljni ekonomski

problemi savremene privrede, zato je merama ekonomske politike neophodno suzbijanje i

deflacionog i inflacionog gepa, a u cilju poklapanja investicija sa štednjom na nivou pune

zaposlenosti.

INVESTICIONI MULTIPLIKATOR

Dve vrste investicija: 1) Privredne (robne i nerobne-javni radovi) 2) Neprivredne (skole, bolnice

itd). Multiplikator investicija je broj kojim treba pomnoziti velicinu investicija da bi se dobila

velicina porasta dohodka od te investicije.

DETERMINANTE INVESTICIJA

Kljucne determinante investicija su realna kamatna stopa (=nominalna kamatna-inflacija) i

ocekivana profitabilnost investicija. Rast kamatne stope smanjuje investicije i obrnuto.

PARADOKS STEDNJE

Samo u slucaju kada se nacionalna privreda nalazi u stanju pune zaposlenosti stednja moze biti

korisna i za pojedinca i za drustvo. U uslovima nedovoljne zaposlenosi faktora proizvodnje,

povecana stednja multiplikovano smanjuje nvesticije.

AKUMULACIJA I NACIONALNI DOHODAK

Stepen razvijenosti privrede obicno se meri velicinom dohodka po stanovniku, u osnovi razlicitog

nivoa dohotka po stanovniku stoji stepen primene savremene tehnike i njena optimalna

iskoriscenost. Velicina nacionalnog dohotka zavisi ne samo od stope akumulacije vec i od

kapitalnog koeficijenta, tj, od efekata koji se ostvaruju od upotrebe akumulacije.

INPUT-OUTPUT ANALIZA

Marina & www.puskice.co.yu

7

Tabele medjusobnih odnosa privrednih delatnosti su input-output analiza. Sustina medjusektorske

analize je da se sagleda celokupna privreda jedne zemlje, sto znaci da se obuhvataju i proizvodjaci

medjufaznih proizvoda, kao i proizvodjaci finalnih proizvoda. Treba da pokaze koje sve zavisnosti

postoje medju privrednim granama, ali i kako promene u bilo kom sektoru uticu na druge sektore i

na privredu u celini.

Bilans raspodeljenih sredstava - podrazumeva da je ukupna vrednost svakog sektora jednaka

zbiru svih njegovih isporuka u medjufaznim proizvodima i isporukama namenjenim finalnoj traznji.

Vrednost finalne traznje je jednaka razlici izmedju vrednosti raspodeljenih sredstava i vrednsoti

isporuka proizvoda medjufazne potrosnje.

Bilans raspolozivih sredstava - je jednaka zbiru ukupnih nabavki proizvoda mdjufazne potrosnje,

dodatne vrednosti i uvoza. Vrednost drustvenog bruto proizvoda je manji od raspolozivih

sredstava za vrednost uvoza, odnosno jednak je zbiru vrednosti svih nabavki proizvoda medjufazne

potrosnje i dodatne vrednosti.

Bilans ravnoteze citave privrede - vrednosti raspolozivih i raspodeljenih sredstava jednake kako

za svaki sektor posebno, tako i za privredu u celini.

AGREGATNA TRAZNJA

U svakoj privredi postoje 4 institucionalizovana sektora: domacinstva, firme, drzava, inostranstvo.

Domacinstva kupuju potrosna dobra, firme investiciona dobra, drzava oba, a za inostranstvo je

reprezentativan neto izvoz kao vrednost izvoza umanjenog za vrednost uvoza. Kriva agregatne

traznje AD pokazuje ukupnu velicinu izdataka pri razlicitim nivoima cena, uz ostale nepromenjene

uslove. Opadajuci tok krive AD je odredjen: 1. Efektom kamatne stope (ks raste, AD opada) 2.

Efektom imovine stanovnistva 3. Efektom inostranih kupovina (opsti porast domacih cena dovesce

do porasta uvoza i opadanja izvoza, cime ce traznja za domacom robom opasti). Kada se promene u

ukupnoj traznji desavaju zbog promene u opstem nivou cena, onda se zapaza kretanje duz krive

AD. Ako dodje do promene jedno gili vise necenovnih faktora, onda dolazi do translacije krive AD

AGREGATNA PONUDA

Agregatna ponuda zavisi od: 1. potencijane proizvodnje (proizvodnja koja bi se dobila kada bi

faktori bili u potpunosti iskorizceni, uz stabilne cene) 2. troskovi inputa (plate radnika i cene

uvoznih inputa). Predstavnici kejnzijanske ekonomske skole smatraju da je kriva AS relativno

vodoravna (nedovoljna zaposlenost). Klasicni pristup (potpuna iskoriscenost kapaciteta).

Neoklascan deo (u uslovima nedovoljne zaposlenosti je elasticna, da bi kako se priblizava

potencijanoj proizvodnji postala izrazito neelasticna). Kratkorocna kriva SRAS je vodoravna,

srednjorocna MRAS ima rastuci oblik, a dugorocna LRAS je vertikalna, sto znaci da nikava

promena u ceni ne utice na promene drustvenog proizvoda, takodje na dug rok porast agregatne

traznje ne utice na promene u nivou proizvodnje, vec ima efekte samo rast cena.

INFLACIJA

Rec inflacija potice od latinske reci inflatio sto znaci naduvavanje. Prvi put je upotrebljen au

Americi za vreme gradjanskog rata i oznacavala je nagli skok cena i novcanog opticaja na trzistu.

Inflacija uvek predstavlja disproporciju novcanih i robnih fondova u jednoj privredi, tj. rashoda i

prihoda, pri cemu su novcani fondovi veci od robnih, tj. rashodi veci od prihoda.

INDIKATORI INFLACIJE

1) Indeks cena na malo (potrosacka korpa)

2) Indeks proizvodjackih cena

3) Indeks cena bruto drustvenog proizvoda. Implicitni deflator drustvenog proizvoda se dobija kada

se od stope rasta nominalnog drustvenog proizvoda oduzme stopa rasta realnog drustvenog

proizvoda

4) Indeks izvoznih cena. Glavni nedostatak je sto moze da bude nerealan pokazatelj inflatornih

procesa zbog drzavnih mera kojim se izvozne cene odrzavaju vestackim putem na niskom nivou.

To za posledicu ima: prelivanje dohotka odredjene zemlje u inostranstvo i prelivanje dohotka od

neizvoznih u izvozne sektore.

Stopa inflacije se izracunava kao stopa promena nivoa cena.Blaga (puzajuca) inflacija je kada je

porast indeksa cena na malo od 2-3% godisnje, do 20% je umerena. Galopiajuca i hiperinflacija

obino nastaju usled velikih strukturnih poremecaja u privredi.

Marina & www.puskice.co.yu

8

VRSTE INFLACIJE

1) Teorija inflacije traznje – efektivna novcana traznja preovladjuje nad kolicinom roba i usluga

koje se nude u jednoj privredi. Kupovna moc je veca u odnosu na kupovne fondove zbog:

investicije premasuju akumulaciju, budzetski deficit, rashodi za potrosnju.

2) Inflacija troskova (ponude) – nagli skok cena zbog porasta troskova proizvodnje (teorija inflacije

plata-brzi rast plata od cena; inflacija profita-monopolske cene se formiraju nezavisno od odnosa

ponude i traznje; cene goriva, repromaterijala i potrosnih dobara; opsta i zajednicka potrosnja;

porezi i doprinosi..) Stagflacija je opsti skok cena uz pad proizvodnje. Kod inflacije traznje

monetarni faktor se nalazi na pocetku inflacionog ciklusa, gde visak traznje dovodi do porasta nivoa

cena, a preko toga i do povecanja nominalnih troskova. Kod inflacije ponude je obrnuto.

3) Teorija mesovite inflacije – integrise elemente inflacije traznje i inflacije ponude. Dva pravca:

- Teorija strukturne inflacije – Shulc – cene rastu u onim sektorima gde je traznja veca od ponude, a

ne opadaju u onim gde je manja, sto je posledica nefleksibilnosti cena nanize. Predlaze restriktivnu

selektivnu monetarnu i fiskalnu politiku.

- Filipsova kriva – obrnut odnos izmedju stope nezaposlenosti i stope promene plata. Izrazava dobro

poznatu konfliktnost ciljeva, tj, trade-off izmedju stope inflacije i nezaposlenosti. Veca

nezaposlenost – manja inflacija i obratno. U slucaju niske nezaposlenosti, tj velike traznje za

radnom snagom, stopa rasta nadnica brzo raste (brze nego proporcionalno) i obrnuto.

EFEKTI VISOKE INFLACIJE

1. Redistribucija dohotka i imovine (svi se stite od gubitaka, kratkorocni ciljevi, prisvajanje tudjeg,

opada produktivnost i efikasnost privredjivanja)

2. Zamagljivanje opstih ekonomskih kriterijuma (trziste pokazuje pogresne informacije o situaciji

na njemu, cene ne odrazavaju obilje ili retkost)

3. Poremecaj trgovinskih i platnobilansnih tokova (opada izvoz zbog visoke cene domace robe,

cesto se sprovodi devalvacija)

4. Formiranje i prelivanje akumulacije – realna kamatna stopa je obicno negativna, najvise koristi

imaju ona preduzeca koja se zaduzuju, visoke kamate povecavaju troskove proizvodnje, sto

povecava inflaciju. Stvara se circulus vitiosus, inflacija-kamata-inflacija

5. Socijalne probleme u drustvu (bogati jos bogatiji, siromasni siromasniji, zivotni standard opada)

6. Politicke implikacije – stalno obezvredjivanje domace valute

ANTIINFLACIONA POLITIKA

Tri opcije smirivanja visoke inflacije:

1. Gradualisticka strategija – postepeno suzbijanje inflacije podsticanjem i ozivljavanjem

proizvodnje, resenja traziti na strani ponude

2. Shok-terapia – zamrzavanje cena, devalvacija, znatna promena kamatnih stopa itd.

3. Treci traze resenje u sprovodjenju onih mera antiinflacione politike koje bi najvise odgovarale

specificnim uslovima zemlje. Antiinflaciona politika sadrzi: potreba drustvene kontrole cena,

brizljivo dozirane monetarno kreditne mere, poreska reforma, restrikcija svih budzeta, reforma u

raspodeli dohotka, suzbijanje monopolskog i oligopolskog ponasanja i stvaranja konkurentne

privredne strukture, ozivljavanje proizvodnje i izvozne aktivnosti, finansijaska konsolidacija

privrede kao i njeno prestruktuiranje, i postizanje drustvenog konsenzusa za radikalno menjanje

ekonomskog i drustvenog okruzenja. Monetarna ravnoteza nikada nije pozeljna, jer kada novca

nema dovoljno u prometnim kanalima, preti opasnost od depresije i obrnuto. Inflacioni proces se

prigusava restriktivnom monetarnom politikom, koja mora biti propracena dodatnim instrumentima

koji bi obezbedjivali da restrikcije ne dovedu do obaranja proizvodnje i povecanja nezaposlenosti, a

to su fiskalna politika, politika dohotka i drustvena kontrola cena. Vremenska dimenzija ekonomske

politike obuhvata tri vrste vremenskog pomaka, tj. kasnjenja – time lage: identifikaciono kasnjenje,

administrativno kasnjenje, operativno kasnjenje.

INFLACIJA I PRIVREDNI RAZVOJ

Inflatorno finansiranje investicija je teznja da se investira vise nego sto su stvarne akumulativne

mogucnosti a to se realizuje sprovodjenjem ekspanzivne monetarne politike (drzava stampa pare)

NEZAPOSLENOST

Marina & www.puskice.co.yu

9

Svaka zemlja koja postigne punu zaposlenost stanovnistva postaje privredno razvijena. Stopa pune

zaposlenosti: broj aktivnog stanovnistva/broj potencijalno aktivnog=1. Stopa nezaposlenosti se

izracunava kao odnos broja nezaposlenih prema ukupnom broju zaposlenih i nezaposlenih, ili samo

prema broju zaposlenih. Tolerantna stopa nezaposlenosti je 1.5-6%, to je prirodna stopa

nezaposlenosti. Nezaposleno stanovnistvo, ucestvujuci u raspodeli nacionalnog dohotka, ali ne i u

njegovom povecanju, smanjuje dohodak per capita, pa samim tim i zivotni standard. Nezaposlenost

je najveca u periodu privredne kontrakcije, a najmanja u fazi ekspanzije. Vrste nezaposlenosti:

otvorena i prikrivena (prividna zaposlenost, radnici imaju zaposlenje, ali koristi od tog zaposlenja

su znatno ispod proseka), voljna (dobrovoljno neprihvatanje posla za platu koja je rezultat delovanja

ponude i traznje na trzistu rada) i nevoljna (prinudna, postoji nedovoljan broj radnih mesta zbog

velike ponude radne snage), kratkotrajna i dugotrajna, struktrurna (strukturno nepodudaranje

ponude i traznje za radnom snagom-tehnoloski viskovi, resava se obrazovanjem radnika), ciklicna

(nastaje usled ciklicnosti u kretanju privrede kada se u periodu krize i depresije pokaze da je ukupna

traznja za radnom snagom manja od ukupne ponude-resava ozivljavanjem privrede), frikciona (tj.

tekuca-posledica stalnih kratkorocnih promena na strani traznje za radnom snagom, u ovaj oblik

dolazi i sezonska), latentna, stagnantna

TRZISTE RADA I PLATE

Traznja za radom je kolicina rada koju su preduzeca spremna da angazuju po razlicitim platama u

odredjenom periodu. Koliko ce poslodavac angazovati radnika zavisi od realnih plata i vrednosti

granicnog proizvoda rada izrazenog u novcu. Neto proizvod poslednjeg zaposlenog radnika u

uslovima delovanja zakona o opadajucem prinosu jednak je plati za taj rad. Od tog granicnog

proizvoda poslednje upotrebljene jedinice rada poslodavac ne ostvaruje dobit. Ponuda rada

predstavlja broj sati koje stanovnistvo zeli da odvoji za rad u poslovnim aktivnostim akoje donose

zaradu.

RAVNOTEZA NA AGREGATNOM TRZISTU RADA

Efekat supstitucije i efekat dohotka – vazi samo za pojedinacna trzista rada. Ponuda raste sa vecim

nivoom plata samo do odredjenog stepena. Do tog nivoa deluje efekat supstitcije. Sa porastom

plata, svaki sat rada se bolje placa. Posle odredjenog nivoa nadnica, sa svakim povecanjem plata

dolazi do manje ponude rada, to je efekat dohotka, za pojedinca ima veci znacaj slobodno vreme.

Koji je efekat jaci, zavisi od afiniteta svakog pojedinca.

PLATE

Plata radnika je sa gledista preduzeca trosak proizvodnje i svako preduzece tezi da ovaj trosak

svede na nuznu meru. Za radnika je plata dohodak kao izvor egzistencije. Prema nacinu

obracunavanja, ralikuju se: 1) Plata od vremena - cena radne snage za jedan cas-satnica se pomnozi

sa brojem casova u toku dana, nedelje, meseca 2) Plata od komada - suma novca za svaku

proizvedenu jedinicu proizvoda, moze se obracunavati proporcionalno (po utvrdjenoj normi se

obracunava plata u istom iznosu za svaki proizvedeni komad,bez obzira dal je uradio preko norme) i

diferencirano (za normu jedan iznos plata, za preko norme veci iznos) 3) Premijalna plata – placanje

po vremenu kome se dodaje odredjeni iznos premije kao stimulativni oblik za ekonomicnije

poslovanje. Analiticki oblik plata: 1) Nominalna plata je ukupna suma novca koju radnik primi kao

cenu za svoju radnu snagu koju angazuje u preduzecu. 2) Realna plata je ukupna kolicina proizvoda

i usluga koju radnik moze da kupi za svoju nominalnu platu. Zavisi od: nominalne plate i cena roba

i usluga koje radnici normalno trose

STABILIZACIONA EKONOMSKA POLITIKA

Dva osnovna vida:

1) Monetarno-kreditna politika: antirecesiona politika se ostvaruje putem ekspanzivne monetarno-

kreditne politike (jeftin novac, niske kamatne stope), a antiinflaciona politika putem restriktivne

monetarno-kreditne politike

2) Fiskalna politika obuhvata drzavne rashode i poresku politiku. Antirecesiona – povecanje

drzavnh rashoda, a smanjenje poreza, a antiinflaciona obratno.

I situacija je kada figurira klasican vid inflacije – inflacija traznje na nivou pune zaposlenosti:

restriktivna monetarno-kredina politika, ostra poreska politika i restriktivna politika opste i

zajednicke potrosnje.

Marina & www.puskice.co.yu

10

II situacija je kada postoji nezaposlenost uz stabilnost cena: ekspanzivna monetarno-kreditna

politika, blaga poreska politika, ekspanzivna politika opste i zajednicke potrosnje

III situacija je kada nedovoljnu aktivnost i nezaposlenost prati inflacija multifaktorkog karaktera:

selektivno-ekspanzivna monetarno-kreditna politika, poreska politika selektivno-blaga, politika

opste i zajednicke potrosnje selektivno-ekspanzivna, a sve usmerene ka onim sektorima granama

koja generiraju inflatorne tendencije, zatim antimonopolska politika, selektivno razvojna za

deficitarne grane i beneficiranu ekonomsku politiku sa inostranstvom radi otklanjanja strukturnih

dispozicija i uvozne zavisnosti privrede.

DEFLACIJA

Deflacija je monetarna pojava suprotna inflaciji, novcani fondovi manji od robnih, rashodi manji od

prihoda.Izmedju deflacije i ekonomske krize hiperpordukcije postoji uzajamna povezanost.

Endogeni uzroci su kretanja u toku konjutkurnog ciklusa, pa se deflacija javlja kao direktna

posledica krize hiperprodukcije. Egzogeni uzroci poticu od deflatorne monetarne politike drzave

koja izrazito restriktivnim merama prouzrokuje stanje krize. Posledice deflacije su : ogroman porast

zaliha, pad proizvodnje, pad cena, smanjenje profita i plata, porast nezaposlenosti.itd. Za izlazenje

iz krize primenjuju se antideflacione mere: smanjenje kamatnih stopa, poboljsanje uslova za

dobijanje potrosackih kredita, smanjenje poreza, podsticanje izvoza, javni radovi. Izlazak iz

deflacije se naziva reflacija. Dezinflacija je primena deflacione mere za usporavanje rasta kolicine

novca u opticaju, a u cilju sputavanja inflacije.

DEVALVACIJA i REVALVACIJA

Promenom deviznog kursa domaca valuta postaje jeftinija u odnosu na stranu. Treba da stimulise

izvoz, a destimulise uvoz. Revalvacija je suprotno.

PRIVREDNI RAST I RAZVOJ

Privredni razvoj je siri i kompleksniji proces od privrednog rasta. Ekonomski rast je povećanje

ukupne proizvodnje roba i usluga.Uslovljeno: raspoloţivim resursima i tehnološkim know-how.

Ekonomski rast ostvaren samo ako je proizvodnja veća od broja stanovnika (rast proizvodnje veći

od rasta stanov.) Moţe se posmatrati kratkoroĉno i dugoroĉno. Ostvaruje se putem: -Povećanja

neiskorišćenih resursa -Optimalnim korišćenjem resursa -Proširivanjem kapaciteta –Tehnologijom.

Privredni razvoj se izraţava putem makroekonomskih veliĉina, strukturnih i funkcionalnih promena

i drugih ekonomskih i neekonomskih elemenata. Razvoj potencijalnih prirodnih resursa i povećanje

ţivotnog standarda.Multidimenzionalni, normativan i koherentan proces. Karaterisktika: spor i

dugotrajan proces. Faktori privrednog razvoja: I podela: Ljudi, Kapital, Prirodni resursi,

Preduzetništvo. II podela: Prirodni resursi, Stanovništvo, Kadrovi i nauka, Proizvodnja, tehnika i

tehnologija i inovacije, Poljoprivredna proizvodnja, Društveno-politiĉko okruţenje, MeĊunarodno

okruţenje. Indikatori razvijenosti: Naturalno i vrednosno, Agregatno i per capita, Nominalni i realni

GDP (Nominalni GDP - tekuće cene, Realni GDP - bazne cene, korigovan za inflaciju). Stopa rasta

GDP je promena realnog GDP izmeĊu dva perioda i podeljen sa ukupnom proizvodnjom baznog

perioda. GDP per capita meri ţivotni standard - ukupna proizvodnja podeljena sa brojem

stanovništva. PRAVILO “72” Potrebno je 72 godine da bi se vrednost GDP per capita udvostruĉila

pri proseĉnoj stopi ekonomskog rasta od 1%.

TEORIJA ETAPA RASTA

Tvorac: Volt Rostov. Etape u ovoj teoriji:1) Tradicionalno društvo (niska produktivnost,

poljoprivredni sektor), 2) Prelazno društvo (Promene) 3) Etapa uzleta (Investicije rastu sa 5 % na 10

% od GDP, Formiraju se vukući sektori – visoke stope rasta, Okruţenje za razvoj drugih sektora) 4)

Etapa kretanja prema zrelom društvu (Vodeći sektori utiĉu na druge sektore , Sektori primarnog

rasta, Sektori dodatnog rasta, Sektori izvedenog rasta) 5) Etapa zrelosti (Povećanje GDP)

TEORIJA ZACARANOG KRUGA SIROMASTVA

Trvorac je Nurkse. 1. Nerazvijenost trzista, nerazvijeni resursi, zaostali narod, 2. Niska

produktivnost, 3. Nizak nivo realnih dohodaka, 4. Nizak nivo stednje i nizak nivo traznje, 5. Nizak

nivo investicija, 6. Nedostatak kapitala, sto uzrokuje prvu stavku

TEORIJA SEKUNDARNE STAGNACIJE

tvorac: Alvin Hansen. Kapitalistiĉke zemlje u fazi zrelosti. Stagnacija zbog: završenih teritorijalnih

osvajanja i povećanja broj stanovništva. Rešenje: drţavna intervencija.

Marina & www.puskice.co.yu

11

GERSENKRONOV EFEKAT

tvorac: Aleksandar Geršenkron. Nerazvijene zemlje mogu da koriste prednosti razvijenih za

ostvarivanje ekonomskog rasta. Da koriste: tehnologiju, akumulaciju, organizaciju, menadţment,

znanje...Kraće vreme za postizanje rasta

TEORIJA URAVNOTEZENOG PRIVREDNOG RASTA

Tvorac: Sajmon Kuznjec. Privreda ima uravnoteţen, uzlazan privredni rast

INOVACIONA TEORIJA

Tvorac: Jozef Šumpeter. Invencija - Rezultat nauĉno-istraţivaĉkog rada. Inovacija: Primena

invencije, Novi proizvodi, Nova trţišta, Novi naĉini i metodi proizvodnje, Novi izvori sirovina i

polufabrikata

CIKLICNO KRETANJE PRIVREDE

Teorije: 1. Teorija sunĉanih pega 2. Psihološka teorija (Pesimistiĉka/optimistiĉka oĉekivanja) 3.

Inovaciona teorija (Inovacija – cikliĉno kretanje privrede, Industrijska revolucija, IT revolucija...

Ove revolucije su povećale ekonom.performanse) 4. Teorija preteranih investicija (Veća ponuda od

potrošnje, Veći ponuda novca u vidu kredita) 5. Teorija nedovoljne potrošnje (Raspodela nac.doh. u

korist bogatih i štedljivih) 6. Teorija preterane potrošnje (Veća potrošnja od akumulacije – kriza

hipoprodukcije). U privrednim kretanjima privreda ubrzava i usporava privrednu aktivnost.

OdreĊeni zaokreti u ukupnoj proizvodnji, dohotku i zaposlenosti, obiĉno traju izmeĊu 2 i 10 godina,

obeleţava ga rasprostranjena ekspanzija ili kontrakcija u mnogim sektorima privrede, Vrhovi i dna (

oznaĉavaju prekretnice), recesija i ekspanzija glavne faze. Ekonomske fluktuacije nepravilne.

Većina makroek.veliĉina fluktuira istovremeno. Pad proizvodnje, rast nezaposlenosti. Nijedan

poslovni ciklus nije identiĉan (Razliĉit intenzitet trajanja i razliĉita duţina trajanja).Liĉe na

promenu klime. Privredni ciklus od krize hiperprodukcije do ponovne krize preko depresije,

oţivljavanja i prosperiteta. Cetri faze u ciklicnom kretanju privrede:

1. Kriza hiperprodukcije - velike zalihe, Pad proizvodnje, Povećanje nezaposlenosti, Smanjivanje

dohotka radnika, Smanjuje se potrošnja, Smanjuju se profiti, Cena akcije se smanjuju, Pad cena

2. Recesija - Poĉinje od vrha i traje do dna, Smanjena proizvodnja u najmanje dva kvartala

3. Depresija – smanjenje privredne aktivnosti, niska proizvodnja, niska zaposlenost

4. Ozivljavanje

5. Prosperitet

DRZAVA U SAVRENOJ PRIVREDI

Oblici ekonomskog odlucivanja: 1. Ekonomski liberalizam (slobodno odlucivanje vlasnika kapitala,

laisser faire-laisser passer) 2. Ogranicavanje ekonomskog liberalizma od strane drzavnih organa

(posledica monopolizma privrede, ostri porezi ekstraprofita) 3. Slobodno odlucivanje preduzeca u

okviru indikativnog planiranja (drzavni organi ekonomskim merama i instrumentima definisu

drustveni interes radi ostvarenja privredne stabilnosti i pune zaposlenosti) 4. Podize nivo

odlucivanja sa organa preduzeca na drustvene privredne organe koji privrednim planom odredjuju

preduzecu sta ce i koliko proizvoditi i kome isporuciti proizvodnju.

FISKALNA POLITIKA

Budţet je novĉani predraĉun drţave kojim se odreĊuju prihodi i rashodi drţave. Budţetski rashodi:

tekući rashodi, investicioni rashodi. Budţetski prihodi: porezi i doprinosi, profiti drţavnih

preduzeća, zaduţivanjem kod preduzeća i graĊana, pozajmice od banaka. Stvarni ili realni budzet

registruje stvarne prihode i rashode drzave u odredjenom periodu. Strukturni budzet daje

kalkulaciju kakvi bi bili drzavni prihodi i rashodi kada bi ekonomija funkcionisala na nivou

prirodne stope nezaposlenosti. Ciklicni budzet izrazava efekte privrednih ciklusa na budzet. Porezi

se dele na: 1. direkne (neposredne) - koji se odnose na lica i preduzeca 2. indirektne (posredne) –

koji se odnose na robe i usluge. Zatim se dele na: poreze na dohodak, na potrosnju, na imovinu.

Automatska fiskalna politika: oporezivanje liĉnih dohodaka, oporezivanje dobiti preduzeća (veći

liĉni dohoci /dobit - veći porezi), izdaci za nezaposlene i socijalna pomoć (recesija veći izadaci).

Diskreciona fiskalna politika: javni radovi, projekti javnog zapošljavanja, premena poreskih stopa.

MONETARNA POLITIKA

Vodi je Centralna banka (NBS). Kontroliše koliĉinu novca na trţištu. Instrumenti monetarne

politike:

Marina & www.puskice.co.yu

12

1. Politika eskontne (diskontne) stope: a) Skup (velika eskontna stopa) i jeftin novac, putem

regulacije koliĉine novca na trţištu. b) eskontovanje menice

2. Sistem obaveznih rezervi banaka,

3. Politika otvorenog trţišta (kupovina i prodaja drţavnih HoV): Smanjiti potrošnju - prodaju se

hartije od vrednosti , smanjuje se koliĉina novca na trţištu. Poveća privrednu aktivnost, kupovina

hartije od vrednosti, povećava se koliĉina novca na trţištu

TRAZNJA ZA NOVCEM

Predstavlja novĉani iznos koji su nebankarski subjekti spremni da drţe kod sebe u obliku gotovine

ili ĉekovnih deopozita, pri razliĉitim nivoima kamatne stope, a radi transakcionih potreba. Kamata

raste – traznja za novcem opada. Dohodak raste – traznja za novcem raste. Fiskalna politika

Recesija: treba AD povecati , alat: G povecati ili T smanjiti

Inflacija: treba AD smanjiti , alat: G smanjiti ili T povecati

Monetarna politika

Recesija: SM povecati, k’ smanjiti, I povecati, Y povecati

Inflacija: SM smanjiti, k’ povecati, I smanjiti, Y smanjiti

POLITIKA CENA

Neposredne mere: Minimalne cene (zaštita proizvoĊaĉa), Maksimalne cene (zaštita potrošaĉa),

Fiksne (zamrznute) cene, Prijava promena cena. Posredne mere: Uticaj na ponudu i traţnju putem:

Uvoza i izvoza, Robnih rezervi

odlicno,hvala va,
ovo je samo pregled
3 prikazano na 12 str.
preuzmi dokument