Posebni ugovori iz obligacionog prava, Beleške' predlog Obligaciono pravo. Univerzitet u Beogradu
Milivanili
Milivanili

Posebni ugovori iz obligacionog prava, Beleške' predlog Obligaciono pravo. Univerzitet u Beogradu

DOC (225 KB)
22 str.
14broj preuzimanja
636broj poseta
100%od2broj ocena
Opis
Beleske/skripta radjena po posebnom ugovorima od Slobodana Perovica.23 strane
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 22
ovo je samo pregled
3 prikazano na 22 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 22 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 22 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 22 str.
preuzmi dokument

POSEBNI UGOVORI IZ OBLIGACIONOG PRAVA

188. UGOVOR O KUPOPRODAJI *pojam i pravne osobine

Ugovor o kupoprodaji je ugovor kojim jedan ugovornik(prodavac) obavezuje da stvar koju prodaje preda drugonm ugovorniku(kupcu) tako da ovaj stekne pravo raspolaganja,odnosno pravo svojine,a kupac se obavezuje da prodavcu plati cenu.Prodavac nekog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo,a kad vršenje tog prava zahteva držanje stvari da mu i preda stvar.Pojam kupoprodaje je u stvari razmena stvari za novac. Kupoprodaja je imenovan ugovor jer je zakon posebno predviđa i reguliše,a i sam naziv joj je u zakonu određen.Kupoprodaja se zaključuje solo consensu,bez ispunjenja imperativno zahtevane forme kao uslova nastanka ugovora. S druge strane, ugovor o kupoprodaji kojim se prenosi pravo svojine na nepokretnosti mora biti sačinjen u formi javne isprave i overen kod javnog beležnika.Ugovor o kupoprodaji može postati formalan ako je to izraz volje ugovornika.I pored ovoga kupoprodaja je u principu neformalan ugovor.Dvostrano obavezan i teretan ugovor,komutativan ali može biti zaključena i kao aleatoran ugovor(npr. Prodaja buduće žetve).Može biti zaključena i kao ugovor sa trajnim izvršenjem i sa trenutnim izvršenjem obaveza.Pripada grupi jednostavnih i samostalnih ugovora;zaključuje se bez obzira na svojstvo ličnosti tako da izvršenje obaveze nije strogo vezano za ličnost ugovornika. *bitni elementi: Da bi ugovor o kupoprodaji nastao potrebno je da stranke postignu saglasnost o njegovim bitnim elementima.Nalazimo dva bitna elementa kod nje:stvar i cenu(ovo je ujedno i stav ZOO) Izuzetak:Kod ugovora u privredi cena nije bitan element,jer ako ona nije određena ili odrediva kupac je dužan da plati razumnu cenu. 189. PRODAJA TUĐE STVARI Pravni sistemi koji kupoprodaji daju translativno dejstvo ne poznaju mogućnost prodaje tuđe stvari.Po ovom stanovištu ugovor o kupoprodaji tuđe stvari je ništav.Da bi kupoprodaja samim faktom zaključenja prenela pravo svojine na kupca,pretpostavka je da prodavac to pravo ima.Ako ga nema,a proda tuđu stvar smatra se da je kupoprodaja ništava.Ovo pravilo je ublaženo u 2 smisla:prvo,ne primenjuje se na generične stvari;drugo stranke same mogu,izričito ili prećutno ugovoriti da će prodavac preneti svojinu na stvari tek pošto je pribavi od trećeg.Naš pravni sistem poznaje mogućnost prodaje tuđe stvari.Prema našem ZOO,prodaja tuđe stvari obavezuje ugovarača,ali kupac koji nije znao niti je morao znati da je stvar tuđa,može,ako se usled toga ne može ostvariti cilj ugovora,raskinuti ugovor i tražiti naknadu štete.Prodaja tuđe stvari prema ovom stavu ne čini ugovor ništavim,već na osnovu ugovora stranke zahtevaju ispunjenje obaveza. 190. STVAR KAO BITAN ELEMENT UGOVORA O PRODAJI Stvar je predmet kupoprodaje i kao takva mora biti u prometu i ispunjavati opšte uslove a to su mogućnost,dozvoljenost i određenost predmeta ugovora uopšte.Ukoliko je stvar van prometa,takav ugovor podleže ništavosti.Prema našem pravu kupoprodaja se može odnositi i na buduće stvari.Budućom stvari se smatra stvar koja u trenutku zaključenja ugovora ne postoji,već koja će tek nastati. Ukoliko je stvar u času zaključenja ugovora propala,kupoprodaja ne proizvodi pravna dejstva.Ako je samo delimično propala,onda kupac ima pravo izbora da raskine ugovor ili da ostane pri njemu ali da mu srazmerno bude snižena cena.Ukoliko delimična propast stvari ne

smeta postizanju svrhe ugovora,ovaj će ostati na snazi,a kupac će imati samo pravo na srazmerno sniženje cene. 191. CENA Predmet kupčeve obaveze je cena.To je novčana naknada koju kupac duguje prodavcu.Bitno je da bude izražena u novcu koje opšte sredstvo plaćanja.Može biti izražena i u stranom novcu,ali je u tom slučaju potrebno posebno zakonsko regulisanje.Cena mora biti izražena u novcu,mora biti određena ili odrediva i pravična.Mogu je odrediti stranke izričito ili konkludentnim radnjama.Bitno je da je postignuta stvarna cena.Prema našem pravu,odredba ugovora kojom se određivanje cena ostavlja na volju jednom ugovaraču smatra se kao da nije ni ugovorena i tada kupac duguje cenu kao u slučaju da cena nije određena.Određivanje cena se može prepustiti i trećim licima-ugovorena razumna cena.

192. OBAVEZE PRODAVCA 1.Obaveza predaje stvari-to je osnovna obaveza prodavca i proizilazi i z samog pojma kupoprodaje.Tada kupac stiče pravo svojine i pravo raspolaganja sa stvari.U našem pravu,kao i u većini evropskih pravnih sistema,sticanje ovih prava se ostvaruje materijalnim aktom (doprema ,uručenje) predaje,odnosno upisom u zemljišne knjige,ako je u pitanju nepokretna stvar.Sam akt predaje stvari sastoji se iz radnje ili skupa radnji koje je prodavac,prema samom ugovoru ili prema uobičajenim pravilima ponašanja dužan da preduzme,kako bi se kupcu omogućila državina stvari.Prodavac je dužan da izvrši predaju stvari o kojoj je ugovor.Način predaje zavisi od toga da li je u pitanju pokretna ili nepokretna stvar(prenosom iz ruke u ruku ili simbolična).Prodavac je dužan predati stvar kupcu u vreme i na mestu predviđenom ugovorom.Rok predaje se određuje obično ugovorom putem određivanja datuma ili protekom određenog vremena.Ako stranke nisi ni izričito ni prećutno odredile rok prodavac je dužan da izvrši predaju u razumnom roku.Ukoliko mesto nije utvrđeno ugovorom smatra se mestom predaje sedište ili prebivalište prodavca. Prodavac je dužan da preda stvar u onom stanju kakvom je bila u momentu zakljucenja ugovora.Čuva je sa pažnjom kakvu zahteva pravni standard.Za štetu ili slučajnu propast stvari odgovara vlasnik stvari.Prema našem pravu prodavac ostaje vlasnik prodate a još ne predate stvari i on prema tome snosi rizik za slučajnu propast ili oštećenje stvari. Predaja stvari pretpostavlja preduzimanje odgovarajućih radnji od strane prodavca kako bi omogućio kupcu da zasnuje državinu stvari.Obično se te radnje sastoje u pakovanju,odvajanju ili prevozu stvari do određenog mesta i sl.Pošto one iziskuju određene troškove,sve troškove predaje kao i one koji prethode snosi prodavac,a troškove odnošenja stvari i sve ostale troškove snosi kupac. 2.Obaveza zaštite u slučaju materijalnih i pravnih nedostataka Prodavac ima i obavezu zaštite kupca u slučaju materijalnih i pravnih nedostataka stvari.On garantuje kupcu da stvar koja je predmet njegove obaveze ima sva potrebna svojstva u smislu njene korisne i mirne državine.Ukoliko stvar ima određene materijane nedostatke u času prelaska rizika na kupca,kupac može zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka;zahtevati sniženje cene;izjaviti da raskida ugovor;a u svakom od slučajeva ima pravo na naknadu štete.Kada je u pitanju prodaja tehničke robe koju prati garantni list postoji garancija za ispravno funkcionisanje prodate stvari,čime se ne dira u pravila o odgovornosti prodavca za nedostatke stvari.

193. OBAVEZE KUPCA 1.Obaveza isplate cene-Osnovna kupčeva obaveza je isplata cene.Cena je izražena u domaćoj ili stranoj valuti,a ko je to posebnim propisima dozvoljeno.Moguće je dogovoriti da umesto

isplate ugovorene cene kupac preda prodavcu neku drugu stvar.To je tzv. Zamena ispunjenja.Kupac je obavezan da isplati onu sumu novca koja je ugovorom određena ili zakonom propisana.Ukoliko nije drugo predviđeno,kupac je dužan da isplati punu cenu odjednom a ne u ratama. 2.Obaveza preuzimanja stvari-Ta obaveza uzajamno pretpostavlja obavezu prodavca da izvrši predaju stvari.Kupac ima pravo da zahteva od prodavca da uzvrši predaju stvari.Obaveza preuzimanja stvari se sastoji u obavljanju potrebnih radnji koje su,prema ugovoru ili prirodi posla,neophodne za izvršenje predaje stvari,kao i odnošenju same stvari,ako je u pitanju pokretna stvar.

194.POSEBNE VRSTE KUPOPRODAJE

1.Kupoprodaja sa pravom otkupa-je ugovor u kome prodavac zadržava pravo da u određenom roku uzme stvar natrag od kupca vraćajući mu cenu.Ona znači ograničenje kupčevog prava.On ne može u vreme trajanja otkupa raspolagati sa stvari ni pravno,ni faktički ukoliko bi to ulazilo u supstancu stvari.Takođe obuhvata i zabranu otuđenja stvari,što je ujedno isključuje iz pravnog prometa.Pravo na otkup može trajati 5 godina,a ako je to pravo ugovoreno na jedan duži rok taj rok će biti sveden na 5 godina.Po jednom mišljenu pravi se razlika između pokretnih i nepokretnih stvari.Ako pravo otkupa ima za predmet nepokretnu stvar,onda se ono može vršiti najduže 30 godina,a ako su pitanju pokretne stvari,onda je taj rok 3 godine,računajući od dana ugovaranja prava otkupa. ZOO ne reguliše kupoprodaju sa pravom otkupa.Nije regulisana jer se smatra da ona nije toliko čest ugovor u praktičnom životu.Pravo na otkup je lično imovinsko pravo i kao takvo se ne može prenosti niti nasleđivati. Postoje još i kupoprodaja sa zadržavanjem prava raspolaganja,kupoprodaja sa pravom preče kupovine,kupovina na probu,kupovina po uzorku ili modelu,kupoprodaja sa specifikacijom,kupoprodaja sa obročnim otplatama cene.

195. KUPOPRODAJA SA ZADRŽAVANJEM PRAVA RASPOLAGANJA ODNOSNO PRAVA SVOJINE

Ovo je vid kupoprodaje u kome prodavac zadržava pravo raspolaganja odnosno pravo svojine na prodatoj i predatoj stvari sve dok kupac ne isplati cenu.Aktom predaje kupac ne stiče pravo raspolaganja odnosno svojine već samo državinu stvari.Prodavac ostaje nosilac raspolaganja odnosno on ostaje vlasnik stvari sve do momenta isplate cene.Predmet ove vrste kupoprodaje je prema vladajućem shvatanju samo pokretna stvar.Naš ZOO prihvata stanovište prema kome samo pokretna stvar može biti predmet kupoprodaje sa zadržanjem prava raspolaganja odnosno prava svojine.Do momenta isplate prodavac je vlasnik,a kupac samo držalac stvari.Po jednom mišljenju ova vrsta prodaje je u suštini založno pravo na prodatoj i predatoj stvari radi obezbeđenja potraživanja isplate cene.Pravilo našeg prava je da zadržavanje prava raspolaganja nije dozvoljeno ugovarati u odnosima koji nastaju između društvenih pravnih lica,izuzev ako je to saveznim zakonom drugačije određeno.

196. KUPOPRODAJA SA PRAVOM PREČE KUPOVINE je takav ugovor o kupoprodaji u kome se kupac obavezuje da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji stvari određenom licu,kao i o uslovima te prodaje,i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu.Kupac kao nosilac prava raspolaganja odnosno vlasnik može u principu slobodno raspolagati sa stvari,ali u prisustvu odredbe o prečem pravu kupovine u korist prodavca,njegova obaveza je da ne

zaključi ugovor o prodaji dok prodavcu ne ponudi stvar pod istim uslovima pod kojima bi je prodao trećem licu.Ti uslovi se odnose na visinu cene,koja za treće lice ne sme biti niža od one koaj je ponuđena prodavcu.Predmet ove kupoprodaje može biti pokretna ili nepokretna stvar. Naš ZOO predviđada je prodavac dužan obavestiti kupca na pouzdan način o svojoj odluci da se koristi pravom preče kupovine u roku od mesec dana,računajući od dana kad ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji trećem licu. Pravo preče kupovine se vrši izjavom prodavca upućene kupcu po opštim pravilima koja važe za prihvat ponude.Ta izjava mora biti data u pismenoj formi po jednom rešenju,dok po drugom ona nikada nije formalna čak i kada je ugovor o kupoprodaji formalan.ZOO predviđa da pravo preče kupovine prestaje posle 5 god od zaključenja ugovora,ako nije ugovoreno da će prestati ranije. Zakonsko pravo preče kupovine-Izvor prava preče kupovine može biti i zakon.Ono postoji na stanu ili stambenoj zgradi u korist nosioca stanarskog prava odnosno organizacije koja upravlja stanovima u društvenoj svojini ako nema nosioca stanarskog prava odnosno suvlasnika.Ako lice kome je ponuda učinjena ne izjavi u roku od 30 dana da prihvata ponudu,ponuđač može zgradu ili poseban deo zgrade prodati drugome,ali samo pod istim uslovima ili za višu cenu.

197.KUPOPRODAJA NA PROBU je takav ugovor o kupoprodaji u kojem kupac uzima stvar pod uslovom da je isproba da bi utvrdio da li odgovara njegovim željama i da u određenom roku obavesti prodavaca da li ostaje pri ugovoru.Ako u određenom roku ne učini ovo obaveštenje,smatra se da je odustao od ugovora.Ovaj rok se određuje ugovorom ili običajem. Kupac zaključuje ugovor,ali sa jednom mogućnošću da od ugovora odustane,sve zavisno od ishoda obavljene probe u određenom roku.Kupac to obično čini jer ne može na prvi pogled da se uveri da stvar odgovara njegovim željama,a prodavac iz sopstvenih razloga pristaje na ovakav ugovor,želeći time da pruži kupcu dokaze svoje savesnosti u pogledu ispravnosti i određenih svojstava stvari. Za razliku od kupovine na probu gde opstanak ugovora isključivo zavisi od volje kupca,postoji kupoprodaja gde se proba vrši prema objetivnom kriterijumu tzv. Objektivna proba.Objektivna proba,ima da pokaže da li stvar koja je predmet ugovora ima određena svojstva i može da služi određenoj svrsi prema kriterijumu uobičajenog toka stvari. Prema ZOO rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari predate kupcu radi probe snosi prodavac do kupčeve izjave da ostaje pri ugovoru,odnosno do isteka roka kad je kupac bio dužan vratiti stvar prodavcu.Kupac može odgovarati samo u slučaju kada je do uništenja ili oštećenja stvari došlo usled njegove krivice.

198. KUPOPRODAJA PO UZORKU ILI MODELU čini odstupanje od osnovnog vida ugovora o kupoprodaji u tome što kupac ovde predmet ugovora i njegova svojstva određuje prema uzorku ili modelu koji isključivo treba da posluži radi sravnjenja ili upoređenja sa kupljenom stvari i njenim svojstvima.Zaključujući prodaju po uzorku ili modelu prodavac se obavezuje da kupcu preda stvar istog svojstva koje ima dati uzorak ili model.Prema ZOO, u slučaju prodaje po uzorku ili modelu kod ugovora u privredi ako je stvar koju je prodavac predao kupcu nije saobrazna uzorku ili modelu,prodavac odgovara po propisima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari. Kupoprodaja po uzorku li modelu zaključena je u momentu postizanja saglasnosti o bitnim elementima,Kupac stiče pravo da zahteva predaju stvari koja po svojim svojstvima odgovara datom uzorku.Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari snosi prodavac jer je on nosilac prava raspolaganja odnosno prava svojine sve do momenta predaje.Prema pravilima trgovačkog

prometa,smatra se da je autentičan uzorak koji je zapečaćen i na kome je etiketa potpisana od stranaka ili uzorak koji je jedna strana pod svojim pečatom predala drugoj ili uzorak koji je posrednik izdvojio i zapečatio svojim pečatom.

199. KUPOPRODAJA SA SPECIFIKACIJOM je takav ugovor o kupoprodaji u kojem kupac zadržava pravo da bliže odredi svojstva stvari o čijoj vrsti i količini je već postignuta saglasnost,ali tako da ukoliko to svoje pravo ne ostvari u određenom roku,prodavac može raskinuti ugovor ili obaviti specifikaciju prema onome što mu je poznato o kupčevim potrebama.U slučaju raskida ugovora prodavac ima pravo i na naknadu štete.Odstupanje od osnovnog vida ugovora o kupoprodaji je u tome što ovde kupac ima jednio šire ovlašćenje u pogledu određivanja svojstva stvari.To ovlašćenje,ukoliko ne realizuje u određenom roku,može biti za prodavca razlog za raskid ugovora odnosno za njegovo pravo da obavi on specifikaciju.Kod ove vrste ugovora o prodaji stranke se, sporazumevaju samo o generično određenoj stvari i njenoj količini,a kupac zadržava pravo da u određenom roku izvrši specifikaciju dostavljajući prodavcu bliža uputstva svojstvima stvari.Kada kupac izvrši specifikaciju,prodavac je dužan da preda stvari koje u svemu odgovaraju svojstvima određenim u specifikaciji.Ukoliko specifikacija nije potpuna,već su naznačena samo neka svojstva,a priroda stvari zahteva bliže određenje i u pogledu drugih svojstava,prodavac je dužan da preda stvar onih svojstava koja su specifikacijom bila naznačena,a u pogledu drugih svojstava,stvar mora odgovarati standardu koji je vladajući u prometu tih stvari.Kupac treba da izvrši specifikaciju u ugovorenom roku ili u razumnom roku računajući od prodavčevog traženja da to učini.Ukoliko kupac ne izvršti specifikaciju u ovom roku,prodavac može po svom izboru ili jednostranom vansudskom izjavom raskinuti ugovor ili obaviti specifikaciju prema onome što mu je poznato o kupčevim potrebama. Kupoprodaja sa specifikacijom nastaje u momentu postizanja saglasnosti o bitnim elementima ugovora.To su ovde vrsta i količina stvari,kao predmet prodavčeve obaveze i visina cene,kao i predmet kupčeve obaveze.

200. KUPOPRODAJA SA OBROČNIM OTPLATAMA CENE je takav ugovor o kupoprodaji u kome kupac stiče pravo da ne izvrši isplatu cene istovremeno sa prijemom stvari već kasnije,i to u pojedinim delovima(ratama,obrocima) u određenim vremenskim razmacima.Pravilo je da se obaveza predaje stvari i isplate cene ne vrši istovremeno.Kod ove vrste kupoprodaje kupac stiče pravo raspolaganja odnosno pravo svojine prodate stvari aktom predaje.Kupoprodaja sa obročnim otplatama cene je, u stvari,jedna vrstu kreditiranja kupca.Prema ZOO ova vrsta kupoprodaje se odnosi na pokretne stvari.Ovaj zakon predviđa pravilo prema kome,ugovorom o prodaji pokretne stvari sa obročnim otplatama cene obavezuje se prodavac da preda kupcu određenu pokretnu stvar pre nego što mu cena bude potpuno isplaćena,a prodavac se obavezuje da isplati njenu cenu u obrocima,u određenim vremenskim razmacima.Za punovažnost kupoprodaje sa obročnim otplatama cene zahteva se i ispunjenje pismene forme.Što se tiče drugih pitanja koja se vezuju za formu ugovora primenjuju se opšta pravila o formi ugovora.Pored stvari i njene cene u prodaji za gotovo,u ispravi o ugovoru moraju,pod pretnjom ništavosti biti navedeni:ukupan iznos svih obročnih otplata,računajući i onu koja je izvršena u času zaključenja ugovora,iznos pojedinih otplata,njihov broj i njihovi rokovi.Ova isprava mora pod pretnjom ništavosti,sadržati i odredbu da kupac može odustati od ugovora u roku od 3 dana od potpisivanja isprave i da se ovog prava kupac ne može odreći unapred.Ukoliko ugovorom nisu predviđene pravne posledice neisplate rate,po našem pravu prodavac može raskinuti ugovor ako kupac dođe u docnju sa početnom otplatom.Posle isplate početne rate,prodavac može raskinuti ugovor ako

kupac dođe u docnju s najmanje dve uzastopne otplate,koji predstavljaju najmanje osminu cene.Isplata prve rate predstavlja ozbiljnu nameru kupaca da ugovor izvrši.

201. PRODAJNI NALOG je ugovor kojim se nalogoprimac obavezuje da određenu pokretnu stvar koju joj je preda nalogodavac, proda za određenu cenu u određenom roku ili da je u tom roku vrati nalogodavcu;a ako je ne proda i ne preda određenu cenu nalogodavcu do određenog roka niti da je vrati u tom roku,smatra se da je on kupio stvar. Ovim ugovorom stranke moraju postići saglasnost o ceni po kojoj će stvar biti prodana,kao i o roku u kome se može prodati ili vratiti nalogodavcu.Ukoliko nalogoprimac u određenom roku stvar ne proda i ne preda kupovnu cenu,niti stvar nalogodavcu vrati,nalogoprimac ima pravni položaj kupca,a nalogodavac prodavca.Na njihov pravni odnos primenjuju se tada pravila ugovora o kupoprodaji.Nalogoprimac,kao kupac,biće dužan da izvrši isplatu cene,a nalogodavac,kao prodavac,pored prenosa prava svojine odnosno prava raspolaganja garantuje za pravne i fizičke mane stvari.Pravo svojine tj raspolaganja prelazi na nalogoprimca protekom roka u kome je stvar trebalo da se proda ili vrati.S obzirom da je predaja stvari ranije izvršena,tako da se nalogoprimac nalazi u državini stvari u momentu isteka roka on pravo svojine odnosno raspolaganja stiče traditio brevi manu,bez obzira da li je isplatio kupovnu cenu.Ukoliko ne isplati kupovnu cenu,to može biti razlog za raskid ugovora i povraćaj stvari,postupajući po opštim pravilima raskida ugovora zbog neispunjenja.Ali ukoliko nalogoprimac u određenom roku stvar proda i cenu preda nalogodavcu,onda se pravni odnos među strankama reguliše primenom pravila o punomoćstvu.Nalogodavac tada ima pravni položaj vlastodavca,a nalogoprimac punomoćnika. Iz ovoga proizilazi da nalogoprimac ima položaj držaoca stvari,dok pravo raspolaganja odnosno pravo svojine ostaje na strani nalogodavca.Kao takav,shodno pravilu res perit domino nalogodavac snosi rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari.Posle toga,odnosno posle prelaska prava svojine odnosno prava raspolaganja na sticaoca,nalogodavac više ne snosi rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari,pošto taj rizik,sa pravom svojine odnosno pravom raspolaganja prelazi na sticaoca.Nalogodavac ne može raspolagati sa stvari koja čini predmet prodajnog naloga sve dok mu eventualno ne bude vraćena od strane nalogoprimca. Do isteka određenog roka,nalogoprimac se prema stvari mora odnositi sa pažnjom dobrog domaćina odnosno privrednika,a odgovaraće za štetu koju nanese svojom krivicom ili upotrebom stvari.Ukoliko on sam stvar kupi izjavom volje upućene prodavcu i isplatom kupovne cene odnosno protekom određenog roka,onda on,u svojstvu kupca,postaje vlasnik stvari i kao takav snosi rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari.Prodajni nalog,za razliku od punomoćstva ne može se opozvati.Pored nemogućnosti opoziva,prodajni nalog se razlikuje od punomoćstva i po tome što punomoćnik ne postaje vlasnik poverene mu stvari ukoliko je u određenom roku ne proda,kao što je to slučaj kod prodajnog naloga.

202. UGOVOR O RAZMENI je takav ugovor u kome se svaki ugovornik obavezuje prema svom saugovorniku da preda stvar koja se razmenjuje tako da on stekne pravo raspolaganja,odnosno pravo svojine.Iz ovog ugovora nastaju za svakog ugovornika obaveze i prava koje iz ugovora o kupoprodaji nastaju za prodavca.Pojam ugovora o razmeni pretpostavlja razmenu određenih stvari odnosno prava bez posredstva novca.To je ugovor kojim se najčešće menja svojina jedne stvari za svojinu druge stvari. Spada u grupu posebnih imenovanih ugovora.U principu je neformalan,ali u određenim slučajevima mora biti formalan.U našem pravu ugovor o razmeni kojim se prenosi nepokretnost mora biti zaključen u pismenoj formi.Ugovor o razmeni stanova povodom kojih ugovornici imaju stanarsko pravo moraju biti zaključeni u pismenoj formi.Dvostrano obavezan

je i teretan ugovor.Komutativan,ali može biti zaključen i kao aleatoran ali to mora nedvosmisleno da proizilazi iz volje strana ugovornica.Može biti zaključen i kao ugovor sa trenutnim i trajnim izvršenjem.Spada u grupu jednostavnih ugovora,ne zaključuje se s obzirom na svojstvo ličnosti. Razmena se vrši momentom predaje stvari odnosno upisa u zemljišne knjige ili predaje tapije u tapijskom sistemu.Njen pojam ukazuje na sličnost sa kupoprodajom.Bitni elementi ugovora su stvari ili određena prava.Predmet obaveze i jednog i drugog ugovornika je određena stvar ili pravo.Sve stvari koje mogu biti predmet kupoprodaje mogu biti i predmet ugovora o razmeni.Naravno prethodno moraju ispuniti uslove mogućnosti,dozvoljenosti i određenosti predmeta.Predmet ugovora o razmeni može biti i pokretna i nepokretna stvar. U našem pravu se može razmenjivati stanarsko pravo ali se ne može kupovati.Poseban vid ugovora o razmeni u našem pravu predstavlja razmena stanarskog prava.Taj ugovor je regulisan zakonskim propisima,što znači da u okviru opšteg ugovora o razmeni on predstavlja poseban imenovan ugovor.

203. OBAVEZE STRANAKA KOD UGOVORA O RAZMENI Ugovor o razmeni stvara uzajamne obaveze predaje stvari koje se razmenjuju i to tako da se stekne pravo raspolaganja odnosno pravo svojine.S obzirom da je ovo dvostrano teretan ugovor,primenjuju se opšta pravila o odgovornosti za fizičke i pravne nedostatke stvari.

1.Obaveza predaje stvari-Oba ugovornika imaju obavezu da izvrše predaju stvari na način,mesto i vreme kako je to ugovorom predviđeno.Stranke su dužne da jedna drugoj izvrše predaju stvari sa svim njenim pripacima,ukoliko nije drukčije ugovoreno.Kada se predaja stvari ne vrši u momentu zaključenja ugovora,nastaje za svakog ugovornika obaveza čuvanja stvari sve do momenta predaje.Rizik za slučajnu propast ili oštećenje stvari snosi vlasnik,tj. Svaki ugovornik u odnosu na svoju stvar do momenta predaje. 2.Obaveza zaštite u slučaju materijalnih i pravnih nedostataka-Ugovor o razmeni je ugovor sa naknadom tako da je i kod njega ustanovljena obaveza na strani prenosioca da garantuje pribaviocu korisnu i mirnu državinu stvari.Obaveza zaštite obuhvata zaštitu u slučaju materijanih nedostataka stvari kao i zaštitu od pravnih uznemiravanja. 3.Obaveza preuzimanja stvari-Ovim ugovorom svaki ugovornik stiče pravo da od svog ugovornika zahteva predaju stvari na način,vreme i mesto kako je to bilo ugovoreno.Prenosilac ima pravo da zahteva od pribavioca da ovaj preuzme odgovarajuće radnje,kako bi predaja stvari mogla biti izvršena onako kako je ugovorom bila predviđena.Pribavilac je dužan da preduzimanjem odgovarajućih radnji omogući prenosiocu predaju stvari ili da je obavezan da izvrši preuzimanje stvari.Sankcija za neizvršenje ove obaveze ogleda se u pogoršanom položaju pribavioca.

204.UGOVOR O POKLONU je ugovor kojim jedan ugovornik(poklonodavac) prenosi ili se obavezuje da prenese na drugog ugovornika(poklonoprimca) pravo svojine određene stvari odnosno drugo određeno pravo ili da mu,na račun svoje imovine,učini neku korist,i to sve bez odgovarajuće naknade.Za nastanak ugovora o poklonu potrebno je postići saglasnost o njegovom predmetu.Predmet poklona može biti stvar,određeno imovinski pravo ili neka korist.Ta stvar mora ispuniti uobičajene uslove mogućnost,dozvoljenost i određenost predmeta.Predmet poklona može biti i pokretna i nepokretna stvar,koja je u prometu.Pošto je akt dobročinstva za njegov nastanak je potrebno i prisustvo namere da se poklon učini.Poklon je imenovan ugovor.Formalan je.U našem pravu ta forma može biti pismena ili realna.Ako zakon nije nešto posebno predvideo,ugovor o poklonu se zaključuje ili potpisom teksta izjave

ili prostom predajom stvari.Može se reći da postoji konkurencija formi.Ugovor o poklonu je jednostrano obavezan i dobročin ugovor.Kumulativan jer se u trenutku njegovog zaključenja zna koja strana je poverilac,a koja je dužnik i kolika je vrednost predmeta prestacije.Izuzetno može biti aleatoran.Može biti zaključen sa trajnim ili trenutnim izvršenjem obaveze.Pripada grupi jednostavnih ugovora.Poklonom se vrši prenos prava svojine određene stvari sa poklodavca na poklonoprimca. Takođe,bitan element ugovora o poklonuje animus donandi.Poklonodavac se obavezuje da prema poklonoprimcu,ne zbog naknade koju od njega očekuje,nego zbog toga što iz nekih drugih motiva hoće da uveća njegovu imovinu.To je akt dobročinstva koji se nužno zahteva da poklonodavac ispolji svest i nameru da bez odgovarajuće naknade prenese drugome pravo svojine neke stvari ili neko drugo imovinsko pravo ili izvesnu korist.

205. POSEBNE VRSTE POKLONA

1. Poklon sa nalogom/teretom je takav ugovor o poklonu u kome poklodavac stiče pravo da raskine ugovor ukoliko poklonoprimac ne izvrši određenu radnju u korist poklonodavca ili trećeg lica ili ukoliko ne poštuje pravo koje je poklonodavac zadržao za sebe ili trećeg.Ta radnja se može sastojati u preduzimanju određenog akta ili u zadržavanju od preduzimanja određenog akta.Izvršenje te radnje može predstavljati korist za samog poklonodavca ili za neko treće lice.Nalog predstavlja određeno ograničenje i dužnost na strani poklonoprimca.Poklon sa nalogom odstupa od osnovnog vida poklona u tome što poklonoprimac ovde prima izvesnu tegobu ili dužnost,tako da od njenog izvršenja zavisi pravno dejstvo poklona.

2. Mešoviti poklon je takav ugovor o poklonu u kome se ugovornici uzajamno obavezuju,ali tako da veća vrednost prestacije jednog ugovornika predstavlja poklon za drugog ugovornika.Poklon se ovde javlja zajedno sa nekim drugim ugovorom.Tako npr. Ako neko proda jednu stvar drugome po nižoj ceni zbog toga što na taj način želi da učini drugome poklon,onda se u tome delu,cena ispoljava kao poklon sa svim svojim osobinama.Kod mešovitog poklona,pored dobročinstva,delimično se javlja i element oneroznosti.

3. Uzajamni poklon je takav ugovor kojim stranke uslovljavaju njegovo pravno dejstvo zaključenjem drugog ugovora o poklonu u kome će uloge stranaka biti obrnuto postavljene:poklonodavac u prvom ugovoru javlja se kao poklonoprimac u drugom odnosno pokloprimac kao poklonodavac u drugom ugovoru.Ovde je reč o uzajamnom uslovljavanju dva ugovora o poklonu koji se zaključuju između istih lica koja u ta dva akta imaju različite pravne pozicije.Pojam uzajamnog poklona nosi u sebi istu osobenost koja je prisutna kod svakog poklona-smanjenje odnosno povećanje imovine na osnovu namere da se poklon učini.

4. Nagradni poklon je takav ugovor o poklonu kod koga je namera darežljivosti zasnovana na određenoj radnji,zasluzi ili držanju poklonoprimca,tako da se poklon javlja kao priznanje ili nagrada poklonoprimcu.Motiv da se poklon učini mogu biti raznovrsni.To je akt njegove slobodne volje,ali akt koji predstavlja nagradu i koji je inspirisan određenom radnjom poklonoprimca.Ovaj vid poklona odstupa od nekih opštih pravila o poklonu,tako da ovde poklonodavac odgovara za pravne i fizičke nedostatke stvari,a pored toga,ne može vršiti opoziv poklona.

5. Poklon zasnovan na moralnoj dužnosti je takav ugovor o poklonu kod koga animus donandi proizilazi iz određene moralne dužnosti.Poklonodavac je inspirisan određenom moralnom pobudom i čini poklon drugome,ne zbog određenog akta poklonoprimca,kao što

je to slučaj kod nagradnog poklona,nego zbog toga što je s njim u nekom posebnom odnosu npr. Srodničkom,bračnom,prijateljskom.

6. Poklon u opštekorisne svrhe je takav ugovor o poklonu kod koga je namera darežljivosti zasnovana na motivu postizanja neke opštekotisne svrhe.Tu se kao poklonoprimac ugl. javlja određeno pravno lice koje svojom redovnom aktivnosšću postiže neku opštekorisnu svrhu.To može biti određena društvena organizacija,kulturna,prosvetna ili humanitarna ustanova.

7. Poklon za slučaj smrti je takav ugovor o poklonu kod koga je predaja predmeta poklona odložena do momenta smrti poklodavca.Takav ugovor se zaključuje u određenoj formi ali bez predaje predmeta poklona,što znači da poklon za slučaj smrti ne može nikada biti realan ugovor.Kao i svaki drugi ugovor o poklonu,za njegov nastanak se zahteva saglasnost volja poklonodavca i poklonoprimca.On se razlikuje od legata,kao jednostrano i strogo formalne izjave sa dejstvom mortis causa.Po jednom mišljenju ovaj ugovor se ne može opozvati,a po drugom može iz opštih razloga za raskid ugovora o poklonu,kao i izričito ili konkludentnim radnjama.

206. OBAVEZE POKLONODAVCA Ugovor o poklonu stvara obaveze samo na strani poklonodavca.Ta pravna osobina proizilazi iz pojma ugovora o poklonu prema kome poklonodavac prenosi ili se obavezuje da prenese na poklonoprimca određeno imovinsko pravo ili kakvu korist bez naknade. 1.Obaveza prenosa određenog prava i predajastvari-Pojam ugovora o poklonu ukazuje na 2 mogućnosti nastanka ovog ugovora:aktom predaje predmeta i formalnim obećanjem predaje predmeta ugovora.U prvom slučaju reč je o realnom ugovoru,a u drugom nastaje saglasnošću volja koja je ispoljena određenom formom. 2.Obaveza naknade štete-Kod teretnih ugovora prenosilac ugovora pribaviocu za pravne i fizičke nedostatke stvari.To je posledica ekvivalentne razmene predmeta prestacije ugovornika.Kako poklon odstupa od principa ekvivalencije,tako poklonodavac ne odgovara za pravne i fizičke mane u smislu pravila obaveze zaštite.Poklonodavac odgovara za svu štetu koju poklonoprimac pretrpi usled pravnih i fizičkih mana,ukoliko je za te mane znao ili je prema okolnostima morao znati.Njegova odgovornost potčinjena je opštim pravilima naknade štete.

207. RASKID UGOVORA O POKLONU USLED NEZAHVALNOSTI POKLONOPRIMCA Nezahvalnost poklonoprimca može biti razlog da poklonodavac raskine ugovor o poklonu i povrati ono što je poklonoprimcu dao.Ovaj razlog za raskid ugovora proizilazi iz dobročinog karaktera ugovora o poklonu.Namera da se poklon učini često je podstaknuta naklonošću poklonodavca prema ličnosti poklonoprimca,tako da ako ovaj ispolji nezahvalnost u određenom stepenu,onda zakon uzima to kao relevantnu činjenicu koja može uticati na izmenu namere darežljivosti poklonodavca te mu daje pravo na raskid.Zakon vodi računa samo o težim oblicima nezahvalnosti(krajnja,očigledna ili velika nezahvalnost).Poklonodavac,u prisustvu ovog rešenja,može da raskine ugovor o poklonu tek po okončanju krivičnog postupka u kome treba da se ustanovi krivična odgovornost poklonoprimca u odnosu na poklonodavca npr. telesna povreda,uvreda ili kleveta.Pošto se ugovor o poklonu raskine,poklonodavac stiče pravo na povraćaj datog.

208. RASKID UGOVORA O POKLONU USLED NEDOSTATKA NUŽNIH SREDSTAVA ZA ŽIVOT

Poklonodavac koji posle obećanog ili predatog predmeta poklona zapadne u takvo materijalno stanje da nema nužnih sredstava za život ili za izdržavanje lica koja je po zakonu dužan da izdržava,može raskinuti ugovor o poklonu.Ukoliko je predao predmet poklona,raskidom stiče pravo da zahteva od poklonoprimca da mu ovaj vrati predmet poklona,ukoliko se taj predmet nalazi u njegovoj imovini.Poklonoprimac se može osloboditi obaveze povraćaja predmeta ukoliko preuzme dužnost da poklonodavcu preda odnosno daje nužna sredstva za život ili za izdržavanje lica koja je ovaj dužan da izdržava.

209.POVRAĆAJ PREDMETA POKLONA USLED PONIŠTENJA BRAKA-može se tražiti i u slučaju razvoda i u slučaju poništenja braka.Kada je reč o razvodu braka,pravi se razlika između običnih poklona koje su supružnici učinili jedno drugom pre zaključenja braka ili u toku braka i ostalih poklona,a naročito onih koji su u nesrazmeri sa imovinskim stanjem poklonodavca.U pogledu običnih poklona zakon proklamuje pravilo da se oni ne vraćaju.Da li je jedan poklon običan ili ne je stvar ocene suda.Što se tiče ostalih poklona,a naročito onih koji su u nesrazmeri sa imovinskim stanjem poklonodavca,zakon predviđa mogućnost njihovog povraćaja u zavisnosti od krivice za razvod braka.Bračni drug koji nije kriv za razvod braka zadržava sve poklone koje je primio od bračnog druga čijom je krivicom došlo do razvoda,a ima pravo i na povraćaj datih poklona.Ako je brak razveden bez krivice bračnih drugova,nema mesta pravu na povraćaj poklona.Kada su oba bračna druga kriva za razvod,nijedan od njih nema pravo da zahteva povraćaj poklona,jer to pravo pripada samo bračnom drugu koji nije kriv za razvod braka.U slučaju razvoda braka pokloni se vraćaju u onom stanju u kome su se nalazili u trenutku postanka uzroka za razvod braka. 210.POVRAĆAJ PREDMETA POKLONA U SLUČAJU PAULIJANSKE TUŽBE Prema opštem stanovištu svaki poverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu,može pod uslovima određenim u zakonu zahtevati da se pravni posao njegovog dužnika sa trećim licem oglasi prema njemu bez pravnog dejstva u meri potrebnoj za ispunjenje njegovog potraživanja.To znači da poverilac na osnovu izvršnog naslova ne može da izmiri svoje potraživanje zbog insolventnosti dužnika.Pored ovog uslova zahteva se u principu i namera oštećenja na strani dužnika,kao i saznanje te namere od strane dužnikovog saugovornika.Polazi se od toga da dužnik otuđenjem svog dobra hoće da izigra interese svoga poverioca zbog toga poverilac mora da dokaže consilium fraudis kao i nesavesnost trećeg lica.Kada je u pitanju ugovor o poklonu,ovaj drugi uslov se shvata tako da poverilac ne mora da dokazuje nameru oštećenja kao ni nesavesnost trećeg lica.Dovoljno je da je u vreme zaključenja ugovora o poklonu poklonodavac znao ili je morao znati da preduzetim poklonom nanosi štetu svome poveriocu.Pravne posledice uspeha paulijanske tužbe sastoje se u tome što se ugovor o poklonu lišava pravnog dejstva prema tužiocu i to samo u onoj vrednosti koja je potrebna radi namirenja njegovog potraživanja.

211.UGOVOR O ZAJMU je ugovor kojim jedan ugovornik(zajmodavac) obavezuje da drugom ugovorniku(zajmoprimcu) preda određeni iznos novca ili određenu količinu drugih zamenljivih stvari,a zajmodavac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena isti iznos novca,ili istu količinu zamenljivih stvari,iste vrste i kvaliteta.Na primljenim stvarima zajmoprimac stiče pravo raspolaganja odnosno pravo svojine. Ugovor o zajmu je imenovan ugovor,konsensualan koji nastaje momentom postizanja saglasnosti volja o bitnim elementima ugovora.Predaja stvari je akt izvršenja,a ne zaključenja ugovora.Za njegov nastanak može zakonom biti propisana ili ugovorom pismena forma ili forma javne isprave u kom slučaju je formalan ugovor.U principu se zaključuje solo

consensu,dvostrano je obavezan,može biti i teretan i dobročin(to zavisi da li je ugovorena kamata). Zaključen je kada se stranka dogovore o bitnim elementima ugovora,tj o predmetu zajma.Predmet zajma su zamenljive stvari.To su stvari koje su u pravnom prometu,a određene su po rodu,broju,meri ili težini.Najčešći predmet zajma je novac,tj određeni iznos novca. Obaveze stranaka iz ugovora o zajmu su po prirodi stvari takve da se prostiru samo na određeno vreme.Zajmodavac se obavezuje da preda određenu količinu zamenljivih stvari,ali ih mora vratiti nakon proteka određenog vremena.Ugovorom se taj rok može vezati za određeni datum,dan,praznik,događaj koji će izvesno nastupiti u budućnosti.Takođe može se predvideti da se zajam vraća u ratama. U slučaju kada je ugovor o zajmu teretan dužnik se obavezuje da za koristi koje od zajmodavca prima pruži izvesnu naknadu.Ta naknada se zove kamata ili interes.To je određena suma novca koju zajmoprimac duguje zajmodavcu na ime naknade za ustupljenu mu količinu zamenljivih stvari,najčešće novca.To je tzv. Ugovorena kamata. Od nje razlikujemo zakonsku kamatu koju duguje svaki dužnik novčane obaveze kada padne u docnju.Poverilac u tom slučaju,ima pravo na određenu zakonsku kamatu,bez obzira da li je usled dužnikove docnje pretrpeo kakvu štetu.Zakonska kamata se javlja kao sankcija za neblagovremeno ispunjenje svake novčane obaveze.Ugovorna kamata nije sankcija već je naknada na osnovu saglasnosti volja ugovornika.Kamata može biti određena procentualno,ali može biti i ograničena u pogledu visine.

212. POJEDINE VRSTE UGOVORA O ZAJMU Postoji namenski zajam gde je zajmoprimac ograničen u svom pravu i to na jedan pozitivan način jer mu je određeno šta ima da radi sa predmetom zajma, pa ako predmet zajma zajmoprimac upotrebi u neku drugu svrhu, zajmodavac moze izjaviti da raskida ugovor ( npr. ugovor o potrošackom kreditu, poljoprivredni krediti..). Lombardni zajam predstavlja takvu vrstu zajma kod koga je dužnik obavezan da banci kao poveriocu preda određene pokretne stvari ( hov,dragocenosti,ali i stvari svakodnevne upotrebe) na kojima banka stice založno pravo,tako da se ovaj ugovor sastoji iz elemenata zajma i zaloge. Emisioni zajam nastaje kada dužnik izdaje javne obveznice o zajmu koje poverilac kupuje za gotov novac, tako da u tom ugovoru ima elemenata i zajma i kupoprodaje. Ulog na stednju je takav ugovor u kome ulagač predaje banci na čuvanje određenu količinu novca(novcani depozit) a banka se obavezuje da mu na osnovu štedne knjižice,na njegov zahtev isplati taj novac, potpuno ili u delovima, kao i da mu isplati određenu kamatu. Kod javnih zajmova se kao zajmoprimac javlja npr. država, a kao zajmodavci pojedina fizička i pravna lica, na koje se obično primenjuju posebni propisi cija sadržina zavisi od prirode i značaja konkretnog slucaja.

213.OBAVEZE UGOVORNIH STRANA KOD UGOVORA O ZAJMU Obaveza zajmodavca: obaveza predaje obećanih stvari,obaveza zaštite i naknade štete. U samom opisu ugovora o zajmu se nalazi predaja određene količine zamenljivih stvari,što je zajmodavac dužan da da.Momenat predaje je važan zbog pitanja ko snosi rizik propasti i oštećenja stvari.Zajmodavac snosi ovaj rizik do momenta predaje stvari zajmoprimcu.Zajam se ne gasi propašću predmeta zajma pošto su predmet uvek zamenljive stvari. Bilo da je teretan ili dobročin prate ga opšte pravne posledice koje se primenjuju i na jedne i druge ugovore.Zajmodavac odgovara za štetu koja je bila prouzrokovana zajmoprimcu zbog mana stvari.

Obaveza zajmoprimca:obaveza vraćanja predmeta zajma-vraća ih nakon određenog vremena.Istu količinu,vrstu,rod zamenljivih stvari.Način,vreme i mesto se propisuju samim ugovorom,a ukoliko nisu utvrđeni ugovorom smatra se da se može odrediti prema okolnostima slučaja ili prebivalištu/sedištu zajmodavca.Neizvršenje obaveze vraćanja povlači određene pravne posledice.Sankciju za neizvršenje obaveze vraćanja stranke mogu predvideti kasatornom klauzulom kojom se ugovara gubitak određenog prava iz ugovora,ukoliko određene obaveze ne ispune onako kako je bilo ugovoreno. Obaveza plaćanja kamate-Postoji samo ako je posebno ugovorena.Prisustvo kamate ga čini teretnim ugovorom.

214.UGOVOR O ZAKUPU je ugovor kojim se zakupodavac obavezuje da preda određenu nepotrošnu stvar na upotrebu zakupcu,a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu naknadu i da mu po isteku ugovora datu stvar vrati.Upotreba obuhvata i uživanje plodova ako nije šta drugo ugovoreno.Ugovor o zakupu je imenovan ugovor,nastaje prostom saglasnošću volja(konsensualan),ali ima i slučajeva kada se zahteva i prisustvo forme(ugovor o zakupu poslovnih prostorija/poljoprivrednog zemljišta).Sadrži tri bitna elementa: 1.Predmet stvar koja je u pravnom prometu,nepotrošna je,moguća,određena i dozvoljena koja se predaje zakupcu na upotrebu i uživanje 2.Zakupnina kao dvostrano obavezan i teretan ugovor,zakupnina predstavlja bitan element oko koga stranke moraju postići saglasnost.Visina zakupnine može biti utvrđena fiksnom vrednošću a može i u alikvotnom delu od postignute koristi(ako se radi o plodovima berbe ili žetve) 3.Vreme trajanja Obaveze iz ovog ugovora se protežu na određen vremenski period.Kada protekne taj period zakupac vraća predmet zakupa zakupodavcu.Zakup može biti zaključen na određeno ili neodređeno vreme,i jedan i drugi ugovornik imaju pravo na tzv. Otkazni rok ugovora.ZOO ne predviđa ograničenje trajanja zakupa ali posebni propisi to čine.Stranke mogu odrediti vreme trajanja zakupa izričito ili prećutno.Najčešće je to određenje kalendarski ili s obzirom na neku izvesnu buduću okolnost. 215. PODZAKUP -Opšti pojam zakupa zahteva preciziranje podzakupa.Prema ZOO ako nije drugačije određeno zakupac može zakupljenu stvari dati u zakup drugome(podzakup) ili mu je po kom drugom osnovu predati na upotrebu,ali samo ako se time ne nanosi šteta zakupodavcu.Ovde su od značaja 2 grupe pravila.Jedna koja se donose na uslove zaključenja podzakupa i druga kojima se regulišu odnosi između zakupodavca i zakupca odnosno podzakupca.Što se tiče prve grupe,zakupac ima pravo da zakupljenu stvar da u zakup,ali pod određenim uslovima.Podzakup može biti zabranjen zakonom ili samim ugovorom o zakupu,a može biti štetan za zakupodavca.Ugovorno ograničenje zasnivanja podzakupa može biti ograničeno samo ako zakupodavac ima za to opravdane razloge.Druga grupa pravila kojima se regulišu odnosi između zakupodavca i zakupca u uređenju njihovih odnosa i ko i kako može upotrebljavati zakupljenu stvar.Po trećem rešenju i zakupac,i podzakupac odgovaraju zakupodavcu da će se upotreba stvari vršiti u skladu sa obavezama koje proizilaze iz ugovora o zakupu. Prema našem ZOO zakupodavac može,radi naplate svojih potraživanja od zakupca nastalih iz zakupa,zahtevati neposredno od podzakupca isplatu iznosa koje on duguje zakupcu po osnovu podzakupa.Ugovor o podzakupu treba razlikovati od ustupanja zakupa neko trećem licu.Svaki ugovornik dvostrano obaveznog ugovora može,uz saglasnost drugog ugovornika,ustupiti ugovor nekom trećem licu,koje postaje nosilac prava i obaveza iz tog ugovora.Ustupiti se dakle može i ugovor o zakupu,ali dok se kod ustupanja prijemnik javlja

kao ugovornik mesto ustupioca sa svim pravima i obavezama koje je i oba imao,dotle podzakup novi ugovor o zakupu zaključen između zakupca i podzakupca.

216.OTUĐENJE ZAKUPLJENE STVARI Zakupodavac može činiti raspolaganja sa stvari za vreme trajanja zakupa.On može stvar otuđiti,pa se postavlja pitanje pravnog odnosa zakupca sa pribaviocem stvari.Hoće li pribavilac stvari biti dužan da trpi zakup sve do isteka predviđenog roka ili će se smatrati da mu zakupac ne može suprotstaviti svoje pravo,s obzirom da je on relativnog karaktera i da se odnosi samo između njega i zakupodavca.Moguća su 2 rešenja s obzirom na to da li ugovor o zakupu stvara samo obligacionopravna ovlašćenja ili iz njega mogu proizilaziti i stvarnopravna ovlašćenja.Prema jednom shvatanju koje prihvata i naš ZOO,u slučaju otuđenja stvari koja je pre toga predata nekom drugom u zakup pribavilac stvari stupa na mesto zakupodavca te posle toga prava i obaveze iz zakupa nastaju između njega i zakupca.Za pribaviočeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara kao solidarni jemac.Zakon predviđa pravilo prema kome stvar iz ugovora o zakupu predata pribaviocu,a ne zakupcu,pribavilac stupa na mesto zakupodavca i preuzima njegove obaveze prema zakupcu ako je u momentu zaključenja ugovora o otuđenju znao za postojanje ugovora o zakupu,onda on nije dužan predati stvar zakupcu,a zakupac može samo tražiti naknadu štete od zakupodavca.Za pribaviočeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac. 217.POSEBNE VRSTE ZAKUPA –Ovde spada zakup stana,zakup poslovnih prostorija i zakup poljoprivrednog zemljišta. Ugovor o korišćenju stana iako ima elemente ugovora o zakupu nije ostao u klasičnim okvirima ovog ugovora.To je ugovor kojim se stiče stanarsko pravo kao skup zakonom predviđenih ovlašćenja i dužnosti koje titular ovoga prava ima povodom trajnog i nesmetanog korišćenja stana.Ugovor sadrži pored naznačenja ugovornika i stana o kome je reč,naznačenja akta o davanju stana na korišćenje,visinu stanarine,odredbe o korišćenju zajedničkih prostorija i uređaja u zgradi,obavezu tekućeg održavanja stana koju snosi nosilac stanarskog prava,mesto i datum zaključenja ugovora i potpise ugovornih strana.Ovaj ugovor se ne može zaključiti na određeno vreme sem u slučajevima koje zakon posebno predviđa. Kada je u pitanju zakup poslovnih prostorija treba reći da posebni propisi detaljno regulišu zakup poslovnih prostorija počev od pojma ugovora do prestanka ugovora.Kao zakupodavci mogu se javiti i pravna i fizička lica,i kao zakupci.Ugovor o zakupu poslovnih prostorija takođe sadrži,podatke od ugovornicima,naznačenje poslovnih prostorija kao i naznačenje poslovne delatnosti koju će zakupac vršiti,odredbe o korišćenju zajedničkih uređaja i prostorija u zgradi,odredbu o vremenu trajanja zakupa,iznos zakupnine,odredbe o otkazu i otkaznim rokovima. Ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta regulišu takođe,propisi republičkog i pokrajinskog zakonodavstva.Prema tim propisima može se zaključiti ugovor o zakupu polj.zemljišta samo onog na kome postoji pravo svojine.Pravna lica koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom imaju u stvari pravo prečeg zakupa u odnosu na zemljoradnike.Tu se primenjuju pravila koja važe za preče pravo kupovine poljoprivrednog zemljišta.Zakupac polj.zemljišta ne može konstituisati podzakup što čini izuzetak u odnosu na opšta pravila od podzakupu.Kada se kao zakupac javlja fizičko lice zemljište uzeto u zakup zajedno sa drugim polj.zemljištem koje poseduje zakupac ne sme premašiti zakonski maksimum poljoprivrednog zemljišta koji individualni proizvođač i drugi građani mogu imati u svojini. 218.OBAVEZE UGOVORNIH STRANA KOD UGOVORA O ZAKUPU

*Obaveze zakupodavca: Obaveza predaje stvari znači preduzimanje od strane zakupodavca određenih radnji, kojima se, prema samom ugovoru ili odgovarajucem standardu, omogucava državina zakupca prema zakupljenoj stvari.Predaja pokretne stvari se vrši: uglavnom iz ruke u ruku; simboličnom predajom;skracenim putem kad je zakupac vec imao drzavinu.Zakupodavac je duzan da zakupcu preda stvar u ispravnom stanju, tj. u stanju takvom da moze posluziti za upotrebu radi koje je ugovor i zakljucen.Zakupac moze odbiti prijem stvari i zahtevati naknadu stete, ukoliko stvar u trenutku predaje nema ugovorena svojstva odnosno ona svojstva koja je cine podesnom da moze posluziti za upotrebu radi koje je ugovor zakljucen.Ukoliko stranke nisu uopste predvidele vreme predaje zakupljene stvari, niti se ono moze ustanoviti s obzirom na prirodu, cilj i druge okolnosti konkretnog psola, onda zakupac moze odmah zahtevati predaju stvari, odnosno zakupodavac sa svoje strane moze odmah zahtevati od zakupca da prihvati predaju stvari.Ako stranke nisu ugovorile mesto predaje niti se ono moze zaključiti,ispunjenje se obaveze vrši prema mestu u kome je dužnik u vreme nastanka obaveze imao svoje prebivaliste,odnosno ako je rec o nepokretnoj stvari, predaja se vrši na mestu gde se ta stvar nalazi. Pravilo je da troskove predaje stvari snosi zakupodavac. 2.Obaveza odrzavanja stvari-Zakupodavac je duzan i da odrzava stvar za vreme trajanja zakupa, a to podrazumeva vrsenje potrebnih opravki, kao i snosenje odgovarajucih troskova.Troskove redovne upotrebe i tekuceg odrzavanja snosi zakupac,dok troskove odrzavanja stvari u odgovarajucem stanju snosi zakupodavac. Zakupac u slucaju hitnih opravki ima polozaj nezvanog vrsioca tudjih poslova, a u pogledu korisnih i drugih troskova, ukoliko mu ih zakupodavac ne bude priznao, pripada mu pravo odvajanja, prema pravilima koje se primenjuju na materiju nezvanog vrsenja tudjih poslova.Ako potrebne opravke zakupljene stvari ometaju njenu upotrebu u znatnoj meri i na duze vreme, zakupac moze raskinuti ugovor. On ima pravo na snizenje zakupnine srazmerno ogranicenju upotrebe stvari zbog tih opravki. 3.Obaveza zastite-Obaveza zastite se grana u dva pravca: zastita u slucaju pravnih uznemiravanja ( zastita od evikcije ) i zastita u slucaju materijalnih i fizickih nedostataka ( zastita od mana ).Ugovor o zakupu prestaje po samom zakonu, a zakupodavac je duzan naknaditi zakupcu stetu koju ovaj trpi usled evikcije.Zakupac ima pravo izbora: on moze raskinuti ugovor jednostranom izjavom ili zahtevati snizenje zakupnine ( a usvakom slucaju ima pravo na naknadu stete ).Sto se tice odgovornosti za materijalne nedostatke stvari treba reci da zakupodavac odgovara zakupcu za sve skrivene materijalne nedostake koje ometaju redovnu ili ugovorenu upotrebu, bez obzira da li je on znao za njih ili nije znao.Potrebno je da je konkretni nedostatak bio skriven i da je postojao u momentu predaje stvari ( zakupodavac odgovara onda bez obzira na savesnost ).Dakle, zakupac nema pravo na zastitu ako je nedostatak nastao njegovom krivicom nakon predaje, odnosno ako je on u trenutku zakljucenja ugovora znao ili imorao znati za taj nedostatak. Obaveze zakupca: 1.Obaveza placanja zakupnine-ZOO predvidja da je zakupac duzan placati zakupninu u rokovima odredjenim ugovorom ili zakonm, a u nedostatku ugovora i zakona, kako je uobičjeno u mestu gde je stvar predata zakupcu.. Ukoliko stranke nisu predvidele mesto plaćanja, niti se ono moze odrediti, uzima se da se ispunjenje ove obaveze ima preduzeti u mestu u kome je zakupac u vreme nastanka obaveze ima svoje prebivaliste ( a ako se zakupnina sastoji u sumi novca, onda se obaveza placanja ima izvrsiti u mestu u

kome poverilac ima prebivaliste ).Ukoliko zakupac ne ispunjava obavezu placanja zakupnine u roku, zakupodavac moze otkazati ugovor o zakupu, u slucaju da zakupac ne plati zakupninu ni u roku od 15 dana posto ga je zakupodavac pozvao na placanje. Zakupac moze odrzati ugovor na snazi i posle preteka roka od 15 dana, ukoliko posle preteka tog roka nije odmah usledio otkaz od strane zakupodavca. Potrazivanje zakupnine zastareva za 3 godine. 2.Obaveza upotrebe stvari prema ugovoru-Kada zakupac upotrebljava zakupljenu stvar, onda je na njemu obaveza da je upotrebljava sa paznjom dobrog privrednoka odnosno domacina i to onako kako je odredjeno ugovorom ili namenom stvari. Ukoliko zakupac upotrebljava stvar protivno njenoj ugovornoj ili pretpostavljenoj nameni, on ce odgovarati za svu stetu koja otuda proizlazi. 3.Obaveza vracanja zakupljene stvari-Kada istekne vreme na koje je zakup bio zakljucen odnosno kada se otkazom ili raskidom ucini kraj ovom ugovoru, zakupac je duzan da vrati stvar zakupodavcu i to neostecenu.Zakupac nije u ovoj obavezi ako je zakup prestao usled potpune propasti stvari usled vise sile ili eksproprijacije zakupljene stvari.Zakupac je duzan da vrati stvar u istom stanju u kome je primio, podrazumevajuci normalnu istrosenost do koje je doslo usled redovne upotrebe, shodno prirodi i namini stvari. Zakupac koji zadocnji za obavezom vracanja, pored obaveze naknade stete koju je zakupodavac pretrpeo usled zakasnelog vracanja, on je duzan da zakupodavcu plati i zakupninu sve do momenta vracanja.

219.PRESTANAK ZAKUPA –Vreme trajanja zakupa određuju stranke saglasnošću svojih volja,ali to vreme može biti i zakonom određeno.Mogu ga odrediti izričito ili prećutno.To vreme se određuje kalendarski ili na neku buduću izvesnu okolnost.Prećutno određenje se vidi iz same prirode zakupa,cilja ili dr.relevantnih okolnosti.Prestanak zakupa treba razlikovati od drugih načina prestanka zakupa,ako što su otkaz,propast stvari usled više sile ili smrti zakupca ili zakupodavca.Dok se kod proteka određenog vremena ugovorni odnos gasi ipso iure,dotle se kod ostalih načina prestanka zakupa zahtevaju i odgovarajući uslovi.Ukoliko istekne ugovor o zakupu,a zakupodavac i zakupac se i dalje ponašaju kao da su u ugovornom odnosu smatra se da je ugovor prećutno produžen i to na neodređeno vreme ili pod istim uslovima kao i prethodni ugovor. *otkaz prestanak ugovora o zakupu voljom ugovornica.Otkaz se može dati u svako vreme,osim u nevreme pridržavajući se pravila o otkaznom roku.Dužinu otkaznih rokova određuju same stranke ili se može odrediti zakonom ili mesnim običajem.Ako se ni ovim načinima ne može odrediti dužina otkaznog roka,građanski zakonici određuju sledeće: Za zakup nekretnina-3 meseca;za podzakup nekretnina-14 dana;a za zakup pokretnih stvari-3 dana.ZOO ne pravi razliku između pokretnih i nepokretnih stvari već predviđa otkazni rok od 8 dana,ako njegova dužina nije određena na drugi način ugovorom ili zakonom ili mesnim običajima;pri tome otkaz se ne može dati u nevreme,što je faktičko pitanje koje će ceniti od sličaja do slučaja.Kada je reč o zakupu poslovnih prostorija,onda ugovor o zakupu zaključen na neodređeno vreme ne može na osnovu otkaza prestati pre isteka 1 godine od zaključenja ugovora.Ukoliko otkazni rok nije ugovorom određen,on iznosi 6 meseci i može se dati samo za prvi i 15-ti dan u mesecu,osim ako je kao dan u koji zakup može na osnovu otkaza prestati ugovorom određen neki drugi dan u mesecu.ZOO predviđa da u slučaju zakupa stvari opasnih po zdravlje može se dati otkaz bez davanja otkaznog roka. *propast stvari usled više sile Ugovor o zakupu može prestati u određenim slučajevima i pre isteka ugovorenog vremena odnosno bez otkaza ako je bio zaključen na neodređeno vreme.To je posledica prirode ovog ugovora koji stvara obaveze sa trajnim izvršenjem,tako da se njegova

pravna egzistencija stavlja u zavisnost postojanja i mogućnosti upotrebe predmeta zakupa kroz ceo ugovorni period.Ukoliko zakupljena stvar potpuno propadne,tako da više ne može biti ni reči o njenom uživanju i upotrebi.Ugovor tada ostaje bez svog bitnog elementa,te prestaje dalje da proizvodi željena pravna sredstva.Ako predmet zakupa propadne usled dejstva više sile,onda nijedna strana nije drugoj za to odgovorna,ali ako za propast stvari usled krivice jedne strane,drugoj pripada pravo na naknadu štete. *smrt-Ugovor o zakupu ne prestaje usled smrti zakupca ili zakupodavca,već se nastavlja sa naslednicima umrlog ugovornika sve do isteka ugovornog vremena trajanja zakupa tj. Sve do momenta davanja otkaza.Ukoliko su stranke same ugovorile da će ugovor prestati u slučaju smrti jednog od ugovornika onda takva klauzula proizvodi pravna dejstva i ugovor prestaje smrću jednog od ugovornika.

220.UGOVOR O POSLUZI je ugovor kojim poslugodavac se obavezuje da preda određenu nepotrošnu stvar na besplatnu upotrebu poslugoprimcu,a ovaj se obavezuje da mu po isteku određenog vremena istu i neoštećenu stvar vrati.Tek predaja stvari i saglasnost volja znači nastanak ugovora.Ugovor o posluzi nije regulisan ZOO,njegovo regulisanje je u nadležnosti republičkog i pokrajinskog zakonodavstva.Ovaj ugovor nije osnov za sticanje svojine tj raspolaganja sa stvari,već se stiče pravo na besplatnu upotrebu.Dobročinog je karaktera.Imenovan je ugovor jer je zakonom predviđen i regulisan.Posluga je komutativan ugovor,sa trajnim izvršenjem prestacija.Spada u grupu jednostavnih,samostalnih i češće intuitu personae ugovor.Kauzalan je jer je vidno istaknut pravni cilj zbog koga se stranke obavezuju. Ugovor o posluzi nastaje momentom postizanja saglasnosti o njegovim bitnim elementima.Dva su bitna elementa posluge:predmet i vreme trajanja posluge.Predmet posluge je određena stvar koju poslugodavac predaje poslugoprimcu na besplatnu upotrebu.Da bi stvar bila pogodna da bude predmet posluge mora ispuniti opšte uslove:mogucnosti,određenosti i dozvoljenosti.Pored toga stvar koja je predmet mora biti nepotrošna i mora se kasnije neoštećena vratiti poslugodavcu nakon isteka vremena.Besplatna upotreba stvari je vremenski ograničena tako da po isteku određenog vremena poslugoprimac vrća poslugodavcu istu neoštećenu stvar.Vreme trajanja posluge određuju same stranke ugovorom izričito ili prećutno.Može se odrediti kalendarski ili s obzirom na neku buduću izvesnu okolnost. 221.PREKARIJUM Činjenica proizvoljnog opoziva ugovora od strane poslugodavca poslužila je,još od rimskog prava,da ovaj odnos razdvoji od posluge nazivajući ga prekarijum.U rimskom pravu do vremena klasičnog prava smatran je faktičkim odnosom,da bi u klasičnom pravu dobio državinsku zaštitu.To bi bio ugovor o besplatnoj upotrebi koji bi davalac mogao uvek opozvati što znači da se on ne obavezuje pro futuro,kako je to kod posluge i zakupa.Prekarijum se razlikuje od posluge po tome što je kod posluge vreme trajanja određeno ili odredivo,dok kod prekarijuma to nije,tako da davalac stvari u prekrijum može zahtevati njen povraćaj kada go hoće.Prema drugom shvatanju prekarijum se ne razdvaja od posluge,već se kaže da ako vreme posluge nije određeno niti se može odrediti,onda poslugodavac može u svako doba zatražiti da mu se stvar vrati.Postojanje prekarijuma ne može biti izvedeno kao zakonska pretpostavka u slučaju da vreme posluge nije određeno ili odredivo već jedino može biti saglasnošću volja predviđeno i to pod uslovom da nema elemenata nedozvoljenog posla.

222.OBAVEZE UGOVORNIH STRANA KOD UGOVORA O POSLUZI *Obaveze poslugoprimca: 1.Obaveza čuvanja i upotrebe stvari shodno njenoj nameni-Poslugoprimac ima pravo da upotrebljava stvar koja je predmet posluge,i to samo u svrhu određenu ugovorom ili ako je nije

određena ugovorom prema njenoj nameni,prirodi stvari...Ovo pravo upotrebe ne predstavlja njegovu obavezu,sem kada to priroda stvari nalaže(upotreba poljopriv.zemljišta),odnosno kada stvar gubi na vrednosti ako se ne upotrebljava. 2.Obaveza snošenja redovnih troškova-Upotreba stvari,nekada je povezana sa izvesnim zadacima i troškovima koji mogu biti kvalifikovani kao redovni(obični) i vanredni.Vanredne troškove snosi poslugodavac.Obaveza poslugoprimca je da snosi sve troškove i izdatke koji su izazvani redovnim održavanjem,čuvanje mi upotrebom stvari. 3.Obaveza vraćanja posuđene stvari-Po prestanku posluge,poslugoprimac ima obavezu da vrati istu i neoštećenu stvar poslugodavcu.To je posledica pravne osobine posluge prema kojoj samo pravo upotrebe traje određeno vreme. Obaveze poslugodavca: 1.Obaveza predaje stvari:javlja se kao osnovna,ali samo kod posluge,kao konsensualnog ugovora,jer,ako se posluga javlja kao realan ugovor,onda se predaja stvari ne javlja kao obaveza poslugodavca,već kao akt kojim se ugovor zaključuje.Predaja stvari se obično vrši faktičkom predajom stvari,a moguća je i simbolična predaja,koja takođe znači mogućnost faktičke upotrebe stvari. 2.Obaveza naknade štete usled materijalnih nedostataka-Kako ovaj ugovor odstupa od ekvivalencije razmene predmeta prestacija,tako poslugodavac nema obavezu naknade materijalnih troškova jer posluga nije ugovor sa naknadom.Poslugodavac može pod određenim sulovima da odgovara za svu štetu koju pretrpi poslugoprimac usled mat.nedostataka stvari.Poslugodavac odgovara za štetu samo ukoliko je znao ili je morao znati za izvesne materijalne nedostatke. 3.Obaveza snošenja vanrednih troškova-Troškove koji su izazvani redovnim održavanjem,čuvanjem i upotrebom snosi poslugoprimac,a poslugodavac snosi vanredne troškove.Koji će biti kvalifikovani kao vanredni troškovi zavisi od konkretnih okolnosti i prirode same stvari.

223.UGOVOR O DELU je ugovor kojim se poslenik obavezuje da izvrši određeni posao za naručioca,a ovaj se obavezuje da mu isplati određenu nagradu i da primi izvršeni posao.Posao koji se ovim ugovorom preduzima je materijalni posao(mehanički rad,umetnički,naučni...). Ugovor o delu je uvek teretan za razliku ugovora o punomoćstvu sa kojim ima sličnosti.Ima sličnost i sa ugovorom o radu,samo što je za razliku od njega uvek vremenski ograničen.Imenovan je ugovor,neformalan,dovoljna je prosta saglasnost volja za zaključenje ugovora.Ima slučajeva kad je obavezno formalan(ugovor o građenju).Dvostrano obavezan i teretan ugovor.Kod njega se javlja uzajamnost obaveza i uzajamnost koristi.Komunitativan je,pripada grupi sa trajnim izvršenjem obaveze,jednostavan ugovor.Može biti i u grupi ugovora po pristupu. Predmet ugovora može biti telesna stvar,i to pokretna i nepokretna.Pripada grupi ugovora sa naknadom,što znači da za izvršeni posao poslenika se mora dati odgovarajuća naknada.Stranke mogu izričito ili prećutno odrediti vreme u kome su dužne da izvrše svoje obaveze.Naš ZOO predviđa da naručilac dok naručeni posao nije dovršen može raskinuti ugovor kad god hoće,ali je u tom slučaju dužan posleniku isplatiti ugovorenu naknadu umanjenu za iznos troškova koje ovaj nije učinio,a koje je bio dužan da učini da ugovor nije bio raskinut,kao i iznos zarade koju je mogao da ostvari na drugoj strani ili je namerno propustio da ostvari.Ugovor o delu se zaključuje kada su se naručilac i poslenik dogovorili o bitnim elementima ugovora.(posao poslenika,nagrada,vreme trajanja)Do zaključenja ovog ugovora može doći i putem nadmetanja tj poziva za nadmetanje o ceni radova.

224.OBAVEZE UGOVORNIH STRANA KOD UGOVORA O DELU Obaveze poslenika 1.Obaveza izvršenja posla Poslenik je dužan da obavi predvidjeni posao na način, vreme i mestu, kako je ugovorom bilo predviđeno i kako nalazu pravila odgovarajućeg posla.Ukoliko stranke nisu predvidele vreme izvršenja posla, onda se uzima u obzir vreme koje je razumno potrebno za takve poslove.Poslenik ne odgovara za zadocnjenje nastalo zbog toga sto mu naručilac posla nije dao materijal na vreme, ili zbog toga sto je trazio izmene. Naručilac moze, usled docnje poslenika, zahtevati naknadu štete koju trpi usled toga, a moze i u slučaju ispunjenja opštih uslova, zahtevati i raskid ugovora.Ukoliko poslenik jos u toku radova ne izvršava posao kako bi trebalo prema odgovarajućim standardima i ugovoru, naručilac ga moze opomenuti i dati mu primeren rok da izvršenje ugovora usaglasi svojim obavezama, a u slučaju da ne postupi po zahtevu narucioca, ovaj moze raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.Poslenik je dužan da lično obavi posao, ukoliko je naručilac u momentu zaključenja ugovora imao u vidu njegove lične osobine. Kada ugovor nije intuitu personae, poslenik može ustupiti posao nekom trećem, ali poslenik i dalje prema naruciocu odgovara za blagovremeno i uredno izvrsenje posla, osim ako je sa pristankom naručioca ugovor o delu ustupio trećem. 2.Obaveza naknade štete usled nedostatka posla-Ukoliko izvršenje posla ne zadovoljava ugovorene ili odgovarajucim pravilima predviđene kriterijume, poslenik je duzan da naknadi štetu naručiocu koji usled toga trpi. Kada su u pitanju nedostaci materijala koji naručilac predaje posleniku u cilj izvršenja posla, poslenik je dužan da skrene pažnju naručiocu na te nedostatke, ukoliko ih je primetio ili ukoliko ih je morao primetiti.Ukoliko je izradio stvar od materijala koji ima nedostatke, a o tome nije izvestio narucioca, poslenik ce odgovarati za svu štetu koja odatle proiziđe.Ako poslenik daje svoj materijal, onda on odgovara naručiocu za dobar kvalitet kao prodavac.Poslenik ne odgovara za nedostatke koji se pojave posle prijema posla, izuzev skrivenih nedostataka koji se nisu mogli otkriti u momentu prijema posla. Kada izvršeni posao ima nedostataka, naručilac je ovlašćen, pošto je o tome na vreme obavestio poslenika, da zahteva od poslenika da te nedostatke otkloni, uz pravo na naknadu štete koje usled toga trpi. Ali, ako posao ima takve nedostatke da ga naručilac ne može koristiti odnosno da ne bi zakljucio ugovor da je znao da ce izvršeni posao imati takve nedostatke, naručilac moze raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete koju trpi usled neispunjenja ugovora. 3.Obaveza predaje predmeta posla-Kada ugovor o delu ima za predmet izradu ili opravku neke telesne stvari, onda je poslenik dužan da stvar preda naručiocu pošto obavi predviđeni posao.Poslenik nije dužan da izvrši predaju stvari koju je proizveo ili opravio ako je ona propala usled više sile ili usled nekog drugog uzroka za koji poslenik ne odgovara.Ako je materijal bio u svojini poslenika, on snosi rizik slučajne propasti stvari, a ako je materijal dao naručilac, onda on snosi rizik. Obaveze narucioca posla: 1.Obaveza isplate nagrade-Naručilac je dužan da isplati posleniku nagradu u vreme, mesto i u na nacin kako je ugovorom bilo predvidjeno, a ako nisu ništa predvideli ugovorom, nagrada se po pravilu plaća po završenom poslu i to posto naručilac pregleda obavljeni posao i izvrši prijem posla.Ukoliko je priroda posla takva da zahteva neke prethodne troškove koje poslenik nije prihvatio, onda ce on imati pravo da unapred traži isplatu srazmernog dela nagrade i naknadu učinjenih troškova. Kada je predviđena paušalna nagrada, poslenik je dužan da izvrši predviđeni posao za taj iznos i

ne može zahtevati da mu se isplati veća nagrada, čak ni u slučaju da je uložio više rada i imao veće troškove nego sto je predvideo u trenutku zakljucenja ugovora. Izmena prvobitno ugovorene nagrade moze se traziti u slučaju kada u toku izvršenja posla nastane potreba za novim radovima koji nisu bili uzeti u obzir prilikom određivanja visine nagrade, ili kada naručilac tokom izvršenja posla izmeni obim ili kvalitet radova u tolikoj meri da se to nužno odrazi na prethodno određenu visinu nagrade.Ako je nagrada ugovorena na osnovu proračuna sa izričitim jemstvom poslenika za njegovu tačnost, on ne može da zahteva povećanje nagrade čak i ako je u posao uložio više rada i ako je izvršenje posla zahtevalo veće troskove nego što je bilo predviđeno.Mesto isplate nagrade određuje se ugovorom, a ako nije tako predviđeno, niti se moze odrediti pomoću svrhe i prirode posla ili običaja, smatra se da se ispunjenje ove obaveze ima preduzeti u mestu u kome je naručilac u momentu nastanka obaveze imao svoje prebivalište ( ako je nagrada novčana, onda tamo gde poverilac ima prebivaliste ). 2.Obaveza saradnje pri izvršenju posla-Ugovor o delu, zbog prirode i vrste posla koji treba da obavi poslenik, nekada rađa i obavezu saradnje pri izvršenju posla na strani naručioca.Sve radnje koje naručilac prema ugovoru ili pravilima konkretnog posla, treba da preduzme da bi omogućio ili olakšao ispunjenje posla, ulazi u okvir obaveze saradnje. Saradnja u pogledu predaje materijala i pružanja uputstava u toku izvršenja posla, predstavlja radnju naručioca, koja u slučaju neblagovremenog ili neurednog ispunjenja, može proizvesti odredjene pravne posledice, počev od naknade štete, pa do raskida ugovora. 3. Obaveza prijema posla-Obaveza prijema posla sastoji se u preduzimanju odgovarajućih radnji koje su, prema ugovoru ili prirodi posla, neophodne za akt prijema.Ako naručilac ne izvrsi prijem posla na vreme, on snosi posledice poverilačke docnje (snosi rizik slučajne propasti stvari, duguje naknadu štete koju poslenik trpi usled docnje). Poslenik u slučaju docnje naručioca ima mogućnost da se oslobodi svoje obaveze predaje stvari na taj način sto ce tu stvar predati na čuvanje trećem licu i to na trošak i rizik naručioca.

225.UGOVOR O PUNOMOĆSTVU je ugovor kojim se jedan punomoćnik obavezuje da besplatno ili uz naknadu preduzme određene pravne poslove u ime i za račun vlastodavca koji mu za to daje ovlašćenje.Posao koji se preduzima je po svojoj prirodi pravni posao-izjava volje u ime i za račun svog vlastodavca.Pravni poslovi se u principu mogu preduzimati preko punomoćnika,a samo izuzetno zakon ne dozvoljava obavljanje pravnog posla preko punomoćnika.(npr. Ako je strogo lični akt).Ugovor o punomoćstvu je imenovan ugovor,pošto ga zakon posebno predviđa.U načelu neformalan,solo consensu.Ima slučajeva i kada se zahteva forma za ovaj ugovor pod pretnjom ništavosti kao što je u našem pravu slučaj sa parničnim punomoćjem,punomoćjem za uknjiženje nepokretnosti,punomoćjem za zaključenje braka...Bitni elementi ovog ugovora su posao punomoćnika,nagrada punomoćnika i vreme trajanja. Na ugovor o punomoćstvu se primenjuju opšta pravila o sposobnosti ugovaranja. 1.Posao punomoćnika-Njegova delatnost se sastoji u zaključivanju i obavljanju određenih pravnih poslova za vlastodavca.To može biti jedan ili više poslova. 2.Nagrada punomoćnika-predstavlja naknadu koju vlastodavca duguje punomoćniku kao protivvrednost za njegov uloženi trud koji je bilo potrebno uložiti oko preduzimanja određenog pravnog posla.Najčešće se sastoji u novcu,ali se može sastojati i u nekoj imovinskoj vrednosti,tipa predaje neke stvari ili prava.Nagrada se duguje bez obzira da li je obaveza punomoćnika bila obaveza sredstva ili obaveza cilja.

3.Vreme trajanja mogu odrediti same stranke izričito ili prećutno.Mogu to učiniti kalendarskim računanjem vremena ili nastupanjem neke okolnosti.Ovakvo određenje vremena je karakteristično za tzv. Opšte punomoćstvo kod koga je punomoćnik ovlašćen da preduzima niz pravnih poslova.Trajanje ovog ugovora može biti određeno izvršenjem pravnog posla koji je punomoćnik bio dužan da preduzme.Mada može prestati i jednostranom izjavom volje stranaka.

226.OBAVEZE UGOVORNIH STRANA KOD UGOVORA O PUNOMOĆSTVU Obaveze punomoćnika: 1.obaveza izvršenja pravnog posla-Sam pojam ugovora podrazumeva preduzimanje određenog pravnog posla od strane punomoćnika u ime i za račun njegovog vlastodavca.Posao punomoćnik mora obavljati uredno,onako kako je ugovorom predviđeno.On je dužan da obavi posao sa pažnjom dobrog privrednika i dužan je da na ovaj način izvrši posao,bilo da je teretan ili dobročin ugovor. 2.obaveza polaganja računa i podnošenja izveštaja-Ta obaveza pre svega podrazumeva podnošenja izveštaja o stanju poslova na zahtev vlastodavca ili po proteku ugovorom predviđenog vremena ili kako to priroda samog posla zahteva. 3.obaveza naknade štete-Punomoćnik mora da izvrši posao onako kako je bilo predviđeno.Ukoliko on ovaj posao ne izvrši na predviđen način odnosno ako ne postupa sa pažnjom dobrog privrednika i ne rukovodi se zaštitom interesa vlastodavca,pa iz takvih radnji nastupi šteta za vlastodavca,punomoćnik će biti dužan da mu tu štetu naknadi. Obaveze vlastodavca: 1.obaveza naknade troškova i predujmljivanje novca-Preduzimanje poslova u ime vlastodavca može imati izvesne troškove tj potrebna materijalna sredstva koja su nužna da bi se posao mogao obaviti.Vlastodavac je dužan da sve troškove sam snosi tj da ih naknadi punomoćniku ukoliko ih je on podneo.Ova obaveza vlastodavca se podrazumeva uvek kada se troškovi pojave,bez obzira da li je u pitanju punomoćstvo sa naknadom ili bez nje. 2.obaveza isplate nagrade-Ova obaveza ne mora uvek postojati jer se ugovor o punomoćstvu može zaključiti kao dobročin ugovor.Ali,kada se na strani punomoćnika javljaju lica koja se profesionalno bave zastupanjem,obaveza isplate nagrade,se javlja kao obaveza na strani vlastodavca.O pojmu i visini nagrade,kao i zahtevima potrebnim za njegovu valjanost se nalazi u bitnim elementima ugovora. 3.obaveza naknade štete-Vlastodavac može imati i obavezu naknade štete punomoćniku koju je ovaj pretrpeo bez svoje krivice obavljajući povereni mu pravni posao.Postoji rešenje da ako je punomoćstvo plaćeno,onda takvu štetu snosi sam punomoćnik,čak iako nije kriv za istu.Ako je punomoćstvo besplatno,onda je vlastodavac obavezan da naknadi štetu punomoćniku do koje je došlo bez njegove krivice.Ovo rešenje proizilazi od razlikovanja teretnog i dobročinog punomoćstva tj.vodi se računa u čijem je interesu ugovor zaključen.

227.UGOVOR O OSTAVI je ugovor kojim se ostavoprimac obavezuje da,uz nagradu ili bez nje primi pokretnu stvar od ostavodavca,da je čuva i da je vrati kad je ovaj bude zatražio.ZOO prihvata da je za nastanak ostave dovoljna prosta saglasnost volja.Ugovor o ostavi je imenovan ugovor,konsensualan ugovor,može biti jednostrano i dvostrano obavezan.Može biti dobročin ili teretan u zavisnosti od toga da li je ugovorena nagrada.Ugovor je sa trajnim izvršenjem obaveze,jednostavan,samostalan,kauzalan i

može biti zaključen kao ugovor intuitu personae.Glavni cilje ovog ugovora je čuvanje stvari.Bitni elemnti ugovor o ostavi su: 1.Predmet ostave-određena stvar koju ostavodavac predaje ostavoprimcu na čuvanje.Ona mora biti moguća,dozvoljena i određena. 2.Vreme trajanja-Sama priroda ugovora definiše da se stvar čuva određeno vreme,koje se utvrđuje putem ugovora kalenadarski ili za određeni izvestan događaj u budućnosti. 3.Nagrada-je naknada koju ostavodavac duguje ostavoprimcu kao protivvrednost za njegov uloženi trud oko čuvanja stvari.Kada je ugovor o ostavi teretan onda se i nagrada javlja kao njegov bitan element.Nagrada se najčešće sastoji u novcu,ali se može sastojati i u nekoj imovinskoj vrednosti.Nagrada treba da bude određena ili odredljiva.

228.POSEBNI SLUČAJEVI OSTAVE Postoji 7 posebnih vrsta ostave:

1.Neprava ostava-Osnovni vid ugovora o ostavi podrazumeva obavezu ostavoprimca da primi stvar od ostavodavca,da je čuva i da vrati stvar kada je ovaj bude zatražio.Ostavoprimac nema pravo da upotrebljava stvar,da je koristi ili potroši.On je dužan da stvar čuva saobrazno ugovoru i da tu istu stvar vrati ostavodavcu.Stranke se mogu dogovoriti da se na čuvanje predaju zamenljive stvari, s tim što će ostavoprimac imati pravo da ih potroši i obavezu da vrati istu količinu stvari iste vrste. 2.Ostava u nuždi-Ova vrsta ostave nastaje kada je stvar poverena u slučaju kakve nevolje,npr. Požara,poplave,zemljotresa...U slučaju neke veće opasnosti,vlasnik ili neko treći predaje na čuvanje spasene stvari određenom licu koje je dužno da ih sačuva i da ih posle određenog vremena vrati. 3.Skupna ostava-postoji u slučaju kada više ostavodavaca predaju jednom ostavoprimcu na čuvanje određene količine stvari,ali tako da ih ostavoprimac može smešati da bi ih tako smešane čuvao.(žito u silosu) Za skupnu ostavu potrebna je saglasnost ostavodavca,tj. Potrebno je da on pristane da se njegova stvar pomeša sa stvarima drugih ostavodavaca. 4.Ugostiteljska ostava-Kod ove vrste ostave,ugostitelj se smatra ostavoprimcem u pogledu onih stvari koje je gost doneo sa sobom i predao na čuvanje.Ukoliko dodje do nestanka ili oštećenja stvari koje su gosti doneli u ugostiteljske prostorije predviđena je ograničena ugostiteljska odgovornost i to najviše do 10 hiljada dinara.Kada su u pitanju stvari koje je gost predao ugostitelju na čuvanje,ovaj duguje potpunu naknadu štete u slučaju nestanka ili oštećenja stvari.Odgovornost ugostitelja za donete stvari isključena je ako su stvari nestale ili su oštećene usled više sile,ponašanjem samog gosta ili ponašanjem trećeg lica,tj. Lica koje on doveo ili koja su mu došla u posetu. Pod ugostiteljem ZOO podrazumeva ugostiteljske organizacije udruženog rada i druge ugostitelje,što se određuje posebnim propisima. 5.Ugovorni sekvestar-je takav ugovor o čuvanju kod koga se ostavodavci lica koja se spore oko neke stvari,a kod koga se ostavoprimac obavezuje da primi tu stvar na čuvanje dok spor ne bude rešen.Ostavodavci se obavezuju da ostavoprimcu isplate određenu nagradu.U ovom ugovoru često se mogu prepoznati i elemneti nekog drugog ugovora,posebno punomoćstva,u slučaju da je ostavoprimac dužan da stvar čuvai da npr. Njome upravlja. 6.Kvantitativna ostava-Ova vesta ostave postoji u slučaju kada je,prema ugovoru,ostavoprimcu dozvoljeno da zmaeni stvar koja je kod njega na čuvanju predajući ostavodavcu drugu stvar.iste vrtse i sitog kvaliteta.Odstupanje od osnovnog vida ostave je

u tome što ostavoprimac ovde ne vraća stvar koju je primio na čuvanje i koja je po svojoj prirodi zamenljiva,već drugu stvar iste vrste i istog kvaliteta. 7.Trezorna ostava (sef) je vrsta ostave kod koje banka u svojim prostorijama stavlja svome komitentu na raspolaganje određene sigurnosne pregrade(kasete,kutije,trezor) u kome ovaj čuva određene stvari veće vrednosti.Pregrada se zatvara sa 2 ključa od kojih se jedan nalazi kod banke a drugi kod komitenta koji plaća banci određenu naknadu za ustupljeni trezor.ZOO je regulisao tzv.ugovor o sefu.Prem ovom zakonu,ugovorom o sefu se obavezuje banka da stavi na upotrebu korisniku sef za određeni period vremena,a korisnik se obavezuje da za to plati banci određenu nakandu.Pristup sefu se može dozvoliti samo korisniku ili njegovom punomoćniku.Banka ne sme držati kod sbe duplikat ključa ili ključeva koji se predaju korisniku.Koriswnik sefa ne sme u njega stvaiti predmete koji bi ugrozili bezbednost banke ili drugih sefova;u protivnom banka može izjaviti da raskida ugovor o sefu.

229. OBAVEZE UGOVORNIH STRANA KOD UGOVORA O OSTAVI Obaveze ostavoprimca: 1.Obaveza prijema stvari-Kada se ostava shvati kao konsensualan ugovor,onda ostavoprimac,u momentu zaključenja ugovora,obavezuje se prema ostavodavcu da od njega primi stvar na čuvanje. 2.Obaveza čuvanja stvari-Ona predstavlja osnovnu obavezu ostavoprimac i bez nje nema ugovora o ostavi 3.Obaveza vraćanja stvari-Pored obaveze primanja i čuvanja,ostavoprimac je dužan da čuvanu stvar vrati kada mu ostavodavac traži,odnosno po isteku ugovora.Obaveza vraćanja se javlja kao bitna osobina ugovora o ostavi,jer se ovaj ugovor i zaključuje radi čuvanja.Prema ZOO,ostavoprimac koji se obavezao da besplatno čuva stvar određeno vreme može je vratiti ostavodavcu pre isteka ugovorenog roka ako bi samoj stvari pretila opasnost propasti ili oštećenja ili ako bi mu njeno dalje čuvanje moglo prouzrokovati štetu.Ako rok nije ugovoren ostavoprimcu pomenutoj sitaciji može u svako doba odustati od ugovora,ali je dužan ostavodavcu odrediti primeren rok za preuzimanje stvari. Obaveze ostavodavca: 1.Obaveza naknade troškova-Sam akt čuvanja poverene stvari može prouzrokovati određene troškove koji su bili nužni da bi se čuvanje obavilo.Ostavodavac je dužan da sve ove troškove naknadi ostavoprimcu ukoliko ih je on prethodno podneo.Obaveza naknade troškova se uvek podrazumeva kada se ti troškovi pojave,bez obzira da li je u pitanju ostava sa naknadom ili bez. 2.Obaveza isplate nagrade-Ostavodavac je dužan da ostavoprimcu isplati nagradu,ukoliko je u pitanju ostava sa naknadom.Takva ostava će redovno biti u pitanju kada je na strani ostavoprimca javljaju se lica kojima je čuvanje tuđih stvari redovna delatnost. 3.Obaveza naknade štete-Ostavodavac može imati i obavezu naknade štete koju je ostavoprimac pretrpeo bez svoje krivice prilikom čuvanja poverene mu stvari.Moguće je da ostavoprimac pretrpi štetu prilikom čuvanja stvari.Da li će ovu štetu biti dužan da naknadi ostavodavac ili će je snositi sam ostavoprimac,zavisi od ustanovljenja činjenice kako je do štete došlo.Ako je došlo do štete usled krivice ostavoprimca,onda će je on sam i snositi,a ukoliko do njega nije bilo krivice,štetu će snositi ostavodavac,odnosno biće dužan da tu štetu ostavoprimcu naknadi.

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 22 str.
preuzmi dokument