Poslovna komunikacija-Seminarski rad-Osnove menadzmenta-Menadzment
baignade
baignade

Poslovna komunikacija-Seminarski rad-Osnove menadzmenta-Menadzment

16 str.
50broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%od4broj ocena
Opis
Seminarski rad iz predmeta Osnove menadzmenta. Poslovna komunikacija. Menadzment,seminarski rad,Osnove menadzmenta,finansijska trzista,procena ponude,analiza,efektivnost,efikasnost,odluka,upraljanje,rad,organizacija,proaktivnost,preduzetnistvo,reaktivno,kreativnost,analiza,informacija,stejkholderi,oznake,kvalitet,kontrola,status,prenos,prenos prava,kultura,mediji,odnos s medijima,funkcija,strategija,principi proaktivnih odnosa,tehnike,saopstenje,javnost,rukovodilac,sluzba za odnose s javnoscu,aktivnosi,menadzer,direktor,rukovodilac,mejl,informativni materijal,internet,novinski clanci,potrosaci,funkcija,jezika,slika,komunikacija,simboli,drustvo,trziste,finansiranje,misljenje,vlasnistvo,drustvena moc,cenzura,elektronsko drustvo,dizajn,marka,marketing,konkurenti,anaiza,snage,kontrola,informacija,koordinacije,planiranje,proces,merenje,analiza prodaje,revizija,potrosaci,projektni rad,brend,usluge,logistika,liderstvo,izlazna,neintegrisana,lanac,strategija,analiza,izbor,barijere,integracija,promocija,plan nabavke,imput,ulaganja,investicije,imovina,bilans uspeha,bilans,ekonomski tok,analiza rada,analiza posla,poslovni plan,rezim,troskovi amortizacije,troskovi,zarade,metod,resursi,ljudski,TQM.
40 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 16
ovo je samo pregled
3 prikazano na 16 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 16 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 16 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 16 str.
Komuniciranje je sustinski element i osnov covekovog sporazumevanja,kooperativnog i ukupnog delovanja u : nauci, obrazovanju,

1

SEMINARSKI RAD IZ OSNOVA MENADŽMENTA

TEMA Poslovna komunikacija

2

SADRŽAJ

Uvod.................................. ……………………………………………………..3

Komuniciranje kao sadržaj i forma društvenih aktivnosti…..…………4

Poslovno komuniciranje......................................................................6

Sredstva komuniciranja....................................................................10

Elementi sistema komuniciranja.......................................................12

Kanali komuniciranja.........................................................................13

Osnovne karakteristike procesa komuniciranja.................................13

Smetnje u komuniciranju...................................................................14

Zaključak…………………………………………………………………………..15

Literatura…………………………………………………………………………..16

3

U V O D

Komuniciranje je suštinski element i osnov čovekovog sporazumevanja,kooperativnog i ukupnog delovanja u : nauci, obrazovanju, kulturi i umetnosti, privredi, društvenoj suprastrukturi, a svakako i u porodici i u celom društvu.

Komuniciranje je temeljni ekonomski i socijalni proces, koji se odvija na mnogim nivoima i na razne načine. Što više, upravo komuniciranje stvara uslove za nastanak, funkcionisanje i razvoj različitih materijalnih i duhovnih tvorevina koje su odlika određene civilizacije.

Reč komuiniciranje potiče od latinskog glagola comumunicare, što znači razgovarati, dogovarati se, raspravljati, izlagati nešto ili savetovati nekoga. Ovaj izraz povezan i sa latinskom reči: communitas, koja označava zajednicu, prijateljstvo i pravičnost u odnosima među ljudima

Kako kaže poznati slovenački komunikolog France Vreg : “Komuniciranje je oblik sporazumevanja između živih bića, zato u pojam ‘komuniciranja’ ne možemo uključivati prenos informacija izmedju neživih bića (recimo,prenos podataka u računarskim sistemima).Ljudsko komuniciranje je sporazumevanje pomoću simbola (to ga razlikuje od komuniciranja životinja).”

Komuniciranje ima svakako i svoju personalnu i društvenu dimenziju. Komuniciranje je višestruko regulisan lični i društveni odnos i socijalno-psihološka sprega, koja se u aktuelnom misaonom procesu uspostavlja između dva ili više lica.

Pod komuniciranjem se takođe podrazumeva i mehanizam međusobne razmene poruka između različitih osoba, pomoću koga ljudski odnosi (poslovni, društveni, lični i dr.) egzistiraju i razvijaju se.

Sama komunikacija se definiše kao svesni odnos među jedinkama, pri čemu se veza među njima uspostavlja verbalnim, vizuelnim,taktilnim ili nekim drugim znakovima.

4

Komuniciranje kao sadržaj i forma društvenih aktivnosti

Komunikacije su veoma važan aspekt društvenih aktivnosti ljudi. Upravo, zahvaljujući komunikacijama, u dugom hodu istorije, stvorili su se uslovi za izvanredan civilizacijski napredak.

Veliki društveni sistem u kome svi egzistiramo je sastavljen iz više podsistema ljudskih odnosa, kao sto su:

- ekonomski, - pravni, - ideoloski, - komunikacisko-informativni - i drugi.

Svaki od ovih sistema ima i svoj sistem komuniciranja, koji i pored sličnosti sa drugima ima i svoje specifičnosti. U okviru toga komunikativna infrastruktura i komunikativna praksa se mogu smatrati vidovima elementarne nadgradnje na kojima egzistira antropokosmos i savremeno društvo.

Komunikativna aktivnost u tom smislu funkcioniše kao mehanizam različitih ličnih i društvenih akcija, koje su najčešće determisane određenim ciljem, pa se na osnovu toga i oblici ponašanja u privredi i drustvu mogu tretirati posebno kao privredni (proizvodni, trgovinski…),politički, kulturni, moralni i drugi.

Komunikacija se na taj način javlja u funkciji ekonomskog, kulturološkog, i socijalnog mehanizma, koji preko direktne interpersonalne komunikativne veze ili preko masovne difuzije informacija u prostoru i vremenu, omogućava funkcionisanje društva na savremenim osnovama.

Tehnološki posmatrano, kroz proces komuniciranja dovode se u vezu subjekti komunikacionih činova ( pojedinci ili grupe) sa ciljem komuniciranja.

Sistem komuniciranja i samo komuniciranje mogu se posmatrati u dve ravni:

a) dinamički, kao ukupnost ljudskih aktivnosti i odnosa i b) statički, kao sitem organizovanih institucionalnih formi sa pripadajućom

infrasrukturom, preko koje se komuniciranje i vrši.

Kodifikacijom i standardizacijom određenih komunikacionih aktivnosti omugućeno je da ljudski odnos zasnovan na komunikaciji postane masovno-posredovani (preko medija) ili intrpesonalni akt, koji ima svoju vrednosnu dimenziju u strukturi ljudskih odnosa I na ekonomskom i na širem društvenom planu.

5

Modelski posmatrano osnovni subjekt komunikativnog čina su komunikator (pošiljalac poruke) i recepijent (primalac poruke). Jasno je da je u procesu neizmenične razmene poruka komunikator postaje recepijent i obrnuto, za razliku od informisanja, na primer, koje je jednostran proces – usmeren samo od komunikatora ka recepijentu.

Znatan deo komunikacionih aktivnosti zasnovan je i na simboličkim ritualima, koji komuniciranje društveno kodifikuju i daju mu odgovarajucu vrednosnu dimenziju (identitet) bitnu u kulturnom, ekonomskom i društvenom svetu u kome živimo. Komunikološki univerzum ljudi obuhvata vrlo sirok krug realnih i simbolickih sadržaja, gde pored ostalog spadaju:

 običajne norme,  socijalna iskustva,  standardi ponašanja,  lingvističke(jezičke) forme izrazavanja (likovne, muzičke, književne…)  forme izražavanja imanentne nauci (matematici, elektronici…)  mitološki i religiozno-ritualni simboli, i drugo.

Na sitem komuniciranja neposredno utiču i zvučne, vizuelne i štamparske tehnike, sredstva i mediji, i sve drugo što omogućava masovno posredovanu ili interpersonalnu razmenu simbolički enkodiranih ideja, iskustava i inicijativa.

6

Poslovno komuniciranje

Poslovno komuniciranje je posebna vrsta masovnog ili interpersonalnog komuniciranja koje se sprovodi radi obavljanja poslovnih aktivnosti, a koje se moze ostvariti u užem i širem smislu. Ukoliko je ekonomski aspekt primaran i jedini u obavljanju određenog posla, govori se o poslovnom komuniciranju u užem (privrednom) smislu. Ako se pak druge vrste komuniciranja, npr.političko, religisko, umetničko, kulturno, zabavno-rekreativno ili drugo, pojave u funkciji obavljanja poslovnih aktivnosti, reč je o poslovnom komuniciranju u širem ( društvenom ) smislu. Mada se u poslovnom komuniciranju koriste ista ili slična tehnička sredstva i metode kao i u drugim vrstama komuniciranja, ono ima i svoje specifičnosti izražene kao u cilju, tako i u efektima samog komuniciranja. Cilj poslovnog komuniciranja sastoji se u tome da se uspostavi optimalna komunikacijska interakcija između poslovnih partnera u svrhu uspešnog obavljanja određenog posla. Efekti poslovnog komuniciranja identifikuju se sa efektima samog posla, radi koga se uspostavlja komunikacijska interakcija, a mogu se izraziti kroz ostvarenu dobit, postignuti poslovni ugled, osvajanje novih ili konsolidaciju postojecih tržista i drugo.

Kao i većina ostalih, poslovna komunikacija moze biti:

 MASOVNA (javno posredovanja preko medija), gde komunikator (pojedinac ili organizacija) istovremeno komunicira sa većom grupom ili više različitih grupa recepijenata,tj. primalaca poruke,

 INTERPERSONALNA gde se komuniciranje obavlja neposredno između dva ili nekoliko lica, koja se nalaze u poziciji poslovnih partnera ( pregovarača, saugovarača), koji kroz to komuniciranje treba da ostvare neki svoj postavljeni poslovni cilj odnosno inters.

Američki komunikolog Harold D. Lasvel/Harold D. Lasswell/ je još pre nekoliko decenija ukazao na činjenicu da adekvatan model komuniciranja ustvari, označava međusobni sistem informisanja, koji treba da odgovori na pitanja:

(1) ko informiše, (2) šta informiše, (3) kojim kanalom, (4) koga informiše (5) i sa kakvim učinkom

Komunikacija se definiše kao process pomocu koga ljudi pokušavaju da se sporazumeju,prenošenjem kodiranih simboličkih poruka. Kvalitetan sistem komuniciranja podrazumeva ispunjenje nekoliko bazicnih uslova: Prvo: da postoje ljudi – komunikatori i recepijenti kod kojih postoji interes za komuniciranje.

7

Drugo: da između tih ljudi postoji osnov za sporazumevanje, što znači da ljudi koje žele uspešno da komuniciraju moraju da usaglase poslovne i komunikacijske simbole – određene gestove, reči, znake, mirise, dodire i druge simbole, sa kojima se predstavljaju i prenose ideje i informacije od jednih ka drugima. Komunikacija koja se odvija između ljudi u privredi i društvu može pritom biti:

 FORMALNO  NEFORMALNO

Formalno komuniciranje je ono koje se koristi za prenos zvaničnih poruka. Formalni komunikacioni kanali određeni su organizacionom šemom biznisa, kojom su definisani autoritet i odgovornost menadžera na pojedinim hijerarhiskim nivoima biznisa.Menadžer vlasnik koristi silazne tokove poruke i informacije nadređenima o stanju i problemima radnog procesa i ostvarenim radnim rezultatima. U svakom biznisu mora postojati sistem formalnog komuniciranja između radnika, poslodavaca, menadžera i saradnika. A u okviru formalnog komuniciranja moraju se precizno definisati komunikacione linije, prava i odgovornosti svakog člana biznisa. Svako formalno komuniciranje mora biti potvrđeno. Svaki član biznisa mora nekoga izveštavati o ostvarenim radnim rezultatima. Formalno komuniciranje u biznisu moze se manifestovati u dva razlicita oblika. Ono moze biti:

 Jednosmerno ili dvosmerno  Vertikalno ili horizontalno.

Jednosmerno komuniciranje nema povratnu spregu – povratne poruke. Učesnici u jednosmernom komuniciranju ne reaguju na sadržaj poruke. Ovaj oblik komuniciranja se koristi kada se insistira na brzom prenosu poruka i kada se želi istaći moć ili skratiti komunikacioni process.

Jednosmerno komuniciranje u biznisu moze biti:

 komuniciranje na dole  komuniciranje na gore

Komuniciranje na dole sledi organizacionu šemu autoriteta. Ono obuhvata kanale za naređivanje, instrukcije i informisanje radnika. Komunikacije na dole se najbolje ostvaruju sa susednim menadžerskim ili nemenadžerskim nivoima. Najviši nivo menadžmenta, često, ne obezbeđuje dobru komunikaciju sa nizim organizacionim nivoima. Mnoge poruke se ne razumeju ili distorziraju u procesu prenošenja. Teško je obezbediti efikasnu povratnu spregu sa nizim organizacionim nivoima u biznisu. Komuniciranje najvišeg nivoa menadžmenta sa određenom grupom radnika ili

8

pojedincima, preko više organizacionih nivoa, može biti sporo i neefikasno.Zbog toga vlasnici menadžeri često, pribegavaju direktnom komuniciranju(direktno slanje poruka, informacija ili dopisa). Silazni tokovi(komuniciranje prema “dole”) usmereni su. Dakle, od vrha biznisa prema dole, kroz organizacionu liniju autoriteta. Kroz ove tokove se upućuju:

 direktive i instrukcije: kako i kada nešto da se uradi,  informacije za razumevanje pojedinih zadataka  informacije o politici i ciljevima biznisa,  informacije o potrebnim radnim rezultatima i karakteristikama

proizvoda ili usluga

Direktive i instrukcije, informišu pojedince o njihovim zadacima i aktivnostima.Komuniciranje od višeg nivoa mora biti prihvaćeno.Ono će biti prihvaćeno samo ako osoba – podređeni:

 može ili hoće da razume poruku,  ako veruje poruci,  ako je mantalno i fizički sposoban da prihvati poruku,  ako veruje da je poruka u skladu sa njegovim interesima ili

interesima biznisa

Komuniciranje prema gore uključuje slanje ili povratak odredjenih vrsta informacija sa nižih prema višim nivoima menadžmenta biznisa. Komuniciranje prema gore koristi se za razjašnjavanje naredbi, politike i procedura u biznisu. Ovaj oblik komuniciranja predstavlja deo povratne sprege komunikacionog sistema biznisa. On se koristi za kontrolu, planiranje i usmeravanje radnika i radnih rezultata. To je sistem prigovora, žalbi, sugestija, ostvarenih ili neostvarenih radnih rezultata. Mnoge uspešne firme insistiraju na ovom obliku komuniciranja. One uvode praksu “otvorenih vrata” za stalnu komunikaciju radnika i rukovodioca. Dobro organizovan povratak informacija može povećati efikasnost menadzžerske kontrole i odlučivanja u biznisu. Iako ovaj oblik komuniciranja ima veliki značaj za upravljanje biznisom, njega često usporavaju sami menadžeri. Oni često zadržavaju informacije koje primaju od podređenih, naročito, ako su one nepovoljne za njih. Oni vrše selekciju – filtriranje informacija i svojim nadređenim prenose, najčešće, povoljne informacije in a taj način stvaraju, kod viših nivoa menadžmenta biznisa, nerealnu sliku o stanju u biznisu ili o njegovom okruženju. Ulazni tokovi ( komuniciranje prema “gore” ) koriste se, dakle, za razjašnjavanje : naredbi, politike ili procedura. To je značajan deo povratne sprege komunikacionog sistema biznisa.

Ovim tokovima su obuhvaćeni :

 informacije o radnim sposobnostima radnika,  procene radnika: šta i kako treba nešto da se uradi,  stavovi i mišjenja, primedbe, žalbe i zahtevi radnika

9

Najrasprostranjeniji oblik formalnog komuniciranja u biznisu predstavlja tzv. “horizontalno komuniciranje”. Ovaj oblik komuniciranja srećemo u zvaničnim i nezvaničnim razgovorima, na raznim sastancima, konferencijama is l. Horizontalno komuniciranje se ostvaruje u okviru biznisa ili kod povezivanja biznisa sa njegovim okruženjem ( na primer komuniciranje između rukovodioca prodaje i rukovodioca proizvodjne ili rukovodilac prodaje naše firme može da komunicira sa svojim kolegom – rukovodiocem prodaje u drugoj firmi). Sistem horizontalnog komuniciranja nije uključen u organizacionu šemu biznisa. Ovaj oblik komuniciranja obuhvata oblike usklađivanja aktivnosti jedne organizacione jedinice sa drugom, bez uključivanja viših ili nižih organizacionih nivoa. Horizontalno komuniciranje utiče na efikasnost koordinacije između nekoliko odeljenja, sektora i na poboljšanje tokova rada. Na primer, koordinacija izmedju nekoliko odeljenja, koja ucestvuju u proizvodnji odredjenog proizvoda, obavlja se neposredno između rukovodilaca odelenja, a viši organizacioni nivoi uključuju se samo u slučaju zastoja u radu ili nepovoljnih izveštaja o radnim rezultatima. Drugi oblik komuniciranja u biznisu, koji nije obuhvaćen važećom organizacionom šemom naziva se neformalno komuniciranje ili nezvanična mreža komuniciranja. Za ovaj oblik komuniciranja, često, se koristi izraz “ širenje neistina “ . Menadžeri treba da budu,veoma, oprezni sa neformalnom mrežom komuniciranja. Neformalno komuniciranje je potencijalno opasno i štetno za biznis, naročito, ako se koristi za širenje poluistina ili glasina. Rezultati neformalnog komuniciranja mogu doneti nenadoknadive stete reputaciji pojedinih menadžera ili radnika ili celom biznisu.

Neformalno komuniciranje nema razvijen sistem za proveru autentičnosti poruka i njihovog značaja, što može uticati na prenos pogrešnih ili nepreciznih poruka. Međutim, neformalno komuniciranje je prirodni deo komunikacionog sistema biznisa. U svakodnevnom životu nezvanične aktivnosti se reflektuju na ljudske potrebe da razgovaraju o njihovom poslu, o rukovodiocima, vlasniku ili drugim radnicima. Menadžer je u poziciji da se uključuje u neformalnu mrežu poruka, da uočava njenu štetnost i rasipanje energije i da je koristi za dogradnju formalnih odnosa u biznisu. On mora da razume prirodu neformalnog komuniciranja i da teži da koriguje njegove iskrivljene oblike. Menadžer – vlasnik ne sme da uništava neformalne tokove komuniciranje, nego da traga za načinom kako da se najbolje iskoriste za povećanje radne efikasnosti biznisa i njegove mreže formalnog komuniciranja. Ovaj oblik komuniciranja moze pozitivno uticati i na sistem formalnog komuniciranja. On može poslužiti za održavanje informisanosti radnika, utvrđivanje socijalnog ili grupnog identiteta, za brzi prenos informacija, kao i za dopunjavanje formalne mreže komuniciranja. Neformalno komuniciranje je potencijalno opasno i štetno za biznis, naročito, ako se koristi za širenje polistina ili glasina. Rezultati neformalnog komuniciranja mogu doneti nenadoknadive štete reputaciji pojedinih menadžera ili radnika ili celom biznisu. Neformalno komuniciranje nema razvijen sistem za proveru autentičnosti poruka i njihovog značaja, što može uticati na prenos pogrešnih ili nepreciznih poruka. Međutim, neformalno komuniciranje je prirodni deo komunikacionog sistema biznisa. U svakodnevnom životu nezvanične aktivnosti se reflektuju na ljudske potrebe da razgovaraju o njihovom poslu, o rukovodiocima, vlasniku ili drugim radnicima. Menadžer je u poziciji da se uključuje u neformalnu mrežu poruka, da uočava njenu štetnost i rasipanje energije i da je koristi za dogradnju formalnih odnosa u biznisu. On mora da razume prirodu

10

neformalnog komuniciranja i da teži da koriguje njegove iskrivljene oblike. Ovaj oblik komuniciranja može pozitivno uticati na sistem formalnog komuniciranja. On može poslužiti za održavanje informisanosti radnika, utvrđivanje socijalnog ili grupnog identiteta, za brzi prenos informacija, kao i za dopunjavanje formalne mreže komuniciranja. Značajan element efikasnog komunikacionog sistema je povratno reagovanje ili povratna sprega. Veliki broj poruka, koje šalju menadžeri-vlasnici, traže razjašnjenje i postvljanje pitanja da bi se poruka razjasnila. Povratne sprega predstavlja osnov komunikacione razmene u biznisu. To je oblik dvosmernekomunikacije, kojom se obezbeđuje veća povezanost i koordinacija među delovima komunikacionog sistema biznisa.

Sredstva komuniciranja

Komunikacija se može realizovati: pismeno, usmeno i neverbalno:

Pismena komunikacija se najčešće koristi u praksi menadžmenta biznisa. Ovaj oblik komuniciranja ostavlja trag o slanju ili razmeni poruka. Rezultati pismenog komuniciranja mogu se kasnije proveravati ili koristiti za druge oblike komuniciranja. Slabosti ovog oblika komunikacije su sto zahteva odredjene troskove, dodatan rad i vreme da se pokrene ovaj oblik komuniciranja, kao i da se sacuvaju ili uskladiste pismene poruke. Pismenom porukom mozemo komunicirati sa “sirom publikom”.Ovaj oblik komuniciranja moze, cesto da ima manje troskove nego direktno – verbalno komuniciranje. Pismeno komunicaranje je specifican oblik slanja poruka.

Usmena komunikacija predstavlja najveći deo ukupne komunikacije u biznisu. Usmeno mogu kontiktirati dve osobe, pojedinci sa grupom i grupa sa grupom. Ovaj oblik komuniciranja može biti formalan ili neformalan. Njegova osnovna prednost je direktna povratna sprega. Neposredan – lični kontakt sa nekom osobom omogućava da se odmah: šalju poruke, prate reakcije i dobijaju osgovori. Osnovni element usmenog – verbalnog komuniciranja su reči. Reči mogu imati različita značenja. Mnoge reči imaju relevantno, a ne apsolutno značenje. Usmeno komuniciranje zahteva dosta vremena i često pomeranje jedne ili obe strane u komunikacionom procesu. Ako je pismeno komuniciranje, uvek, formalno, usmeno komuniciranje može imati i neformalni oblik.

Neverbalno komuniciranje predstavlja značajan oblik svakodnevnog komuniciranja u biznisu. Ono sto se ne moze postići verbalno ili pismenom komunikacijom, može se postići gestovima, pokretima ruku ili izrazima lica. Ovaj oblik komuniciranja, često podržava i pojačava verbalnu komunikaciju. Ako se neverbalno komuniciranje obavlja istovremeno sa verbalnim, ono može da deluje negativno na verbalno komuniciranje. Efekat reci moze umanjititi menadžer vlasnik čije ekstremno ponašanje ili gestovi značajno odudaraju od ustaljenih pravila ponasanja.

11

Danas preduzeća koriste različite elektronske uređaje za komunikaciju, kao što su:

- računari, - elektronska pošta i mobilni telefoni, - internet prezentacije, - kompijuterizovane rezervacije, - prodaja i naručivanje putem računara i sl.

Kompijuter ima uticaj na sve faze preduzetničkog biznisa.

Komunikacioni sistem u biznisu moze biti centralizovan ili decentralizovan.

Centralizovan komunikacioni sistem naglašava značaj jednog centra, kroz koji se kreću svi tokovi poruka i manje je pouzdan.

Decentralizovan komunikacioni sistem ima više dvosmernih komunikacionih tokova i postiže veće zadovoljstvo učesnika, što omogućava rešavanje složenijih zadataka biznisa.

Najveći problem poslovnog komuniciranja predstavlja prekid komunikacije. Do prekida komunikacije može doći zbog:

- loše organizacione strukture, - neefikasne podele rada, - nedefinisane odgovornosti i prava radnika.

Problemi u komuniciranju mogu nastati kod pošiljaoca, primaoca ili u procesu prenošenja poruka.

U svim oblicima poslovnog komuniciranja čovek predstavlja osnovnu komponentu.

Čovek poseduje specifične sposobnosti potrebne za realizaciju procesa komuniciranja, kao što su :

- percepcija i dekodiranje poruka, - spoznaja i pamćenje poruka i reagovanje, - odnosno povratno komuniciranje.

Komuniciranje između dve osobe može se realizovati emitovanjem: govora, reči, pokreta ili akcije.

12

Elementi sistema komuniciranja

U teoriji je poznato nekoliko klasifikacija elemenata sistema komuniciranja. Klasifikacija Filipa Kotlera sa devet elemenata koja je izuzetno precizna i sadržajna obuhvata sledeće komponente komunikacionog sistema i komunikacijskog procesa:

I STRANE u komuniciranju:

1. komunikator (pošiljalac informacije) 2. recepijent (primalac informacije)

II INSTRUMENTI komuniciranja:

3. informacija (poruka) 4. komunikacijski kanal (mediji)

III FUNKCIJE komuniciranja:

5. kodiranje (kreiranje poruke) 6. enkodiranje (upućivanje poruke) 7. dekodiranje (prijem i tumačenje poruke) 8. reenkodiranje (odgovaranje) 9. povratna sprega (proces komunikacijske interakcije)

Mada u praksi su uglavnom poznati osnovni elementi komunikacionog sistema, a to su: pošiljaoc poruke (koder-sender), komunikacioni kanal, primalac poruke( decoder) i povratno reagovanje, odnosno povratna sprega.

Pošiljaoc ideju svoje porkuke kodira ( šifrira ) u pismenom, usmenom ili vizuelnom obliku. Šifrirana poruka se šalje primaocu kroz odabrani komunikacioni kanal. Primalac dekodira (razjašnjava) sadržaj poruke da bi shvatio šta pošiljaoc želi da saopšti i organizuje: akciju, povratnu reakciju ili čuvanje poruke. On dešifruje poruku da bi ideje pošiljaoca dobile, za njega, razumljiv značaj.

13

Kanali komuniciranja

Kanali komuniciranja predstavljaju sredstvo kojim se prenose informacije. Mogu se podeliti na formalne i neformalne. Formalni kanali komuniciranja su oni kanali koji su ofecijelno uspostavljeni u preduzeću. Sve instrukcije i informacije odvijaju se preko ovih kanala, a informacije teku odozdo na više. Informacije se takođe prenose u preduzeću nasuprot formalnim kanalima.

Neki od mnogobrojnih kanala sposobni da prenose informacije su:

a) lanac komandovanja b) tabla sa slikama i biltenom c) kućne novine

Pored ovih kanala komuniciranja treba spomenuti jos i sledece:

 pisma i plaćeni inserti  radnički priručnici pamfleti  godišnji izveštaji  sistem sugestija  upitnici  žalbene procedure

Osnovne karakteristike procesa komuniciranja:

 Process komuniciranja se zasniva na slanju i prijemu poruka i privatnom reagovanju-povratnoj sprezi

 Poruka se šalje kroz odabrani-selektovani kanal u obliku: govora, slike, ponašanja ili akcije

 Akcije primaoca poruka vode povratnoj sprezi, odnosno kružnom elementu komuniciranja

 Povratna spega je osnova komunikacione razmene i elemenat dvosmernog komuniciranja. Koncept povratne sprege odnosi se na povratak poruke onome ko ju je prvobitno poslao.

Nacionalana asocijacija proizvođaca (The National Association of Manufactures) sugerisala je da predmet komuniciranja treba da budu informacije o :

 Kompaniji – njene operacije, prozvodi i izgled  Politici kompanije i praksi koja se odnosi na personal i njegov

posao, odmor, starešinstvo i sistem plaćanja  Posebnim situacijama koje se javljaju u kompaniji  Ekonomskom sistemu u kojem kompanija i njeni radnici rade

Radnici žele da znaju sledeće:

14

 njihov status u odnosu na upravljačku strukturu  njihov status u odnosu na neformalnu organizaciju i respektom na

svoj individualni status  buduće događaje i ekonomsku sigurnost kompanije  operativne informacije koje će moći da razvijaju ponos u radu

Smetnje u komuniciranju

Barijere okruženja u komuniciranju odnose se na tehničke smetnje. Određivanje vremena, preopterećenost (nagomilanost) informacija i kulturne razlike tri su takve barijere.

a) Timing (izbor trenutka, tempiranje). b) Prekomernost informacija c) Kulturne razlike

Postoje i jezičke barijere:

a) rečnik b) semantika

Kao i psihološke barijere:

a) filtriranje (čišćenje) informacija b) gubitak poverenja i otvorenosti c) ljubomora d) predrasude e) mi čujemo ono što hoćemo da čujemo f) opažanje seta razlika

15

Zaključak - komuniciranje u budućnosti

Naučno i funkcionalno stvaralaštvo u oblasti komunikologije ispoljava se kao kreacija novih koridora ljudskih prodora u do sada neosvojene sfere intelektualnih saznanja i delovanja. Implikacije koje iz toga nastaju nisu isključivo informacijske i komunikološke. Protežu se paralelno i na oblast ideologije i politike, društvenog života, ekonomije, prava, religije, kulture i umetnosti, psihologije i psihijatrije i brojnih drugih naučnih i praktičnih disciplina i društvenih i individualnih aktivnosti. Komunikološka dostignuća u interpersonalnom i masovnom mdijski posredovanom komuniciranju, ne predstavljaju samo poboljšanje informacijskih i komunikacijskih funkcija u privredi i društvu. Predstavljaju stvaranje nove privrede i društva – nove civilizacije. U civilizaciji koja se stvara, pod dejstvom naučno tehničke revolucije, koja je upravo i najviše informacijska i komunikacijska, čvrsto se utemeljuje i nova informacijsko-komunikacijska infrastruktura, na osnovu koje se artikulisu i čvrsto utemeljuju:

 nove ideologije  nove politike  nove privredne strukture  novi pravni i administrativni sistemi  nove kulture  nova umetnost  nove religije  nova pojedinačna i masovna mentalna doživljenja

16

Literatura

- Menadžment malog biznisa - Prof. dr Mirko Petrović - Marketing komunikacije - Dragoslav Jokić - Poslovna etika u preduzetničkom biznisu - Prof. Dr Dragan Subotić i Tea Kondic

F

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 16 str.