Poslovne knjige i drugi finansijski izvestaji, Ostalo' predlog Kompanijsko pravo. University of Priština
marija1104980
marija1104980

Poslovne knjige i drugi finansijski izvestaji, Ostalo' predlog Kompanijsko pravo. University of Priština

DOC (163 KB)
15 str.
1broj preuzimanja
104broj poseta
Opis
Opis poslovnih knjiga i finansijskih izvestaj sa pravno gaspekta
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 15
ovo je samo pregled
3 prikazano na 15 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 15 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 15 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 15 str.
preuzmi dokument

ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЛАЦЕ

СЕМИНАРСКИ РАД

KOMПАНИЈСКО ПРАВО - Пословне књиге и други финансијски

извештаји -

Професор: Студент:

др Братислав Милановић Марија Филиповић

Бр.индекса: 05/16 с-к

Блаце, мај 2017. година

Садржај:

1.УВОД......................................................................................................3

2. ПОСЛОВНЕ КЊИГЕ...........................................................................3

3.ВРСТЕ ПОСЛОВНИХ КЊИГА ........................................................4

3.1. Дневник..............................................................................................5

3.2.Главна књига.......................................................................................5

3.3.Помоћне књиге...................................................................................6

4.ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ ........................................................8

4.1.Извештаји за статистичке потребе ...................................................8

4.2.Извештаји за статистичке потребе уз које се истовремено

достављају и редовни годишњи финансијски извештаји ....................9

4.3.Изјава о неактивности........................................................................9

4.4.Редовни или основни годишњи финансијски извештаји .............10

4.4.1.Биланс стања .................................................................................11

4.4.2.Биланс успеха ................................................................................12

4.4.3.Извештај о токовима готовине.....................................................13

4.4.4.Извештај о променама на капиталу ............................................13

4.4.5. Напомене уз финансијске извештаје..........................................14

4.4.6. Статистички анекс........................................................................14

4.5. Консолидовани годишњи финансијски извештај.........................14

4.6. Ванредни финансијски извештаји..................................................15

5. ЧУВАЊЕ ПОСЛОВНИХ КЊИГА И ФИНАНСИЈСКИХ

ИЗВЕШТАЈА..........................................................................................15

6. ЗАКЉУЧАК........................................................................................16

7. ЛИТЕРАТУРА...................................................................................17

1. УВОД

Рачуноводство се најчешће дефинише као процес прикупљања, сређивања, обраде и чувања података о економским активностима пословних субјеката и финансијског извештавања о приносном имовинском и финансијском положају предузећа. Рачуноводство представља практичну активност која се обавља у

предузећу у оквиру посебне организационе јединице, а у складу са законским прописима, професионалном регулативом и општим актима привредних субјеката.

У оквиру рачуноводствене функције обављају се послови књиговодствене евиденције пословних догађаја насталих у току пословања привредног субјекта. Ови пословни догађаји евидентирају се у пословним књигама.

Правна лица и предузетници дужни су да вођење пословних књига, признавање и вредновање имовине и обавеза, прихода и расхода, састављање, приказивање, достављање и обелодањивање информација у финансијским извештајима врше у складу са Законом о рачуноводству. Сва правна лица дужна су да имају „Праилник о рачуноводственим политикама“ који уређује сва основна питања везана за вођење књиговодства једног привредног друштва.

У овом раду покушаћу да тему послевне књиге обрадим са правног аспекта, односно да начин њиховог вођења и исказивање финансијских резултата искажем у регулативним оквирима.

2. ПОСЛОВНЕ КЊИГЕ

Уписом у Агенцију за привредне регистре, привредно друштво стиче статус правног лица и уз остале обавезе има и обавезу вођења пословних књига. Пословне књиге представљају једнообразне евиденције о стању и променама на имовини, обавезама и капиталу, приходима и расходима привредних субјеката.

Правна лица, дужна су да у својим општим актима, а у складу са законом, регулишу организацију вођења сопствених пословних књига. Поред тога треба да уреде и начин евидентирања, као и да спрече погрешно евидентирање пословних промена. Општим актом привредног субјекта одређује се и лице које ће бити одговорно за законитост и исправност настанка пословне промене, састављање и контролу рачуноводствених исправа о пословној промени а све у циљу веродостојне обраде и књижења пословних промена у пословне књиге.

Унос података у пословне књиге организује се тако да може да омогући: 1. контролу улазних података, 2. контролу исправности унетих података, 3. увид у промет и стање рачуна главне књиге, 4. увид у хронологију обављеног уноса пословне промене и 5. чување и коришћење података.

http://vpsle.edu.rs/wp-content/uploads/2015/11/FIB-1-Finansijsko-racunovodstvo-i-Klasa-0.pdf od 05.05.2017

Пословне књиге се воде по систему двојног књиговодства. Сам облик пословних књига зависи од технике на којој се заснива обрада података. Потребно је напоменути да пословне књиге не требају нужно бити у облику књиге, већ су то некада били листови (конта) који су се на крају године увезивали и на тај начин се добијао облик књиге. Данас се користи компјутерска обрада података али се пословне књиге на крају године штампају, оверавају, увезују а затим одлажу на чување.

Правно лице које врши обраду података на рачунару и на исти начин води пословне књиге, дужан је да користи стандардни рачуноводствени софтвер који омогућава функционисање система интерних рачуноводствених контрола и онемогућава брисање прокњижених пословних промена.

Лица која воде пословне књиге, после спроведене контроле добијених рачуноводствених исправа, дужна су да рачуноводствене исправе прокњиже у пословним књигама најкасније у року од пет радних дана од дана пријема исправе.

Због одређених формалности у вођењу пословних књига, оне пред судом имају карактер јавних исправа. Сама формалност вођења пословних књига првенствено произилази из чињенице да се књиговодствена евиденција мора темељити на документима – без докумената нема књижења. У том смислу треба разликовати шири појам пословних књига јер немају све пословне књиге јавни карактер, бећ представљају оперативну евиденцију о пословању предузећа. Пословне књиге које имају карактер јавних исправа воде се за пословну годину која је једнака календарској. У књиге се уноси почетно стање из претходног периода а затим се уписују промене за текућу годину. Унос података у пословне књиге мора бити обављено у складу са начелом уредности.

3. ВРСТЕ ПОСЛОВНИХ КЊИГА

Пословне књиге се сврставају у две основне групе:

• Основне књиге: 1. дневник и 2. главна књига

• Помоћне књиге: 1. аналитичка евиденција и 2. остале помоћне књиге.

Закон о рачуноводству; . www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_racunovodstvu.html od 05.05.2017.

3.1. Дневник

Дневник је основна пословна књига у коју се пословне промене уносе према редоследу њиховог настанка, односнио према редоследу пријема рачуноводствене исправе.

Некада давно дневник је имао облик књиге у коју су пословни људи записивали све своје послове редоследом којим су настајали, а касније су се те забелешке, систематизиране по врсти послова, преносиле у главни књигу.

Због повећања обима пословања, преношење промена из дневника у главну књигу почело је много одузимати времена па се пресло на копирну методу. Код копирне методе вршило се истоветно књижење и у дневнику и у главну књигу, при чему се у дневник промене уписују по хронолошком реду, а у главну књигу распоређују се према врсти имовине, обавеза, капитала, прихода и расхода и финансијских резултата.

Дневник се може водити као једна књига или више њих. Основна функција дневника јесте обезбеђење увида у редослед догађаја. Евидентирање догађаја по редоследу настанка има битну улогу за даљу контролу пословања. Будући да се исте промене књиже и у дневник и у главну књигу, логично је да вредност промена у дневнику одговара вредности промене у главној књизи. Ово упућује на главну функцију дневника а то је контролна улога дневника. Осим

тога, дневник је веома битан јер се на темељима хронологије догађаја записаних у њему може извршити реконструкција догађаја која нам некада може затребати, олакшава проналажење грешака и тд.

Као што смо напоменули дневник је књига која се води по принципу двојног књиговодства. Иако закон не забрањује попуњавање пословних књига ручно та метода је застарела и готово је нико више не користи. У условима развоја технике и технологије, прешло се на електронску обраду података. У овим условима дневник не губи на смислу већ само мења изглед.

У стручним круговима електронске обраде књиговодствених података појављују се предлози за укидање дневника, као сувишне пословне књиге. Међутим, његова контролна улога која утиче на квалитет рачуноводствених информација осигурава оправданост постојања дневника као пословне књиге.

3.2. Главна књига

Ако предузеће није регистровано као привредни субјекат који плаћа паушални месечни износ пореза онда сте према закону у обавези да водите пословну књигу.

Основна књига у рачуноводству, срж самог књиговодства, основа за књиговодствене и рачуноводствене услуге, другим речима главна књига, садржи све најважније промене у пословању једног предузећа.

У главну књигу уписују се исте промене које су евидентиране у дневнику, с тим да се овде разврставају по предмету односно позицијама на које се односе. Отуда и други назив за ову основну пословну књигу а то је „системска евиденција“. Будући да обухвата промене на свим економским, односно рачуноводственим категоријама, поред њеног хронолошког и системског обележја, каже се да је она свеобухватна евиденција. Она мора имати посебне рачуне за евидентирање сваке посебне категорије пословних промена које настају код сваког активног и пасивног имовинског дела, као и посебне рачуне за регистровање сваког насталог прихода односно расхода. С тим у вези можемо рећи да је главна књига заправо скуп рачуна који се по потреби рашчлањују и на њима приказују стање и промене појединих позиција имовине, обавеза, капитала, прихода, расхода, финансијских резултата и ванбилансних записа.

Све промене евидентиране у главну књигу формирају на крају фискалног периода финансијски резултат. Квалитетно вођење главне књиге омогућава и квалитетне и једноставне извештаје, а самим тим и олакшава пословно одлучивање у предузећу.

Главну књигу чине два међусобно аутономна дела дела, и то: • Главна књига билансне евиденције и • Главна књига ванбилансне евиденције. Главна књига билансне евиденције обухвата сва стања и кретања на

рачунима средстава, извора средстава, трошкова, расхода и прихода привредног субјекта.

Главна књига ванбилансен евиденције обухвата одређене пословне догађаје који у тренутку настанка немају утицаја на промене у билансу, али осигуравају додатне информације о коришћењу туђе имовине, нпр. правима и обавезама коју у будућности могу утицати на промене у билансу и слично.

Распоред рачуна у главној књизи темељи се на условима прописаним контним оквиром. Контни оквир представља листу систематски сређених свих рачуна или конта који се могу отворити у књиговодству предузећа.

3.3. Помоћне књиге

Правилником о рачуноводственој политици помоћне књиге су дефинисане као аналитичке евиденције које се воде по врсти, количини и вредности за: нематеријалну и материјалну имовину (нематеријална улагања, непокретности, опрема, роба, готови производи и друго), финансијска средства (девизна и динарска новчана средства, потраживања од купаца, потраживања по датим кредитима и друго) и финансијске обавезе (обавезе за порезе, обавезе према добављачима и слично). По потреби постоје и друге помоћне књиге.

Значи, помоћне књиге су оне које се организују с циљем рашчлањивања неког рачуна главне књиге или које подацима допуњују поједине рачуне синтетичке евиденције. Помоћне пословне књиге помажу основним пословним књигама.

Отварање помоћних књига, заснива се на годишњем попису, утврђивање стварног стања имовине и обавеза, са којима је усклађено књиговодствено стање на крају протекле године. Годишњи попис представља попис имовине и обавеза са стањем на дан 31. децембар текуће пословне године, он је један од главнх поступака интерне контроле пословања привредног друштва.

Разликујемо следеће помоћне књиге: • Аналитичка евиденција и • Друге помоћне књиге.

www.slglasnik.com/sites/default/files/pdf/ Pravilnik_o_racunovodstvu_i_racunovodstvenim_politikama.pdf od 05.05.2017.

У аналитичким евиденцијама важи правило да имају исти предмет евидентирања, као и основни рачун у главној књизи, с тим да је збир промета и салда свих аналитичких рачуна у некој евиденцији једнак промету и салду одговарајућег синтетичког рачуна. Поједине аналитичке евиденције и добијају назив у односу на свој назив у главној књизи. Разликујемо неке од следећих помоћних књига:

1. Помоћна књига купаца која обезбеђује детаљне податке о свим потраживањима од купаца.

2. Помоћна књига добављача која обезбеђује детаљне податке о свим обавезама према добављачима.

3. Помоћна књига основних средстава која обезбеђује детаљне податке о свим средствима дефинисаним правилником о номенклатури нематеријалних улагања и основних средстава са стопама амортизације.

4. Помоћна књига залиха која обезбеђује детаљне податке о свим променама на залихама, ако је то економски оправдано и уравнотежено са вредношћу тих залиха.

5. Помоћна књига плата која обезбеђује детаљне податке из обрачуна о свим појединачни исплатама за сваког запосленог.

6. Помоћна евиденција извршних исплата која обезбеђује детаљне податке о свим расходима и издацима.

7. Помоћна евиденција остварених прихода која обезбеђује детаљне податке о свим приходима и примањима.

8. Помоћна евиденција пласмана који обезбеђује детаљне податке о свим краткорочним и дугорочним пласманима.

Друге помоћне књиге су оне које допуњују податке о некој позицији у главној књизи или обезбеђују било које друге податке прописане важећим Законом о рачуноводству. У друге помоћне књиге сврставамо и неке од следећих књига:

1. Књига благајне, уводи се уколико предузеће има готовинске уплате и исплате. У књигу благајне врши се евидентирање тих радњи. Дневник благајне закључује се на крају сваког дана и доставља рачуноводству истог а најкасније наредног дана.

2. Књига инвентара евидентира њихову набавку, коришћење и отуђивање сваке врсте дуготрајне материјалне имовине.

3. Књига деоничара се уводи само ако је привредно друштво регистровано као деоничарско друштво па се у њу уписују деоничари, њихови основни подаци, колико имају деоница, њихова вредност и друго.

4. Књига евиденције промета робе која обезбеђује детаљне податке као што су: набавка, продаја и цена робе. Ова књига води се за трговину на мало и трговину на велико. Књига евиденције промета води се посебно за свако продајно место.

5. Књига улазних рачуна, која обезбеђује детаљне податке о примљеним рачунима за услуге или набавку робе.

6. Књига издатих рачуна која обезбеђује податке о издатом фактурама, коме је фактурисано, које услуге или роба и вредност извршене продаје.

7. Књига увоза или извоза које нам пружају податке о иностраним партнерима, роби и девизним плаћањима.

4. ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ

Законом о Рачуноводству прописана је обавеза правних лица да евидентирају пословне промене од почетка до краја године. На основу података из пословних књига, привредни субјекти састављају и приказују финансијске извештаје за текућу пословну годину са стањем на дан 31. децембар текуће године. Привредни субјекат код кога настану статусне промене (спајање, подела, одвајање) или продаја, саставља финансијске извештаје на дан утврђен у одлуци о промени, односно на дан утврђен у уговору о продаји.

За потребе екстерних корисника, саставља се само један крајњи или завршни рачун, за интерне потребе предузећа могу да се састављају и периодинчни финансијски извештаји. Финансијски извештаји служе ради утврђивања имовинске ситуације и финансијских резултата које је предузеће остварило у току године.

Циљ финансијског извештавања је пружање информација заинтересованим корисницима: менаџерима, власницима, банкама, добављачима, запосленима, држави. У савременом привредном животу биланс се користи када треба изразити стање и резултат неке привредне активности.

Правна лица и предузетници који воде двојно књиговодство састављају и достављају финансијске извештаје Агенцији за привредне регистре, одабиром одговарајуће врсте извештаја, а то су:

• Извештај за статистичке потребе, • Извештај за статистичке потребе уз који се истовремено доставља и редовни годишњи финансијски извештај,

• Изјава о неактивности, • Редовни годишњи финансијски извештај, • Консолидовани годишњи финансијски извештај и • Ванредни финансијски извештај.

4.1. Извештај за статистичке потребе

Извештај за статистичке потребе са стањем на дан 31. децембар достављају сва правна лица и предузетници који имају обавезу достављања редовних годишњих финансијских извештаја укључујући и обвезнике који имају другачију пословну годину од календарске и то најкасније до 28. фебруара. Овај извештај се доставља у електронском облику. Ако обвезник којим случајем

достави овај извештај у папирном облику Агенција ће га посебним дописом обавестити да предметни извештај није достављен у складу са Законом о рачуноводству те исти неће бити обрађен и уписан у базу података.

Извештај за статистичке потребе чине обрасци: биланс стања, биланс успеха и Статистички извештај. Обвезници не могу достављати замену извештаја за статистичке потребе. Појединачни подаци из извештаја нису јавно доступни 'не могу се јавно објављивати, нити уступати трећим лицима.

1.

www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_racunovodstvu.html od 05.05.2017.2. www.apr.gov.rs/Регистри/ Финансијскиизвештаји.aspx od 05.05.2017

4.2. Извештај за статистичке потребе уз који се истовремено доставља и редовни годишњи финансијски извештај

Овај извештај саставља се на дан 31. децембар. Могу да га доставе сва правна лица и предузетници који имају пословну годину једнаку календарскох и то најкасније до 28. фебруара.

Прописи за овај извештај су исти као и за извештај за статистичке потребе, што значи да се и овај извештај предаје у електронском облику и није важећи ако се преда у папирном облику. Извештај чине поред биланса успеха, биланса стања и Статистичког извештаја и извештај о осталим резултатима, извештај о токовима готовине, извештај о променама на капиталу и напомене уз финансијске извештаје.

Достављањем ове врсте извештаја сматра се да је обвезник испунио обавезу достављања извештаја за статистичке потребе и редовног годишњег финансијског извештаја за исту извештајну годину. То значи да се по истеку Законом прописаног рока за достављање извештаја за статистичке потребе (28. фебруар) обвезници не могу Агенцији истовремено доставити извештај за статистичке потребе и редован годишњи финансијски извештај већ само редовни годишњи финансијски извештај до 30. јуна, а најкасније до краја године.

У случају да ибвезник достави неисправан извештај, обавештење о утврђеним недостацима се истог дана објављује на интернет страници Агенције.

Део овог извештаја са подацима за статистичке потребе није јавно доступан, док се део који предтсвља редовни годишњи финансијски извештај јавно објављује на сајту Агенције за привредне регистре.

4.3. Изјава о неактивности

Правно лице које у извештајној години није имало пословних догађаја, нити је у пословним књигама за ту годину имало податке о имовини и обавезама дужно је да до 28. фебруара достави изјаву о неактивности.

Изјава се доставља Агенцији у електронском облику. Уз изјаву се не доставља никаква додатна документација.

Достављањем ове изјаве сматра се да је правно лице испунило обавезу достављања извештаја за статистичке потребе и редовног годишњег финансијског извештаја. После ове изјаве не може се доставити редовни годишњи финансијски извештај за исти период.

Исправна изјава о неактивности уписује се у Регистар финансијских извештаја и јавно објављује на интернет страници Агенције. Обвезници не могу достављати замену изјаве о неактивности.

www.apr.gov.rs/Регистри/Финансијскиизвештаји.aspx od 05.05.2017

4.4. Редовни или основни годишњи финансијски извештаји

Редовни годишњи финансијски извештај приказује финансијску позицију и резултате пословања субјеката за пословну годину која је једнака календарској години или је различита од календарске године. Достављају га сва правна лица која воде двојно књиговодство, најкасније до 30. јуна. Правна лица која имају различиту пословну годину од календарске године, уз сагласност надлежних органа, могу да састављају финансијске извештаје са стањем на последњи дан пословне године или их предају у року од шест месеци од дана састављања. Достављају се у електронском облику, ако се предају у папирном облику прогласиће се неважећим.

Уз редован годишњи финансијски извештај правна лица достављају ради јавног објављивања:

• Одлуку о усвајању редовног годишњег финансијског извештаја, коју је донела скупштина или други надлежни орган обвезника – потписану и оверену у складу с прописима. Уместо одлуке, правна лица могу доставити изјаву законског заступника да није донета одлука о усвајању редовних годишњих финансијских извештаја – потписану и оверену у складу са прописима.

• Одлука о расподели добити и одлуку о покрићу губитка по редовном годишњем финансијском извештају, коју је донела скупштина или други надлежни орган обвезника – потписану и оверену у складу са прописима или изјаву законског заступника.

• Годишњи извештај о пословању који достављају велика правна лица и сва јавна друштва и

• Ревизорски извештај – састављен у складу са законом и међународним стандардима ревизије. Достављањем редовних годишњих финансијских извештаја није

испуњена обавеза достављања извештаја за статистичке потребе већ се они могу предати истовременио.

Потпун и рачунски тачан финансијски извештај уписује се у Регистар финансијских извештаја и јавно објављује као исправан на интернет страници Агенције за привредне регистре, заједно са потврдом о јавном објављивању.

У случају неисправности финансијских извештаја правно лице добија обавештење и има законски рок од 30 дана од пријема обавештења да отклони све недостатке.

Финансијски извештаји који примењују међународне стандарде финансијских извештаја обухватају:

1. биланс стања, 2. биланс успеха, 3. извештај о токовима готовине, 4. извештај о променама на капиталу, 5. напомене уз финансијске извештаје и 6. статистички анекс.

1. www.apr.gov.rs/Регистри/Финансијскиизвештаји.aspx od 05.05.2017 2.http://vpsle.edu.rs/wp-content/uploads/2015/11/FIB-1-Finansijsko-racunovodstvo-i-Klasa- 0.pdf

4.4.1. Биланс стања

Биланс стања представља преглед целокупне имовине предузећа на одређени дан. Сама реч биланс указује на равнотежу, јер потиче од италијанске речи биланцио – вага са два таса на којој је успостављена равнотежа. Биланс стања се састоји из активе у оквиру које се исказују средства и пасиве у оквиру које се исказују извори тих средстава.

Биланс стања се може исказати у форми двостраног рачуна, где се на левој страни налази актива а на десно пасива, и једностраног рачуна где се на левој страни приказује актива а одмах испод ње и пасива. У пракси се користи једнострана форма биланса стања због лакше аутоматске обраде података.

Груписање средстава у оквиру активе врши се према њиховој функцији те разликујемо пословна и ванпословна средства.

Пословна средства састоје се из основних и обртних средстава. Основна средства или стална средства представљају основу за рад сваког предузећа и користе се дужи временски период односно у више репродукционих циклуса. У оквиру основних средстава убрајамо још и земљиште, грађевинске објекте, опрему, дугорочне финансијске пласмане.

Обртна средства карактерише једнократна употреба, улазе у супстанцу новог производа и мењају свој изглед, преносећи истовремено целокупну своју вредност. То су средства која се често и брзо репродукују, њихова употреба је најчешће и њихов потпуни утрошак. У обртна средства убрајамо: материјал, ситан инвентар, готове производе, робу, новац.

Поред пословних средстава постоје се и ванпословна средства, а јављају се пре свега у облику средства резерви.

Основне групе извора средстава су: извори средстава и извори ванпословних средстава.

У изворе пословних средстава спадају: капитал, кредити од банака и остали кредити и све врсте обавеза. Уколико изворе средстава разврстамо према пореклу можемо уочити две групе а то су: сопствени извори средстава код којих постоји обавеза враћања према самом власнику предузећа. У сопствене изворе средстава убрајамо основни капитал и резерве, као и нераспоређена добит. Позајмљени извори су они који имају обавезу враћања другим субјектима. Према року враћања делимо их на краткорочне и дугорочне обавезе.

Треба нагласити да се у у билансу стања не могу доводити у везу одређене позиције пасиве одређеним позицијама активе јер се структура активе мења свакодневно.

Подаци у билансу стања исказују се у нето износу, тако што се бруто износ коригује за исправке вредности. У складу са подзаконским актима финансијски подаци у билансу стања исказују се у хиљадама динара.

Биланс стања се обавезно ради 31. децембра текуће године, код почетка и престанка рада субјекта, те код свих статусних промена.

Из свега изложеног закључујемо да биланс стања показује стање имовине и власништва над имовином у одређеном тренутку.

1. http://vpsle.edu.rs/wp-content/uploads/2015/11/FIB-1-Finansijsko-racunovodstvo-i-Klasa-0.pdf 2.http://www.overa.rs/pravilnik-o-sadrzini-i-formi-obrazaca-finansijskih-izvestaja-za-privredna- drustva-zadruge-i-preduzetnike-primenjuje-se-na-fi-za-2014-g.html

4.4.2. Биланс успеха

Биланс успеха је финансијски извештај на основу којег корисници финансијских извештаја могу да стекну увид у зарађивачку способност

предузећа, кроз обезбеђивање информације о нето резултату, односно о добитку или губитку оствареном у периоду на који се извештај односи. Добитак, односно, губитак настаје услед повећања, односно, смањења сопственог капитала, што произилази из пословних активности предузећа и може се обрачунати поређењем почетног и крајњег стања билансне позиције „капитал“, након чега се врши кориговање тако добијене разлике за накнадна улагања и повлачења капитала од стране власника.

Овакво информисање о пословном резултату је недовољан за кориснике финансијских извештаја, те се намеће потреба за дубљим сагледавањем извора нето резултата пословања као разлике између прихода и расхода који се обухватају на рачунима успеха, а чијим закључивањем на крају периода долазимо до биланса успеха. Из овог произилази да је биланс успеха најбитнији финансијских извештај који указује на профитабилност предузећа. Он представња издвојени део биланса стања у који се уноси податак о оствареном резултату пословања који је утврђен у билансу успеха. Резултат пословања се може јавити као нераспоређени добитак или губитак. Нераспоређени добитак евидентира се у оквиру позиције капитал у пасиви биланса стања, док се губитак бележи у активи биланса стања или у пасиви као одбита ставка од сопственог капитала. На овај начин биланс успеха остварује своју функцију утврђивања пословног резултата и његовог преношења ради комплетирања биланса стања.

Као и код биланса стања и биланс успеха се може приказати у форми двостраног прегледа и у форми листе.

Основни циљ састављања биланса успеха састоји се у израчунавању оствареног периодичног резултата. У ту сврху у билансу успеха приказују се приходи и расходи једног предузећа настали у одређеном временском периду. Дакле, садржину биланса успеха чине приходи и расходи. За приходе можемо рећи да су позитиван ток вредности, а за расходе негативан ток вредности у предузећу.

Приходи као саставни део биланса успеха разврстани су у четири групе и то:

• Пословни приходи – настају од продаје робе, производа и услуга, приход од субвенција, дотација, регреса и друго.

• Финансијски приходи чине углавном приходи од камата и дивиденди, • Непословни и ванредни приходи настају по основу продаје хартија од вредности, основних средстава, материјала, вишкова, смањења обавеза према комитентима и државним органима.

• Ревалоризациони приходи настају по основу ревалоризације следећих делова активе: основна средства, финансијски пласмани, повећање потраживања у друго. Расходи могу бити:

• Пословни расходи- набавна вредност продате робе, трошкови материјала, трошкови зараде, трошкови производних услуга, трошкови амортизације, нематеријални трошкови. http://vpsle.edu.rs/wp-content/uploads/2015/11/FIB-1-Finansijsko-racunovodstvo-i- Klasa-0.pdf

• Финансијски расходи – расходи по основу камата, негативне курсне разлике и друго.

• Непословни и ванредни расходи: расходи који настају као последица непредвиђених пословних догађаја на које предузеће не може да утиче.

• Ревалоризациони расходи – расходи који настају по основу ревалоризације капитала. Разлика прихода и расхода представља финансијски резултат.

4.4.3. Извештај токова готовине

Биланс токова готовине информише заинтересоване кориснике и приливима и одливима готовине, о томе који су извори готовине и на који нашин је коришћена. На основу њега могуће је сагледати способност предузећа да плати своје обавезе и исплати дивиденде и идентификовати евентуалне потребе за ангажовање екстерних извора финансирања.

Овај извештај се приликом припреме рашчлањује на три тока готовине. Готовински ток пословне активе произилази из главне делатности

предузећа, односно, из прилива новца од продаје добара и чињења услуга и одлива који настају у вези са измиреним обавезама према добављачима, повериоцима, акционарима, као и одлива због нових улагања.

Готовински ток инвестиционе активности обухвата улагања у ресурсе (улагања у основна средства, нематеријална укагања, учешче у капиталу повезаних правних лица и друго) и приливе по основу продаје основних средстава, наплате кредита и камата, дивиденди и учешћа у добитку.

Готовински ток активности финансирања обухвата новчане токове који се јављају услед прибављања капитала из екстерних извора (емитовање акција, обвезница, меница, хипотека и друго) и отплате по основу финансијског лизинга, плаћених камата на дугове и дивиденде и слично.

Оваквим рашчлањивањем готовинских токова омогућава се сагледавање доприноса појединих сегмената пословања генерисању готовине у току пословања предузећа.

4.4.4. Извештај о променама на капиталу

Извештај о променама на капиталу је саставни део сета извештаја чија се улога огледа у информисању о променама нето имовине предузећа насталим у току пословне године, „независно од тога да ли су те промене проистекле из обрачуна у билансу успеха или из транскација које немају карактер расхода или прихода, или, пак због промена рачуноводствених политика или корекција по основу фундаменталних грешака“.

Промене на капиталу (нето имовини), у смислу повећања или смањења, настају као резултат настанка прихода и расхода исказаних у билансу успеха, као и услед повећања или смањења нето имовине књижених директно на рачунима капитала. Такође, извештај о променама на капиталу „синтетичке показатеље вредности елемената сопственог капитала приказане у билансу стања презентује и са становишта њихове промене током обрачунског периода“. http://vpsle.edu.rs/wp-content/uploads/2015/11/FIB-1-Finansijsko-racunovodstvo-i-Klasa-0.pdf 4.4.5. Напомене уз финансијске извештаје

Претходно обрађени финансијски извештаји имају задатак да пруже информације везане за финансијски положај, зарађивачку способност, новчане токове и промене на капиталу, које су пре свега квантитативне природе. Међутим, за кориснике сета финансијских извештаја овај вид информисања није довољан, те се јавља захтев за пружањем додатних описних информација ради повећања употребне вредности горе наведених извештаја. Такве информације се презентују у Напоменама уз финансијске извештаје које „додатно појашњавају структуру, вредност и обележја неких позиција у осталим извештајима.“ Напомене уз финансијске извештаје као саставни део сета финансијских извештаја имају тројаку функцију, оне доприносе: биљој интерпретацији и разумевању финансијских извештаја; њиховом растерећењу; као и њиховој допуни додатним информацијама које могу бити од значаја за доносиоце одлука.

4.4.6. Статистички анекс

Статистички анекс је део финанијског извештаја у који се приказују додатни подаци за статистичко праћење и извештавање о финансијском положају пословања једног правног лица, односно предузетника, у току пословне године.

4.5. Консолидовани годишњи финансијски извештаји

Консолидовани финансијски извештај је посебна врста финансијског извештаја прописана Законом са подацима на нивоу економске целине који достављају матична правна лица која имају контролу над једним или више зависних правних лица у земљи и иностранству, најкасније до 31. јула наредне године. Изузетно, матично правно лице које је истовремено зависно у некој другој, вишој целини, није дужно да достави консолидовани годишњи финансијски извештај, под условом да и његово матично правно лице има седиште у Републици Србији. Предаје се у електронском облику у супротном биће неважећи. Сви консолидовани годишњи финансијски извештаји подлежу обавези ревизије, у складу са Законом о ревизији.

То је финансијски извештај који обухвата следеће обрасце: биланс стања, биланс успеха, извештај о осталим резултатима, извештај о променама накапиталу, извештај о токовима готовине и напомене уз финансијске извештаје.

1. http://vpsle.edu.rs/wp-content/uploads/2015/11/FIB-1-Finansijsko-racunovodstvo-i-Klasa-0.pdf 2.http://www.overa.rs/pravilnik-o-sadrzini-i-formi-obrazaca-finansijskih-izvestaja-za-privredna- drustva-zadruge-i-preduzetnike-primenjuje-se-na-fi-za-2014-g.html 3. www.apr.gov.rs/Регистри/Финансијскиизвештаји.aspx od 05.05.2017

Потпун и рачунски тачан консолидовани годишњи финансијски извештај уписује се у Регистар финансијских извештаја и јавно објављује као исправан на интернет страници Агенције, заједно са потврдом о јавном објављивању. У случају да се достави неисправан консолидовани годишњи финансијски извештај обвезници имају рок од 30 дана да отклоне све недостатке уочене у извештају. Уколико се и такав извештај нађе на страници Агенције објављен као неисправан, правна лица имају рок да до краја године предају потпуно нов консолидован годишњи финансијски извештај.

4.6. Ванредни финансијски извештаји

Ванредни финасијски извештај саставља се у случајевима статусних промена, отварања, односно закључивања стечајног поступка ликвидације, над правним лицем, и то са стањем на дан који претходи дану уписа статусне промене, дану отварања, односно закључења стечајног поступка или покретања, односно закључења поступка ликвидације. Ванредни финансијски извештаји састављају се у случајевима брисања огранка страног правног лица, односно предузетника. Ванредни финансијски извештај обухвата: биланс стања и биланс успеха.

Ванредни финансијски извештаји се састављају и достављају на обрасцима прописаним одговарајућим подзаконским актима за одређену групу

правних лица, који су у примени на дан састављања ванредних финансијских извештаја.

Потпун и рачунски тачан ванредни финансијски извештај уписује се у Регистар финансијских извештаја и јавно објављује као исправан на интернет страници Агенције, заједно са потврдом о јавном објављивању.

Ванредни финансијски извештај доставља се 60 дана од дана под којим се саставља.

5. ЧУВАЊЕ ПОСЛОВНИХ КЊИГА И ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА

Према Закону о рачуноводству, члан 24, правна лица и предузетници дужни су да уредно чувају рачуноводствене исправе, пословне књиге и финансијске извештаје и да општим актом одреде одговорна лица и пословне просторије за њихово чување, као и начин чувања.

1. www.apr.gov.rs/Регистри/Финансијскиизвештаји.aspx od 05.05.2017 2. www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_racunovodstvu.html od 05.05.2017.

Финансијски извештаји и извештаји о извршеној ревизији чувају се 20 година.

Годишњи извештај о пословању чува се 10 година од последњег дана пословне године за коју је састављен.

Дневник и главна књига чувају се 10 година. Помоћне књиге чувају се пет година од дана њиховог закључивања. Трајно се чувају исплатне листе или аналитичке евиденције зарада. Пет година се чувају исправе на основу којих се уносе подаци у пословне

књиге. Пет година се чувају исправе платног промета у овлашћеним

финансијским институцијама платног промета. Рокови чувања рачуноводствених исправа и пословних књига рачунају се

од последњег дана пословне године на коју се односе.

• F0 B7 Analitičke evidencije

• F0 B7 Druge

F0 B7 Bilansna evidencij

6. ЗАКЉУЧАК

Пословне књиге воде се за пословну годину која је једнака календарској. Отварање пословних књига врши се на почетку пословне године на основу закљученог биланса стања претходне године. Новооснована правна лица и предузетници отварају пословне књиге на основу биланса оснивања који се саставља на основу пописа имовине.

Пословне књиге представљају јавне исправе. Да би се вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја одрадило у складу са Законом помажу нам многобројна подзаконска акта и правилнници. Неки од правилника су и: Правилник о рачуноводственим политикама, Правилник о евиденцији промета, Правилник о контном оквиру, Правилник о садржини и форми образаца финансијских извештаја за привредна друштва, задруге и предузетнике; Правилник о облику и садржини и форми финансијских извештаја за привредна друштва и други.

. Привредна друштва дужна су да вођење пословних књига као и састављање финансијских извештаја врше у складу са Међународним рачуноводственим стандардима и Међународним стандардима ревизије.

www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_racunovodstvu.html od 05.05.2017.

7. ЛИТЕРАТУРА

1.www.slglasnik.com/sites/default/files/pdf/ Pravilnik_o_racunovodstvu_i_racunovodstvenim_politikama.pdf od 05.05.2017. 2. www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_racunovodstvu.html od 05.05.2017. 3.www.overa.rs/category/propisi od 05.05.2017. 4. www.apr.gov.rs/Регистри/Финансијскиизвештаји.aspx od 05.05.2017. 5.www.knjigovodstveneusluge.rs 6. http://vpsle.edu.rs/wp-content/uploads/2015/11/FIB-1-Finansijsko-racunovodstvo- i-Klasa-0.pdf od 05.05.2017.

komentari (0)
nema postavljenih komentara
budi prvi koji ce napisati!
ovo je samo pregled
3 prikazano na 15 str.
preuzmi dokument