poslovne komunikacije srednja skola, Beleške' predlog Poslovni sistemi
kovacevicivan
kovacevicivan

poslovne komunikacije srednja skola, Beleške' predlog Poslovni sistemi

8 str.
7broj poseta
Opis
poslovne komunikacije srednja skola b
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 8
ovo je samo pregled
3 prikazano na 8 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 8 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 8 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 8 str.

1. Šenon-Viverov model komunikacije

Izvor – transmiter – kanal – prijemnik – odredište

TEHNIČKI NIVO (nepromenjen signal); SEMANTIČKI NIVO (pošiljalac očekuje da primalac shvati poruku na željeni način); NIVO EFIKASNOSTI (primalac odgovara onako kako је pošiljalac predvideo)

2. Bredlijev model komunikacije.

- Komunikacija je dinamična i u njoj elementi deluju individualno i međusobno, trajna, složena (ne čini je samo govor-slušanje), nepovratna, nesledstvena (njeni elementi ne moraju imati određeni sled ili poredak), neponovljiva. 3. Koji su osnovni elementi komunikacionog čina?

- pošiljalac (adresor); primalac (adresat); kanal (sredstvo ili način prenošenja informacija); poruka ili informacija; feedback (efekat); smetnje (fizički ili psihosocijalni kontekst u kom se

odvija komunikacija).

4. Šta je kompetencija komunikacije (tj. upotreba jezika)?

– odabiranje pravila upotrebe jezičkih sredstava s obzirom na situacioni kontekst (ko, šta, kome, kad, u kojoj prilici, s kojom namerom?)

5. Navedite norme standardnog jezika?

Standardni ili književni jezik je normirani jezik. Norme su:

1. Ortoepska norma – kako se glasovi izgovaraju.

2. Ortografska norma – kako se pišu, tj. zapisuju glasovi.

3. Morfološko-tvorbena norma – kako se vrste reči menjaju po oblicima (rod, broj, padež, lice, vreme, vid, stepeni poređenja) i kako se grade reči.

4. Leksičko–semantička norma – značenje i upotreba određenih reči.

5. Sintaksička norma – način na koji se sklapaju rečenice. Pravila proizvođenja novih rečenica uslovljena su morfološkom i leksičko-semantičkom normom.

6. Šta je govorna situacija?

- Svi nejezički elementi koji učestvuju u jednom govornom događaju. Kontekst ili „okvir“ u kojem se ostvaruje sporazumevanje. Ona predstavlja neku vrstu matrice u koju se proces komuniciranja smešta i prema kojoj se na odgovarajući način organizuje i ostvaruje govorni događaj.

(Fizički ambijent – mesto, vreme i okolnosti komuniciranja. Veoma je važno u koje se vreme odvija komunikacija, kao i okolnosti u kojima se odvija. Domen delatnosti – delatnost i društvene uloge učesnika u komunilaciji (ispit na fakultetu, kućna poseta, poslovni sastanak, sastanak s devojkom).)

7. Šta su to govorne uloge?

Govorne uloge – to je manje ili više promenjiva društvena uloga odnosno funkcija u kojoj se nalazi govorni predstavnik u vreme ostvarivanja govornog događaji čiji je učesnik. Jedan isti govorni predstavnik može da se pojavi i obično se pojavljuje u različitim ulogama. Domen u kojem se govorni događaj ostvaruje uslovljava i identifikaciju konkretne uloge koja se govornom predstavniku pripisuje u različitim situacijama (npr. uloge oca, majke, sina, ćerke u porodici, šefa u firmi, stranke u banci, studenta i profesora na fakultetu, polaznika seminara za stručno usavršavanje). Treba naučiti kako izvesti određenu ulogu (npr. na šalteru – kako smiriti „razjarenog“ korisnika).

8. Navedite vrste jezičkog raslojavanja.

1. funkcionalno (prema oblastima, temama)

2. socijalno – sociolekti; Najčešće se ispoljava u leksici. Svaki društveni sloj (stalež) ima neke jezičke specifičnosti.

3. teritorijalno - Nestandardni govori (dijalekti); Varijante normiranog (standardnog) jezika.

4. individualno (idiolekt) - to je individualni jezik svakog pojedinca po kome sudimo o nekom: s kog područja dolazi, koji stepen obrazovanja poseduje, kojom profesijom se bavi itd.

9. Šta je žargon?

– jezici otvorenih i zatvorenih grupa koji odstupaju od normi standardnog jezika.

• Profesionalni žargoni – govor ljudi koji dele istu profesiju, npr. automehaničari, lekari, građevinski radnici, studenti...

• Žargoni zatvorenih društvenih grupa (zatvorenici, prostitutke, lopovi)

10. Izvori i načini klasifikacije građe za pripremu besede.

Postoje 3 vrste izvora:

1. Primarni (arhive, statistički podaci, specijalne novine i časopisi, različiti citati, snimci...)

2. Sekundarni (priručnici i enciklopedije, rečnici, biografije...)

3. Tercijarni (spiskovi, bibliografije)

Klasifikacija materijala:

1. Hronološka (vremenska)

2. Predmetna (tematska)

3. Formalni metod klasifikacije građe (za uvod, razradu i zaključak)

11. Koji su ciljevi uvodnog dela besede?

– da se zadobije naklonost i zaokupi pažnja slušalaca; – da upoznamo slušaoca sa temom govora

12. Šta sadrži zaključak besede?

Rekapitulacija (rezime, sažetak onoga što smo rekli u glavnom delu besede –rekapitulacija argumenata)

„Strasni deo“ (peroratio) – ekspresivnim izrazom i afektivnim nastupom zagolicati maštu i delovati na emocije slušalaca

Snažna završna rečenica (epilogus) - udarna rečenica u obliku izazovnog pitanja, citata, upečatljivog primera, izreke, predviđanja.

13. Koja je funkcija nagovora i ubeđivanja u besedi?

Ubeđivanje – argumentima i činjenicama, logičkim zaključivanjem i racionalnim pristupom nametnuti nekome svoje mišljenje, ideje, stavove.

• Nagovor - ekspresivnom mimikom, gestukulacijom, držanjem, elokventnošću (rečitošću) delujemo na emocije i razum u cilju pridobijanja nekoga za svoje ideje i stavove.

14. Objasnite vrste zaključaka i zaključivanja.

neposredno – izvedeno iz jednog stava

posredno – izvedeno iz dva ili više stavova. (može biti: 1. induktivno – kad iz pojedinačnih stavova izvodimo opšte zaključke 2. deduktivno – kad iz opštih stavova izvodimo pojedinačne zaključke)

15. Šta je trema u govorništvu i koje su njene manifestacije?

Strah – prirodna, normalna reakcija na neki nadražaj. To je urođena psihička, ljudska osobina. Negativne posledice – fobije.

Trema – Trema je socijalna kategorija. To je strah koji nastaje kada se suočimo sa drugim ljudima, strah od odgovornosti za ono što ćemo reći drugima. Govornik ima tremu jer mora opravdati privilegiju da stoji pred drugim ljudima. Zavisi od temperamenta.

Postoje Negativne manifestacije treme (zamuckivanje, govor ne teče ravnomerno, memorijski kiksevi, blokade, uznemirenost, usta se suše, itd.) i Kreativna trema (Podstiče na stvaranje novih ideja, povećava koncentraciju, daje besedi veću uverljivost i privlačnost.)

16. Navedite bazične emocije.

Bazične emocije su urođene emocije. RADOST- osećanje izazvano spoljašnjim i unutrašnjim faktorima koji pozitivno deluju na osobu koja oseća radost. STRAH- psihološka nelagodnost koja nam budi nagon za samoodbranom koja se u ekstremnom obliku ispoljava kao fobija. LJUTNJA- psihička nestabilnost, poljuljanost najčešće izazvana nekim oblikom provokacije. TUGA- psihološka nestabilnost, nagomilavanje loših situacija u kojima je nemoguća samoodbrana. najveći oblik tuge je depresija.

17. Koje su osnovne karakteristike glasa?

- Visina, jačina, boja, tempo (brzina), glasnost

18. Za koga kažemo da ima dobru dikciju?

- Za onog ko ima pravilan izgovor svih glasova, pravilno naglašavanje logičnih akcenata u rečenici. - ne može da ima govornu manu (mucanje, šuškanje). Spikeri rado i TV stanica trebalo bi da služe za uzor.

Pravilno upotrebljava određenu intonaciju (uzlaznu i silaznu) i svrsishodno koristi pauze.

19. Navedite aspekte neverbalne komunikacije.

- Vokalna ekspresija – neverbalna komunikacija u vezi sa glasom. Tu spadaju: dinamika i melodika glasa, ritmika glasa i pauze

- Facijalna ekspresija – izraz lica, oči, usta

- Gestovna ekspresija – ruke, noge i glava. (Izrazni, Mimički, Simbolički, Tehnički gestovi, Šifrovani, Šematski gestovi)

- Proksemička ekspresija - Prostorni kod, bliskost, blizina komunikacije, dodir.

20. Šta u neverbalnoj komunikaciji označava pojam vokalne ekspresije?

- Neverbalna komunikacija u vezi sa glasom. Tu spadaju: dinamika i melodika glasa, ritmika glasa i pauze

21. Definišite pojam makroizraza u facijalnoj ekspresiji.

trajan izraz – neutralan izraz bez učešća mišića

22. Definišite pojam mikroizraza u facijalnoj ekspresiji?

neprimetan izraz vezan za oči. (Kratak pogled – «bacanje pogleda», Fiksiranje – dug pogled, Pogled oči u oči)

23. Koja je funkcija smeha u komunikaciji?

1. spontan 2. izveštačen

- Smeh otkriva dušu! Može i da prikriva emocije. Jedan smešak anulira sve nepravilnosti na licu. Lep osmeh može da pokrene razgovor. Može da ispravi mnoge stvari!

24. Šta je gestovna ekspresija?

- Kada subjekti traže podršku ili pažnju, ili pokazuju emocije gestikuliranjem rukama, nogama, glavom

25. Navedite vrste gestova po D. Morisu.

Izrazni (biološki, spontani gestovi koje imaju i životinje), mimički (društvena, teatralna, parcijalna i vakuumska mimikrija), simbolički (prikazivanje apstraktnih stvari gestovima), tehnički (gestovi koji se koriste u određenim profesijama), šifrovani (gestovi koj zamenjuju jezik - jezik gluvonemih, mornarička signalizacija), šematski (stilizovani, sažeti gestovi koji pokazuju nešto u vrlo suženom obliku, maksimalno skraćeno)

26. Šta je proksemička ekspresija?

Prostorni kod, bliskost, blizina komunikacije, dodir. Telesni dodir u komunikaciji i odnos prema prostoru i vremenu

27. Objasnite pojam 'konforne distance' u poslovnom kontaktu.

Predstavlja mikroprostor osobe tj. intimni prostor preko kojeg ne bi smelo da se pređe u komunikaciji.

28. Samopoimanje i samopoštovanje u interpersonalnoj komunikaciji.

- Samopoimanje (self-concept) – naš subjektivni opis onoga što smatramo da jesmo; razvija se kroz intrapersonalnu i interpersonalnu komunikaciju. U komunikaciji između dvoje ljudi pojavljuje se bar 6 osoba (kako vidite sebe, drugu osobu i kako verujete da ona vas vidi i sve isto to za drugu osobu)

- Samopoštovanje (self-esteem) – način na koji doživljavamo sebe; koliko volimo i cenimo sami sebe. Suštinske komponente su: fizička sigurnost; emocionalna sigurnost; identitet; pripadnost; kompetentnost; misija.

29. Emocionalna inteligencija. 5 dimenzija emocionalne inteligencije:

1. Samosvest (self-awareness) – prepoznavanje spostvenih emocija i sposobnost njihove verbalizacije; razumevanje samog sebe, svojih stavova, vrednosti...

2. Upravljanje sobom (self-management) – sposobnost upravljanja emocijama, mogućnost postizanja mira, oslobađanje od aknsioznosti i razdražljivosti; podrazumeva visok stepen tolerancije

3. Samomotivacija (self-motivation) – unutrašnji poriv za aktivnošću; upravljanje emocijama koje vodi ka određenom cilju, a usmereno je ka ovladavanju određenom veštinom; motivisan čovek ima jaču volju

4. Empatija (empathy) – sposobnost prepoznavanja tuđih osećanja. Zasnovana je na čovekovoj svesti i osnovna je „ljudska veština“. Vezana je za emocionalnu i socijalnu inteligenciju pojedinca. Ima 3 faze: saosećanje, razumevanje i nastojanje da pomognemo drugom da izađe iz nevolje

5. Socijalne veštine ili interpersonalna kompetencija (social skills) – umeće održavanja međusobnih odnosa. Sposobnosti koje čoveka pripremaju za javna zanimanja i rukovodilačke poslove.

30. Karakteristike emocionalnog uma.

• Brza i nehatna reakcija: emocionalni um je mnogo brži od racionalnog uma, njegova brzina isključuje obazrivost i analitičko ponašanje

• Prvo osećati, potom misliti: „prvi impuls“ emocionalne situacije jeste impuls srca, a ne glave.

• Simbolička dečija stvarnost: logika emocionalnog uma je asocijativna, obuhvata elemente koji simbolizuju stvarnost.

• Prošlost nasuprot sadašnjosti: emocionalni um na sadašnjost reaguje kao da je prošlost; izaziva osećanja koja podsećaju na zapamćeni događaj

• Posebno stanje stvarnosti: svako osećanje ima poseban repertoar misli, reakcije i sećanja.

31. Šta je aleksitimija?

- nedostatak reči da bi se opisala osećanja, tj. nesposobnost izražavanja osećanja

32. Koji su osnovni elementi auditorijuma?

1. mesto (zatvoreno ili otvoreno, većeg ili manjeg obima, potrebno ozvučenje ili ne)

2. vreme (bitan je bioritam slušalaca;uveče, podrazumevaju malo ležerniji govor)

3. prilika (prigoda; povodom čega držimo govor)

4. slušaoci (podela po uzrastu, po polu, po obrazovanju, raspoloženju)

33. Šta je aktivno poslovno slušanje i koje su njegove metode?

- aktivno slušanje u uslovima poslovnog komuniciranja. Izdvajaju se četiri načina stimulacije aktivnog slušanja –

1. Razjašnjenje - direktno obraćanje sagovorniku da bude precizniji.

2. Preformulacija – sopstvena formulacija misli sagovornika radi provere tačnosti razumevanja.

3. Saživljavanje sa osećanjima sagovornika – pokazuje našu želju da shvatimo njegovo duševno stanje.

4. Rezimiranje – uopštavanje, izvlačenje zaključaka. Taj postupak se koristi kod dugih razgovora. Rezime treba formulisati svojim rečima.

34. Šta je pasivno poslovno slušanje i kada se ono primenjuje u poslovnom kontaktu?

To je kad pažljivo slušate, kad umete da saslušate. Ono pretpostavlja minimalno uplitanje u govor sabesednika uz maksimalnu usredsređenost na njega. Pažljivim slušanjem demonstriramo razumevanje, dobronamernost i podršku. Kratke, neutralne replike koje ne sadrže informaciju, nego održavaju razgovor i podstiču sabesednika da se iskaže.

35. Definišite pojam imidža i njegovu ulogu u poslovnom kontaktu.

Imidž u komunikaciji - to je svrsishodno formiranje slika (lica, pojava, predmeta) koje treba da izvrše emocionalno- psihološki uticaj na nekoga u cilju popularizacije određenog proizvoda, lica, firme. Imidž nastaje onda kada svesno počnemo da gradimo onaj utisak koji želimo da ostavimo na druge.

36. Šta je to bazični identitet?

U kreiranju imidža treba težiti svom bazičnom identitetu, to jest da budemo ono što stvarno jesmo, da naš spoljašnji izgled i ponašanje bude manifestacija naših autentičnih stručnih i ljudskih kvaliteta.

37. Šta je to komunikacioni flert?

- kvaziudvaračko ponašanje (nije cilj stvarno udvaranje). Komunikacioni flert je izražavanje komplimenata ne da se dopadnemo nekome, nego da komunikacija traje opuštenije i prijatnije.

38. Šta je to poslovni razgovor i koji su njegovi ciljevi?

- Poslovni razgovor je usmeno komuniciranje dva ili više sabesednika (poslovnih partnera) koji žele da izvrše uticaj jedni na druge sa ciljem da uspostave poslovni odnos, da razreše poslovne probleme, da konstruktivnim i kompromisnim pristupom dođu do dogovora. - Podrazumeva: Psihički zdravog čoveka, Fizički zdravog čoveka, Obrazovanog čoveka, kompententnog čoveka za određenu vrstu posla.

- Cijevi – Ostvarenje postavljenog cilja i održavanje komunikativne ravnoteže, tj. prijateljskih odnosa sa poslovnim partnerima

39. Navedite faze poslovnog razgovora.

1. uvod - služi da jedni u druge steknemo poverenje. Težimo da se na prvom mestu dopadnemo, gde veliki uticaj ima imidž

2. informisanje (ulaženje u temu) - Treba obezbediti obostrani protok informacija jer su one bitan preduslov za argumentaciju.

3. argumentovanje (dokazivanje) - Neophodno je: Odrediti maksimalne i minimalne ciljeve, uvažavajući pritom argumente sagovornika.; Pravovremeno koristiti sporedne i glavne argumente i kontraargumente; Izbegavati zaoštravanje tj. potpunu konfrontaciju sa sagovornikom

4. reakcija sagovornika - psihološki profil sagovornika

5. usaglašavanje – Ova faza nije obavezna.Stavljaju se primedbe tj. Zamerke.

6. donošenje odluke – direktno ili postupno, iz delova

40. Navedite vrste poslovnih razgovora.

1. Poslovni intervju

2. Operativni razgovor

3. Poslovno pregovaranje

4. Telefonski razgovor

41. Vrste poslovnog intervjua. Prednosti i nedostaci.

1. Struktuirani intervju (faktori koji su povezani sa poslom, otvorena pitanja povezana sa poslom) – svi kandidati ista pitanja=bolja pouzdanost, manja verovatnoća diskriminacije

2. Nestruktuirani (tradicionalni) intervju (subjektivni utisak ispitivača o pogodnosti kandidata, zatvorena pitanja) – ne meri ima li kandidat sposobnost za obavljanje određenog posla.

42. Koje su funkcije operativnih poslovnih razgovora?

- Prethodi kao priprema razgovorima za donošenje poslovnih odluka. - Sledi posle donetih odluka u fazi operacionalizacije zadataka i realizacije dogovorenih aktivnosti.

43. Vrste operativnih poslovnih razgovora.

1. Brifing – tehnika komuniciranja sa saradnicima u cilju pravovremenog informisanja o svim aktivnostima radi planiranja rada saradnika.

2. Radni(poslovni) sastanak – sastavni deo sistema komuniciranja jednog poslovnog preduzeća.

44. Telefonsko poslovno komuniciranje

• Prenos informacija

• Zakazivanje poslovnih sastanaka

• Društveni pozivi vezani za posao

• Kontakti sa više stranaka

45. O čemu treba voditi računa prilikom telefonskog poslovnog komuniciranja?

- vokalna ekspresija; blag, smiren glas; umeren tempo; ‘osmehivanje’ u glasu; uvažavanje sagovornika; strpljenje; ljubaznost; efikasno korišćenje vremena. Praviti razliku između zvanja i primanja poziva.

46. Kako sastaviti dobar pregovarački tim?

Učesnici tima se biraju po: hijerarhiji, zaduženjima, statusu, nivou znanja i obrazovanja, psihološkoj stabilnosti u kriznim situacijama i veštini komuniciranja. Pojedinci u timu moraju biti spremni da međusobno sarađuju, da se dopunjuju, podržavaju i brane zajedničke interese. Moraju da budu eksperti u poslu i da teže ka napredovanju i usavršavanju.

47. Osnovni tipovi pregovarača

• Dominantni pregovarači

• Ekstravertni pregovarači

• Introvertni pregovarači

• Nevinašca

• Glumci

• Filozofi

• Čuvari

48. Šta su to TI poruke?

- poruke u kojima se ocenjuje, kvalifikuje, procenjuje, kritikuje nečije ponašanje polazeći isključivo od te osobe i usmeravajući se na nju.

49. Šta su to JA poruke?

- poruke koje su upućuju nekoj osobi polazeći od vlastitog doživljaja ponašanja te osobe; jednostavno se kaže kako mi to ponašanje doživljavamo.

50. Tehnike rešavanja konflikata (neposredne i posredne).Neposredne:

• Razmena mišljenja ili rasprava (konfrontiranje i saradničko traženje kompromisnog rešenja)

• Pregovaranje (izgrađivanje kooperativnih odnosa upotrebom argumenata)

• Ublažavanje (naglašavanje zajedničkih interesa)

• Kompromis (nešto se gubi, da bi se nešto dobilo)

• Utvrđivanje nadređenih ciljeva (nalaženje interesa koji su iznad interesa pojedinačnih grupa)

• Povlačenje (uzdržavanje od sukoba, ignorisanje konflikata)

• Prisiljavanje (nametanje svojih interesa, međusobni odnos postaje nevažan)

• Prilagođavanje (zanemarivanje svojih ciljeva radi održavanja dobrih odnosa)

Posredne:

• Arbitraža (uvođenje sudije da objektivno sagleda uzroke konflikta i predloži rešenje)

• Facilitacija (nepristrasna osoba ima ulogu da olakša komunikaciju strana u konfliktu)

• Medijacija (posrednik prilazi konfliktu na konstruktivan način sa ciljem da se dođe do rešenja prihvatljivog za sve strane)

51. Navedite komunikacione strategije za rešavanje konflikata.

1. Obe strane dobijaju (win-win)

2. Jedna strana dobija, a druga gubi (win-lose)

3. Obe strane gube (lose-lose)

4. Obe strane ponešto gube da bi nešto dobile (compromise)

5. Upadanje u ćorsokak (double bind)

52. Vrste stresa i kako se izboriti sa njim?

1. Distres (stres protiv koga se borimo)

2. Eustres (koristan stres koji nas motiviše i podstiče na ostvarivanje ciljeva)

- bio-psiho-socijalna reakcija na stresore. Da bi se izborili sa njim treba da: Uradite prvo najgori zadatak, Tražite pomoć, Nađite vreme za uživanje, Izbegavajte stresne situacije, Sagledajte problem ‘sa strane’, Izražavajte svoja osećanja, želje i nadanja, Osvestite i kanališite svoja ‘negativna osećanja’, Podelite sa nekim svoje brige, Ojačajte fizički, Relaksirajte se, Dišite pravilno itd.

53. Šta je profesionalno sagorevanje i koje su njegove manifestacije?

- proces propadanja profesionalnih i ličnih sposobnosti osobe praćen doživljajem umora i zasićenosti. Manifestacije: Gubitak posvećenosti; sumnja u svoje sposobnosti; razdražljivost; strah od odlaska na posao; hronični premor; depresija; cinizam; nedostatak kreativnosti i inovacija, ismevanje kolega i klijenata; odbrambenost, nesanica itd.

54. Navedite vrste mobinga prema kanalima komunikacije.

- Vertikalni silazni mobing; - Vertikalni uzlazni mobing; - Horizontalni mobing

55. Koji su obavezni delovi poslovnog pisma?

• Zaglavlje – svi elementi koji legitimišu pošiljaoca poslovnog pisma. To su: naziv, delatnost i sedište firme (bitni deo zaglavlja). Sporedni deo zaglavlja: broj telefona, telefaks, godina osnivanja, zaštitni znak i popis filijala. Zaglavlje – memorandum (piše se u vrhu poslovnog pisma)

• Mesto i datum

• Adresa primaoca – naziv firme, delatnost i odredište

• Sadržaj – ima uvod, jezgro, završni deo, pozdrav.

• Potpis pošiljaoca

Dodatni delovi poslovnog pisma: oslovljavanje, sažeta formulacija predmeta pisma, prilozi, način ekspedicije (opreme), raspored kopija, dodatak pismu (Post Skriptum)

56. Kakav treba da bude stil i jezik poslovnog pisma?

Kratke rečenice, razumljive, lako čitljive, nema metaforičnog jezika, nedvosmislene rečenice; Jasnost, korektnost, kratkoća u izražavanju (poznavanje struke); Poruka mora da se iznese bez velikog uvoda – sažeta poruka; Standardni jezik, interpunkcija (upotreba zareza precizna); Pristojno, intonirano ozbiljnim tonom; Izbegavati upotrebu suvišnih stranih reči i kovanica; Jedno pismo – jedna poruka; Ako dobijemo neučtivo pismo – odgovorićemo učtivo itd.

57. Navedite oblike radne biografije.

• Hronološka radna biografija

• Namenska(funkcionalna) biografija

• Selektivno-informativna radna biografija

• Šira radna biografija

• Skraćena radna biografija;

58. Navedite dva stila citiranja u naučno-istraživačkim radovima

APA stil citiranja; IEEE stil citiranja;

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 8 str.