Power point prezentacija koja je usmerena na pitanja trzista rada i velikog problema nezaposlenosti, Slajdovi' predlog Ekonomija. Filozofki fakultet
milicica95
milicica95

Power point prezentacija koja je usmerena na pitanja trzista rada i velikog problema nezaposlenosti, Slajdovi' predlog Ekonomija. Filozofki fakultet

23 str.
55broj poseta
Opis
Ukazuje na faktore koji cine nase trziste rada oslabljenim,koje onda povecava nezaposlenost
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 23
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.
preuzmi dokument
Tržište rada i nezaposlenost

Tržište rada i nezaposlenost

Marija Babović

Elementi teorije tržišta rada - Tilly  Treba da se bavi varijacijama u organizaciji rada u

njegovim brojnim oblicima  Treba da specifikuje kada i gde nastaju tržišta rada, kao i

vreme i mesto gde organizacija rada uzima druge oblike osim tržišta rada

 Treba da obuhvati širok spektar pojava na tržištu rada, uključujući segregaciju poslova prema rasi, etnicitetu, ili rodu: diferencijalne naknade za poslove i kategorije radnika; načine na koje ljudi pronalaze poslove; načine ne koje poslovi pronalaze ljude; radne istorije ljudi i upotrebu različitih sistema nagrađivanja radnika.

 Treba da specifikuje dokazane uzročne mehanizme za uočene efekte

 Treba da bude konzistentna i precizna.

Tri značajne teorijske orijentacije  Neoklasična ekonomija - racionalno motivisana razmena

dominira ekonomskim životom; većina radnih aktivnosti u svim vremenima i mestima prilagođava se modelima kompetitivnih tržišta; prema Beckeru tržišni modeli mogu, uz odgovarajuće specifikacije, obuhvatiti svo ljudsko ponašanje tokom neograničenog vremena.

Marksizam - svaki način proizvodnje ima sopstvenu logiku i svaki počiva na nekom obliku eksploatacije; tržišta rada pripadaju isključivo kapitalističkom načinu proizvodnje.

Institucionalizam - racionalnost je ograničena običajima, verovanjima i društvenim odnosima; većina ljudskog rada, prošlog i sadašnjeg pripada oblasti izvan tržišta; tržišta efektivno deluju sa širenjem kapitalizma; različite institucije i propisi karakterišu konkurentska tržišta, unutrašnja tržišta rada i specijalizovana tržišta kao što su tržišta profesija.

Pojam rada - Tilly  Svaka aktivnost koja dodaje vrednost dobrima ili

uslugama koje su dostupne, bar u načelu, drugima može se smatrati radom.

 Čisto destruktivne, ekspresivne ili potrošačke aktivnosti nalaze se izvan granice pojma rada - one se mogu shvatati kao anti-rad

 Tržišta rada čine samo jedan od mnogih različitih oblika istorijske organizacije rada - formiraju se pretežno u kapitalizmu, sistemu proizvodnje u kome nosioci kapitala podržani zakonom i državnom moći, donose ključne odluke koje se tiču karaktera i alokacije rada.

Elementi tržišta rada 1. Radnici koji su formalno slobodni da ulaze i napuštaju

različite oblike zaposlenosti 2. Poslodavce koji su formalno slobodni da angažuju i otpuštaju

radnike 3. Poslovi – podela rada na firme i različite položaje unutar njih 4. Zapošljavanje – transakcije u kojima, radnici predaju

kontrolu nad svojom radnom snagom poslodavcima za platu, dobijajući zaduženja na specifičnim poslovima

5. Mreže – linije komunikacija koje povezuju mnoge potencijalne nosioce radnih mesta sa poslodavcima koji donose odluke kako i kime će popuniti ta mesta (mreže regrutacije se definišu sa pozicija poslodavaca, a snabdevačke mreže sa pozicija radnika).

6. Ugovori – eksplicitni sporazumi ili implicitne norme koje se odnose na zadatke, nivo napora, radne uslove i oblik, učestalost i visinu plate.

Zanimanja  Formiranje tržišta rada oblikuje ideju i

praksu zanimanja: skupova poslova u različitim firmama koje poslodavci i državna administracija smatraju ekvivalentnima, organizujući ih u kategorije, grupe i propisujući određeno obrazovanje za te grupe.

 Neki poslovi nisu kodifikovani u zanimanja (čistašćenje ulica, skupljanje otpada za reciklažu, baby-sitting i sl.)

Profesije Profesije se sastoje od onih izuzetnih tržišta rada u kojima radnici, u saradnji sa državnim vlastima vrše kolektivnu kontrolu ne samo nad zapošljavanjem, već i nad distribucijom i potrošnjom čitave klase dobara i usluga. Unutar profesija linija između kapitala i rada se zamagljuje, pošto članstvo u profesiji samo za sebe predstavlja oblik kapitala.

Raznolikost formi rada - Tilly

Opšti rad

Zanati Profesije

TRŽIŠTA RADA Preduzetništvo

NEFORMALNI SEKTOR

RAD U DOMAĆINSTVU

DOBROVOLJNI RAD

Visoka Kontrola proizvođača nad radnim procesom Niska

Visoka

Proporcija

radne snage na ponudi

Niska

Segmentacija tržišta rada  Spoljašnje (zapošljava se radna snaga

izvan preduzeća) i unutrašnje (regrutuju se osobe koje su već zaposlene na drugim položajima u preduzeću).

Primarno (poslovi su integrisani u lestvice radnih mesta sa malom fluktuacijom, i relativno visokom kompenzacijom uključuju značajnu količinu vremena potrebnu za obrazovanje i obuku) i sekundarno (dead- end poslovi sa suprotnim karakteristikama).

Kompenzacija

 Unutar tržišta rada kompenzacija varira u funkciji 6 glavnih varijabli:

1. tržišne moći firme 2. količine kapitala po radniku u firmi 3. meri diskrecione kontrole nad kapitalom firme koju

poseduje radnik 4. uticaja učešća radnikovih doprinosa u ukupnim

performansama firme i stepenom zamenljivosti njegovih doprinosa

5. blizine radnika sa drugima u mreži koji imaju visok skor na dimenziji 3 i 4

6. prirode institucija koje regulišu kompenzaciju u firmi, industirji ili zanimanju.

Promocija  Velike firme obično stvaraju bar dva unutrašnja tržišta rada:

- bazen fluktuacije (turnover pool) niskokvalifikovani poslovi pod čvrstim nadzorom i bez šansi za napredovanje;

- komandni bazen (command pool) koji se sastoji od hijerarhijski uređenih poslova na kojima su zaposleni više izloženi proceni u smislu da li su slični višim rangovima u organizaciji i oni direktno ulaze u organizacijski sistem naređivanja, nadzora, informacija, promocija i solidarnosti.

 Dva “bazena” su kontrastna u pogledu odevanja, ponašanja, klasnog porekla, rase, etniciteta, roda, državljanstva. Takvi aranžmani tvore bifurkacionu strukturu moći unutar firmi.

Usklađivanje radnika i poslova (radnih mesta)  Najednostavniji neoklasični modeli:

usklađivanje ljudi i radnih mesta se odvija preko pregovaračkog procesa u kojima poslodavci traže najjeftinije radnike koje mogu naći a koji poseduju ljudski kapital potreban za ulazak na dato radno mesto, dok radnici traže najbolje nagrađen posao koji mogu da dobiju za humani kapital koji poseduju. Unutrašnja tržišta rada modifikuju pregovaranje tako što ograničavaju izbor poslodavaca na radnike koji već zauzimaju mesta unutar relevantnih firmi.

Redovi poslova i redovi kvaliteta Reskin i Roos  Redovi poslova - opisuju relativnu

poželjnost poslova iz perspektive radnika

 Redovi kvaliteta - predstavljaju poredak poželjnih radnika iz perspektive poslodavaca.

 Radnici koji stoje više u redovima kvaliteta pomeraju se više u redovima posla

Proces smeštanja radne snage na radna mesta

Prema Tilly-ju ovaj proces oblikuje 5 glavnih faktora:

1. kvalifikacije radnika 2. izbori poslodavaca i radnika 3. regrutovanje i mreže snabdevanja

radom 4. resursi strana uključenih u sortiranje i 5. cenjkanje unutar konteksta

uspostavljenih kroz prva četiri faktora.

1. Kvalifikacije radnika  Nobelovac Gary Becker - koncept ljudskog kapitala

podarazumeva da pojedinci svoje odluke o obrazovanju i poslovnom usavršavanju zasnivaju na odmeravanju koristi i troška svake pojedinačne odluke. Formalno obrazovanje i obrazovanje na samom radnom mestu se dopunjuju. Razlike u nadnicama su u stvari razlike u obrazovanju i radnim sposobnostima.

 Poslodavci procenjuju radnike na osnovu različitih obrazovnih kredencijala, iskustva i demonstracije ili potvrde veštine/kvalifikacije.

 Dva modela vrednovanja ljudskog kapitala (MIT tipologija):  “obrazac A” (formalno obrazovanje) SAD, Švedska, GB  “obrazac B” (značajna i obuka na radnom mestu) Japan, D

Izbori poslodavaca i radnika  Poslodavci alociraju rad prema

kategorijalnim distinkcijama koje odgovaraju religiji, klasi, rasi, etnicitetu, nacionalnosti, rodu, starosti ili seksualnoj orijentaciji.

 Poslodavci diskriminišu – radije zapošljavaju jedne nego druge, na osnovu sopstvenih preferencija i verovanja ili prema preferencijama klijenata, već zaposlenih radnika ili snabdevača koji će doći u kontakt sa radnicima.

Mreže  Regrutovanje radne snage na radna mesta

rezultira iz veze “mreža regrutacije” preko kojih poslodavci traže radnike sa “mrežama snabdevanja” radnom snagom, preko kojih potencijalni radnici traže posao.

 Obe vrste mreža su uvek manje i selektivnije nego što pretpostavlja standardna teorija tržišta rada. One olakšavaju stvaranje lanaca poslodavaca i radne snage, stvaraju selektivnost u zapošljavanju i garantuju neku pouzdanost snabdevača za kvalitet radnika kojima su snabdeli poslodavca.

Resursi i cenjkanje  Strane uključene u proces zapošljavanja

donose posebne resurse – moć, legitimacijske zahteve i specijalno znanje.

 Strane često predstavljaju šire entitete nego što su poslodavci i radnici koji treba da budu odabrani – tu su i već zaposleni radnici, sindikati, ugovarači, vlada i druge organizacije.

 Pregovaranje se sastoji od interakcija u kojima dve ili više strana razmenjuju nagrade, kazne, pretnje i obećanja u odnosu na buduće performanse.

Uticaj države na tržišta rada 1. Zakonski propisuje minimalno radno starosno doba (deca

ispod 15 godina ne mogu da budu zaposlena, a polsove koji su opasni po fizičko zdravlje ili moral ne mogu obavljati osobe mlađe od 18 godina.

2. Nastoji i da osigura sprovođenje nediskriminacije radnika (nijedan zaposleni radnik ne može da bude plaćen slabije od nekog drugog radnika sličnih radnih sposobnosti zbog svoje rase, religije, nacionalnosti ili seksualne orijentacije)

3. Određuje minimalne nadnice 4. Određuje minimalne beneficije koje nisu u sastavu

novčane nadnice (medicinska zaštita i minimalan broj dana odmora), kao i normative nagrađivanja vezane za prekovremeni rad.

5. Reguliše zaštitu od otkaza 6. Reguliše uslova rada

Kolektivno pregovaranje  Suštinu kolektivnog pregovaranja, u uslovima tržišne privrede,

čini ustanovljavanje pravila ponašanja kojima se ograničava sloboda aktera na tržištu rada, ali bez isključivanja (poništavanja) te slobode.

 Akteri kolektivnog pregovaranja su sindikati i poslodavci u pojedinačnim firmama ili u vidu udruženja poslodavaca.

 Ima zemalja gde je kolektivno pregovaranje isključivo na nivou pojedinačnih kompanija (kao, na primer, u Japanu), ali najčešće se kolektivnim ugovorima regulišu odnosi poslodavaca i zaposlenih za pojedine delatnosti (industrijske grane).

 Mogući su i opšti kolektivni ugovori koji regulišu osnovna prava zaposlenih za sve oblasti rada, gde se ujedno određuju domeni posebnih kolektivnih ugovora.

Načini rešavanja sukoba u kolektivnom pregovaranju  mirenje – učešće treće strane (u nekim državama su

definisane zvanične institucije) koja predlaže kompromisno rešenje; kompromis se izražava kroz pismeni akt o mirenju, ali pomiritelj nema pravnu osnovu da nametne neko krajnje rešenje.

 posredovanje – viši stepen učešća kada posrednik nudi svoje dobre usluge za ređenje; ako ne doše do sporazuma, posrednik sam nudi konačan predlog o rešenju, a preporuka nije pravno obavezujuća za stranke u pregovorima, odnosno odbijanje rpedloga ne povlači pravne sankcije.

 Arbitraža – treće lice (arbitar) donosi odluku koja je pravno obavezujuća za obe ugovorne strane; može biti fakultativna i obavezna.

Nezaposlenost  Frikciona je nezaposlenost koja nastaje kao rezultat

toga što pojedinci nastoje da promene sadašnje poslove. Ona je posledica fluktuacija u agregatnoj tražnji ili „normalnog” funkcionisanja tržišta. Reč je o kratkoročnoj nezaposlenosti.

 Neravnotežna nezaposlenost se pojavljuje u situacijama kada je tražnja za radom nedovoljna u odnosu na datu ponudu rada.

 Strukturna nezaposlenost nastaje kao rezultat neadekvatne strukturne kompozicije između tražnje za radom i ponude rada. Osnovna karakteristika strukturne nezapslenosti je njeno dugo trajanje. Može nastupiti kao posledica ekonomske stagnacije ili pogrešnog funkcionisanja samog tržišta rada.

Najvažniji trendovi na tržištima rada u svetu 2005.  Opšta stopa nezaposlenosti u svetu je ostala na

istom nivou 6.3%.  Nezaposlenih je 2005. bilo u svetu 191.8 miliona,

što predstavlja porast od 2.2 miliona u odnosu na 2004. ali i porast od 34.4 miliona u odnosu na 1995.

 Gotovo polovinu nezaposlenih u svetu čine mladi.  Među ženama, opšta stopa participacije opala je

tokom poslednjih 10 godina zahvaljujući padu učešća mladih žena u radnoj snazi

 40% radne snage u svetu bilo je zaposleno u poljoprivredi .

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 23 str.
preuzmi dokument