Preuzmite Pravna etika završni rad i više Završni radovi u PDF od Pravna etika samo na Docsity! 4) Šta odredjuje da je neka informacija poslovna tajna 5) Industrijska špijunaža 6) Insajderska informacija i moralni problemi u vezi sa njenom upotrebom 7) Etičke smernice za multinacionalne korporacije 8) Standardi etičkog ponašanja u međunarodnom biznisu (međunarodni kodeksi) 9) Uloga samoregulisanja u meĐunarodnom biznisu 10) Odlučivanje na multinacionalnom nivou: pomirenje međunarodnih normi 11) Razlika između minimalnih i viših dužnosti u multinacionalnim korporacijama 12) Pravni osnov principa „ne nanošenja štete“ na aktivnosti multinacionalnih korporacija 13) Verzija „poslednjeg čoveka“ Ričarda Rutlija: moralne dileme 14) Moralni aspekti biocentrističke teorije poslovanja i homocentrični argumenti 15) Poslovni odnosi na osnovu moralnog prava 16) Subjektivno pravo u pravnom odnosu i moralno pravo u moralnom odnosu 17) Moralno pravo kao moralna dužnost 18) Vrste moralnih prekšaja po težini 19) Unutrašnja i spoljašnja moralna sankcija 20) Veza izmedju unutrašnjih i društvenih moralnih sankcija 21) Pravo kao anticipator morala 22) Trostruki uticaj prava na društveni moral 23) Uticaj morala na pravo 24) Pravo kao „minimum morala“ 25) Jedno jedinstveno pravo i pluralizam društvenih moralnih normi 26) Slabosti lingvističkog pristupa pravu 27) Perspektiva advokata i bazična intuicija 28) Institucionalni pristup pravu i moralne konsekvence sudova 29) Vlast, pravo i moralnost 30) Pravna istorija kao proizvod jedne političke moralnosti 31) Teza o razdvojenosti prava i morala i teorija inkorporiranosti 32) Moralne konsekvence pravnog pravila 33) Uloga vrednosti u pravu 34) Zakonito opravdanje i validnost 35) Zakonita prava i zakonita opravdanja36) Zakonita prava i moralni principi 37) Prava zvaničnika i preduzeća u moralnim okvirima 38) Prava slobodnog izbora i poslovanje 1.Bezbednost proizvoda i korporacijska odgovornost Ako proizvodjac napravi vrlo jeftin model nekog proizvoda i zna za nedostatak koji je rizik po kupca , a o tome ne obavesti kupca, tad je podlozan optizbi za bezobzirni nemar. Kada ulazimo u neku zgradu ocekujemo da je bezbedna i da nece pasti na nas, u tome nas stite gradjevinski propisi. Proizvodi bi morali biti bezbedni, krsenje osnovnih standarda u proizvodnji bi bilo neeticno a u nekim slucajevima i nezakonito.Fabrikanti ne smeju da nanose štetu svojim proizvodima. Nivo rizika koji društvo u korišćenju proizvoda želi da prihvati neformalno može da se postavi datim stepenom znanja koji se odnosi na posebnu vrstu proizvoda, ili u složenijim slučajevim tu ravan može da odredi vlada. 2) Bezbednost u procesu proizvodnje Nivo bez.u procesu poiz. moze da varira. Bez.min.postoji. Neki poslovi su po prirodi opasni,npr protivpozarstvo je opasno zanimannje medjutim i vatrogasci mogu biti snabdeveni zastitnom opremom. U SAD zakon o bez.i zdravlju na poslu jasno propisuje sve bez.propise koje posldavci trebaju preduzeti.Namerno spustanje ispod linije standarda je prima facie neeticno i predstavlja povredu onoga kome se nanosi. Kao što nivo bezbednosti proizvoda kkoju društvo očekuju ili zahteva može da varira, zavisno od toga šta je mogućno i koju raven bezbednosti zajednica može sebi da priušti, tako isto može davarira nivo bezbednosti koja se očekuje ili zahteva u procesu proizvodnje. Ovde je riziku izloženabezbednost radnika i namštenika, a ne kupaca i potrošača. Kao i u slučaju bezbednosti prizvoda i ovde postoji minimum,a rizičnost radnog mesta koja ide ispod tog bezbednosnog minimuma nije eički prihvatljiva 15) Poslovni odnosi na osnovu moralnog prava U poslednje vreme su se studije poslovne etike razvije,dok u proslosti ova oblast nije dovljno izucavana na naucnom nivou.Sve je veci broj korporacija koje posvecuju vreme obukama iz poslovne etike,npr Altlantic Richfield,Chemical Bank i McDonnell-Douglas.Razlika izmedju drustvene odgovornosti poslovne etike je pre svega u kolektivnosti individualnosti.Poslovni odnosi na osnovu moralnog prava odnose se i na poslovanje naspram eticknih kodeksa, koji su izjave o normama i uverenjima org, kojom ona izrazava kako vodeci ljudi u kompaniji zele da i drugi ljudi razmisljaju. 17) Moralno pravo kao moralna dužnost Moralno pravo je ovlascenje moralnog subjekta u moralnom odnosu da zahteva da mu druga strana u tom odnosu ucini nesto sto je propisano moralnom normom. Moralna norma podjednako oboje obavezuje, jedna strana da ispuni duznost i druga strana od te strane da zahteva ispunjenje duznosti. Moralno pravo je uvek i moralna duznost, tako da postoji i element prava i element duznosti u tom odnosu. 18) Vrste moralnih prekšaja po težini U odnosu na vrednost moralnog dobra protiv kojeg je uperen razlikuju se razliciti moralni prekrsaji po tezini od najlaksih do najtezih. Moralni prekrsaji mogu se ticati usvojenih i neusvojenih moralnih normi. 19) Unutrašnja i spoljašnja moralna sankcija20) Veza izmedju unutrašnjih i društvenih moralnih sankcija Moralna sankcija je nepovoljna posledica za subjekta koji je prekrsio moralnu normu. Postoje dve vrste unutrasnjalicna,griznja savest i spoljasnja tj drustvena oduzimanje izvesnih dobara. 21) Pravo kao anticipator morala Pravo se u izvesnim prilikama pojavljuje kao anticipator morala.Proces stvaranja moralnih normi nikad nije toliko brz i precizan kao proces stvaranja prava.Iz tog razloga se desava da ce stvaraju norma prava onda kad bi trebalo da se stvore moralne, pa pravo kasnije utice da se brze stvori odgovarajuci moral.Pravo utica na moral u smislu da ono ucvrscuje moral.Moralna sankcija je relativna ,pa se cesto dolazi na misao da se moralna sankcija pretvori u pravnu. 22) Trostruki uticaj prava na društveni moral Pravo utica na moral u smislu da ono ucvrscuje moral.Moralna sankcija je relativna ,pa se cesto dolazi na misao da semoralna sankcija pretvori u pravnu.Drugi uticaj prava na moral je da Pravo se u izvesnim prilikama pojavljuje kao anticipator morala.Proces stvaranja moralnih normi nikad nije toliko brz i precizan kao proces stvaranja prava.Iz tog razloga se desava da ce stvaraju norma prava onda kad bi trebalo da se stvore moralne, pa pravo kasnije utice da se brze stvori odgovarajuci moral.Kada se govori o drustvenoj ulozi morala i njegovom uticaju na drustvo moraju se spomenuti i posledice koje moral prozivodi u drustvu. 23) Uticaj morala na pravo Pravo kao „minimum morala“ Postoje razliciti uglovi gledanja na ovo pitanje, neki autori cak idu toliko daleko da poistovecuju pravo i moral.Pravo i moral se zapravo ne poklapaju potpuno,vec samo delimicno.Moral je visi od prava i ranije je nastao,pravo je njegov sledbenik koji ga manje vise prihvata i obezbedjuje mu primenu. Apsolutno je nemoguce ceo moral pretvoriti u pravo tj obezbediti mu odredjene sankcije za njegovo krsenje.Jedan deo normi koje cine moral i pravo se moraju postovati kako bi drustvo postojalo i bilo funkcionalno.Postoje mnoge norme koje su zajednicke i pravu i moralu,ali isto tako postoje i one koje nikako ne mogu biti pravne.Posto u jednom drustvu moze da postoji mnogo moralnih normi koji su regulisane samo jednim pravnim pravilom mozemo reci i da je odnos izmedju vladajuceg morala i prava, drugaciji od odnosa pravnih i moralnih sankcija. Misljenje o pravu kao minimumu morala zastupao je Jelinek i po tom misljenju moral je suvise idealan poredak da bi se u drustvu moga ou potpunosti ostvariti pravnim putem. 26) Slabosti lingvističkog pristupa pravu jedan od problema na koji se ukazuje je da filozofi nisu leksikografi.Oni koji su usvajali lingvisticki pristup bili su skoncentrisani na sam zakon uopste, a problem je sto se ta rec koristi u vise razlicitih kontaksta.Kada kazemo Zakon,on ne moze da obezbedi odgovor na istrazivanje pravnih filozofa o prirodi prava.Nepouzdanost te reci vidi se kada pokusa da se ispita analiza reci zakon koje se i zasniva na nekoj pretpostavci, sto je i uradio John Austin.Lingvisticka razmatranja namecu ogranicenje u pogledu pravnih teorija.On ne moze da obezbedi konkluzivne rezultate. 27) Perspektiva advokata i bazična intuicija Perspektiva advokata sastoji se od prihvatanja da se pravo bavi onim razlozima na koje se primereno oslanjaju sudovi kada opravadavaju svoje odluke.Bazicna intuicija govori o tome kako se pravo bavi razlozima za sudske odluke.Ona ne tvrdi da su sva sudska razmatranja ujedno i pravna razmatranja.Ona ne odbacuje takvo glediste za razliku od Kelzena,prema kojem je pravna teorija oslobodjena svih moralnih motiva. 28) Institucionalni pristup pravu i moralne konsekvence sudova Inst.pristup je superiorniji u odnosu na ling. I advokatski.On nastoji da predstavi analizu politicke institucije,koja bi bila saglasna sa LP i bila prihvacena kao analiza prava.Sa ove tacke gledista Bazicna intuicija je opravdana i predstavlja pocetnu tacku za dalje kriticko refleksovanje.Pojam prava je usko povezan i sa pojmom sudskog sistema.Sudovi se jednim delom vode pozitivistickim razlozima.Moralni sudija se u svom prosudjivanju oslanja na postojanje pozitivstickih standarda iako nije obavezan da ih smatra merodavnim. 29) Vlast, pravo i moralnost U vezi prava i morala pitanje koje se vecno postavlja je da li je ono sto je zakonom propisano kao obavezujuce ujedno i moralno tj da li jedno pravilo ujada moze da ne bude pravno obavezujuce na osnovu toga sto je moralno neprihvatljivo.Postoje tri teze koje govore o odnosu prava i moralnosti teze o izvorima-pravo se zasniva na izvoru,teza inkorporiranosti,teza koherencije. Vlast se deli na legitimnu i de facto*tvrdi da je legitimna i delotvorna unametanju svoje volje 30) Pravna istorija kao proizvod jedne političke moralnosti Da bi se utvrdio sadrzaj prava u nekoj zemlji prvo se nalaze pravni izvori.AKo je samo jedna osoba napravila zakone uskladu sa konzistentnom politickom moralnoscu postavlja se pitanje kakva je ta moralnost.Dvorkin tvrdsi da mogu postojati sukobi unutar pravnom sistema koji mu onemogucuju da se usaglasi sa konzistentnom politickom m0ralnoscu.Pravo je promena koju covek stvara u politickoj moralnosti kako bi stvorio najbolju moralnu teroriju. Ono se objasnjava i kroz pravnu istoriju jedne zemlje.U tu pravnu istoriju spadaju i zakoni parlamenta doneti u 13 veku,a koju su opozvani posle 50god. 31) Teza o razdvojenosti prava i morala i teorija inkorporiranostiNeki autori su zastupnici teorije razdovjenosti prava i morala npr Coleman negira postojanje izmedju prava imoralnosti.On govori o tome da veza izmedju prava i moralnost sve sto zahteva jeste da drustevene osobine koje nesto prikazuju kao pravni sistem u taj sistem ukljuce i moralnu vrednost.Teza inkorporiranosti ili njeni zastupnici smatraju da je vrlo nuzno da postoji neka veza izmedju prava morala,tj da svaki pravni sistem koji je na snazi ima i odredjenu moralnu vrednost.Ova teze je pouzdanija i deluje sigurnije od teroije razvdojenosti prava i morala 33) Uloga vrednosti u pravu Kada covek tvrdi da su neke osobine znacajne on ih moze i ne mora pripisivati kao dobre.Pojam prava je deo nase kulture i nasih kulturnih tradicija,Njegova uloga je da je on deo nacina na koji konceptualizujemo drustvenu stvarnost.Pravna teroija doprinosi boljem razumevanju drustva i njen cilj i svrha je da unapredi razumevanje drustva i samih sebe. 34) Zakonito opravdanje i validnost Pravila u pravnom sistemu su tako uredjena da jedno pravilo ce uvek zakonski opravadi drugo pravilo.Medju njima postoji zakonska opravdanost.Pravilo koje ima snagu zakona je ako je njegov sadrzaj opravdan, na bilo koji nacin nekim drugim pravilom ili drugacije.Ako bi

Dokumenti

Rezime

Vežbe

Ispiti

pitanja