Prematurus karakteristike, Ispiti' predlog Pedijatrija
draganag
draganag

Prematurus karakteristike, Ispiti' predlog Pedijatrija

21 str.
18broj poseta
Opis
praktični dio ispita iz pedijatrije
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 21
ovo je samo pregled
3 prikazano na 21 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 21 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 21 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 21 str.
Karakteristike prevremeno rođenog deteta

Karakteristike prevremeno rođenog deteta

Ass dr Miloš Ješić

Definicija prematuriteta

Prematuritet je od strane WHO definisan 1950 g. kao svaka beba koja na rođenju ima manje od 2,5 kg nezavisno od gestacije. Mnoga deca iz ove grupe, međutim, spadaju u SFD (mala za gestacionu starost).

Današnji kriterijum za prematuritet:

dete rođeno pre 37. nedelje gestacije Prematurusi čine oko 10% sve novorođene dece.

Smrtnost deteta rođenog u 37. GN je oko 5 puta veća, a deteta rođenog u 32 GN oko 45 puta veća od smrtnosti terminske dece.

U Vašingtonu je 1977 g. preživljavanje dece telesne mase od 800 g bilo 20%, a 1990 g. 49%.

Smrtnost prevremeno rođenog deteta

Uslovi za otpuštanje prevremeno rođenog deteta iz porodilišta

Dete prihvata normalan režim ISHRANE uz napredovanje od 20-30 g/dan

Održava TELESNU TEMPERATURU kad je obučeno pri sobnoj temperaturi od 21oC (obično je ovaj uslov vezan za gestacionu starost od 34 nedelje i TM od 2 kg). Ako dete ima manje od 2 kg onda je kod kuće ipak potrebna pomoć medicinskog osoblja.

Ne treba da dobija lekove koji se daju samo u bolničkim uslovima

ZANIMLJIVOS TI

Dete koje je rođeno 7 nedelje pre termina neće se smejati u 8. nedelji već u 13.-15.

Prematurus duže spava od terminskog NN, ali se zato češće budi.

Prematurusi su češće levoruki ili se jednako služe sa obe ruke.

Gastrointestinalni sistem

Nutritivne osobenosti (faktori koji određuju način hranjenja):

• nerazvijeni refleks sisanja i gutanja • smanjena enzimska aktivnost GIT-a • smanjen motilitet (uspostavlja se posle 30 GN i

postepeno se povećava)

Način hranjenja (flašica, NG sonda bolusi ili kontinuirano) zavisi još i od vrednosti glikemija, napredovanja u TM

Gastrointestinalni sistem a) terminsko dete se hrani flašicom b) preterminsko 34-38 GN flašicom svaka 3 sata (zavisi od snage i

stanja svesti) c) preterminsko manje od 34 GN nema razvijen refleks sisanja i

gutanja i hrani se NG sondom svaka 2-3 sata izuzev kada je TM manja od 1000 g. Za dete 33 GN obično treba 3-4 dana hranjenja NG sondom i još 7 dana prelaska sa NG sonde na dojenje. Obroka treba da bude 8-10, a 6-8 pelena natopljenih urinom su dokaz dobre hidracije.

d) preterminsko sa TM manjom od 1000 g ima mali volumen želuca i hrani se transpiloričnom sondom kontinuirano jer kod bolusa mleka dolazi do hipoksije, a intermitentni obroci uzrokuju i hipoglikemije

Gastrointestinalni sistem Količina mleka prelazi potrebe terminskog NN (150-180 ml/kg/dan) i kreće se od 220 do 300 ml/kg/dan (catch-up growth)

Kalorijske potrebe su oko 120 kal/kg/dan, a pri otpustu obično 100 kal/kg/dan

Dan Volumen/kg/dan 1. 60 2. 90 3. 120 4. 150

7.-10. 180-200

Volumen mleka (obroka) za preterminsko i SFD dete TM 1,8-2,5 kg

Termoregulacija

Kod prematurusa je posebno visok odnos telesna površina/telesna masa (TP/TM) zbog čega je gubitak telesne toplote brži.

Prematurus ima osobinu pojkiloterma, što znači da telesna temperatura prati temperaturu spoljne sredine.

MEHANIZAM: Terminsko NN kod pada spoljne temperature povećava stepen metabolizma, dok ga preterminsko smanjuje zbog nezrelosti centra za termoregulaciju.

Temperatura spoljne sredine za novorođenčad TM 1-3 kg zavisno od toga da li su obučeni ili goli

Temperatura vazduha u inkubatoru za prematuruse u zavisnosti od gestacione starosti i hronološkog uzrasta

Metabolizam Hipoglikemija (potrebe u glukozi su 4-6-8 mg/kg/min, veće potrebe postoje kod većeg odnosa mozak/telo kao kod prematurusa).

Hipokalcemija (oko 30% prematurusa ima hipoCa, razlozi su smanjeni unos mleka, povećani unos fosfora, povišen serumski kalcitonin i kod nekih prematurusa tranzitorni funkcionalni hipoparatireoidizam). Iako je PTH često povećan, odgovor je snižen u odnosu na terminsku NN.

Potrebe u proteinima za prematuruse su 2,5-3,5 g/kg/dan za razliku od terminskog NN 1,9-2,5 g/kg/dan.

Respiratorni sistem

Postoje dva biohemijska puta sinteze surfaktanta:

put metilacije koji sazreva od 22-24 GN, ali se lako inhibira acidozom i hipoksijom

put inkorporacije holina sazreva u 35. GN i rezistentan je na acidozu i hipoksiju

Bolest hijalinih membrana Respiratorni distres sindrom

Apnea prematuriteta je uzrokovana nezrelošću respiratornog centra i mešovite je prirode (centralno-opstruktivna). Tretira se intenzivnim nadzorom, medikamentozno (ksantini), a dete se može otpustiti kući kada 7-10 dana nema apnee. Postoje debate da li je nadzor potreban i kod kuće.

Respiratorni sistem

Bubrežna funkcija a) Smanjena je sposobnost koncentracije i dilucije urina u

odnosu na terminsko NN b) Bikarbonatni prag za prematurusa je 18 mmol/L, za

terminsko NN 21 mmol/L, a za odraslog 24-26 mmol/L c) Sposobnost izlučivanja kiseline (acidifikacija urina) je na

adultnom nivou u 2. mesecu, ali je kod prematurusa niža u prve 2 nedelje (pH urina 5,4 u 1. nedelji, pH je 5 u 14. danu života).

d) Zbog prethodna 2 razloga često je potrebno davati HCO3 1-2 mmol/kg/dan p.o. ili i.v. tokom nekoliko dana.

C N S prematurusa Još uvek nisu uspostavljeni refleksi sisanja, gutanja, a nezreo

je i respiratorni centar (apnee). Postoji generalizovana hipotonija.

Tipična je česta pojava intraventrikularne hemoragije (sklonost germinalnog matriksa), ali i infarkti periventrikularne bele mase (perivantrikularna leukomalacija) zbog nedovoljno poznatih razloga. Neki od poznatih razloga su

1) hipotenzija 2) nestabilna perfuzija mozga, 3) skokovi krvnog pritiska naročito kod brze i.v. infuzije.

Vid i Sluh  Kontrola vida i sluha je često obavezna  Čest je strabizam, retinopatija prematuriteta kod

dece ispod 32 GN zbog čega je obavezan oftalmološki pregled u uzrastu od 4-6 nedelja.

 Rizikofaktori za oštećenje sluha su  hiponatremija  metabolička alkaloza  mehanička ventilacija  aminoglikozidi i furosemid.

Hematopoezni sistem  Suplementacija gvožđem (anemija prematuriteta)

početak terapije........................od 14. dana do 2. meseca završetak terapije...............do 6. odnosno 12.-15. meseci TM 1,5 kg i manje. Anemija prematuriteta je vezana za smanjeno stvaranje eritropoetina koji se koristi u terapiji.

 Trombocitoza je vezana za povećano stvaranje trombopoetina i obično nema patološki značaj

Hiperbilirubinemija

Česta je zbog:

 smanjenog hepatičkog preuzimanja bilirubina iz krvi

 smanjene konjugacije bilirubina  slabije ekskrecije u crevo  smanjenog motiliteta creva što vodi većoj

enterohepatičkoj recirkulaciji.

Imunološki sistem

Sklonost infekciji (sepsa i meningitis) je oko 4 puta veća nego kod terminskog NN

Ulazno mesto je najčešće  i.v. linija  ET tubusi  oštećenja kože

 doprinoseći faktor je snižen nivo imunoglobulina.

Sistolni i dijastolni krvni pritisak kod prematurusa različite gestacione starosti

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 21 str.