Prikriveni islednik u Republici Srbiji, Esej' predlog Dokazna sredstva
matea5463454654
matea5463454654

Prikriveni islednik u Republici Srbiji, Esej' predlog Dokazna sredstva

16 str.
28broj poseta
Opis
Prikriveni islednik u Republici Srbiji - seminarski rad
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 16
ovo je samo pregled
3 prikazano na 16 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 16 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 16 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 16 str.

1

Kriminalističko-policijski univerzitet

Beograd, 2019.godina

TEMA SEMINARSKOG RADA

PRIKRIVENI ISLEDNIK

Student: Matea Jović Mentor: Profesorka Tanja Kesić

Broj indeksa: 2G1/0138/18

2

Sadržaj

UVOD ...................................................................................................................................................... 3

Opšti uslovi za primenu posebnih dokaznih radnji................................................................................ 4

Prikriveni islednik u Evropi ................................................................................................................... 5

Prikriveni islednik u Nemačkoj ............................................................................................................. 6

Prikriveni islednik u Sjedinjenim Američkim Državama ......................................................................... 7

Prikriveni islednik kao posebna dokazna radnja ....................................................................................... 8

Uslovi za određivanje- član 161. 162. ZKP ............................................................................................ 8

Primena dokazne radnje iz člana 184. ZKP-a ............................................................................................ 9

Primeri .................................................................................................................................................. 11

Podnošenje izveštaja ......................................................................................................................... 12

Zaključak ............................................................................................................................................... 13

Literatura .............................................................................................................................................. 15

3

UVOD

Organizovani kriminal pogađa najviše rangirane društvene vrednosti. Osim toga, obim i

forme njegovog ispoljavanja, kao i povezanost organizovanog kriminala sa nosiocima

ekonomske i političke moći znatno otežavaju njegovo prepoznavanje, otkrivanje i dokazivanje, i

čine opasnost od ovog kriminala mnogostruko većom od opasnosti koju izazivaju i najteža

klasična krivična dela1.

Kako bi uspešno izvršavali ova krivična dela , često se desava da se kriminalne grupe unutar

jedne države ili čak i više njih, međusobno udružuju. Po određenju našeg zakonodavstva, pod

kriminalnom grupom podrazumeva se grupa od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i

deluje sporazumno radi vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora

od četiri godine ili teža kazna, i sticanja finansijske ili druge koristi. Takođe da bi određeno

kriminalno ponašanje imalo karakter organizovanog kriminala, moraju da budu ispunjeni uslovi:

vreme postojanja kriminalne grupe i sporazumno delovanje njenih članova, usmereno na

sticanje neke koristi, uz uslov da je reč o teškim ili najtežim krivičnim delima.

Kriminalna grupa može biti organizovana i radi izvršenja samo jednog krivičnog dela kome

prethodi određeno planiranje i pripremanje više pripadnika (npr. teška krađa ili razbojništvo na

štetu neke finansijske organizacije)2.

Veliki broj kriminalnih radnji koje obavljaju, najnovija tehnologija, tajnost ovih radi, korupcija

i umešanost ne samo policije več i visokih državnih funkcionera u ove radnje, može činiti

njihovo otkrivanje i dokazivanje skoro nemogućim. U pitanju su krivična dela trgovine ljudima,

proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, ilegalna trgovina oružjem i vojnom opremom,

falsifikovanje novca i hartija od vrednosti, umetničkih dela idr.

Kako bi se svaka država izborila sa ovim problemom, a među njima i Srbija, osnovana su

posebna tela u čiju nadležnost ulazi borba protiv organizovanog kriminala. Drugim rečima,

Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu i

1 Đurđić,V.; Krivično procesno pravo, Posebni deo, Niš, 2006, str. 242 2 Beatović, S.; Škulić, M., Ilić, G., Priručnik za primenu Zakonika o krivičnom postupku, Subotić, D.; Posebne dokazne radnje, Beograd, 2013, str. 125

4

Tužilaštvo za organizovani kriminal trebalo bi, osim što imaju posebnu nadležnost u oblasti

organizovanog kriminala i korupcije, da imaju i posebne garancije nezavisnosti i samostalnosti

da bi se osiguralo neselektivno krivično gonjenje i pravilno odlučivanje u predmetima

organizovanog kriminala i korupcije. U Srbiji, organi zaduženi za suprotstavljanje organizovanom

kriminalu nemaju posebne garancije stvarne nezavisnosti, odnosno samostalnosti.

Štaviše, stiče se utisak da su ovi organi podložniji uticaju politike, jer Tužilaštvo, po pravilu,

nije imalo kapacitet za gonjenje slučajeva korupcije ukoliko su oni povezani sa aktuelnom

vlašću, a odluke Suda mogle su da se predvide u zavisnosti od toga da li se radilo o okrivljenom

koji je bio iz neke od „bivših” ili je iz „sadašnje” vlasti.3

Opšti uslovi za primenu posebnih dokaznih radnji

Kao što sam već pomenula u uvodu ovog rada, organizovani kriminal je pojava koja se u

društvu jako teško uočava, ili ako je več uočimo njeno samo dokazivanje je ili nemoguće ili jako

otežano. Upravo u ovoj činjenici mi vidimo opravdanost za primenu posebnih dokaznih radnji.

S obzirom da ove radnje duboko zadiru u sferu osnovnih ljudskih prava i sloboda, njihova

primena je ograničena precizno definisanim uslovima4:

1. Da su izričito zakonski definisane,

2. Da se primenom drugih mera ne mogu dokazati ili da bi njihovo dokazivanje bilo znatno

otežano,

3. Da je odredjeno da za njih postupa tužilaštvo posebne nadležnosti,

4. Da postoji određen stepen verovatnoće da je izvršeno krivično delo ili da se priprema

njegovo izvršenje,

5. Da postoji pismena naredba suda za njihovo izvršavanje,

6. Da je precizno određena dužina njihovog trajanja,

7. Da postoji adekvatan nadzor nad sprovođenjem mera.

3 Ilić, G., Matić Bošković,M.;POSEBNE MERE TAJNOG PRIKUPLJANJA PODATAKA U KRIVIČNOM POSTUPKU: POGLED IZ PRAVOSUĐA, Beograd, 2015 4 Lukić, T., Posebnosti krivičnog postupka za organizovani kriminal, terorizam i korupciju, Pravni fakultet, Novi Sad,2008

5

Osnovni uslov koji je zajednički svim posebnim dokaznim radnjama je postojanje osnova

sumnje da je učinjeno krivično delo za koje je Zakonikom propisano da se ove radnje mogu

odrediti,a da se na drugi način dokazi za vođenje postupka ne mogu prikupiti ili bi njihovo

prikupljanje bilo znatno otežano. Takođe ukoliko se prikupljeni dokazi ne iskoriste u roku od 6

meseci od kada je javni tužilac upoznat sa njima ili ukoliko se postupak ne pokrene, prikupljeni

materijal se mora uništiti. Na ovaj način vidimo zaštitu ljudskih prava koja se prvenstveno

odnose na pravo pojedinca na privatni i porodični život, poštovanje doma i prepiske i kao jednu

od mera nadzora nad sprovođenjem istih.

Pored prikrivenog islednika koji je glavna tema ovog rada, u primeni se mogu naći i neke od

sledećih mera:

1. Tajni nadzor komunikacija,

2. Tajno praćenje i snimanje,

3. Simulovani poslovi,

4. Računarsko pretrazivanje podataka i

5. Kontrolisana isporuka.

Prikriveni islednik u Evropi

Prikriveni islednik se u literaturi najčešće definiše kao policijski službenik kojem je dodeljen

promenjen identitet (legenda) u određenom periodu da bi, delujući tajno u kontaktu sa

određenim kriminalnim krugovima, prikupljao informacije koje će moći da se koriste za

otkrivanje, razjašnjavanje i sprečavanje krivičnih dela i to, pre svega, onih koja se odnose na

organizovani kriminal.

On predstavlja jednu vrstu „agenta“, odnosno lica koje na pritajen, krajnje diskretan način,

prikuplja podatke o određenoj organizovanoj kriminalnoj grupi ili kriminalnim grupama,

odnosno uopšte o organizovanom kriminalu, do kojih dolazi tako što se, u stvari, ubacuje u

kriminalnu grupu ili na neki drugi prikriveni način povezuje sa članovima kriminalne

organizacije. Njegova delatnost je obaveštajnog karaktera, po samoj svojoj prirodi tajna, te

usmerena kako na otkrivanje krivičnih dela, tako i na prikupljanje podataka na osnovu kojih se

već otkrivena krivična dela mogu razjasniti i dokazati, ali se njegovim aktivnostima mogu i

sprečiti krivična dela koja bi pripadnici kriminalne organizacije inače izvršili.

6

Slični subjekti postoje i u drugim krivičnoprocesnim zakonodavstvima5.

Prikriveni islednik danas ima veliku ulogu u aktivnostima razvijenih država u suprotstavljanju

organizovanom kriminalitetu i to pre svega njegovim međunarodno ispoljenim formama.

Institut prikrivenog islednika je na relativno sličan način uređen u većini evropskih država, pre

svega u Evropskoj uniji, gde značajnu ulogu u koordinisanju policijskih akcija igra Organizacija

evropske policije - EUROPOL, koji predstavlja najupadljiviji izraz zajedničke borbe protiv

kriminaliteta u Evropi.6 Ova organizacija osnovana je Ugovorom iz Mastrihta 1992.godine sa

ciljem da se poveća efikasnost i saradnja između policijskih organa zemalja članica pre svega

kroz prikupljanje i razmenu obaveštajnih podataka u prevenciji i borbi sa međunarodnim

organizovanim kriminalom. Sedište EUROPOL-a je inače u Hagu u Holandiji, a njegov osnovni

zadatak je da preko skupljanja informacija i njihovog daljeg prosleđivanja u okviru država

Evropske unije, ali i njihovog okruženja, omogući kako, sprečavanje najtežih formi kriminaliteta,

tako i njihovo suzbijanje.7

Prikriveni islednik u Nemačkoj

Mogućnost angažovanja prikrivenih islednika je u nemačko krivičnoprocesno pravo uvedena

novelama od 9. juna 1989. godine.

Krajem osamdesetih i početkom devedestih godina i većina drugih evropskih država je uvela

slične procesne mogućnosti, što je posebno karakteristično za zemlje Evropske unije, koje

poslednjih godina), ostvaruju i posebne oblike kooperacije u odnosu na prikrivene policijske

operacija, korišćenjem usluga EUROPOL-a. Prema odredbi 110a st. 1 StPO (nemački ZKP),

prikriveni islednik (istražitelj) se može angažovati ako postoje činjenice koje ukazuju da je

učinjeno neko važno krivično delo:8

1) u oblasti nelegalnog prometa opojnih sredstava ili oružja, odnosno u oblasti falsifikovawa

novca ili hartija od vrednosti,

5 M. Škulić, Prikriveni islednik – zakonsko rešenje i neka sporna pitanja, objavljeno u: Bezbednost, Beograd, 2005, str. 374. 6 Storbeck, J., (1996), EUROPOL - Probleme und Lösungen, Heidelberg, "Kriminalistik", No. 1/96. 7 Hellmann, U., 1998, Strafprozeβrecht, Berlin, Heidelberg, "Springer" 8 Škulić, M., PRIKRIVENI ISLEDNIK - ZAKONSKO REŠENJE I NEKA SPORNA PITANJA, Pravni fakultet u Beogradu, Beograd, str. 376

7

2) u oblasti zaštite države,

3) delo iz zanata ili navike, ili

4) ako je delo izvršeno od strane člana bande ili na drugi organizovani način.

Prikriveni islednik u Sjedinjenim Američkim Državama

Slično prikrivenom isledniku, kao subjektu kakvog poznaju mnoga evropska zakonodavstva u

SAD se pojavljuje "prikriveni agent" (undercover agent), čiji je ratio legis istovetan kao i za ulogu

prikrivenog islednika u evropskim zakonodavstvima, te koristi slične metode koje se svode na

ubacivanje u kriminalnu grupu i prikriveno delovanje radi prikupljanja neophodnih dokaza u vezi

teških krivičnih dela, pre svega iz sfere organizovanog kriminaliteta. Osnovna razlika se svodi na

mogućnost koja u SAD postoji u vezi kombinovanja aktivnosti policijskih informatora, čak i neke

vrste kriminalaca-pokajnika i prikrivenih agenata, koji mogu i formalno zajedno da deluju u

kriminalnoj grupi, a pored toga, ponekad se čak omogćava i angažovanje ad hoc prikrivenih

agenata koji dolaze iz same kriminalne sredine.9

Dakle tajni agent s jedne strane deli sa institutom prikrivenog islednika neke sličnosti, kao što

su delovanje u kriminalnoj sredini pod lažnim identitetom i lgendom, ali je za razliku od njega

angažovan na neodređeno, duže vreme.Njegov rad je koncipiran u vidu slobodnog lovca gde

mu se daje mogućnost da sam odlučuje o svojim aktivnostima bez da je neposredno odgovoran

svojim policijskim starežinama. Kako je upućen u generalno stanje podzemlja, u njegov rad je

uključeno i vršenje lakših, nenasilnih krivičnih dela i u tom smislu njegovi zadaci su10:

1. Ustanoviti da li se priprema izvršenje krivičnog dela, da li je ono završeno ili u toku

2. Utvrditi identitet svih osoba koje su povezane sa slučajem

3. Prikupiti sve informacije koje pred sudom mogu poslužiti kao dokaz

4. Pronaći robu koja je ukradena ili pribavljena na drugi protivpravan način

5. Odrediti najpogodnije vreme za upad policije

9 Abadinsky, H., 1990, Organized Crime, Chicago, "Nelson Hall" 10 Kesić, T., Bošković, A., Dokazivanje u krivičnom postupku, Kriminalističko-policijska akademija, str 128.

8

Osnovna razlika navedene kategorije i prikrivenog islednika u našem zakonodavstvu jeste

to što tajni agent pod strogo definisanim uslovima može da učestvuje u vršenju krivičnog

dela, dok je to u našem zakonodavstvu strogo zabranjeno11.

Prikriveni islednik kao posebna dokazna radnja

Uslovi za određivanje- član 161. 162. ZKP

Posebne dokazne radnje mogu se odrediti prema licu za koje postoje osnovi sumnje da je

učinilo krivično delo iz člana 162. ovog zakonika, a na drugi način se ne mogu prikupiti dokazi za

krivično gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno otežano. Posebne dokazne radnje se

izuzetno mogu odrediti i prema licu za koje postoje osnovi sumnje da priprema neko od

krivičnih dela iz stava 1. ovog člana, a okolnosti slučaja ukazuju da se na drugi način krivično

delo ne bi moglo otkriti, sprečiti ili dokazati ili bi to izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku

opasnost. Prilikom odlučivanja o određivanju i trajanju posebnih dokaznih radnji organ

postupka će posebno ceniti da li bi se isti rezultat mogao postići na način kojim se manje

ograničavaju prava građana.

Pod uslovima iz člana 161. ovog zakonika posebne dokazne radnje mogu se odrediti za sledeća krivična dela:

1) za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti;

2) teško ubistvo (član 114. Krivičnog zakonika), otmica (član 134. Krivičnog zakonika),

prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog

lica za pornografiju (član 185. st. 2. i 3. Krivičnog zakonika), razbojništvo (član 206. st. 2. i 3.

Krivičnog zakonika), iznuda (član 214. stav 4. Krivičnog zakonika), falsifikovanje novca (član 223.

st. 1. do 3. Krivičnog zakonika), pranje novca (član 231. st. 1. do 4. Krivičnog zakonika),

zloupotreba položaja odgovornog lica (član 234. Krivičnog zakonika), zloupotreba u vezi sa

javnom nabavkom (član 234a Krivičnog zakonika), neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet

opojnih droga (član 246. st. 1. do 3. Krivičnog zakonika), ugrožavanje nezavisnosti (član 305.

11 Kesić, T., Bošković, A.,op.cit., str 128

9

Krivičnog zakonika), ugrožavanje teritorijalne celine (član 307. Krivičnog zakonika), napad na

ustavno uređenje (član 308. Krivičnog zakonika), pozivanje na nasilnu promenu ustavnog

uređenja (član 309. Krivičnog zakonika), diverzija (član 313. Krivičnog zakonika), sabotaža (član

314. Krivičnog zakonika), špijunaža (član 315. Krivičnog zakonika), odavanje državne tajne (član

316. Krivičnog zakonika), izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti (član 317.

Krivičnog zakonika), povreda teritorijalnog suvereniteta (član 318. Krivičnog zakonika),

udruživanje radi protivustavne delatnosti (član 319. Krivičnog zakonika), pripremanje dela

protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (član 320. Krivičnog zakonika), teška dela protiv

ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (član 321. Krivičnog zakonika), nedozvoljena

proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija (član 348. stav 3. Krivičnog

zakonika), nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi (član 350. st. 2. i 3. Krivičnog

zakonika), zloupotreba službenog položaja (član 359. Krivičnog zakonika), trgovina uticajem

(član 366. Krivičnog zakonika), primanje mita (član 367. Krivičnog zakonika), davanje mita (član

368. Krivičnog zakonika), trgovina ljudima (član 388. Krivičnog zakonika), ugrožavanje lica pod

međunarodnom zaštitom (član 392. Krivičnog zakonika) i krivično delo iz člana 98. st. 3. do 5.

Zakona o tajnosti podataka;

3) sprečavanje i ometanja dokazivanja ako je učinjeno u vezi sa krivičnim delom iz tač. 1) i 2)

ovog stava.

Primena dokazne radnje iz člana 184. ZKP-a

Ova posebna dokazna radnja, po pravilu, primenjuje se za otkrivanje i dokazivanje krivičnih

dela organizovanog kriminala tako što se posebno obučeni policijski službenik, sa lažnim

identitetom i ispravama, ubacuje u kriminalnu organizaciju radi otkrivanja njenih vođa, članova i

kriminalne delatnosti kojom se organizacija bavi. Izuzetno, prikriveni islednik može da bude i

osoba koja nije ovlašćeno službeno lice MUP-a, BIA i VBA, jer Zakonik dopušta da i svako drugo

lice bude prikriveni islednik ukoliko to zahtevaju posebne okolnosti slučaja (čl. 185). Logično bi

bilo da ministar unutrašnjih poslova, odnosno direktror BIA ili VBA, u rešenju kojim određuje

prikrivenog islednika obrazloži posebne okolnosti slučaja, koje nalažu potrebu da se za

prikrivenog islednika odredi lice koje nije pripadnik MUP-a, BIA ili VOA.12

12 Ilić, G., Matić Bošković,M., op.cit., str16

10

Za njeno određivanje moraju biti ispunjeni ne samo opšti uslovi, koji važe za primenu svih

posebnih dokaznih radnji, već i poseban uslov – da se nijednom drugom posebnom dokaznom

radnjom ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi njihovo prikupaljanje bilo znatno

otežano (čl. 183). Posebno ograničenje vezano za primenu ove dokazne radnje jeste to što se

ona može odrediti samo za krivična dela za koja postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti

(čl. 162, st. 2). Ispunjenost uslova za angažovanje prikrivenog islednika, prema shvatanju

Vrhovnog kasacionog suda, ocenjuje se prema činjenicama koje su na raspolaganju sudiji za

prethodni postupak u trenutku kada donosi naredbu za primeni ove mere, a ne prema zaključku

prvostepenog suda o tome da li se radilo o krivičnom delu organizovanog kriminala ili ne.

„Činjenica da su okrivljeni prvostepnom presudom oslobođeni od optužbe da su izvršili krivična

dela iz čl. 346 KZ-a, koja su okrivljenima bila stavljena na teret optužnicom Tužilaštva za

organizovani kriminal, bez uticaja je na zakontost dokaza prikupljenih angažovanjem

prikrivenog islednika.”13

Ovo dodatno ograničenje koje zakonodavac postavlja pri određivanju posebne dokazne

radnje angažovanja prikrivenog islednika posledica je načela supsidijarnosti. Iako ovo načelo

važi prilikom određivanja bilo koje posebne dokazne radnje, ono se posebno naglašava kod

određivanja prikrivenog islednika, jer, iako je i u ovom slučaju reč o nemogućnosti ili otežanom

prikupljanju dokaza, bitno je da se poteškoće u prikupljanju dokaza ne mogu prevazići ni drugim

posebnim dokaznim radnjama, već jedino angažovanjem prikrivenog islednika14.

Posebnu dokaznu radnju angažovanja prikrivenog islednika određuje sudija za prethodni

postupak obrazloženom naredbom. Naredba iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o licima i

grupi prema kojima se primenjuje, opis mogućih krivičnih dela, način, obim, mesto i trajanje

posebne dokazne radnje. U naredbi može biti određeno da prikriveni islednik može upotrebiti

tehnička sredstva za fotografisanje ili tonsko, optičko ili elektronsko snimanje. Angažovanje

prikrivenog islednika traje koliko je potrebno da se prikupe dokazi, a najduže godinu dana. Na

obrazložen predlog javnog tužioca sudija za prethodni postupak može produžiti trajanje

posebne dokazne radnje za najduže šest meseci. Angažovanje prikrivenog islednika se prekida

čim prestanu razlozi za njegovu primenu (član 184.).

Prikrivenog islednika pod pseudonimom ili šifrom određuje ministar nadležan za unutrašnje poslove, direktor Bezbednosnoinformativne agencije ili direktor Vojnobezbednosne agencije,

odnosno lice koje oni ovlaste. Prikriveni islednik je, po pravilu, ovlašćeno službeno lice organa

unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije ili Vojnobezbednosne agencije, a ako

to zahtevaju posebne okolnosti slučaja i drugo lice, koje može biti i strani državljanin. Radi

zaštite identiteta prikrivenog islednika, nadležni organi mogu izmeniti podatke u bazama

13 Vrhovni kasacioni sud , KZZ OK 13/2014. od 13. 6. 2014. godine. 14 G. P. Ilić, et al, Komentar Zakonika o krivičnom postupku, Beograd, 2012, str. 408–409.

11

podataka i izdati lične isprave sa izmenjenim podacima. Ovi podaci predstavljaju tajne podatke.

Zabranjeno je i kažnjivo da prikriveni islednik podstrekava na izvršenje krivičnog dela (član 185.).

Prilikom svog angažovanja postoji mogućnost da se prikriveni islednik nađe u situaciji da

izvrši krivično delo. Ovakva opasnost postoji jer on ulazi u kriminalnu grupu koja se bavi

vršenjem krivičnih dela, pa ukoliko ne izvrši krivično delo, može postati sumnjiv ostalim

članovima grupe, a pre svega njihovim vođama. Zato se pojavljuje ozbiljna dilema da li prikriveni

islednik treba da odgovara ako izvrši krivično delo. S tim u vezi, postoje različita rešenja, a jedno

od njih je da prikriveni islednik ne treba da odgovara za izvršeno krivično delo, jer njegovo

ubacivanje u kriminalnu grupu podrazumeva da treba da se ponaša kao i ostali članovi

kriminalne grupe, a to znači da mu se toleriše i ako izvrši neko krivično delo. Ovakva praksa je

prisutna u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se prikrivenom isledniku može odobriti

učestvovanje u vršenju krivičnog dela ili prekršaja pod uslovom da je to nužno potrebno kako bi

se pribavile informacije ili prikupili dokazi radi krivičnog gonjenja izvršilaca najtežih krivičnih

dela u sastavu mafijaške organizacije.15

Primeri

Jedan od najzapaženijih slučajeva korišćenja prikrivenog agenta u praksi SAD u borbi protiv

organizovanog kriminaliteta je vezan za aktivnost FBI - agenta Joseph-a Pistone, koji je u

periodu od 1975. do 1981. godine bio infiltriran u NJujoršku Bonano-familiju Koza nostre, gde je

bio prihvaćen kao pravi pripadnik Koza nostre, te raspoređen u bandu pod vođstvom jednog

kapoa Bonano-familije, da bi tako tokom šest godina svojih prikrivenih aktivnosti on uspeo da

sakupi dokaze o svakodnevnim aktivnostima te kriminalne organizacije, od kojih su najvažnije

bile informacije o kontaktima te kriminalne organizacije i drugih organizovanih kriminalnih

grupa, što je nakon okončanja njegovog rada, rezultiralo osudom više od 100 učnilaca krivičnih

dela organizovanog kriminaliteta u poznatom slučaju "Pizza Connection" 16.

15 U. Pena; D. Mitrović, Pitanje dopuštenosti ili nedopuštenosti izvršenja krivičnog djela od strane prikrivenog istražitelja, objavljeno u: Pravna riječ, Banja Luka, 2012, str. 584–585. 17 Ibid., str. 588 16 Barrett, J. L., jun. (1997), Strategie und Tehnologie, Erfahrungen US-amerikanischer Strafverfolgungsbehörde bei der Bekämpfung der Organisierten Kriminalität, Wiesbaden "Bundeskriminalamt".

12

Da sud nije odobrio prikrivenom isledniku da postane „član“ organizovane kriminalne grupe

koja je iz BiH švercovala oružje u Srbiju, istraga protiv njih verovatno nikada ne bi bila

pokrenuta. Glavni dokaz za ovaj postupak - snimak predaje oružja - obezbedio je upravo lažni

pripadnik ove organizovane kriminalne grupe.

Akcija „Šetač“ u kojoj su u junu uhapšeni pripadnici dve organizovane kriminalne grupe u

Beogradu i Novog Sada, bila je prva akcija naše policije i tužilaštva izvedena zahvaljujući

uvođenju prikrivenog islednika. Ova posebna „uloga“ koja može da se dodeli pripadnicima

MUP, BIA i VBA, koji je poslednjim izmenama Zakonika o krivičnom postupku ugrađen u srpski

pravni sistem, veoma je važan mehanizam u efikasnoj borbi protiv organizovanog kriminala i

korupcije i primenjuje se u Italiji i SAD.17

Policajac Milutinović Milovan je, kao prikriveni islednik bio angažovan po prvom sporazumu

o primeni ovog instituta koji je sa nadležnim sudijom potpisao još ministar unutrašnjih poslova

Dragan Jočić. On je doprineo hapšenju i podizanju optužnice 2007. godine protiv 29 optuženih

članova „saobraćajne mafije”, koja je bila osumnjičena za falsifikovanje zapisnika o uviđaju

saobraćajnih udesa i koja je povećavajući navodne štete na vozilima oštetila nekoliko firmi za

oko 200.000 evra. Prvi prikriveni islednik radio na slučaju raskrinkavanja takozvane saobraćajne

mafije, sada je na meti onih koji žele da mu se osvete. Milutinović i njegova porodica su duže

vreme bili izloženi raznim pretnjama, što se „završilo” paljenjem njegove kuće. 18

Podnošenje izveštaja

Prikriveni islednik u toku angažovanja podnosi periodične izveštaje svom neposrednom

starešini. Ovakvo rešenje je logično ako se u ulozi prikrivenog islednika pojavljuje ovlašćeno

službeno lice organa unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije ili

Vojnobezbednosne agencije. Međutim, ako se angažuje „drugo lice, koje može biti i strani

državljanin“, podnošenje izveštaja neposrednom starešini može biti skopčano s više problema.

Tako, na primer, ako je za prikrivenog islednika angažovan radnik ministarstva zdravlja druge

države, postavlja se pitanje zašto bi on izveštaje podnosio svom neposrednom starešini, koji, po

pravilu ne bi ni znao kakav značaj imaju takvi izveštaji, i kako bi on postupao sa dobijenim

17 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:303948-Prikriveni-islednik-rusi-mafiju 18 http://www.politika.rs/sr/clanak/226966/Hronika/Prikriveni-islednik-na-meti-osvetnika

13

izveštajima. Jedino prihvatljivo rešenje bi bilo da te izveštaje prosledi našim organima, što u

praksi može biti komplikovano, a svakako bi iziskivalo određeno vreme i povećalo broj lica koja

znaju za prikrivenog islednika, a što sve može dovesti do kompromitovanja cele akcije, odnosno

otkrivanja prikrivenog islednika, što u krajnjem može ugroziti i njegovu bezbednost. Zato bi bilo

prihvatljivije da se izveštaji prosleđuju onome ko je odredio prikrivenog islednika, ili još bolje,

javnom tužiocu koji je predložio angažovanje prikrivenog islednika, koji i rukovodi predistražnim

postupkom.

Iako to, za razliku od Zakonika o krivičnom postupku iz 2006., nije izričito propisano,

podrazumeva se da se periodični izveštaji neće podnositi ako je njihovo podnošenje skopčano

sa nastankom znatne opasnosti po život, telo ili zdravlje prikrivenog islednika ili bezbednost

građana19.

Zaključak

Posebne istražne tehnike u koje spada i angažovanje prikrivenog islednika imaju svoje

opravdanje samo ukoliko se koriste u izuzetnim slučajevima i to pre svega u odnosu na one

oblike kriminaliteta, koji se zbog nekih svojih fenomenoloških karakteristika, teško mogu

suzbijati isključivo klasičnim krivičnoprocesnim i kriminalističkim metodama. Polje primene

specijalnih istražnih tehnika neminovno mora biti relativno usko, jer je samo u takvom slučaju

moguće postići neophodnu efikasnost. Konkretna uspešnost prikrivenog islednika zavisi ne

samo od normativnih rešenja sadržanih u Zakoniku o krivičnom postupku, već pre svega, od

potrebe da se kao prikriveni islednici koriste izuzetno kvalitetno obučeni pojedinci, a da se pri

tom, svim raspoloživim sredstvima garantuje njihova bezbednost prilikom izvršenja tih veoma

rizičnih zadataka. Naime, neuspeh prikrivenog islednika, a naročito njegovo gubitak života na

zadatku, ne samo da predstavlja tragičan ishod konkretne misije, već direktno dovodi u pitanje i

sve buduće angažmane slićne vrste.20

I na kraju, iako smisao angažovanja prikrivenog islednika nije u njegovom svedočenju pred

sudom o onome što je otkrio tokom svojih aktivnosti, već u usmeravanju operativno-taktičkih i

istražnih radnji u konkretnom slučaju, ipak se može pojaviti potreba da se prikriveni islednik

ispita u svojstvu svedoka. To je skopčano s više problema, počev od mogućnosti otkrivanja

19 Delibašić, V., op.cit., str.91 20 Škulić, M., op. Cit.

14

pravog identiteta prikrivenog islednika, pa do dokaznog vrednovanja njegovog iskaza, pri čemu

zakonik ne precizira da li se prikriveni islednik može ispitati o okolnostima i sadržaju razgovora

koje je u svojstvu prikrivenog islednika vodio sa osumnjičenima i građanima. Pošto takvu

mogućnost svakako ne bi trebalo dozvoliti, bilo bi dobro da se zakonikom eksplicitno isključi

takva mogućnost, da se u praksi ne bi dogodile zloupotrebe.21

21 Delibašić, V., Originalni naučni rad, Beograd, str.96

15

Literatura

Abadinsky, H., 1990, Organized Crime, Chicago, "Nelson Hall"

Barrett, J. L., jun. (1997), Strategie und Tehnologie, Erfahrungen US-amerikanischer

Strafverfolgungsbehörde bei der Bekämpfung der Organisierten Kriminalität, Wiesbaden

"Bundeskriminalamt"

Beatović, S.; Škulić, M., Ilić, G., Priručnik za primenu Zakonika o krivičnom postupku, Subotić, D.;

Posebne dokazne radnje, Beograd, 2013, str. 125

Delibašić, V., Originalni naučni rad, Beograd, str.96

Đurđić,V.; Krivično procesno pravo, Posebni deo, Niš, 2006, str. 242

G. P. Ilić, et al, Komentar Zakonika o krivičnom postupku, Beograd, 2012, str. 408–409.

Hellmann, U., 1998, Strafprozeβrecht, Berlin, Heidelberg, "Springer"

Ilić, G., Matić Bošković,M.;POSEBNE MERE TAJNOG PRIKUPLJANJA PODATAKA U KRIVIČNOM

POSTUPKU: POGLED IZ PRAVOSUĐA, Beograd, 2015

Lukić, T., Posebnosti krivičnog postupka za organizovani kriminal, terorizam i korupciju, Pravni

fakultet, Novi Sad,2008

Kesić, T., Bošković, A., Dokazivanje u krivičnom postupku, Kriminalističko-policijska akademija

M. Škulić, Prikriveni islednik – zakonsko rešenje i neka sporna pitanja, objavljeno u: Bezbednost,

Beograd, 2005, str. 374.

Škulić, M., PRIKRIVENI ISLEDNIK - ZAKONSKO REŠENJE I NEKA SPORNA PITANJA, Pravni fakultet

u Beogradu, Beograd, str. 376

Storbeck, J., 1996, EUROPOL - Probleme und Lösungen, Heidelberg, "Kriminalistik", No. 1/96.

U. Pena; D. Mitrović, Pitanje dopuštenosti ili nedopuštenosti izvršenja krivičnog djela od strane

prikrivenog istražitelja, objavljeno u: Pravna riječ, Banja Luka, 2012, str. 584–585. 17 Ibid., str.

588

Vrhovni kasacioni sud , KZZ OK 13/2014. od 13. 6. 2014. godine.

16

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:303948-Prikriveni-islednik-

rusi-mafiju

http://www.politika.rs/sr/clanak/226966/Hronika/Prikriveni-islednik-na-meti-osvetnika

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 16 str.