Prirodne katastrofem hazardi, prirodne nepogode, Esej' predlog Prirodne nauke
acolukic
acolukic

Prirodne katastrofem hazardi, prirodne nepogode, Esej' predlog Prirodne nauke

2 str.
8broj poseta
Opis
Студиje о природним катастрофама, хазардима и непогодама теже ка томе да у оквир њиховог проучавања укључе сваки вид штете настале у животној средини, атмосфери и антропогеним системима. Веома је тешко дати уопштену деф...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled2 str. / 2

Студиje о природним катастрофама, хазардима и непогодама1 теже ка томе да у оквир њиховог проучавања укључе сваки вид штете настале у животној средини, атмосфери и антропогеним системима. Веома је тешко дати уопштену дефиницију природних непогода, јер у одређеном броју случајева настају удруженим деловањем природних и антропогених фактора. (Lukić et al., 2013; 2016; 2017; 2018). Природне катастрофе генерално показују тренд пораста и глобалну неуједначеност, како по врсти и учесталости, тако и по континенталној расподели. На простору Америчког континента најзаступљеније природне катастрофе припадају групи метеоролошких (40%) и климатолошких (32%) хазарда, простор Европе највише погађају хазарди климатолошког карактера (44%), простор Африке је највише изложен хидролошким хазардима (26%), Азија је највише угрожена дејством хазарда из групе геофизичких (65%) и хидролошких (38%) појава, док простор Океаније највише погађају хазарди метеоролошког (8%) и геофизичког (6%) типа (Интернет 1). Аридизација (aридност) има значајну улогу за разумевање климатских услова и природних процеса и као таква није важна само као показатељ раста и развоја биљака, већ објашњава карактеристике пејзажа али може бити и показатељ могућих климатских промена. Аридност може различито да се манифестује путем неплодних стена, брда и равница, поља пешчаних дина, али може и да се представи вегетацијом где доминирају кактуси и друге ксерофитне биљке (Smiley and Zumberge, 1971). Према Томпсону и Агневу и Андерсону (Thompson, 1975; Agnew and Anderson, 1992) постоје четири основна узрока високе аридности/неплодности: Висок притисак, ефекат кишне сенке, стране планинских венаца окренуте ветру могу да имају високе количине падавина, док заветринске стране (релативно мала географска удаљеност) могу имати семиаридне или суве климатске услове (нпр. северне Стеновите планине у Сједињеним Америчким Државама - Rocky Mountains), као и хладне океанске струје и континентални ветрови (Walton, 1969). Са друге стране, суша је појава која се јавља када се на неком подручју појави значајан мањак воде кроз неко временско раздобље. Суша се појављује полако, траје дуго и захвата велика подручја, а њену просторну расподелу није могуће унапред тачно лоцирати. Суша се сматра једним од хазарда који се најтеже одређују, тзв. шуњајући природни хазард („creeping natural hazard”) (Spinoni et al., 2015; 2017). Постоји разлика између суше и аридизације. Аридизација представља дугорочно климатски феномен, а суша привремени феномен (дефицит воде). Суша може алтернативно бити широко дефинисана као привремено, понављано смањење падавина у одређеном региону. Аридност и суша нису синоними. Аридност је феномен који се утврђује на основу дугорочних посматрања климатских услова. Регионе који су означени као аридни такође може погодити суша (Smakhtin and Schipper, 2008). Климатолошки фактор који највише утиче на ерозију земљишта је киша. Она је препозната међу водећим узроцима

1 Многи сматрају да су природне катастрофе, хазарди и непогоде јасно препознатљиви појмови и без неке посебне дефиниције, поготово када се тумаче ирационалним разлозима или када се отклањају њихове последице. Међутим, свакако постоје одређена појмовна разграничења. Реч катастрофа (потиче од грчке речи catastrophē) указује на догађај са тешким, кобним последицама; велику несрећу и/или трагедију. У стручним круговима прихваћене су дефиниције прописане важећим законодавним одредбама. Под појмом „хазард”, подразумева се извор опасности. Реч хазард арапског је порекла и изведена је од речи „аз-захр” што на арапском језику описује игру коцком. Хазард је недовољно утврђен ризик, односно потенцијални ризик, којем димензије нису познате или су тек делимично познате. Природни хазарди представљају саставни део сваке природне непогоде, тачније једну од основних компонената за квантификовање ризика.

Израз „природна непогода” (енг. Natural Disasters) се у научним круговима, али и у свакодненом језику енглеског говорног подручја, користи да би се означило деловање природног процеса на друштво, односно локалну заједницу (Wiesner et al., 2004).

који изазивају дестабилизацију изражених нагиба на топографској површини при чему могу да изазову активирање клизишта (Maris, 2017). Ерозија земљишта је један од највећих проблема на простору југоисточне Европе (Dragicevic et al., 2011; Lukić et al., 2013; 2016). Ерозија земљишта генерално се манифестује кроз три фазе - откидањем површинског материјала дејством одређеног агенса од површине, транспортом материјала и његовом акумулацијом. Падавине су најбитнији агенс у првој фази ерозије земљишта, и као такве су један од одлучујућих фактора у USLE једначини (Morgan, 2005). Падавинска (плувијална) ерозија означава потенцијалну способност атмосферског талога да проузрокује ерозију тла и представља климатолошку компоненту у укупном процесу ерозије водом (Silva, 2004). Предвиђања која је објавио IPCC (Међународни панел о климатским променама) (IPCC, 2013) указују на то да ће екстремни догађаји врло вероватно променити свој интензитет, фреквенцију и просторну дистрибуцију у 21. веку. Извештај указује на антропогени утицај као вероватни узрок израженије климатске варијабилности и промена у хидролошком циклусу, са смањењем падавина у субтропским подручјима и интензивирањем екстрема. (Trenberth, 2011). Неки аутори (e.g. Bosco et al., 2015) истичу да је ерозија земљишта изазвана водом један од најраспрострањенијих облика деградације самог земљишта. Губитак земљишта као резултат ерозије може довести до смањења органских материја и садржаја хранљивих материја, промене структуре земљишта и смањења водних капацитета. Губитак у продуктивности може бити значајан за живот људи на том подручју; повлатни слој земљишта, који је најплоднији слој, уједно је и најизложенији плувијалним ерозивним процесима (Bjelajac et al., 2016; Lukić et al., 2016; 2018). У овом раду ће бити обрађени климатолошки параметри са простора северне Србије (Војводина), Мађарске и североистичне Хрватске. Како би се проценила хазардна угроженост овог дела Панонског басена, биће коришћена два параметра: кишна ерозија и екстремни падавински индекси.

nema postavljenih komentara