Prirodni izvori zagađenja vazduha, Beleške' predlog Ekologija i zaštita zivotne sredine. Univerzitet u Nišu
stevan-mladenovic
stevan-mladenovic

Prirodni izvori zagađenja vazduha, Beleške' predlog Ekologija i zaštita zivotne sredine. Univerzitet u Nišu

6 str.
2broj preuzimanja
169broj poseta
100%od2broj ocena
Opis
Prirodni izvori zagađenja vazduha
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 6
ovo je samo pregled
3 prikazano na 6 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 6 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 6 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 6 str.
preuzmi dokument

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA U NIŠU

Studijski program: Zaštita životne sredine i prostorno planiranje

PREDMET:

Uvodni principi zaštite životne stedine

SEMINARSKI RAD

Prirodni izvori zagađenja vazduha

Profesor: Anica Milošević

Asistent:Biljana Milutinović

Studenti: Stevan Mladenović RZPP 6/13

Nebojša Marković RZPP 7/13

Niš, 2014 god.

Sadržaj

1.Funkcije vazduha

2.Sastav vazduha

3.Izvori zagadjenja vazduha

4.Prirodni izvori zagađenja vazduha

5.Treba znati!

1. FUNKCIJE VAZDUHA

Vazduh je uslov života živog sveta na planeti. On ima dve osnovne funkcije, to su:

1.Biološka (primarna) i

2.Proizvodna (sekundarna).

Biološka funkcija – vazduh na planeti obezbeđuje život, jer sadrži kiseonik koji je neophodan za disanje, ugljendioksid neophodan za fotosintezu i azot neophodan za sintezu biljnih belančevina.

Svim organizmima na Zemlji, uključujući i zeleno rastinje je neophodan kiseonik, koga najviše ima u atmosferi (oko 1/5 od ukupne količine), dok ga dosta manje ima u vodi jer se u njoj teško rastvara.Savremeni čovek udahne dnevno oko 11m3 vazduha.

Proizvodna funkcija – sekundarna funkcija vazduha je proizvodna. Pomoću kiseonika iz vazduha moguć je proces sagorevanja, u cilju proizvodnje energije (električne i toplotne).

2. SASTAV VAZDUHA

Vazduh koji okružuje našu planetu sastoji se od smeše gasova i raznih primesa u čvrstom, tečnom i gasovitom stanju. Ove primese (prašina, vulkanski pepeo, čađ, čestice soli i druge čestice), vodena para i razni gasovi postoje svuda i na svakom mestu u većim ili manjim količinama.Svojom aktivnošću čovek danas svesno ili nesvesno sve više zagađuje vazduh. Suv vazduh se sastoji azota 78,08%, kiseonika 20,95%, argona 0,93% i u vrlo malim količinama kriptona, ksenona, helijuma, neona i drugih. Vazduh se smatra zagađenim ako

sadrži materije iznad maksimalno dozvoljenih koncentracija, koje su štetne za zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra. Zagađenost vazduha naziva se i aerozagađenje.

Aerozagađenje je nastalo još sa pojavom vatre i to od dima i zagušljivih gasova, a dalji uticaj na zagađenje vazduha imalo je topljenje i obrada metala. Prerada živinog sulfida u srednjem veku uticala je na zagađenje vazduha sumporom. Masovno zagađenje vazduha počinje sa većom upotrebom fosilnih goriva, a pre svega uglja. Još u XIII veku, u Engleskoj su doneti propisi o kontroli zagađenosti vazduha dimom koji su predviđali i smrtnu kaznu. Ogroman doprinos aerozagađenju daje industrija, a sredinom dvadesetog veka javlja se problem zagađenja radioaktivnim materijama.

Najveći deo kiseonika biološkog porekla potiče iz procesa fotosinteze:

6 CO2+6 H2O + svetlost → C6H12O6 + 6 O2

Šume su sa biljkama prirodni proizvođači kiseonika. Njihova uloga je dvojaka. Mogu da proizvode i prečišćavaju u većoj ili manjoj meri O2.

Međutim, uništavajući bezobzirno šume i zagađujući ogromne površine reka, vode, mora i okeana i zemljišta ljudi sistematski narušavaju ove izvore O2.

Tako zagađen vazduh utiče na čoveka i celu njegovu sredinu uključujući atmosferu pa i samu zemlju. Javljaju se razna oboljenja od onih sa kojima možemo da se borimo tokom života, do onih koja su smrtonosna. Najviše stradaju pluća, srce,mozak i drugi organi. Zato, da bi čovek živeo zdravo ako je to ikako danas u svetu procvetale industrije moguće, treba da čuva okolinu oko sebe, pre svega vazduh, vodu i zemljište a zatim sve ostalo. Uništavanje ozona, efekat staklene bašte, kisele kiše, samo su neke od posledica zagađenja vazduha.Izvori zagađenja mogu biti veoma veliki, a glavni izvor je upravo i sam ČOVEK!

3. IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA

Zagađenje vazduha podrazumeva prisustvo hemikalija, čestica ili bioloških materijala koji nanose štetu ili uzrokuju nelagodnost kod čoveka i drugih živih bića, odnosno koji ugrožavaju prirodnu sredinu u atmosferi.

Zagađujuće supstance, među njima pesticidi, teški metali, nafta i njeni derivati i dr. u životnoj sredini pokreću čitav niz lančanih reakcija i zbog toga njihovo prisustvo u njoj ne može ostati ne zapaženo. Pod izvorom zagađenja vazduha podrazumevaju se procesi koji pod unutrašnjim ili spoljašnjim uticajem odaju (emituju) nečistoće u atmosferu.Izvori zagađenja vazduha mogu biti:

1.Prirodni i

2.Veštački (antropogeni).

Prema izvoru nastanka, izvori zagađenja vazduha nastali:

• sagorevanjem goriva,

• radom industrije,

• poljoprivrede,

• proizvodnjom oružja,

• komunalnim radom.

4. PRIRODNI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA

U prirodne izvore zagađenja ubrajamo samo prirodu tj. njeno široko prostranstvo, mora, okeana, magla, dejstvo njenih vulkana, prirodna radioaktivnost, šuma i šumskih požara, razna sagorevanja, erozije, ozon koji je nastao prilikom varničenja, nekontrolisano lučenje u atmosferu raznih gasova i drugih materija kojima ona samu sebe zagađuje. Dakle, priroda takođe stvara škodljive i otrovne supstence,često u daleko većoj meri nego čovek svojim aktivnostima. Razlika između prirodnih i izvora stvorenih od strane čoveka je i u količini i vrsti zagađujućih supstanci i načinu na koji su emitovane. Najveća emisija sumpora je iz okeana a zatim iz biogenih procesa. Medjutim, znatne količine se emituju i iz vulkana u ponekim velikim erupcijama direktno u statosferu. U ovakvim slučajevima emisija može imati ograničene posledice na celu planetu. Fine čestice prašine i sulfatni aerosoli ubačeni vulkanskim erupcijama u statosferu ostaju tamo duže vreme(vreme depozicije do 5 god.) i mogu dovesti do smanjivanja toplotne energije koja sa Sunca dospeva na Zemlju. Fine čestice prašine i aerosola se prilikom erupcije mogu izbacivati na visinu od 40 – 50 km i vazdušnim strujanjima raznositi na velike udaljenosti čime zagrađivanje dobija globalni karakter. Prilikom erupcije vulkana Krakatau na ostrvu između Jave i Sumatre 1883. god. 2/3 ostrva odletelo je u vazduh odnoseći oko 20 km3 prašine do visine od 30 km. Poginulo je oko 36 000 ljudi. O razmerama zagađenja govore drevni zapisi gde se to vreme kada je vladao suton i mrak nazivalo „smak sveta“.

5.Treba znati!

•Zeleni zasadi imaju biološku funkciju vršenja razmene gasova. U vegetacionom periodu 1 h topole apsorbuje 100 kg sumpor – dioksida, sitnolisna lipa sakupi u svom lišću 50 kg sumpora. Pored toga treba znati da 1 h šume vezuje godišnje 15 t ugljen – dioksida i oslobađa oko 1,42 t kiseonika.

•Lišće u krošnjama drveća i drugom rastinju brže hladi vazduh, pa on kao teži potiskuje onaj topliji stvarajući srujanje vazduha brzine čak i do 1m/s. Uletnjim mesecima razlika u T između one na ulici i u parku iznosi 2 do 6 C.

•Zelenilo i rastinje svojim lišćem koje površinski isparava utiče na povećanje vlažnosti vazduha. Podatak da olistala bukva V 8 000 m3može da poveća vlažnost vazduha sa 40 na 75%, govori o mogućnostima bitnog poboljšanja mikroklimatskih uslova.

•Vegetacija štiti od čađi i prašine.Količina prašine u vazduhu zavisi od vlažnosti vazduha i brzine vetra, od površine koju zauzima zeleno rastinje i od vrste tog zelenila. Eksperimentalno je dokazano da 1 h šume može da filtrira iz vazduha 50 – 70 t prašine godišnje.

ŽIVOT JE KAO PREKIDAČ UKLJUČI SE KAD TI JE DO NEKOGA ILI NEČEGA STALO!

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 6 str.
preuzmi dokument