Procena rizika po zdravlje ljudi, Skripte' predlog Toksikologija
ksenija96
ksenija96

Procena rizika po zdravlje ljudi, Skripte' predlog Toksikologija

10 str.
8broj poseta
Opis
Skripta iz Procene rizika po zdravlje ljudi
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 10
ovo je samo pregled
3 prikazano na 10 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 10 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 10 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 10 str.

1. Uvod i definicije

1. Šta je procena rizika po zdravlje ljudi? Procena rizika po zdravlje ljudi je naučno uemeljena disciplina toksikologije koja predstavlja proceduru za utvrđivanje verovatnoće da kod eksponiranih osoba dođe do štetnog efekta, njegove prirode i inteziteta, pod određenim uslovima ekspozicije.

2. Koje su faze procene rizika po zdravlje ljudi? 1) identifikacija hazarda 2) procena odnosa doza-odgovor 3) procena ekspozicije 4) karakterizacija rizika

3. Šta je rizik? Rizik je verovatnoća da dođe do štetnog efekta pod određenim uslovima ekspozicije.

4. Šta je hazard? Hazard je intrinzično svojstvo hemikalije da prouzrokuje štetni efekat pod definisanim uslovima ekspozicije.

5. Koji su putevi ekspozicije i dužina ekspozicije? putevi: oralni, dermalni, inhalacioni dužina ekspozicije: akutna, subakutna, subhronična, hronična

6. Šta predstavlja identifikacija hazarda? Identifikacija hazarda - određivanje da li neka hemikalija izaziva štetan efekat.

7. Odakle se mogu dobiti podaci za identifikaciju hazarda? Mogu se dobiti iz retrospektivne epidemiološke studije, prospektivne epidemiološke studije, in vivo, in vitro i in silico testova toksičnosti, a ne mogu se dobiti iz recenzionih naučnih ispitivanja.

8. Šta predstavlja štetan efekat? Promena morfologije, fiziologije, rasta i razvoja, reprodukcije ili životnog veka organizma jedinke ili (sub)populacije.

9. Koji su testovi akutne toksičnosti? Parametar koji se određuje kod akutne toksičnosti i testovi akutne toksičnosti su: oralno, dermalno, inhalaciono, iritacija oka, iritacija kože,; LD50, LC50

10. Navesti testove toksičnosti nakon dugotrajne izloženosti. subakutna, subhronična, hronična, reproduktivna,, toksičnost na rast i razvoj, genotoksičnost/mutagenost, karcinogenost, specifični testovi toksičnosti (neurotoksičnost, endokrina toksičnost)

11. Šta predstavlja odnos doza-odgovor? Doza-odgovor je odnos između količine unete supstance (apsorbovane) i nastalih promena u organizmu u reakciji sa supstancom.

12. Šta je procena doza-odgovor? Predstavlja određivanje veze između obima ekspozicije i verovatnoće nastanka efekta određenog intenziteta. 1) sakupljanje doza-odgovor podataka o efektu 2) uspostavljanje veze između doze i odgovora 3) ekstrapolacije eksperimentalnih podataka na ljude

13. Nabroj krive koje ilustruju procenu doza-odgovor. 1) S-kriva doza-odgovor

2) U-kriva doza-odgovor 3) inverzna U-kriva doza-odgovor 4) kriva doza-odgovor za različite efekte u eksperimentalnoj studiji 5) kriva doza-odgovor koja ilustruje doze bez efekta i doze sa efektom 6) Benchmark doza

14. Definišite Benchmark dozu. Benchmark doza je statistička donja granica puzdanosti doze koja dovodi do malog povećanja efekta (5-10%) u odnosu na kontrolnu vrednost.

15. Šta je procena ekspozicije? Procena ekspozicije predstavlja određivanje obima ekspozicije. Ekspozicija = koncentracija supstance u medijumu x unos medijuma 1) određivanje nivoa ekspozicije 2) identifikacija trajanja ekspozicije 3) identifikacija eksponirane populacije 4) identifikacija učestalosti ekspozicije 5) identifikacija izvora ekspozicije 6) identfikacija puta ekspozicije

16. Šta je karakterizacija rizika? Karakterizacija rizika je kvalifikacija i kvantifikacija verovatnoće pojave štetnog efekta pod definisanim uslovima ekspozicije. Opisuje prirodu i veličinu rizika. 1) procena prirode i intenziteta štetnog efekta 2) procena pouzdanosti dobijenog rezultata

17. Šta je upravljanje rizikom? Proces donošenja odluka na bazi procene rizika.

18. Šta je komunikacija o riziku? Proces razmene informacija i mišljenja o riziku između procenjivača, onih koji upravljaju rizikom i drugih zainteresovanih strana.

19. Šta je mitigacija rizika? Proces smanjenja verovatnoće ili posledice rizika.

20. Kako je regulisana procena rizika u nacionalnom zakonodavstvu? Regulisana je zakonom o hemikalijama.

21. Šta je to nepouzdanost, a šta varijabilnost? nepouzdanost - nedostatak znanja o specifičnim faktorima, parametrima ili modelima varijabilnost - razlike usled prirodne/prave heterogenosti ili diverziteta u populaciji ili parametrima ekspozicije

22. Koji se parametri određuju kod subakutne, subhronične i hronične izloženosti? NOEL, NOAEL, LOEL, LOAEL

23. Definisati NOEL, NOAEL, LOEL, LOAEL. NOEL - maksimalna doza koja ne izaziva efekat NOAEL - maksimalna doza koja ne izaziva štetan efekat LOEL - minimalna doza koja izaziva efekat LOAEL - minimalna doza koja izaziva štetan efekat

24. Objasniti ,,efekat bez praga'' i navesti primer takvog efekta. Efekat bez praga - zasniva se na hipotezi da je u opsegu niskih doza odnos doze i efekta linearan. Primer je genotoksični karcinogeni efekat.

25. Šta je to MoE, kako se računa i gde se računa? MoE - margina ekspozicije MoE = BMDL / procenjeni unos kod ljudi Ako je MoE manja, rizik je veći. MoE ≥ 10 000, rizik je prihvatljiv Koristi se kod procene genotoksičnog karcinogenog efekta.

26. Šta je to MoS?

MoS - margina bezbednosti MoS = NOAEL / 100 MoS = ADI

27. Koji su modeli računanja akutne, a koji hronične ekspozicije? Akutna ekspozicija: 1) procena na bazi pojedinačne fizičke vrednosti (max unos x max conc.) 2) prosta distribucija / semi-probablistička (distribucija unosa ili conc.; fizička vrednost unosa ili conc.) 3) probablistička (distribucija unosa i conc.) Hronična ekspozicija: 1) procena na bazi fiksne vrednosti 2) semi-probablistička 3) probablistička

28. Čemu je jednak karcinogeni efekat? CR = CDI x SF CDI - hronični dnevni unos SF - faktor nagiba Karcinogeni efekat je jednak proizvodu hroničnog dnevnog unosa i faktoru nagiba za karcinogenost.

29. Šta je to biomarker? Biomarker se definiše kao tkivna, celularna, biohemijska ili molekularna promena koja je merljiva u biološkom uzorku (tkivo, ćelija, tečnost). Proizvod interakcije između ksenobiotika i neke target molekule.

30. Navesti neki biomarker ekspozicije, biomarker efekta, biomarker prijemčivosti. biomarker ekspozicije - Pb u krvi biomarker efekta - AchE biomarker prijemčivosti - genotip, polimorfizam

31. Šta predstavlja WI i čemu je jednak? WI - unos doze WI = ck (mg/g) x NUK (g) / telesna masa (kg) NUK - nedeljni unos kontaminanta

32. Čemu je jednak HI (hazard indeks)? HI = WI / Rfd odnosno, HI = uneta doza / referentna doza

33. Napisati izraz za HI u integrativnoj proceni rizika. ΣHI = HI1 + HI2 + ... + HIn ΣHI < 1 - rizik ne postoji, rizik je prihvatljiv; ΣHI > 1 - rizik postoji, rizik nije prihvatljiv 34. Procena rizika je fazni proces. - TAČNO

35. Hijerarhija faza u proceni rizika nije od velike važnosti. - NETAČNO

36. Objasnite prednost Benchmark doze u odnosu na NOAEL dozu. Benchmark doza može da uhvati neke minimalne vrednosti povećanja efekta koje bi NOAEL ispustila.

2. Integrativna procena rizika

1. Definisati integrativnu procenu rizika. Integrativna procena rizika predstavlja sumu rizika za dve hemikalije u medijumu.

2. Kako se računa HI kod integrativne procene rizika? HI se računa tako što se za svaki kontaminant izračuna HI deljenjem WI sa Rfd za taj kontaminant, a potom se svi dobijeni HI sabiraju. ΣHI < 1 - rizik ne postoji, rizik je prihvatljiv; ΣHI > 1 - rizik postoji, rizik nije prihvatljiv

3. Za procenu unosa žive, dihlorfeniltrihloretana i polihlorovanih bifenila konzumiranjem ribe koristi se? Integrativna procena rizika.

4. Izračunati HI za unos max konc. Hg (283 mg/g) i PCB (104 mg/g) putem ribe, prema AHA (nedeljni unos ribe 340g) kod populacije žena (prosečna TM 61 kg) u Srbiji.

5. Procenite rizik od istovremenog unosa mangana i arsena konzumiranjem vode za piće kod populacije odraslih osoba u jednom gradu u Srbiji ukoliko je sadržaj ovih kontaminanata tokom višegodišnjeg monitoringa iznosio u proseku: 0,05 mg Mn/l i 0,01 mg As/l. Prosečni dnevni unos vode kod odraslih osoba iznosi 2l, a prosečna telesna masa 72 kg. Prema SZO, tolerišući dnevni unos (TDI) za Mn iznosi 0,06 mg/kg t.m. a prema WHO TDI za As iznosi 0,002 mg/kg.

6. Šta je faktor sigurnosti? Faktor sigurnosti predstavlja interindividualne razlike, intraindividualne razlike, razlike u t1/2 komponenata smeše.

7. Šta je faktor nepouzdanosti?

8. Šta je indeks jedinjenje? Supstanca u odnosu na koju se poredi toksičnost drugih supstanci.

9. Šta je BMDL? donja granica pouzdanosti za Benchmark dozu

10. Čemu je jednak rizik za karcinogene, a čemu za nekarcinogene hemikalije? karcinogene hemikalije - rizik = LADD x SF - srednja dnevna doza tokom života x faktor nagiba nekarcinogene hemikalije - rizik = ADD/ADI - srednja dnevna doza/prihvatljiv dnevni unos

3. Kumulativna procena rizika - organofosfati

1. Definisati kumulativnu procenu rizika Kumulativna procena rizika predstavlja sumu rizika za sve hemikalije sa istim mehanizmom dejstva.

2. Šta je TEF, a šta TEQ? TEF - faktor ekvivalenta toksičnost TEQ - ekvivalent toksičnosti

3. Šta je TEFi i kako se računa? Čemu je jednak TEQi, a čemu ukupni TEQ? TEFi = doza indeks supstance / doza i TEQi = TEFi x conc i ukupni TEQ = TEQ1 + TEQ2 + ... . TEQn

4. Koja su dva uslova da se primeni kumulativna procena rizika tj. TEF koncept? 1) isti mehanizam dejstva (inhibicija AchE) 2) aditivnost

5. Čemu je jednak HI kod kumulativne procene rizika? HI = uneta doza / referentna doza = unos namirnice x conc. u namirnici/TM / referentna doza HI = uneta doza (korigovana za relativnu potentnost) / referentna doza (za indeks supstancu) Indeks supstanca za organofosfate je METAMIDOFOS.

6. Metodologija kumulativne procene rizika se zasniva na određivanju relativne toksičnosti tj. faktora ekvivalenta toksičnosti (TEF faktor) pojedinačnih supstanci u odnosu na tzv. indeks jedinjenje. - TAČNO

7. Kumulativna procena rizika se može primeniti na policiklične aromatične ugljovodonike (PAH). - TAČNO

8. Indeks jedinjenje za koplanarne polihlorovane bifenile je: 2,3,7,8-tetrahlor-dibenzo-p-dioksin

9. U kumulativnoj proceni rizika toksičnost smeše se dobija umnoženjem ekvivaleta toksičnosti svih komponenata u smeši. - NETAČNO

10. Rizik smeše se u kumulativnoj proceni rizika procenjuje u odnosu na referentni nivo: a) bilo kog jedinjenja u smeši b) jedinjenja u smeši c) indeks jedinjenja

11. Izračunajte ukupan HI za unos sledećih organofosfata: diazinona i metamidofosa preko jabuke kod opšte populacije u Srbiji čija prosečna telesna masa iznosi 70 kg. Izmerena koncentracija diazinona je 0,0097 mg/kg, a metamidofosa 0,0082 mg/kg.

12. Izračunati ukupni hazard indeks (HI) za unos diazinona i fentiona preko jabuka kod opšte populacije u Srbiji čia je prosečna telesna masa 70 kg. Izmerena koncentracija organofosfata je data u prethodnom zadatku. Indeks jedinjenje odaberite po EPA. ADI za indeks jedinjenje je 0,001 mg/kg/dan. Unos jabuke je 39,9 g/dan.

4. Kumulativna procena rizika - dioksini

1. Zaokružiti indeks jedinjenja u kumulativnoj proceni rizika: metamidofos i hlorpirifos

2. Kako se dele dioksini u širem smislu? 1) PCDD - polihlorovani dibenzo p-dioksini 2) PCDF - polihlorovani dibenzo-furani 3) PCB - koplanarni polihlorovani bifenili (dioksinima slični PCB)

3. Napisati formule PCDD, PCDF, PCB.

4. Koji je toksikološki značaj dioksina? 1) zagađivači životne sredine 2) nastaju tokom različitih ljudskih aktivnosti 5. Da li PCDD, PCDF i PCB imaju industrijsku primenu? a) PCDD, PCDF - nemaju industrijsku primenu; nastaju kao nečistoće prilikom sinteze drugih jedinjenja, pirolize na velikim temperaturama i spaljivanja otpada b) PCB - imaju komercijalnu primenu kao dielektrici u električnim transformatorima i kondenzatorima, adirivi u formulaciji pesticida, repelenti...

6. Kako se zajedničkim imenom nazivaju PCDD, PCDF i PCB? Nazivaju se perzistentni organski polutanti - POPs. Imaju sposobnost bioakumulacije i biomagnifikacije,

7. Kako ljudi mogu biti izloženi dioksinima?

1) akcidentalno (vijetnamski rat) 2) profesionalno (proizvodnja pesticida, pogoni za spaljivanje otpada) 3) prirodno (konzumiranje hrane, inhalacija iz vazduha, apsorpcija dermalnim putem)

8. Putevi ekspozicije unosa dioksina su: 1) GIT (oralno - hrana, zemlja) 2) respiratorni trakt (inhalacija - vazduh) 3) koža (dermalno -apsorpcija)

9. Kako se dioksini najčešće unose u organizam? Preko 90% dioksina se u organizam unese preko hrane i to uglavnom životinjskog porekla. Dioksini se najviše akumuliraju u mastima.

10. Koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi se primenila kumulativna procena rizika? 1) isti mehanizam dejstva 2) aditivnost

11. Kako se izračunava toksičnost smeše koplanarnih PCBs i 2,3,5,7,8-pentahlor-dibenzo-p-dioksina? Pomoću TEF koncepta. TEFi = doze indeks jedinjenja / doze i TEQi = conc i x TEFi totTEQ = TEQ1 + TEQ2 + ... + TEQn

12. Objasnite mehanizam dejstva dioksina i da li se može primeniti TEF koncept? Dioksini se vezuju za aril-hidrokarbonske receptore (AhR) nakon čega sledi receptorom posredovan biohemijski tj. toksikološki odgovor. Može se primeniti TEF koncept.

13. Zaokružiti kritični toksični efekat dioksina na kom se zasniva TEF koncept: toksičnost za rast i razvoj

14. Koje je indeks jedinjenje za dioksine? 2,3,7,8-tetrahlor-dibenzo-p-dioksin (TEF=1) *formula

15. Kako glasi TEF koncept za dioksine? Množenjem koncentracije svakog od kongenera sa odgovarajućom tef vrednošću TEF dobija se TEQ kongenera. Sabiranjem TEQ svakog kongenera prisutnog u smeši dobija se ukupna toksičnost dioksina u mešavini kongenera. TEQ = (PCDDi x TEFi) + (PCDFi x TEFi) + (PCBi x TEFi)

16. Koji je kritični efekat dioksina na kom se zasniva TEF koncept? Kritični efekat je toksični efekat na rast i razvoj reproduktivnog sistema mužjaka nakon ekspozicije majki.

17. Preko kojih životnih namirnica se dioksini najviše unose? jaja, mleko i mlečni proizvodi, meso i mesne prerađevine, riba i riblji proizvodi

18. Kako se vrši izračunavanje dnevnog unosa dioksina putem hrane? Di = mi x fi x ci Di - prosečan unos dioksina, mi - masa namirnice, fi - udeo masti u namirnicama, ci -conc dioksina u namirnicama

19. Kako se izračunava HI kod dioksina i šta je referentna doza? HI = uneta doza / referentna doza -ukoliko je HI > 1 rizik postoji -referentna doza je TDI - TOLERIŠUĆI DNEVNI UNOS

20. Šta je mitigacija rizika i koji je cilj WHO kod dioksina? Mitikacija rizika je proces smanjenja verovatnoće i posledica rizika. WHO preduzima napore u cilju smanjenja oslobađanja dioksina i sl. komponenata kako bi se smanjilo njihovo prisustvo u hrani i organizmu ljudi.

Cilj WHO je redukovati nivo unosa kod ljudi na nivo ispod 1 pg TEQ/kg TM/dan.

21. Kako glasi TEF koncept za dioksine? 1) strukturna sličnost sa PCDDs i PCDFs 2) vezivanje za AhR (aril-hidrokarboksi Rc) 3) što dovodi do receptorom posredovanog biohemijskog i toksikološkog odgovora 4) da su perzistentni i da ulaze u lanac ishrane

22. Izračunajte HI za unos dioksina putem hrane (pogledaj zadatak).

23. Izračunajte HI za unos organofosfornih pesticida dikrotofosa i acetata preko krompira za opštu populaciju u Srbiji. TEF dikrotofosa = 1,91 i TEF acetata = 0,008. Izmeren sadržaj acetata u krompiru je 0,01 mg/kg, a dikrotofosa 0,05 mg/kg. Dnevni unos krompira za populaciju u Srbiji iznosi 240 g a prosečna TM 65 kg. ADI za metamidofos je 0,004 mg/kg TM/dan.

5. Probablističko modelovanje i @RISK

1. Šta predstavlja probablističko modelovanje i koje su prednosti probablističke u odnosu na determinističku procenu rizika? Probablističko modelovanje omogućava znatno realniju procenu ekspozicije i rizika uzimanjem u računanje kompletnog opsega potencijalne izloženosti u odnosu na pristup u tzv. najnepovoljnijem scenariju kada se izloženost računa na bazi viksne visoke vrednosti. Omogućava realniju simulaciju potencijalne ekspozicije od većeg broja izvora (agregativna) i većeg broja jedinjenja (integrativna). Kod determinističke procene rizika samo jedna vrednost ulazi u račun; rizik je jedna vrednost, ekspozicija je jedna jedina. Kod probablističke procene rizika se kombinuju distribucije svakog od datih parametara i rezultat je distribucija ekspozicije.

2. Koji je najčešće korišćen metod u PPR? Monte Carlo analiza - specifičan probablistički metod koji koristi kompjutersku simulaciju da kombinuje više distribucija verovatnoće u jednačini za računanje ekspozicije/rizika.

3. Koji je osnovni cilj Monte Carlo modelovanja? a) dobijanje najbolje moguće karakterizacije svih potencijalnih distribucija ekspozicije za posmatranu populaciju b) da se obezbedi procena varijabilnosti i pouzdanosti modela

4. Koji su zadaci Monte Carlo simulacije? a) da izračna ekspoziciju i da rezultate u vidu distribucije ekspozicija b) identifikuje varijabilnost i pouzdanost c) omogući vreme ekspozicije d) omogući različite procene za različite populacije (pol, starost, etnička pripadnost, sezonska varijacija) 5. Navesti značanje akronima NAEL i definisati NAEL dozu. NAEL - nepoznata doza NAEL doza - nepoznata doza koja ne izaziva štetan efekat kod određene individue

6. Šta je @RISK? @RISK je program za analizu rizika koji koristi principe probablističkog modelovanja.

7. Šta je analiza rizika u @RISK-u? Analiza rizika u @RISK-u je kvantitativni metod koji nastoji da utvrdi ishod posmatranog događaja u obliku distribucije verovatnoće.

8. Koje su faze analize rizika? 1) formiranje modela - definisanje problema 2) analiza modela simulacijom - da se odredi opseg i verovatnoća svih mogućih ishoda

3) interpretacija rezultata - karakterizacija rizika

9. Šta je distribucija verovatnoće za ulazne varijable? Matematička funkcija koja definiše opseg vrednosti koje varijable mogu imati i verovatnoću pojave svake vrednosti u okviru opsega.

10. Čemu je jednaka ekspozicija u @RISK-u? EKSPOZICIJA = C kontaminanata x UNOS kontaminanata / TM

11. Šta je simulacija i koje su njene operacije? Simulacija je metod formiranja distribucije mogućih ishoda. Operacije simulacije su: a) selekcija seta vrednosti ulaznih varijabli iz distribucije b) izračunavanje izlazne varijable sa novim setom vrednosti

12. Šta je uzorkovanje, a šta iteracija? Uzorkovanje je selekcija vrednosti iz distribucija. Iteracija je svaki pojedinačni proračun vrednosti iz distribucija.

13. Šta predstavlja broj iteracija i na šta utiče? Broj iteracija je broj ponavljanja koji će se izvesti tokom jedne simulacije. Broj iteracija utiče na vreme trajanja simulacije i kvalitet i tačnost rezultata. Jedna simulacija se sastoji od N-iteracija.

6. Klasifikacija hemikalija

1. Koji je osnovni cilj klasifikacije i obeležavanja hemikalija i šta je hemikalija? Hemikalija je supstanca ili smeša. Osnovni cilj jeste da se obezbedi da korisnici hemikalija budu na adekvatan način informisani o opasnim svojstvima hemikalija u cilju zaštite zdravlja ljudi i životne sredine.

2. Kako se klasifikuje supstanca i ko klasifikuje supstancu, a ko obeležava i pakuje supstancu? a) supstanca se klasifikuje u skladu sa klasifikacijom supstanci istog hemijskog sastava iz spiska klasifikovanih supstanci, ako se supstanca nalazi na spisku b) ako se supstanca ne nalazi na spisku onda se klasifikuje na osnovu podataka o svojstvima te supstance i rezultata novih ispitivanja njenih svojstava Supstancu klasifikuje proizvođač, uvoznik, distributer. Supstancu obeležava i pakuje snabdevač (proizvođač, uvoznik, distributer).

3. Kako se vrši klasifikacija supstanci ako su supstance na spisku? 1) fizičko-hemijska svojstva 2) efekat na zdravlje ljudi 3) efekat na životnu sredinu

4. Koji su podaci neophodni za kvalifikaciju? 1) epidemiološke studije 2) profesionalna oboljenja 3) druge međusobno priznate metode 4) testivi na životinjama 5) svojstva hemikalije

5. Koja su 2 paralelno važeća sistema u EU za klasifikaciju i obeležavanje hemikalija? DSD i DPD (Direktiva opasnih supstanci i Direktiva opasnih preparata) GHS (Globalno harmonizovan sistem za klasifikaciju i obeležavanje hemikalija)

6. Navedite klase opasnosti na osnovu toksikoloških svojstava hemikalije. 1) akutna toksičnost 2) korozivno oštećenje kože/iritacija kože 3) teško oštećenje oka/iritacija oka 4) senzibilizacija respiratornih organa/senzibilizacija kože

5) mutagenost germinativnih ćelija 6) karcinogenost 7) toksičnost po reprodukciju 8) opasnost od aspiracije 9) specifična toksičnost sa za ciljni organ - jednokratna izloženost 10) specifična toksičnost za ciljni organ - višekratna izloženost

7. Navedite efekte i opasnosti na osnovu toksikoloških svojstava hemikalije po životnu sredinu. 1) opasnost po vodenu životnu sredinu 2) opasnost po ozonski omotač

8. Šta predstavlja R, a šta S, u DPD sistemu? R - oznaka upozorenja (rizika), S - oznaka obaveštenja (bezbednosti)

9. Šta predstavlja H, a šta P u GHS sistemu? H - obaveštenje o opasnosti, P - obaveštenje o merama predostrožnosti

10. Kako izgleda piktogram hemikalije koja je klasifikovana kao veoma toksična, a kako hemikalije koja je karcinogena i mutagena? veoma toksično - romb, crveni okvir, bela unutrašnjost, nacrtana mrtvačka glava karcinogena i mutagena - romb, crveni okvir, bela unutrašnjost, nacrtan čovek koji eksplodira (sa bombom)

11. Na ambalaži opasne hemikalije mora da se nalazi etiketa koja između ostalog obavezno sadrži sledeće podatke: piktogram, znak opasnosti, oznaka rizika i oznaka bezbednosti

12. Klasifikujte dati preparat po GHS sistemu klasifikacije. Preparat sadrži 30% supstance A i 15% supstance B i vode do 100%. U ispitivanju akutne oralne toksičnosti izračunata je LD50 od 10 mg/kg TM/dan supstance A i 300 mg/kg TM/dan supstance B. Tabela i formule dati u prilogu. (pogledaj)

13. Navesti parametar na osnovu koga se vrši procena klasifikacije u odnosu na akutnu toksičnost. LD50, LC50

14. Napisati oznake opasnosti za toksično, veoma toksično, štetno, korozivno, iritativno. T, T+, Xn, C, Xi

15. Kako se klasifikuje smeša? 1) na osnovu podataka o opasnim svojstvima same smeše 2) primenom metode izračunavanja 3) primenom modela premoštavanja 4) u slučaju CMR supstance obavezno metoda izračunavanja

16. Koji su podaci neoophodni za metodu izračunavanja? 1) klasifikacija svakog opasnog sastojka 2) koncentracija svakog opasnog sastojka 3) granična koncentracija iz spiska klasifikovanih supstanci ili tabele

17. Kako se klasifikuju smeše? 1) ako su koncentracije supstanci prisutne u smeši ≥ od granične koncentracije date u spisku klasifikovanih supstanci ili granične koncentracije u Pravilniku 2) ako su koncentracije supstanci prisutne u smeši < od graničnih koncentracija neophodna je primena formule

18. Utvrdite klasu opasnosti i kategoriju po GHS sistemu. U ispitivanju akutne dermalne toksičnosti izračunata je LD50 od 108 mg/kg TM/dan supstance A i 108 mg/kg TM/dan supstance B. Sadržaj preparata PR 63 je sledeći: supstanca A 10%, supstanca B 10% i do 100% voda.

7. Agregativna procena rizika

MoS = NOAEL / SEP > 100 da bi bio prihvatljiv!

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 10 str.