rast i razvoj malih i srednjih preduzeca, Ostalo' predlog Bankarstvo i finansije. University of Priština
dragan.trifunovi.1
dragan.trifunovi.17 September 2017

rast i razvoj malih i srednjih preduzeca, Ostalo' predlog Bankarstvo i finansije. University of Priština

DOC (97 KB)
11 str.
1broj preuzimanja
52broj poseta
Opis
Mala i srednja preduzeca su, u istorijskom razvoju trzisnog privredjivanja vecina zemalja zauzimala sporednu ulogu u odnosu na velika preduzeca i njihov uticaj na rast i razvoj privrede u celini.Mala i srednja preduzeca...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 11

ovo je samo pregled

3 prikazano na 11 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 11 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 11 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 11 str.

preuzmi dokument

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет : Пословно банкарство Тема : Капитал банака и адекватност капитала

Ментор: Студент:

САДРЖАЈ

1. Увод…......................................................................................страна 2

2. Mala, srednja i velika preduzeca..........................................................................…....страна 4

3. Uloga malih I srednjih preduzeca u savremenoj ekonomiji..............

………..................................................…..страна 5

4. Neophodnost I znacaj povezivanja malih I srednjih

preduzeca..................................................................................страна 6

5. Закључак…….......................................................................страна 9 6. Литература……..................................................................страна 10

1. Увод

Mala i srednja preduzeca su, u istorijskom razvoju trzisnog

privredjivanja vecina zemalja zauzimala sporednu ulogu u odnosu na

PAGE 1

velika preduzeca i njihov uticaj na rast i razvoj privrede u celini.Mala i

srednja preduzeca su iskazala izuzetno visok stepen fleksibilnosti,

prilagodjavajuci se promenama i zahtevima okruzenja u kome su se

nalazila, obezbedjujuci sebi ne samo opstanak, vec i adekvatan rast i

razvoj, za razliku od velikih preduzeca koji su preziljavala gazu

stagnacije pa i opadanja. Znacaj i ulogu malih i srednjih preduzeca

dozivljava svoj zenit tokom sedamdesetih godina, na sta nas upucuju i

statisticki podaci, koji ukazuju da je u razvijenim zemljama u ukupnom

broju preduzeca kaja egzistiraju od 60-80% onih koja mozemo svrstati u

kategoriju malih i srednjih preduzeca.

Postoje razlicite podele malih i srednjih preduzeca ali za potrebe ovog

rada izdvojena je kao najedekvatnija podela na:

1. Tradicionalna

2. Subkontraktorska i

3. Savremena mala i srednja preduzeca

1. U tradicionalna mala preduzeca spadaju ona koja se bave zanatstvom,

ugostiteljstvom, trgovinom, gradjevinarstvom i sl. Osnovna karakteristika

ovih preduzeca je da zaposljavaju mali broj radnika, najcesce jednog ili

dva.

PAGE 1

2. Subkontraktorska preduzeca se bave pre svega kooperativnim

poslovima. Prednosti ovakvog nacina poslovanja su velike, cime su

zadovoljni i organizatori ovakvog vida poslovanja, kao i kooperantni,

odnosno, subkontratorska preduzeca nacesce svrstavaju u mala i srednja

preduzeca.

Kao i za tradicionalna, tako i za subkontraktorska preduzeca, vazi da

nisu kapitalno intezivna, rast i razvoj im se uglavnom i ne primecuje,

rizik poslovanja je veoma mali i sl.

3. Preduzeca savremenog tipa su obicno preduzeca u sferi visokih

tehnologija i usluga. Vazno je napomenuti da se ovim preduzecima, u

razvijenim trzisnim privredama, daje veliki znacaj i pomoc od strane

nadleznih drzavnih institucija. Za formiranje savremenih preduzeca

obezbedjuje od strane drzave finansijska pomoc, u vidu izuzetno

povoljnih kredita.

Tek u skorije vreme nadlezni drzavni organi nase zemlje preduzimaju

izvesne akcije za pospesivanje razvoja malih i srednjih preduzeca. Drzava

favorizuje znacaj i ulogu malih i srednjih preduzeca, jer ce ona upravo

svojom velokom fleksibilnoscu, prilagodjavajuci sa novonastalim

uslovima u okruzenju.

PAGE 1

2. Mala, srednja i velika preduzeca

Jasno definisanje malog biznisa je neophodno radi razgranicenja

odgovarajucih problema u privrednoj strukturi i njihovog zakonskog

regulisanja. Ako se vratimo u proslost videcemo da je pre industrijske

revolucije to bilo veoma lako. Upravo iz razloga sto su tada svi poslovi bili

mali. Nakon industrijske revolucije u mnogim oblastima preovladjuju veliki

poslovi.

Giganti su zacenili male radionice, javna preduzeca i udruzenja. Oni su imali

po nekoliko desetina hiljada zaposlenih i nekoliko milijardi ukupnih sredstava.

Dakle, zakljucujem da je nastanak velikih preduzeca povezan sa razvojem i

primenom moderne tehnologije, sirenje masovne proizvodnje ali i sa vrlo

specificnim uslovima kretanja traznje i ponude proizvoda koji se nude na

trzistu.

Struktura danasnjeg trzista ostavlja prostor i za nastup malih i srednjih

preduzeca, zato sto su konjukturne promene na trzistu neprihvatljive za velika

preduzeca. U slucaju naglog rasta oni ne mogu prilagoditi kapacitete za

optimalnu proizvodnju na visem nivou.

PAGE 1

3. Uloga malih i srednjih preduzeca u savremenoj

ekonomiji

Mala i srednja preduzeća omogućavaju razvoj preduzetničke klime, a to

je preduslov napretka u savremenoj svetskoj privredi. Glavna uloga

preduzetništva, u savremenoj privredi, ogleda se u inovativnom delovanju koje

stvara uslove za tehnološki razvoj, formiranje fleksibilnih organizacija i novo

zapošljavanje. Pronalazačka sposobnost, rad i spremnost za inovativno

razmišljanje i rad predstavljaju ključni element razvoja, ne samo MSP, već

celokupne privrede. Inovativni pristup poslovanju predstavlja prednost MSP, a

čine je fleksibilnost i sposobnosti za preuzimanje rizika; MSP mogu lako

uočiti nastale promene i iskoristiti ih, kreirajući tako poslovni uspeh. razvoj

grupacije MSP predstavlja jedno od centralnih razvojnih pitanja svake

privrede. Neke od razvijenih zemalja u svetu svoj uspeh duguju upravo sektoru

MSP-a, o čemu svedoče sledeći podaci: U evropskoj uniji godišnje se osniva

preko 350 hiljada novih firmi (2, 5-3, 0 % rasta), od kojih su oko 70 % mikro

firme i zapošljavaju oko 27 %, od svih zaposlenih; Na evropskom tržištu, u

grupaciji MSP, zaposleno je preko 100 miliona ljudi; U evropskim zemljama i

SAD-u formiraju se čitavi regioni, čija se privreda, pretežno zasniva na malim

i srednjim preduzećima italija (Venecija, Julijska krajina, emilija romana), SrN

(Porurje, Baden Vitenberg, Bavarska), SAD (kalifornija). ovi regioni brže

napreduju od proseka nacionalnih ekonomija.

PAGE 1

4. Neophodnost i znacaj povezivanja malih i srednjih

preduzeca

U poslednjih 15 godina primetan jeproboj sektora MSP na

međunarodnotržište, pogotivu onih koja dolaze izrazvijenih zemalja.

Prema Drakeru , sve je izraženiji trend da se preduzeća integrišu u svetsku

privredu kroz poslovne saveze, a tome diprinosi sledeće: ◆ mnoga preduzeća srednje veličine, čak i mala, postaju aktivna u okviru svetske ekonomije,

◆ finansijski gledano, samo Japanci još sebi mogu da priušte multinacionalne kompanije,

◆ tehnologija i tržišta brzo se menjaju, integrišu, presecaju i preklapaju. Poslovni savezi organizacija postaju realnost globalnog privređivanja i

uspešnog nastupa na globalnom tržištu. Savezi i partnerstva su sve potrebniji i

zato što globalna tržišta permanentno povećavaju produktivnosti i neprestano

generišu inovacije. Smanjivanjem prosečne veličine preduzeća dolayi do

različitih njihovih povezivanja i saradnje na međunarodnom tržištu. Stvaranje

saveza ili alijansi neophodno je, ne samo za MSP, već i za velika preduzeća.

MSP ovo ostvaruje kroz različite oblike zasnovane na zajedničkom interesu,

kao što su – sporazum o zajedničkom ulaganju, udruživanje zbog ostvarivanja

inovacija, zajedničko nastupanje na tržištu i unakrsno licenciranje.

Najčešći zajednički ciljevi zbog kojih su klasteri osnovani mogu se podeliti u

6 segmenata:

a. Istraživanje i razvoj mreže – stvaranje mreže unutar klastera i među

klasterima (izrada baze podataka preduzeća, redovni obilasci, adresar

dobavljača i pružalaca usluga, internet stranica, mesečne informacije o

novostima u branši i okruženju, periodični časopis, itd.).

PAGE 1

b. obuka i obrazovanje – analize potreba za specifičnim obukama i

organizacija redovnih susreta preduzeća radi razmene iskustava, kontakata, itd.

c. Poslovna saradnja – iniciranje i podrška projektima kooperacije između

preduzeća, obrazovnih i R&I institucija i povezivanje sa fondovima za

finansiranje inovativnih projekata

d. Uticaj na politiku – lobiranje i kreiranje dijaloga industrije, naučne

zajednice i vlade

e. inovacije i tehnologije – olakšavanje procesa inovacija, praćenje trendova,

rasprostiranje novih znanja i uvođenje standarda kvaliteta, poboljšanje

tehnoloških procesa...

f. Rast klastera – jačanje regionalnog indentiteta, građenje nacionalnog i

međunarodnog ugleda i promovisanje

investicija – domaćih i stranih Zahvaljujući medjusobnoj saradnji, pristupu

specijalizovanim institucijama i podacima, kao i brzoj razmeni informacija,

znanja i iskustva zaposlenih i menadžmenta, preduzeća klastera mogu da

ostvaruju rezultate i aktivnosti koje pojedinačno nisu mogle. Pružaju im se, na

primer mogućnosti za znatno veću produktivnost i inovativnost, veće uštede na

troškovima putem zajedničkih nabavki, zajedničku obuku kadrova,

usavršavanja, razvoj, dizajniranje i brendovanje novih proizvoda u cilju

povećanja tržišne cene i stepena konkurentnosti na svetskom tržištu.

Povezivanjem, iz istih i sličnih industrijskih sektora lociranih na jednom mestu

u istoj oblasti omogućuje preduzećima i klasteru u celini da ostvare efekte

ekonomije obima. Pored navedenog, preduzeća, udružena u klaster, mogu

ostvariti veći uticaj na nosioce ekonomske politike i organe vlasti (centralne,

regionalne i lokalne) u pravcu prihvatanja njihovih predloga mera za

povećanje efikasnosti poslovanja, podsticanja razvoja ili povećanja stepena

konkurentnosti na domaćem i medjunarodnom tržištu.

PAGE 1

Takođe, mogu obezbediti lakšu komunikaciju i saradnju sa velikim

preduzećima i dr. Upravo, u praksi industrijski najrazvijenijih zemalja razvoj

najvećih klastera – malih i srednjih preduzeća, ostvaren je uz pomoć velikih

transnacionalnih kompanija. Prema Porteru, produktivnost, a ne izvoz

prirodnih resursa, odredjuje prosperitet neke države ili nacije. Takodje, prema

ovom autoru, koren konkurentnosti preduzeća upravo je u prirodi okruženja u

kome ona deluju. Jedan od načina da se podstakne razvoj i kvalitet lokalne

sredine, kao i produktivnost preduzeća jesu klasteri.

5. Закључак

Ekonomski napredak i razvoj Republika Srbije zahteva razvoj

konkurentne ekonomije zasnovane na znanju, novim tehnologijama i

inovativnosti.radi ostvarenja tog cilja, od preduzetništva se očekuje važan

doprinos u ekonomskom i društvenom razvoju. Mala i srednja preduzeća,

ukoliko žele da opstanu na svetskom tržištu, moraju se udruživati na

PAGE 1

klasterskim osnovama. Domaća preduzeća ukoliko žele da poprave svoju ne

baš zavidnu konkurentsku poziciju u odnosu na konkurente, moraju da se

udruživati na tržišnoj osnovi. Preduzetnici trebaju da unapređuju

produktivnost svog znanja i inplementiraju savremenu tehniku menadžmenta

u svoje organizacije. Klasteri će im pomoći u tome.Takođe, neophodan je veći

podsticaj države, privrednih komora i drugih privrednih asocijacija u

predočavanju prednosti regionalnog udruživanja. Stvaranje institucija za

unapređenje rada MSP, poput poslovnih inkubatora, poslovno-tehnoloških

parkova i klastera, bilo bi od naročite važnosti.

6. Литература

1. Drucker Peter, Menadžment za budućnost, PS Grmeč- Privredni pregled,

Beograd, 1996., str. 231.

2. Đorđević, D., Bogetić, S.: Unapređenje konkurentnosti domaćih malih i

srednjih preduzeća, Poslovna politika, septembar, 200, str 17.

PAGE 1

3. the New SMes Definiton - User guide and modeldeclaration, official

Journal of eU, european Commission, May 2003.

4. Sajfert, Z., Đorđević, D., Beđić, C.:Menadžmenttrendovi, TF Mihajlo

Pupin, Zrenjanin, 2006., str.163.

5. Đorđević, Dejan: Mala i srednja preduzeća, kAS, Beograd, 2001, str.4

PAGE 1

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 prikazano na 11 str.

preuzmi dokument