Referat iz knjizevnosti za decu, Esej' predlog Srpska knjizevnost
tara-petrovic-1
tara-petrovic-1

Referat iz knjizevnosti za decu, Esej' predlog Srpska knjizevnost

8 str.
3broj preuzimanja
97broj poseta
100%od1broj ocena
Opis
Pepeljuga kroz vreme, Прича је играла велику улогу током развитка цивилизације и кроз њу су се чували подаци о нечијем постојању и о томе како се некада живело. Остајали су трагови, створени изговореном речју. Приче су се веома често причале у групи људи да би забавиле, али и поучиле нечему. Открићем писма је створена могућност да се реч запише и тако остане заувек присутна. Ипак, нису сви имали могућност да то учине, па је тако најсигурнији начин чувања приче остало приповедање
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 8
ovo je samo pregled
3 prikazano na 8 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 8 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 8 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 8 str.

Филолошко-уметнички факултет

Универзитет у Крагујевцу

Реферат из Књижевности за децу

Пепељуга кроз време

Ментор: Студент:

проф. Маја Анђелковић Тара Петровић, 110011

Александар Марковић, 120047

Крагујевац, мај 2015.

Прича је играла велику улогу током развитка цивилизације и кроз њу су се чували

подаци о нечијем постојању и о томе како се некада живело. Остајали су трагови,

створени изговореном речју. Приче су се веома често причале у групи људи да би

забавиле, али и поучиле нечему. Открићем писма је створена могућност да се реч

1

запише и тако остане заувек присутна. Ипак, нису сви имали могућност да то учине, па

је тако најсигурнији начин чувања приче остало приповедање.

Не постоји дете које не зна бајку о Пепељуги. Већини је то прва бајка коју чују у

животу. Међутим, иако сви знају ко је Пепељуга ретко ко је упознат са историјим ове

бајке и како се она развијала.

Према многим истраживањима, Пепељуга је најпознатија бајка на свету. Такође,

она је бајка са највише верзија. Њен историјат можемо пратити од давнина, усменим

путем, а од краја 16. века и писменим путем.

Прва позната записана верзија Пепељуге је од италијанског песника Ђанбатисте

Базилеа. Тада се родила ова предивна бајка која оплемењује умеове мале деце и

доприноси њиховом сазревању. Другу значајну верзију Пепељуге је објавио француски

писац Шарл Перо 1697. године. Следећа важна верзија је записана 1812. године, а

објавили су је браћа Вилхелм и Јакоб Грим. Незаобилазно је након тога споменути

Вукову верзију Пепељуге коју је објавио у Српским народим приповеткама из 1853.

Пре Вука постоји једна српска верзија ове бајке коју је у Сербском летопису објавио

Јован Суботић 1842. године.

20. век доноси модернизацију живота, па је тако причање прича изгубило на значењу. Појавом филма јавља се потреба за екранизацијом приче о сиротој девојци.

Вероватно најпознатији филм јесте Дизнијева Пепељуга из 1950. године. Ово

анимирано остварење је добило два наставка у облику дугометражног филма 2002. и

2008. године. Дизни је у марту ове године објавио и филм Пепељуга. Поред њега,

постоји још неколико филмова за чији је успех, свакако, заслужна ова прича која је

неисцрпни извор инспирације.

Базилеова верзија се доста разликује од модерних верзија које се најчешће могу

чути. Принц удовац је имао ћерку, Зезолу, о којој је бринула гувернанта коју је

девојчица веома волела. Уз девојчицину помоћ, гувернанта је успела да убеди принца

да је ожени. Тада гувернанта доводи својих шест ћерки, које малтретирају Зезолу, и

шаљу је у кухињу да ради као послуга.

Када је отац отишао послом на Сардинију, сусрео се с вилом која му је дала

поклоне за ћерку – златну лопату, златну кантицу, свилену марамицу и чаробно семе.

Из семена се развило дрво о којем је девојка с љубављу бринула.

2

Када је краљ приредио бал, Зезола се појавила богато обучена уз помоћ виле која

је живела у дрвету. Краљ се заљубио у њу, али је Зезола побегла пре него што је краљ

могао да открије ко је она. Још једном му је побегла, али трећи пут су његове слуге

успеле да задрже њену ципелицу. Краљ је позвао све девојке у краљевству на гозбу на

којој би пробале ципелицу. Када је Зезола села, ципелица јој је сама скочила на стопало

и краљ ју је оженио.

Иако потиче с краја 17. века, па је самим тим и једна од најстаријих верзија, Шарл

Пероова Пепељуга је очигледно најмодернија верзија зато што се већина екранизација

одвија управо према овој верзији.

На почетку бајке Пепељугин отац се поново оженио и тако су ликови маћехе и

полусестара уведени у причу. Након тога најваљује се бал. Ово је прва верзија где

Пепељуга спава на тавану, док у каснијим верзијама опет имамо слику несрећне

девојке која спава крај огњишта.

Ако се осврнемо на сцену доласка кума-виле видимо изразите новитете у

мотивима. Прво пут се јављају трансформације животиња у слуге. Па тако додир кума-

вилиног штапића претвара мишеве у коње, пацова у кочијаша а гуштере у лакеје.

Такође јавља се трансформација бундеве у кочију. Овде се први пут јавља стаклена ципелица, симбол Пепељуге, који се очувао до данашњих дана.

Такође, морамо се осврнути и на однос Пепељуге са полусестрама. У већини

верзија, зле полусестре су кажњене на крају, остају сиромашне и испаштају због

злодела, а овде им Пепељуга опрашта и помаже им да се добро удају.

Верзија браће Грим је најбизарнија. Годину дана након смрти жене, удовац је у

кућу довео другу жену са две ћерке. Када је Пепељугин отац кретао на пут, упитао је

све три девојке шта да им донесе. Зле сестре су тражиле скупе хаљине, злато и драго

камење, а Пепељуга је тражила да откине прву гранчицу која му дотакне шешир у

повратку кући и њу јој донесе. По очевом повратку Пепељуга је засадила лескову

гранчицу на мајчин гроб. Толико је плакала да је сузама залила гранчицу из које је

убрзо изникло лепо дрво. На дрво је слетела бела птица и шта год би Пепељуга

зажелела, птичица би јој бацила са гране.

Када је краљ организовао бал да би сину нашао жену, Пепељуга је молила маћеху

да је пусти да иде са њима. Први пут би јој маћеха дала чинију са измешаним просом и

3

семеном уз обећање да ће ићи ако за два сата одвоји просо. Пепељуга се помолила и

дошле су птичице које су урадиле посао уместо ње. Други пут је маћеха дала још већу

количину помешаног проса и пепела и опет су јој птице помогле да испуни задатак.

Када је трећи пут замолила маћеху, она ју је одбила јер нема лепе хаљине и не желе да

их срамоти.

Пепељуга је отишла на мајчин гроб и молила се пред дрветом за лепу хаљину,

коју је и добила. На балу је срела принца, који је био очаран њеном лепотом и играли

су све док није откуцала поноћ, када је она побегла. Друго вече је дошла у још лепшој

хаљини и златним ципелицама и поново игрла с принцем, док није откуцала поноћ. Да

би је зауставио, краљевић је наредио да се степенице намажу смолом, мислећи да ће је

то зауставити, али за њом је остала само златна ципелица.

Овде прича постаје бизарна. Краљ је кренуо од врата до врата да тражи девојку

којој одговара ципела. Кад су дошли до Пепељугине виле, сестре су се обрадовале јер

су имале мала стопала. Старија је узела ципелицу и отишла у собу да је проба. Како је

ципелица била тесна код прстију, мајка јој је дала нож да одсече прст, јер ће ионако

бити краљица, па не мора ићи нигде пешке, што је она и урадила. Краљевић ју је повео,

али је успут опазио њене крваве ноге и вратио је кући.

Ред је био да млађа сестра проба ципелицу. Њој је ципела била тесна код пете, па

је на наговор мајке исекла пету, јер ако буде краљица, неће никада морати ићи пешице.

Принц је превару увидео на пола пута и вратио је кући. Када је Пепељуга пробала

ципелицу, била јој је савршена и онда ју је принц препознао. Најбизарнији детаљ је тај

што су на свадби птице, пепељугине помоћнице и заштитнице, у знак освете

искљуцале очи обема сестрама.

Бајка у верзији браће Грим има доста народних мотива, они су је преузели и

адаптирали тако да делује као део фолклора, а то се најбоље види у римама (када се

чита оригинал) – када се Пепељуга моли за хаљину, када моли птичице за помоћ, кад

птичице упозоравају краљевића да сестре имају крваве ноге. Базилеова верзија приче је

у сличном маниру који открива да прича има корене у фолклору, али Пероова Пепељуга

је у потпуности произашла из његовог времена – раскошна хаљина од драгуља,

стаклене ципелице, раскошна кочија настала од бундеве и то је оно што је његову

публику привукло, а њега прославило.

4

Доста сличности са Гримовом верзијом има и српска верзија коју је записао Вук

Стефановић Караџић. Вук је добио неколико различитих варијанти приповетке од

Чобића и Милице Стојадиновић, али решава да у књигу унесе своју верзију коју је

записао по сећању како ју је слушао у детињству у родном Тршићу.

Караџић има свој особни стил писања који је ванредан. Упоређујући Вукову

верзију Пепељуге са верзијом браће Грим, може се закључити да Вук конкретно

приступа теми ојађене пасторке са доста сцена претњи и понижавања које на крају

кулминирају сакривањем под корито. Он даје јасне разлоге да је маћеха демонски

представник, убица, тиранин, без трунке добра и милости, док је у верзији браће Грим

све то ублажено.

Браћа Грим су били припадници грађанског сталежа, тада далеко напредније

Европе, за разлику од Срба, који су били под османском влашћу. Код њих се види

раскош богаташког живота, ставља се акценат на богатог удовца, очух купује хаљине,

бисере и драго камење, а опет, Пепељуга је веома скромна и незаинтересована за тај

свет у ком живе њена маћеха и полусестре.

Вукова верзија приказује патриотизам, сеоски начин живота и на почетку приче

сазнајемо да вредна девојка проводи дан предући вуну и чувајући говеда. Такође, долази до необичног пророчанства седог човека дуге браде, које се испуњава и Марина

мајка постаје крава, зато што је њој испало вретено у јаму крај које је прела. Насупрот

овоме, мајка у верзији браће Грим умире на почетку од тешке болести.

У Вуковој верзији прогоњена пасторка има име – Мара. Њу сви, осим маћехе и

њене кћери, зову по имену. Овде је надимак Пепељуга погрдан и не означава властито

име, што у многим другим верзијама приче јесте. Оне њу називају Пепељугом јер по

цео дан ради у кухињи, крај огња, а ноћу се врати да спава у пепелу.

Маћеха наређује убиство краве, Марине мајке, и тако почини највећи злочин.

Претње смрћу у комбинацији са задацима се настављају јер је маћеха решена да њена

пасторка не добије прилику да буде срећна. На крају бајке, она је ставља под корито да

би је сакрила од погледа царевића који је тражи, али петао, који симболизује гласника

добрих вести као соларна животиња, проговара да је Мара ту и маћехини планови

падају у воду, а она бива побеђена од стране пасторке.

5

Када маћеха уреди одвајање мајке од ћерке и крава буде убијена, чини се да је

Пепељуга остала без заштите. Ипак, она је испутила мајчинску наредбу и све њене

кости закопала на договореном месту које постаје свето место на ком две птице

голубице испуњавају Марине жеље. Бели голуб је симбол мира који Пепељуга тражи, а

опет птица је симбол мртве душе, па је самим тим и мајчинска заштита враћена.

Захваљујући птицама, Мара одлази на литургију где упознаје царевића за ког се, након

што победи маћеху, удаје.

Већина верзија Пепељуге наглашава да је пасторка у сусрету са царевићем носила

стаклену ципелицу. Вероватно зато што је стаклена обућа била непозната за наш народ,

Вук је ово променио, па Пепељуги спада златна папучица. Такође, светске верзије

приказују раскошно организовани бал на коме ће царевић одабарати своју вереницу,

док Вук ово дешавање приближава српској хришћанској култури и место сусрета

пасторке и царевића јесте недељна јутарња литургија, као нешто свето, Богом спојено

и одређено да се догоди. Такође, пређа и сакривање под корито су мотиви уведени код

Вука. У дотадашњим светским верзијама је пасторка била сакривена на тавану, а њен

једини задатак је био да сакупи просо. Ако би то испунила, могла би да крене на бал.

Није било претње смрћу.

Поред свега овога, Вукова, српска, верзија Пепељуге је једина на свету у којој се

спомиње претварање мајке у краву. Овај мотив је веома интересантан, јер омогућава

контакт ћерке и мајке и након доласка маћехе.

Вукова верзија је једна од најинтересантнијих у свету, јер је на потпуно различит

начин и са обиљем нових мотива и дешавања испричана једна прича из давнина. Нема

сумње у то да је Вук предвидео успех баш ове верзије у мору других које је имао и

добио, па је зато управо њу одабрао за објављивање. Он наводи верзију Пепељуге

Јована Суботића, коју оштро критикује због великих сличности са европским,

варошким верзијама и напомиње да се у њој ни на једном месту не спомиње крава.

Дизнијев цртани филм Пепељуга је најсличнији Пероовој верзији. Пошто се

већина Дизнијевих цртаних филмова се приказује из угла животиња које су пратиоци

главних јунака. У овом случају су то мишеви и птичице који прате Пепељугу и мачак

Луцифер који је љубимац маћехе. Луцифер симболизује Сотону као нечастову силу па

је тако апсолутно јасно да је маћеха представник Зла.

6

И овде Пепељуга бива условљна да заврши кућне послове и пронађе хаљину како

би могла да крене на бал. Док је она завршавала послове, птичице и мишеви су јој

сашили хаљину од крпа које су сестре бациле. Када се појавила у хаљини, пресрећна

што ће кренути на бал, завидне полусестре су још једном поквариле њене снове. У трен

ока поцепале су хаљину и злокобно се смејући оставиле су Пепељугу уплакану на сред

ходника, у ритама.

Сцена са кума-вилом је такође најсличнија оној у Пероовој. Мишеви постају

коњи, коњ кочијаш а пас лакеј. Оно што је најкарактеристичније и што издваја сцену у

цртсаном филму од свих других јесте магична бајалица Бибиди-Бобиди-Бууу.

Маћехина злоба кулминира када схвати да је Пепељуга непозната лепотица са

бала и закључа је на таван пре доласка великог војводе. Да би бајка имала срећан крај

мали мишеви морају однети победу над Луцифером и пренети кључ Пепељуги.

Цртани филм је доживео два наставкка. Први наставак је скуп прича које нам

објашњавају како се Пепељуга снашла у улози краљице и исто тако једну од

полусестара приказују као јунакињу нове љубавне приче. Други наставак се одиграва

на годишњицу Пепељугиног и принчевог венчања. Маћеха украде чаробни штапић

кума-виле, враћа време и преокреће ствари тако да стаклена ципелица одговара једној од њених ћерки. Пепељуга сада мора да се избори за принчеву наклоност без помоћи

магије, и да по ко зна који пут докаже да је љубавна сила највећа магија која постоји.

Један од најбољих филмова рађених по мотивима Пепељуге јесте Заувек срећни из

1998. године. На почетку филма браћа Грим слушају причу Пепељугине пра-праунуке.

Ликови су исти, срећан крај постоји с тим да има и неколико разлика. Као магијски

помоћник уместо кума-виле јавља се Леонардо Да Винчи чији проналасци доводе

причу до срећног разрешења. Филм обилује хумором, али је сама прича представљена

много озбиљније и није најприкладнија дечијем узрасту.

Поред ове постоје и још две екранизације које треба поменути: Прича о Пепељуги

из 2004. године и Још једна прича о Пепељуги из 2008.

Дизни је у марту ове године објавио филм који комбинује елементе из цртаног

филма и верзије Шрл Пероа. Главна порука овог филма јесте да треба бити љубазан,

храбар и веровати у мало среће како би се снови остварили.

7

Једино у чему се се верзије слажу, јесте губитак ципелице на степеништу и

потрага за девојком у коју се царевић заљубио, потрага за Пепељугом. Када је нађе и

увери се да јој ципелица одговара, он се венчава њоме и бајка се заврши срећно.

Пепељуга је обавезно изврсна плесачица и има мала стопала, за разлику од полусестре

која њену ципелицу не може да навуче ни на прст. То говори у прилог о нежности

јунакиње.

Пепељуга је свакако најпознатија бајка на свету. Ту се не ради о броју верзија,

њеној распростањености, сличностима и разликама. Ради се о исконској поруци коју

ова бајка носи. Снови су нешто дубоко скривено у нама, наше највеће чежње... Оно

што нам се чини неостваривим... Пепељугин тријумф нам враћа веру у остварење снова

и показује како достићи то. Зато је вредност ове бајке неуништива и непроцењива.

8

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 8 str.