Religijski_faktor-Skripta-Trziste i trzisne institucije-Ekonomski fakultet, Skripte' predlog Trziste i Trzisne Institucije. University of Belgrade
cheekything
cheekything24 September 2012

Religijski_faktor-Skripta-Trziste i trzisne institucije-Ekonomski fakultet, Skripte' predlog Trziste i Trzisne Institucije. University of Belgrade

PDF (258 KB)
21 strane
1broj preuzimanja
976broj poseta
Opis
Ekonomski fakultet,ef,trziste i trzisne institucije,skripta,religijski factor,Loek Halman,WORC centar,Thorleif Pettersson,Johan Verweij,religija,diferencijacija,sekalarizacija,individualizacija,fragmentacija vrednosti,ev...
20poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 21
ovo je samo pregled
3 shown on 21 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 21 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 21 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 21 pages
preuzmi dokument
Religijski faktor u savremon drustvu

Prevod: Biljana Nedeljkov i Ljiljana Jovanović

Religijski faktor u savremenom drustvu

Različiti uticaji religije na privatnu i javnu sferu

u uporednoj perspektivi

Loek Halman, Thorleif Petterson & Johan Verweij

WORC PAPER 96.12.021

Rad prosleđen Internacionalnom žurnalu komparativne sociologije

Novembar 1996

WORC Papers nemogu biti smatrani kao zvanicni pregled ili stav. Oni su distribuirani da bi učinli rezultate navedenih istrazivanja dostupnim i drugima na razmatranje i sugestiju.

1

ISTRAŽIVANJE

Rad prosleđen Internacionalnom žurnalu komparativne sociologije

Loek Halman (1956) je saradnik WORC centru (Centar za istraživanje rada i organizacije) Tilburg univerziteta u Holandiji. Njegovo glavno interesovanje jeste uporedno istraživanje vrednosti i promene tih vrednosti. Trenutno je uključen u Evropske studije o vrednostima , Svetske studije o vrednostima i u internacionalni projekat o Religioznom i moralnom pluralizmu.. On je sekretar Steering Committee of the European Values Study i programski direktor 1999 EVS Study. Njegova adresa je: Tilburg University, WORC, PO Box 90153, 5000 LE TILBURG, the Netherlands, tel. +31 13 466 20 15, fax. +31 13 466 20 53, e-mail. loek.halman@kub.nl Thorleif Pettersson (1940) je studirao siciologiju religije na Univerzitetu u Upsali. Od 1988 bio je profesor Socilogije religije na Teološkom fakultetu Univerziteta u Upsali. Njegova glavna interesovanja jesu uporedna istraživanja vrednosti i crkvene sociologije. On je trenutno uključen u Evropske studije vrednosti, Svetske studije vrednosti i internacionalni projekat Verski i moralni pluralizam. On je glavni istraživač Swedish EVS survey od 1990 i 1995/1996 WVS survey. Od 1999 on je koordinator EVS za Skandinaviju. Njegova adresa je: Univerzitet Upsala, Teološki fakultet, Sociologija religije, PO Box 1604, 75146 UPPSALA, Sweden, tel. +46 18 18 21 71, fax. +46 18 11 01 70, e-mail. thorleif.pettersson@teol.uu.se Johan Verweij (1968) studirao je političke nauke na Univerzitetu Nijmegen i na Univerzitetu u Amsterdamu. U vreme ovih istraživanja on je radio na doktorskoj tezi na međunacionalnim razlikama u sekularizaciji u Zapadnom svetu na Fakultetu Socioloških nauka Tilburg Univerziteta. Njegova adresa je: Tilburg University, Department of Sociology, PO Box 90153, 5000 LE TILBURG, The Nietherlands, tel. +31 13 466 25 45, fax. +31 13 466 23 70, e-mail. j.a.verweij@kub.nl.

2

Religiozni faktor u savremenom društvu

Diferencijalni uticaj religije na privatnu i javnu sferu u komparativnoj perspektivi

Loek Halman, Thorleif Pettersson & Johan Verweij

Ključne reči: religija, diferencijacija., sekalarizacija, individualizacija, fragmentacija vrednosti

Sažetak Ovaj rad istražuje odnose između vrednosti na polju religije i vrednosti u drugim društvenim sferama. Započinjući od glavne ideje da je uticaj religije na druge domene društvenog života, mi smo pretpostavili: 1) Postoji drugačiji uticaj religije na privatnom i društvenom polju; 2) Taj uticaj varira između zemalja u zavisnosti od stepena i brzine sekalarizacije. Više specifičnih hipoteza koje su se pokazale u interdisciplinarnom proučavanju su praktično proverene korišćenjem podataka EVS-a. Hipoteze su delimično potvrđene, ali su u svakom slučaju pokazale, da odnos između religije i ličnog domena (npr.porodica) se različito razvija od odnosa između religije i društvenog polja.

3

1 UVOD Osnovni element u teorijama o modernizaciji društva je ideja neprestanih promena u svim sferama društvenog života. Te promene praćene su na istom uzorku u svim zemljama (Lane & Ersson, 1996:17). Kako bilo, promene u različitim domenima života ne moraju se neophodno dogoditi simultano, u istom smeru i istog intenziteta. Ideja je da promene izviru iz naglašenih uslova kao odgovor na hitnost promena nekog stanja ili neku motivaciju, ili neke promene osnovne forme proizvodnje ili revolucija u komunikacijama (Tilly, 1984:45). Svakako, promene u jednoj oblasti su nezavisne od promena u drugim oblastima. Slučaj nezavisnih promena je objašnjen procesom diferencijacije. Sve teorije modernizacije uzimaju u obzir proces socijalnih promena. Diferencijacija razlikuje «put kroz koji glavne društvene funkcije najvećim delom institucionalnih sfera društva biva diferenciran od jednog, povezan sa specijalnim kolektivima i ulogama, i organizovan u relativno specifičnim i simboličnim organizacionim okvirima u granicama istog institucionalizovanog sistema» (Eisenstadt, 1970:15). Diferncijacija je takođe važan segment u teorijama sekularizacije. Neke teorije opisuju i objašnjavaju razvoj u domenu religije. Umanjeno učešće u religioznim organizacijama i postepena promena religioznih ubedjenja ljudi, uzete su za krajnje posledice procesa diferencijacije. Tradicionalna funkcija crkve postala je manje važna u modernom racionalnom svetu, a religija je počela da gubi svoju dominantnu poziciju u savremenom društvu. Mnoštvo empirijskih studija o sekularizaciji bilo je fokusirano na promene u individualnom ponašanju i uverenju, i ukazalo je na propadanje tradicionalnih religijskih uverenja, a uzdizanje onoga što se zove lična religioznost. U svakom slučaju neki rezultati u suštini ukazuju na opadanje tradicionalne religioznosti, ali one ne otkrivaju opadanje učešća religije u društvu. Religija neće moći da bude još dugo «duhovni štit» uticaja mnogih u društvenom životu koji će biti spremni da slede isti krivi put još mnogo stoleća (Berger, 1969). Stroga veza između religije i ostalih društvenih domena je sve manje primetna u savremenom društvu. U ovom radu istraživaćemo odnos između religije i drugih socijalnih sfera života. Cilj je zapravo da ukažemo i objasnim opadanje uticaja religije u odnosu na ostale oblasti preko konkretnih hipoteza koje se baziraju upravo na ovom odnosu. Neophodno i prvenstveno je tačno razgraničiti privatne i javne sfere društva. Između ostalih i Luckmann je bio mišljenja da ovo opadanje prvenstveno datira iz javne sfere, a u mnogo manjem stepenu iz privatne. «Religijske norme nisu više primenljive u sekularnim institucijama, prvenstveno u politici i ekonomiji, u realnom svetu; ali one se radije vezuju za privatnu sferu, tzv. Sekundarne institucije subjektivnog sveta» (Dobbelaere, 1985:380). Zaključak je da religija ima drugačiji uticaj na ove dve sfere života. Zadatak nam je da to i empirijski dokažemo. Prvo ćemo predstaviti radove iz oblasti teorije vezane za ovu tematiku sa osvrtom na tradicionalno i moderno društvo (poglavlje 2). Empirijski test postavljenih hipoteza je

4

predstavljen u trećem poglavlju, a rezultati analize u četvrtom. Poglavlje pet se odnosi na zaključke ove problematike.

2. DIFERENCIJACIJA, SEKULARIZACIJA I SOCIJALNE VREDNOSTI Glavne karakteristike tradicionalnog društva u mnogo čemu se razlikuju od oblika moderne zajednice. Tradicionalno društvu je u tom pogledu zatvoreno, nediferencirano i homogeno dok je savremeno društvo s druge strane otvoreno, diferencirano i heterogeno. Kroz diferencijaciju svih socijalnih sfera života raste autonomija i jedinke bivaju vodjene sopstvenim pravilima (Münch 1990:443) postižući veći stepen slobode izbora i akcija (Parsons, 1973:79). U tradicionalnim društvima ljudska sloboda je bila ograničena kao i sve sfere života i vrednosti vezane za njih. Tu je važnu ulogu imala religija, upravo u smislu tog ograničavanja individualne slobode i nametanja svog upravljanja i vrednosti u socijalnom životu. U modernom društvu, tradicionalne hrišćanske religijske dogme nisu više prihvatljive zdravo za gotovo. Danas su ljudi slobodni u šta će, i da li će uopšte verovati. Različitim vrstama analize, mnogi sociolozi su došli do istog zaključka-da je religija izgubila suštinski uticaj na većinu segmenata socijalnog života. Proces diferencijacije je redukovao religiju u «podsistem rame uz rame sa ostalim problemima» (Dobbelaere, 1993:24), što je rezultiralo u gubljenju značaja i uticaja religijskih institucija, aktivnosti i samog religijskog načina razmišljanja. Religija se u sadašnjem društvu smatra za jednu od mnogobrojnih sfera života, sferu koja treba da se bori sa ostalim sferama. «Institucionalni specijalisti se odvojeno takmiče (bore) za područje kontrole prvenstveno vezano za crkvena odstupanja. Dok religijske institucije još uvek proklamuju svoje mere socijalne kontrole, njihov uticaj je ograničen u većini savremenih zemalja» (McGuire, 1981:222). Ljudi u savremenom društvu sagledavaju različite aspekte značenja vezane za ovu oblast, vodjeni sopstvenim sistemom vrednosti i nenametnutih, propisanim sistemom vrednosti. «Ni neke sfere života nisu više direktno ograničene crkvenim stavovima» (Smelser, 1973: 275). Waters je smatrao da svaka sfera života «započinje da se samoizdvaja u terminima vrednosti» (Waters, 1994:309). Kao rezultat svega toga «crkve su izgubile svoj uticaj u mnogim oblastima» (Jagodzinski & Dobbelaere, 1995:79). Religijske organizacije nastoje da se izbore protiv ovoga, ali činjenica je da broj vernika opada. Pored Skandinavskih zemalja tu su i Holandija, Francuska i Vel.Britanija. Ovde je priličan broj ljudi koji čak i ne pripadaju nijednoj od crkava (Halman & de Moor, 1994). Doduše, zabeležen je porast vernika u zapadnom svetu.

5

Pored ljudi koji pristupaju crkvenim obredima redovno ima i onih koji prihvataju samo deo tradicionalne ortodoksije. «Crkva je izgubila mnogo od svoje unutrašnje sadržine: kao npr. Konsekvence i samu činjenicu da pojedinac odbacuje neke elemente vere, prekrajajući je po sopstvenim zahtevima i zapravo praveći od velelepne religijske tvorevine svojevrsnu religijsku zakrpu» (Jagodzinski & Dobbelaere, 1995:115). Drugačije rečeno, ortodoksni sistem religije i morala koji je važio za ljude usko vezane za crkvu danas je zamenjen izmenjenom verzijom individualnog sistema verovanja i socio- moralnih aspekata. Religija je takodje postala «privatna stvar, izvučena iz svakog vida kulturološke konotacije i socijalne funkcije» (Wilson, 1996:33). Kao rezultat diferencijacije svih socijalnih sfera života javlja se povećanje tj. koncetracija oko performansi vezanih za osobite funkcije (Colomy, 1990:485) i religija u ovom kontekstu gubi dosta na svom sadržaju u odnosu na druge socijalne sfere. Upravo ovaj gubitak bio je predmet izučavanja Herberg-a (1955) i Lenskog (1961). Oni su se fokusirali na situcaiju u SAD. Ono što je iznenađujuće je to što su njihovi zaključci prilično oprečni. Herberg je zaključio da «Amerikanci misle, govore i ponašaju se prilično sekularno», dok Lenski zaključuje da je «religija na različite načine uključena u svakodnevnicu mase ljudi u modernim američkim gradovima. I više od toga: suština privatne religije ulazi u suštinu drugih institucionalnih sistema društva upravo preko pojedinca» (Lenski, 1961:289). Obe ove studije ograničavaju se na američko stanje.Situcaija je drugačija u zapadnom svetu. Jedna od najčešćih debata na temu sekularizma odnosi se na poređenje Severene Amerike i Evrope. SAD su mnogo manje sekularizovane od Evrope. Izuzetan slučaj Amerike se može posmatratu i sa šire perspektive. Bilo je rasprava i na temu prelaska sekalurizma na iskonsko hrišćanstvo, kao Evropa, Sev.Amerika, Afrika i Lokalna Amerika koje se po mnogo čemu ipak razlikuju. Sekularizam isplovljava kao tema u Zap.Evropi, nudeći neke elemente Evropske situiacije. «Generalna laž je da je Evropa bila «tvrdo društvo» i da je ostalom delu sveta bilo potrebno vreme da je sustigne.Ono što se treba zapitati je zašto bi Evropa bila izuzetak. Ali, analizirajući izuzetak Amerike, bar u kontekstu religije, Evropski izuzetak joj se može prisvojiti» (Martin, 1996:35). Zbog osobenosti situacije u SAD fokusiraćemo se samo na Evropu. U slučaju Evrope, videli smo da je stagnacija religije manje zabeležena u Severnim zemljama u odnosu na Nordijske zemlje. U bivšim zemljama, religijski uticaj je bio mnogo snažniji, poverenje u crkvu neuporedivo jače, a ljudi su verovali na stari, tradicionalan hrišćanski način. Vremenom je došlo do promena u gledištima. Seme individualizma je mnogo ranije manifestovano u protestantizmu. Za razliku od katoličanstva, protestantizam ističe individuu, a sama crkva ima manju ulogu u smislu povezivanja vernika i Boga. Katolička crkva sa svojom širokom, dogmatskom i kolektivnom verom, stavlja akcenat upravo na kolektivni identitet (Jagodzinski & Dobbelaere 1995:81). Ove razlike izmedju katolika i protestanata liče na sever-jug odnos.Severne protestanstke zemlje su više sekularizovane od južnih katoličkih zemalja.

6

Ove činjenice vode do formulacije prve hipoteze u ovom radu empirijski testirane. Ona se vezuje za različite stepene sekularizacije i njene povezanosti sa ostalim domenima socijalnog života. H1. Što je veći stepen sekularizacije, manji je uticaj religioznih vrednosti na vrednosti

ostalih domena društva. Usled različitog kretanja i razvoja privatnih društvenih sfera, za očekivati je da je uticaj religije i dalje preovlađujući u privatnoj, a ne u društvenoj sferi. Društvena sfera je po mnogo čemu karakteristična- efikasnost, efektivnost, cost-benefits analiza i slično. Ova sfera baš sa svojim pravilima, normama, stavovima i politikom nije pogodno tle za uticaj religije. To se ne bi moglo reći za privatni sektor, u kome imamo snažan uticaj religije na porodicu, posao, život, rođenje deteta itd. u modernom društvu. Po Luckmann-u privatni sektor «je moderna ćelija koja može biti podržana pomoću preživelih formi religioznih institucija» (Luckmann, 1967:113). «Religija je, više-manje, bazirana na uticaju na porodični život ili, drugačije rečeno, na materiju vezanu za međuljudske odnose, lične kontakte, udvaranje, druženje, komšijske odnose i slično» (Wilson, 1976:6). U većini zemalja crkva se ne meša direktno u politiku, ali se zato vode oštre debate na teme vezane za moralne kodekse tipa abortus, homeseksualnost, eutanazije, porodičnog života itd. Može se poći od stanovišta da je religija izgubila uticaj na politiku, ali se u privatnoj sferi koliko-toliko zadržala. Bellah je napisao: «crkva ima puno toga da kaže o ličnom moralu; ali malo toga o socijalnim postavkama» (Bellah et al. 1986:231). Odavde možemo preuzeti stav da će uticaj religije uvek biti jači u privatnom nego u javnom sektoru. Naučno je pokazano da je i danas religija važna i utiče na stavove, norme i vrednosti u oblasti porodičnog života, ali i da je njen uticaj znatno manji na stavove, norme i vrednosti u javnoj sferi (npr.ekonomiji i politici).U domenu porodice religija kreira sistem vrednosti, izbor bračnog partnera, veličinu porodice, reguliše seksualne stavove, stavove u pogledu srodstva i sl. Sve to još jednom potvrđuje izuzetno jak uticaj na privatnu sferu života. Upoređujući religijski uticaj na porodični život i religijski utivcaj na javni život razlike su sve uočljivije, ali postoje i izuzeci. To je npr. slučaj uticaja religije na pitanja vezana za diskriminaciju. Dokazano je da ovo može biti okarakterisano nedovoljnom validnošću spoljnih mera. Spoljna skala može biti «markirana, najčešće nenamerno, individualnim razlikama u mnogim prožimajućim ličnim ili spoznajnim karakteristikama, sa religijom kao sprovodnikom manifestacija ovih poteza» (Kirkpatrick & Hood, 1990:454). Zaključak da religija ima manji uticaj na ponašanje u društvenoj sferi što npr. može biti gledano sa aspekta politike, po kojoj su religija i njen rascep skoro i nevažni za politiku i ponašanje glasača, tako da je medjuzavisnost politike i religije uzajamno uslovljena. Zanimljiv je i odnos religije i radne vrednosti. Na ovom polju mnoga istraživanja ukazuju da je religija irelevantan činilac u radnom iskustvu. Uvek se sugerisalo da odsutnost iz drugih institucija izaziva nekorektnost ustanovljenog sistema vrednosti i takođe izgleda

7

da kompanije koje povećavaju služenje kao ulogu i osećaju potrebu za ličnim napredovanjem. U ovoj oblasti rada usmerenost izazivača može se okrenuti od religijskog uticaja prema radnom raspoloženju, tj. da se rad oseti kao «religioznost» (u Veberovoj tezi). Suština je u razdvajanju uticaja religije na privatne i društvene oblasti. Uticaj religije je generalno jači u privatnoj oblasti nego u društvenoj. U savremenom kontekstu rečeno: «religija vlada više privatnim nego društvenim kraljevstvom» (Tamney & Johnson, 1985:361). Mi ovde istražujemo uticaj religije i na jednu i na drugu oblast i testiraćemo ove hipoteze o različitom uticaju na privatnu i društvenu sferu života. Ovo možemo nazvati hipotezom lišavanja. H2. Uticaj religijskih vrednosti na vrednosti u privatnoj sferi će biti veći nego njihov

uticaj na društvenu sferu u zemljama koje su više sekularizovane. Ovde se uzima u obzir korespodencija između dve različite mere sekularizma: opšti, generalni nivo religijskog verovanja i crkvenog uticaja s jedne strane i uticaja religije na druge socijalne sfere, s druge strane. Obe iznete hipoteze su se bazirale na podacima zemalja s različitim stepenom sekularizacije. Otkako je sekularizacija sa sobom donela mnoge dinamične procese i promene, strateška analiza je dobila na značaju. Bitno je svakako i sagledavanje ovih promena kroz vreme. Vremenska (istorijska) distanca u ovim istraživanjima limitirana je na devetogodišnji interval (1981-1990) i s tim u vezi sledi i sledeća hipoteza: H3. Što je društvo više zahvaćeno sekularizacijom u određenom vremenskom periodu,

veće je opadanje uticaja religijskih vrednosti na vrednost ostalih sfera. Otkada je religija počela da gubi na uticaju, vrednosti u privatnoj i javnoj sferi nisu stagnirale, naprotiv, menjale su se. Odatle sledi i četvrta hipoteza: H4. Što je veće opadanje uticaja religije na društvo, veće je menjanje unutar samih

vrednosti privatne i društvene sfere.

3. PODACI I METODE Hipoteze su bile proveravane korišćenjem podataka EVS-a. EVS su bile sprovedene u gotovo svim Evropskim zemljama kao i u SAD i u Kanadi (vidi npr. Ester et al. , 1994). Ispitivači su otkrili brojna usmerenja u različitim segmentima života: religija i moral, rad i slobodno vreme, društvo i politika, porodica i brak, seksualnost i obrazovanje. U svakom od ovih segmenata različite skale i dimenzije bile su napravljene tako da pokažu svaki stepen orjentacije (Halman and Vloet, 1994). Za potrebe naše analize mi smo izabrali različita usmerenja u sferi javnog života: npr.politika i rad i u sferi privatnog života npr. porodica. Korišćena su sledeća merila.

8

U domenu religije izabrana su tri merila: lična religioznost, pravovernost i adekvatnost crkve. Lična religioznost je merilo koje odgovara na pitanja o religioznom samoopredeljenju, subjektivnoj važnosti koje za nekoga ima vera u Boga, da li neko ima slobode i snage u religiji ili ne, i učestalost trenutaka molitve. Pravovernost je merilo koje se sastoji od osam stavova verovanja u Boga, dušu, greh, život posle smrti, raj, đavola i pakao. Adekvatnost crkve je merilo koje odgovara na pitanja o tome da li crkva daje zadovoljavajuće odgovore ili ne na probleme ljudskog morala, porodice i duhovnosti. U sferi privatnog života mi smo izabrali tri usmerenja koja oslikavaju porodični život: tradicionalni obrazac porodice, tradicionalni odnos roditelj dete i konformizam. Tradicionalni obrazac porodice je merilo koje govori o potrebi dece za majkom i ocem da bi odrasla srećna i osuđuje žene koje žele da budu samohrane majke. Tradicionalni odnos roditelj-dete govori o dva aspekta: o obavezi dece da vole i poštuju svoje roditelje, kao i o tome da su roditelji dužni da čine najbolje za svoju decu, čak i na svoju sopstvenu štetu. Konformizam razmatra šest pitanja o važnosti učenja dece lepom ponašanju, zavisnosti, nemaštovitosti, opredeljenju, religioznoj veri i poslušnosti. U domenu političkog života prisutno je mnoštvo različitih usmerenja. Mi smo izabrali tri merila iz društveno-političkog života: učešće u politici, levičarsko-desničarska orjentacija i materijalističko-postmaterijalistička shvatanja. Učešće u političkom životu izraženo učestvovanjem ili nameravanjem da se učestvuje u političkim aktivnostima kao što su: potpisivanje peticija, bojkoti, zakoniti protesti, neoficijelni štrajkovi i zauzimanje zgrada. Sve ovo ne izražava samo izglede stvarne akcije, već takođe i nezvanične aspekte protestnog ponašanja i kombinovanje ovih pokazatelja, koji se često nazivaju protestni potencijal (Evans i Hildebrandt, 1979:554). Levičarstvo-desničarstvo je je dobro poznat i često korišćen koncept za identifikovanje i klasifikaciju političkih stavova i političkih i društvenih ideja i mišljenja ljudi. Šema levica-desnica može se sagledati kao mehanizam za umanjivanje složenosti, koji prvenstveno služi da zaštiti funkcionalnu orjentaciju pojedinca i funkciju komunikacije sa političkim sistemom (Fuchs and Klingemann, 1990:205). Često korišćen pokazatelj levičarstva i desničarstva traži od ispitanika da sami sebe rangiraju na skali od levo (=1) do desno (=10). Kao pokazatelj često je korišćen u EVS. Postmaterijalizam iskazan je kratkom Inglehart-ovom (1977,1990) devizom održavanja reda u naciji, davanja ljudima većeg učešća u važnim odlukama vlade, borba za sniženje cena i zaštita slobode govora. U domenu rada EVS-a razlikuje tri dimenzije (Zanders, 1994) koje će biti korišćene u našim analizama: lično usavršavanje, konfor i materijalni uslovi. Lično usavršavanje je pokazatelj usvajanja radnih kvaliteta kao što su inicijativnost, odgovornost, postizanje cilja, korišćenje ličnih spodobnosti, interesovanje za posao. Kvalitet konfornosti nije mnogo prisutan, a ogleda se odmorima, slobodnim satima i poštovanju posla od strane ljudi. Materijalni uslovi ukazuju na radne karekteristike kao što su dobra plata i dobra zaštita na radu. Do skoro se nismo mnogo interesovali za dvosmerne odnose (između dve pojedinačne orjentacije) a više u odnosima između domena vrednosti (društvena sfera života), mi smo konstruisali skale za svaki domen koristeći faktor analize, odnosno orjentacije u svakom

9

domenu. Interpretacija značenja vrednosti dokazuje njena obeležja, a i očiglednu prirodu svake poddimenzije koja postoji za svaki faktor. Prema tome najviši nivo lične religioznosti, pravovernosti i adekvatnosti crkve, daje generalno najviši religiozni rezultat. Najviši nivo tradicionalnih porodičnih odnosa (tradicionalni ili propisani), odnosi roditelj-dete i konformizam daju najviši rezultat tredicionalnih porodičnih vrednosti. Na isti način najviši nivo post-materijalizma, najviši nivo sklonosti protestima i veće levičarstvo na skali levica-desnica, daje viši nivo rezultata političkog individualizma. Konačno, više konfora od presudne je važnosti u poslu, više materijalnih uslova izgleda da je važan poslovni atribut, i veliki broj ljudi doživljava materijalne uslove kao veoma važne u poslu, i daje viši nivo rezultata u poslovnoj dimenziji. Aktuelni odnosi između domena religije i drugih životnih sfera su određeni modelom strukturalnog izjadnačenja koji je prisutan u LISREL. Modeli koji su bili proveravani su prilično jednostavni i ispravni. Istraživali smo odnose između domena religije sa jedne strane i posla, politike i poroice sa druge. Skoro da smo se samo interesovali o odnosima između domena religije i društvene i privatne sfere, ali nismo brinuli o uzajamnim relacijama između domena politike, sfere rada i privatnog domena. U figuri 1 model je prikazan grafički. Analize su sprovedene u pet zemalja različitog stepena sekularizacije. Generalni nivo sekularizacije može biti određen merilima religioznosti, pravovernosti i crkvene adekvatnosti. Viši rezultati u ovoj orjentaciji daju niži nivo generalne sekularizacije. U tabeli 1 ovi rezultati su prikazani na nizu od 15 zemalja koje su učestvovale u EVS-a.

Figura 1. Uobičajeni model

10

Tabela 1. Klasifikacija svake religijske promenljivosti i krajnjih prosečnih rezultata EVS 1990 religioznost ortodoksija adekvatnost prosek SAD 1 2 1 1.33 Sev.Irska 4 1 2 2.33 Italija 2 5 4 3.67 Irska 3 3 6 4.00 Kanada 5 4 3 4.00 Španija 7 8 5 6.67 Z.Nemačka 8 9 8 8.33 Vel.Britanija 9 6 11 8.67 Island 6 7 13 8.67 Belgija 10 12 7 9.67 Holandija 11 10 9 10.00 Norveška 12 11 10 11.00 Francuska 13 13 12 12.67 Švedska 14 14 14 14.00 Danska 15 15 15 15.00 Za potrebe naših analiza izabrali smo Švedsku i Holandiju kao primer najviše sekularizovanih zemalja, Irsku kao dosta manje sekularizovanu zemlju, Španiju i Zap.Nemačku kao zemlje u središtu opšte sekularizacije. U izrazu strukture religijskih karakteristika možemo izdvojiti dve katoličke zemlje, dve zemlje sa izmešanim religijskim tradicijama i jednu protestantsku zemlju.

4 REZULTATI Pre svega, moramo razmatrati vezu između religioznosti na jednoj strani i orjentacije na ostale sfere života: politiku, porodicu, posao na drugoj strani. LISREL model zapravo procenjuje efekte religioznosti označene pomoću tri mere religije i oblasti politike porodice i posla. Ova područja su prikazana pomoću odnosnih mera. Ne možemo odrediti jednakost uticaja, kao što bismo dostigli u multi-grupnim komparacijama. Moramo analizirati modele u svakoj zemlji zasebno. Tabela 2 prikazuje rezultate LISREL analize. Nestandardni koeficijenti omogućavaju nam da testiramo hipoteze da je više sekularizovana zemlja slabić jer potiskuje religiju na druge oblasti. Kao što smo očekivali u više religioznim zemljama jači je uticaj religije na privatnu sferu. Delovanje religije na porodične vrednosti je jače u Irskoj (najmanje sekularizovana zemlja), a slabije u Švedskoj i Holandiji (najviše sekularizovane zemlje).

11

U slučaju politike hipoteze ne mogu biti potkrepljene u potpunosti pomoću analize. Uticaj je jak u Španiji i Irskoj, ali i u Holandiji. Uticaj religije na korisnost posla je neznatno mali u svim zemljama. Tabela 2. Nestandardni efekti religije na porodicu, politiku i rad, obostrano

potiranje Stepen sekularizacije Veličine u društvenim sferama Porodica Politika Posao Irska .16* -.11* .00 Španija .10* -.14* .00 Zap.Nemačka .10* -.07* -.02* Holandija .09* -.11* .01 Švedska .05* -.03* .01 *:p. .05 Prema tome,ukoliko uticaj religije na privatnu sferu ima važnost,prva hipoteza može biti potvrđena.Religija ima tih uticaj na vrednosti u privatnom domenu ali ne i na veličine javnog domena odnosno na politiku i posao.Rezultati pokazuju da jedino u Zap. Nemačkoj religija ima značajan uticaj na sva tri domena.U Španiji,Holandiji,Švedskoj i Irskoj postoje samo značajni efekti religije naročito na porodicu i u manjem stepenu na politiku.U njima teško opstaju bilo koji značajni odnosi između svih religioznosti i u oblasti rada.Najveći efekat je pronađen u Zap.Nemačkoj.Slični su rezultati za Zap.Nemačku prezentovani od strane Lindseth-a i Listhaug-a(1994:94-95).Prema tome, poređenjem uticaja religioznosti na privatan i politčki domen,efekat religije na posao je teško opisno iskazati.Religija i posao istupaju da budu totalno odvojeni u svim zemljama. Tabela 3. Standardni efekti religije na porodicu, politiku i posao,obostrano

potiranje Stepen sekularizacije Veličine u društvenim sferama Porodica Politika Posao Irska .86* -.69* -.01 Španija .83* -.78* .01 Zap.Nemačka .69* -.48* -.13* Holandija .70* -.62* .06 Švedska .42* -.27* .03 *:p. .05 U poređenju sa radom, efekat religije na politiku je mnogo jači u svim zemljama ovde istraživanim, standardni koeficijenti rangirani su od -.27 u Švedskoj do -.78 u Španiji. U svakom slučaju uticaj religije na porodicu je jači, što je potvrdilo naša očekivanja.

12

Koeficijanti su rangirani od .42 u Švedskoj do .86 u Irskoj. Čak u više sekularizovanim zemljama poput Švedske i Holandije može biti zapaženo da je religija bliže povezana sa vrednostima u privatnoj sferi, ali takođe i u političkom domenu. U suštini uticaj religije pokazuje se vidljivije u privatnom domenu. Druga hipoteza može upravo biti dokazana našim radom. U svakom slučaju jak uticaj religije na političku sferu opovrgava mišljenje da religija nije važna u javnom sektoru. Ukratko, hipoteza lišavanja može biti parcijalno dokazana i delimično opovrgnuta našim podacima. Sa ciljem da testira mnogo dinamičnije hipoteze (H3 i H4) na sekularizaciju, pet zemalja je klasifikovano prema brzini opšteg pada u religioznosti uopšte.Takva klasifikacija je dobijena rangiranjem pet zemalja zasnovanom na promenama između 1981 i 1990 u tri religiozna merila. Rezultai su prikazani u Tabeli 4. Tabela 4. Promene u sekularizaciji tokom vremena, prvo obarčunskih

jednakosti 1990-1981 (negativne vrednosti označavaju opadanje sekularizacije), drugo obračun jednakosti rangiranih za 15 zemalja

Religioznost Ortodoksija Kompetentnost Prosek Španija .054 4 -.145 14 .067 1 6.33 Švedska -.099 8 -.050 9 -.158 6 7.67 Z.Nemačka -.047 6 -.062 11 -.184 9 8.67 Irska -.068 7 -.024 6 -.436 15 9.33 Holandija -.20313 -.074 12 -.091 4 9.67 Religiozno opadanje je najprimetnije u Holandiji i Irskoj u suprotnom poređenju sa Španijom i Švedskom. Prema hipotezi 3 uticaj religije na ostale domene je izazvalo najveći pad u prve dve pomenute zemlje, a najmanje u druge dve pomenute zemlje. Predviđanje je testirano oslanjanjem na LISREL multi-grupnu komparaciju za svaku zemlju posebno. Korelacije između indikatora i odnosnih skrivenih varijabli (religija,politika,porodica i posao) je bila jednaka u obe zemlje. Procenjeni efekat religije na domene politike, porodice i posla mogu biti poređeni tokom vremena, a podaci su prikazani u tabeli 5. Promene u vezi između veličina u religijskom domenu i veličina u ostalim domenima društvenog života su teško opisno određivane, ali one nisu uvek u predviđenoj poziciji. U Španiji veza između religije i porodice opada, kao i odnos između religije i politike. U Švedskoj su religija i porodica čvrsto povezane, dok u Zap. Nemačkoj, Irskoj i Holandiji veze imaju neznatno povećanje.

13

Tabela 5. Nestandardni efekti religije na porodicu, politiku i rad, obostrano potiranje , EVS 1981 i 1990

Vrednosti u društvenim sferama Brzina Porodica Politika Rad sekularizacije 81 90 81 90 81 90 Španija .12* .09* -.17* -.14* -.02* .00 Švedska .04* .04* -.04* -.04* -.04* .01 Zap.Nemačka .09* .10* -.09* -.08* -.03* -.02* Irska .13* .16* -.11* -.10* .00 .00 Holandija .07* .08* -.11* -.12* -.01* .01 *:p. .05 Hipoteza lišavanja se može na taj način potvrditi u ovim zemljama, uticaj religije na politiku opada kao što se i očekivalo. Španija i Švedska pokazuju nepravilnost u ovim zaključcima. Švedska zbog teškoće svake promene, a Španija iz razloga što je razvoj veoma u suprotnosti sa porodičnim tradicijama. U Švedskoj proces sekularizacije nije nastavljen veoma brzo tokom osamdesetih i to se reflektovalo u beznačajno male promene u prikazanom efektu religije kako na privatnu tako i na javnu sferu. Ispitivanje četvrte hipoteze efekta opadanja nivoa religioznosti na promene u ostalim domenima može biti prikazano preko MCA analize sa religioznošću uopšte kao kovarijantom. Tabela 6 sumira podatke ovih analiza. Kao što je jasno iz ovih rezultata da se prikazane promene mogu videti u domenu posla kao i u privatnoj sferi. Iako promene mogu biti saopštene one pokazuju da se stvarne promene gube tokom vremena i one retko mogu prikazati snižavanje nivoa religioznosti. Izuzetak od ovih opštih zaključaka može se pronaći u Nemačkoj i Irskoj, iako se ovde promene tokom vremena teško opisno izražavaju. U Holandiji opadajuća povezanost u tradicionalnom pogledu na porodicu je neobjektivno uslovljena padom religioznosti. U Irskoj uvodjenje kontrolne varijable religioznosti uopšte izaziva širenje jaza između preovladavajuće orjentacije prema porodičnom životu u 1981 i 1990. Ranije smo zaključili da religija u Holandiji ima takođe uticaj i na domen politike. Ovo se takođe pokazuje i kroz MCA analize. Efekat vremena obara religioznost uopšte kao uvodnu promenljivu.

14

Tabela 6. Odstupanje od prosečnih veličina (faktor prosečne veličine =0)

Irska Španija

Z.Nemačka

Holandija

Švedska

81 90 81 90 81 90 81 90 81 90

Politika -.23

.23

-.23

.27

-.24

.18

-.20

.21

-.07

.07

Podešeno -.20 .20 -.22 .26 -.23

.17

-.17 .16 -.05 .05

eta-beta .23 .20 .25 .24 .21

.20

.21 .17 .07 .06

Porodica .00 .00 -.04 .04 .12 -.10 .09 -.06 -.02 .02

Podešeno -.05 .06 -.04 .04 .11 -.09 .02 -.02 -.04 .04

eta-beta .00 .06 .04 .04 .11 .10 .07 .02 .02 .04

Rad -.11 .13 .03 -.03 .06 -.03 -.19 .19 -.29 .27

Podešeno -.11 .13 .03 -.03 .06 -.04 -.19 .19 -.28 .26

eta-beta .12 .12 .03 .03 .04 .05 .19 .19 .28 .27

Dakle u Holandiji promena u političkom domenu može biti delimično svojstvo opadajućeg nivoa u Opštoj religioznosti. U ostalim zemljama promene u političkoj orjentaciji ne mogu se odrediti na osnovu promena u religijskom domenu. Generalno se može zaključiti da promene u privatnoj i javnoj sferi ne mogu biti okarakterisane opadajućim nivoom religioznosti.

5 DISKUSIJA U ovom članku mi smo istraživali uticaj religije na javnu i privatnu sferu, koristeći podatke iz ispitivanja EVS od 1981-1990. Glavna ideja sadržala se u različitom razvoju pod religioznim uticajem u privatnom i društvenom sektoru. Mi smo pretpostavili da bi uticaj religioznosti na vrednosti u privatnoj sferi morao biti jači u poređenju sa uticajem na vrednosti u društvenoj sferi. Ova hipoteza bila je zasnovana na podacima. Religiozna orjentacija mora biti sadržajnije povezana sa srodnijom sferom privatnog, porodičnog života nego sa javnom, političkom ili sferom rada, nezavisno od stepena sekularizacije u zemljama obuhvaćenim studijom. Hipoteza da u više sekularizovanim zamljama religija ne utiče ni na šta nije mogla biti dokazana. Zato se pokazala istinitom pretpostavka da je

15

samo u najmanje sekularizovanim zemljama uticaj religije zaista nemerljiv, dok u zemljama sa osrednjim nivoom sekularizacije uticaj religije je ograničen samo na privatan domen. Hipoteza da u zemljama gde sekularizacija napreduje brže uticaj religije na druge domene više opada nego u zemljama gde sekularizacija napreduje nešto sporije, nije mogla biti dokazana. Posmatrane promene vrednosti u društvenoj kao i u privatnoj sferi ne mogu biti objašnjene promenom nivoa religioznosti. Više aspekata našeg istraživanja zahtevalo je kritičku procenu. U našim zaključcima između ostalog mogli bismo naći da su lažni i zaraženi drugim faktorima osim onih koje smo razmatrali ovde: odnos između društvene i lične sfere, metode analiziranja podataka i kratak životni vek podataka usled prirode EVS. Rezultat pokazuje da se odnos između religije i porodice menja drugačije od odnosa između religije, politike i rada. U svakom slučaju , dobro je poznato iz psiho-socioloških studija o vrednostima i veličinama da odnos između vrednosti, veličine i ponašanja zavise od mnoštva različitih faktora. Neke vrste ljudskog ponašanja u pravom smislu su bolje predodređene od nekih drugih vrsta ponašanja, bez obzira na vrednosti ili značaj domena obuhvaćenog studijom sadržanog u porodici ili politici. Jedan od pokazatelja koji smo koristili za domen političkog života bio je postmaterijalizam. Moglo bi se prihvatiti da takođe dimenzija materijalizam- postmaterijalizam iz radne definicije suštine javnog mnenja, dimenzija koja je u teoriji takođe povezana sa stavovima u privatnoj sferi, kao što su partnerski odnos, seksualnost itd. (Inglehart, 1990). Takođe bi se moglo prihvatiti da neki od pokazatelja za društveni sektor, u teoriji takođe mogu poslužiti i za privatni sektor. Time bi se takođe mogli objasniti pokazatelji u rezultatima LISREL, da bi model mogao biti korišćen za uvodne veze između privatnog i političkog domena. Kao što smo za domen porodice izabrali pokazatelj koji rezimira, npr. porodica kao jedna institucija ili još bolje razmatranje rodbinskih odnosa i odnosa otac-dete. Nije očigledno da neki aspekti potvrđeni u privatnoj sferi konačno ne oslikavaju domen koji smo definisali . Od nekih argumenata relevantnost istraživačke dimenzije kao pokazatelja u privatnoj i društvenoj sferi može biti doveden u pitanje. Izbor između ovih pokazatelja bio je kao i uvek ograničen vrednostima uključenim u EVS. Na kraju, važno je istaći da podaci EVS obuhvataju ograničen period od 1981-1990. U odnosu na velike dugoročne teorije o neprekidnom procesu društvene diferencijacije, period obuhvaćen studijom je zaista od marginalne važnosti. Naši rezultati mogu biti ocenjeni u toj perspektivi. U ovom kontekstu upravo pristigli podaci iz 1999 od EVS-a, biće vredna i interesantna provera krajnjih tendencija iznesenih ovde koje ograničavaju ili ne ograničavaju prethodnu deceniju. Iza gotovo svih kritičkih pristupa našim rezultatima, konačno jedna mogućnost za vođenje budućeg razvoja u političkom sektoru zaslužuje komentar. U vezi sa našim rezultatima, religiozne vrednosti bile su od manjeg značaja za društveni sektor nego za privatni. Procenjujući da će religioznost nastaviti da opada religiozni uticaj na društveni

16

sektor biće sve manji dok će se povećavanje političkog individualizma nastaviti, i to će uticati na druge vrednosti u društvenom sektoru koje će rasti, jer je to usaglašeno sa budućim i prošlim stabilizirajućim uticajem na političkoj areni izazvanih religioznim orjentacijama koje će opadati. U komparativnim studijama EVS-a na vrednost profila u katoličkim i protestanstkim zemljama mogu se izvući slični zaključci. Umešanost religije bila je više u vezi sa prethodnicom savremenih političkih sistema, nego sa njihovom obnovom ili promenom (Petterson, 1996). Dajući predviđanja iz naših teoretskih analiza, podjednako je usaglašavanje rasta opadajućih delova populacije koja prihvata neki religiozni sistem vrednosti opisan ovde, može biti lakše mobilisano za konzervativne proteste protiv modernizacije odnosa između privatne porodične sfere, nego što će podržati različite oblike modernizacije u javnosti. To može biti shvaćeno kao da naši rezultati predviđaju religioznu nesavremenost političkog sistema prvenstveno u smislu veze sa politikom porodice.

17

Beleške

1. Korelacija između religije i tri različita domena je jednaka za standardne koeficijente. Rezultat nije isti kada ga uporedimo sa modelom gde postoji pretpostavljena veza između relligije i tri domena.

2. Ocena LISREL modela iz 1990

.2 p df gfi agfi Irska 257.23 0.0 51 .95 .92 Španija 241.90 0.0 51 .97 .95 Nemačka 500.98 0.0 51 .93 .90 Holandija 518.24 0.0 51 .90 .85 Švedska 253.50 0.0 51 .95 .92

Neka bude zabeleženo da model može biti izabran uvođenjem relacije između oblasti porodice i politike, koja se može zasnivati na proceni direktnih efekata između ova dva područja, ili na bazi procene korelacije između grešaka. Međutim zbog ograničenog cilja ovog rada mi nismo zainteresovani za ovu povezanost.

18

REFERENCE Bellah, R.N., R.Madsen, W.M.Sulliva, A.Swidler and S.M. Tipton (1986). Habits of the

Heart. New York:Perential Library, Harper&Row. Berger,P.L. (1969). The Sacred Conopy.Elements of a Sociological Theory of Religion.

Garden City:Doubleday&Company Colomy, P. (1990). «Revisions and Progress in Differentiation Theory». In:J.F.Alexander

and P.Colomy (eds.), Differentation Theory and Social Change. New York: Columbia University Press, p.465-496.

Davidson , J.C. and D.P. Caddell (1994). «Religion and the Meaning of Work». Journal for the Scientific Study of Religion 33:135-147.

Dobbelaere, K. (1985). «Secularization Theories nad sociological Paradigms: a reformulation of the Private-Public Dichotomy and the Problem of Societal Integration». Sociological Analysis 46:377-387.

Dobbelaere, K. (1993). «Church Involvement and Secularization: Making Sense of the European Case». In: E.Barker, J.A.Beckford and K.Dobbelaere (eds.), Secularization, Rationalism and Sectarism. Oxford:Clarendon Press,p.19-36.

Eisenstadt, S.N. (1970). «Social Change and Development». In: S.N.Eisenstadt (ed.), Reading in a Social Evolution and Development. Oxford:Pergamon Press, p.3-33.

Ellison, C. and D. Sherkat (1993). «Obedience and Autonomy:Religion and Parental Values Reconsidered». Journal for the Scientific Study od Religion 32:313-329

Ester,P.,L.Halman and R.de Moor (eds.) (1994). The Individualizing Society. Tilburg:Tilburg University Press.

Evans, S. and K.Hildebrandt (1979). «Technical Appendix»: In: S.Barnes, M. Kasse et al. (eds.), Political Action: Mass Participation in Five Western Democracies. Beverly Hills:sage,p.537-592.

Fenn, R.K. (1972). «Toward a New Sociology of Religion». Journal for the Scientific Study of Religion 11:16-32.

Fuchs, D. and H.D. Klingemann (1990). «The Left-Right Schema». In: M.K.Jennings and J.W. van Deth et al. (eds.), Continuities in Political Action. Berlin: Walter de Gruyter, p. 203-234.

Greeley, A. (1985). Unsecular Man. The Persistenceof Religion. New York:Schocken Books.

Gustafsson, G. (1994). «Religious Change in Five Scandinavian Countries, 1930-1980». In: T.Pettersson and O.Riis (eds.), Scandinavian Values.Religion and Morality in Nordic Countries. Upssala:Acta Universitatis Upsaliensis, p.11-58.

Halman, L. and R. de Moor (1994). «religion, Churches and Moral Values». In: P.Ester,L.Halman and R.de Moor (eds.), the Individualizing Society. Value Change in Europe and North America. Tilburg:Tilburg University Press, p.37-65.

Halman, L. andT.Pettersson (1996). Morality and Religion: A Weakend Relationship?. Tilburg:WORC.

Halman,L. and A. Vloet (1994). Measuring and Comparing Values in 16 Countries of the Western World. Tilburg: WORC.

19

Harding,S. and F. Hikspoors (1995). «New Work Values». Internatinal Social Science Journal 145:441-456.

Herberg, W. (1995). Protestant, Catholic, Jew. City Garden, NY:Anchor Inglehart, R. (1977). The Silent Revolution. Princeton:Princeton University Press. Inglehart, R. (1990). Culture Shift in Advenced Industrial Society. Princeton:Princeton

University Press. Jagodzinski, W. and K. Dobbelaere (1995). «Secularization and Church Religiosity». In:

J.van Deth and E: Scarbrough (eds.), The Imapct of Values. Oxford:Oxford University Press, p.76-119.

Jagodzinski, W. (1996). «the Tranformation of the Religious Cleavage in West European Party Systems». Paper presented at the 13th Nordic Conference in Sociology of Religion Religion and Politics, Lund, August 15-18.

Kirkpatrick, L. and R.Hood (1990). «Intrinsic-Extrinsic Religious Tradition. The Boon or Bane of Contemporary Psihology of Religion?». Journal for the Scientific Study of Religion 29:442-462.

Lane,J.E. and S.O. Ersson (1996). European Politics. London:Sage. Lenski, G. (1961). The religious Factor. New York:Doubleday&Company. Lindseth, O.H. and O Lishthaug (1994). «Religion and Work Values in the 1990s:A

Comparative Study of Western Europe and North America». In: T. Pettersson and O.Riis (eds.), Scandinavian Values. Religion and Morality in the Nordic Countries. Upssala:Acta Universitatis Upsaliensis, p.58-89.

Luckmann, T. (1967). The Invisible Religion. London:MacMillan. Martin, D. (1996). «Religion, Secalarization, and Post-Modernity: Lessons from the Latin

American Case». In: P.Repstad (ed.), Religion and Modernity.Modes of Co- existence. Oslo:Scandinavian University Press, p.35-44.

McGuire, M.B. (1981). Religion.The Social Context.Belmont:Wadsworth. Münch, R. (1990). «differentiation, Rationalization, Interpretation: the Emergence od

Modern Society». In: J.F.Alexander and P.Colomby (eds.), Differentation Theory and Social Change. New York: Columbia University Press, p.441-464.

Parsons, T. (1973). «A Funcional Theory of Change». In: E.Etziony-Halavy and A. Etziony (eds.), Social Change. New York:Basic Books, p.72-86.

Pettersson, T. (1996). Contemporary Catholic and Protestant Value Priorities. A Generational Perspective on Religious, Moral and Political Values among the Mass Publics in Catholic and Protestant Countries. Paper presented at the Conference youth and Religion in Changing Europe, Trento University, Trento, October 11-12.

Riis, O. (1994). «Patterns of Secularization in Scandinavia». In:T.Pettersson and O. Riis (eds.), Scandinavian Values. Religion and Morality in the Nordic Countries. Upssala:Acta Universitatis Upsaliensis, p.99-128.

Smelser, N.J. (1973). «Toward a Theory of Modernization». In:E. Etziony-Halevy and A.Etzioni (eds.), Social Change. New York: Basic Books, p.268-284.

Stark, R. and L.Iannaconne (1992). «Sociology of Religion». In: E.Borgatta and M. Borgatta (eds.), Encyclopedia of Sociology, vol.4, New York: MacMillan, p.2029- 2037.

Tamney, J.B. and S.D. Johnson (1985). «Consequential Religiosity in Modern Society». Review of Religious Research 26:360-378.

20

Tilly, C. (1984). Big Structures, Large Processes, Huge Comparisons. New York: Russell Sage Foundation.

Waters, M. (1994.). Modern Sociological Theory. London:Sage. Wilson, B. (1976). Contemporary Transformations of Religion. London:Oxford

University Press. Wilson, B. (1982). Religion in Sociological Perspective. Oxford:Oxford University Press. Wilson, B. (1996). «Religious Tolerantion, Pluralism and Privatization». In: P.Repstad

(ed.), Religion and Modernity.Modes of Co-existence. Oslo:Scandinavian University Press, p.11-34.

Zanders, H. (1994.). «Changing Work Values». In: P.Ester, L.Halman and Ruud de Moor (eds.), The Individualzing Society. Value Change in Europe and North America. Tilburg:Tilburg University Press, p.129-153.

komentari (0)
nema postavljenih komentara
budi prvi koji ce napisati!
ovo je samo pregled
3 shown on 21 pages
preuzmi dokument