Resenja test-Ispit-Osnovi ekonomije-Ekonomija (1), Ispiti' predlog Ekonomija. Evropski Univerzitet (EU)
justjump
justjump

Resenja test-Ispit-Osnovi ekonomije-Ekonomija (1), Ispiti' predlog Ekonomija. Evropski Univerzitet (EU)

20 str.
16broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%od2broj ocena
Opis
resenja testa,Ispit,Osnovi ekonomije,Ekonomija,ispit iz osnova ekonomije, pismeni ispit iz osnova ekonomije, test iz osnova ekonomija
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 20
ovo je samo pregled
3 prikazano na 20 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 20 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 20 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 20 str.
preuzmi dokument
I test iz Osnova ekonomije

Економски факултет – Београд II-2005-I-1

О с н о в и е к о н о м и ј е I I т е с т - I г р у п а

1. Прометна вредност робе представља

а. материјализовани (апстрактни) људски рад уложен у производњу неке робе; б. својство робе да може да задовољи неку људску потребу (купца); в. квантитативни разменски однос по коме се употребна вредност једне врсте робе размењује за употребну вредност друге врсте робе; г. конкретан људски рад уложен у производњу неке робе.

2. Под претпоставком да је 1 камион (720h) = 40 аутомобила (720h), уколико се продуктивност рада у производњи робе у релативном и еквивалентном облику повећа за 20%

а. вредност робе ће се повећати, а прометна вредност ће се смањити; б. вредност робе ће се повећати и прометна вредност ће се повећати; в. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће се повећати; г. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће остати непромењена.

3. Према графикону при равнотежној цени потрошачев вишак износи 480, а уколико се цена промени са 16 на 20 потрошачев вишак износи 200.

12*80/2=480

8*50/2=200

4. Према графикону равнотежна цена и количина након увођења квоте је

а. P1 i Q1; б. P1 i Q4; в. P2 i Q2; г. P2 i Q3; д. P3 i Q3.

5. Графички илуструјте Пигуов порез и на истом графику одредите његову величину.

Принципи економије, стр. 216. Држава одређује цену загађења тако што уводи Пигуов порез, а крива тражње одређује количину загађења.

број досијеа име и презиме број поена

docsity.com

Економски факултет – Београд II-2005-I-2

6. На конкурентном тржишту, ниједно предузеће не може да утиче на тржишну цену, јер:

а. постоје бројни други продавци који нуде идентичан производ; б. потрошачи имају већи утицај на тржишну цену него произвођачи; в. државна интервенција спречава предузећа да утичу на цене; г. произвођачи се договарају да не мењају цену.

7. Предузеће на конкуретном тржишту има следећу структуру трошкова.

Аутпут 0 1 2 3 4 5 Укупни трошкови 5 10 12 15 24 40

Предузеће ће обуставити производњу

а. уколико цена падне испод 3,33 динара и изаћи са тржишта уколико цена падне испод 5 динара; б. уколико цена падне испод 5 динара и изаћи са тржишта уколико цена падне испод 3,33 динара; в. уколико цена падне испод 7 динара и изаћи са тржишта уколико цена падне испод 10 динара; г. и изаћи са тржишта уколико цена падне испод 5 динара.

Потребно је израчунати AVC. Jeдан од износа AVC ћe управо бити 3,33 и ако је цена испод 3,33 предузеће ће обуставити производњу. Пошто су фиксни трошкови 5 (погледај износ укупних трошкова када је аутпут нула) када предузеће у дугом року не може да покрије фиксне трошкове излази са тржишта.

8. Пример имплицитних трошкова производње би био:

а. приход који би предузетник зарадио радећи за неког другог; б. трошкови сировина неопходних за производњу хлеба у пекари; в. трошкови испоруке предузећа које иначе ретко испоручује робу; г. све горе наведене реченице су тачне.

9. Предузеће које максимизира профит на конкурентском тржишту тренутно производи 100 јединица производа. Његов просечни приход износи 10$, а његови просечни укупни трошкови износе 8$. За ово предузеће можемо рећи да

а. његова крива маргиналног трошка сече криву просечних укупних трошкова на нивоу производње који је мањи од 100 јединица производа; б. његова крива маргиналног трошка сече криву просечних варијабилних трошкова на нивоу производње који је мањи од 100 јединица производа; в. профит износи 200$; г. све горе наведено је тачно.

10. Уз помоћ следећих информација датих у табели израчунајте варијабилне и граничне трошкове и нацртајте криву варијабилног трошка.

Аутпут 0 1 2 3 4 5 6

Укупни трошкови 10 11 13 16 20 25 31

Варијабилни трошкови 0 1 3 6 10 15 21

Маргинални трошкови - 1 2 3 4 5 6

docsity.com

Економски факултет – Београд II-2005-III-1

О с н о в и е к о н о м и ј е I I т е с т - I I г р у п а

1. Вредност робе представља

а. квантитативни разменски однос по коме се употребна вредност једне врсте робе размењује за употребну вредност друге врсте робе; б. својство робе да може да задовољи неку људску потребу (купца); в. конкретан људски рад уложен у производњу неке робе; г. материјализовани (апстрактни) људски рад уложен у производњу неке робе.

2. Под претпоставком да је 1 рачунар (60h) = 12 телевизора (60h), уколико се продуктивност рада у производњи робе у релативном облику смањи за 20%, а у производњи робе у еквивалентном облику повећа за 60%

а. вредност робе ће се повећати, а прометна вредност ће се смањити; б. вредност робе ће се повећати и прометна вредност ће се повећати; в. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће се повећати; г. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће остати непромењена.

3. Према графикону ако се цена смањи са 22 на 16 потрошачев вишак ће се повећати за

а. 120; б. 360; в. 480; г. 600; д. __________.

6*40+3*40

4. Према графикону претпоставимо да држава уведе царину од 1$ на увоз цигарета.

Која количина цигарета је увезена пре увођења царина? 66 Која количина цигарета је увезена након увођења царина? 44

5. Графички илуструјте увођење дозвола за загађење и на истом графику одредите цену и количину загађења.

Ограничење загађења могуће је ограничењем броја дозвола за загађење које се фиксирају на нивоу Q, а крива тражње одређује цену загађења.

Стр. 216., Принципи економије

број досијеа име и презиме број поена

docsity.com

Економски факултет – Београд II-2005-III-2

6. У марту 2000. године једна студија Министарства за пољопривреду је показала да потрошња генетски измењеног грејпфрута побољшава здравље лабораторијских мишева. Као резултат новинске репортаже о томе која је убрзо уследила, тражња за генетски модификованим грејпфрутом се драматично повећала. Узгајивачи су били у стању да се пребаце са производње природног на производњу генетски модификованог грејпфрута без додатних трошкова. Претпоставимо да тржиште грејпфрута испуњава све особине савршено конкурентног тржишта. Као резултат повећане тражње за грејпфрутом, очекивали бисмо на кратак рок

а. да производња грејпфрута буде на ефикасном обиму производње; б. да се повећа цена грејпфрута; в. да укупни трошкови постојећих произвођача грејпфрута морају порасти; г. Сви горе наведени искази су тачни.

7. Предузеће на конкуретном тржишту има следећу структуру трошкова.

Аутпут 0 1 2 3 4 5 Укупни трошкови 5 10 12 15 24 40

Уколико је тржишна цена 4 динара, ово предузеће ће:

а. производити две јединице аутпута у кратком року и изаћи са тржишта у дугом року; б. производити три јединице аутпута у кратком року и изаћи са тржишта у дугом року; в. производити четири јединице аутпута у кратком року и изаћи са тржишта у дугом року; г. обуставити производњу у кратком року.

Потребно је израчунати AVC. Ако је тржишна цена 3 динара видимо да она не покрива ни један износ AVC тако да предузеће мора да обустави производњу у кратком року.

8. Које од наведених трошкова можемо сматрати имплицитним трошковима?

а. трошкови рачуноводствених услуга; б. опортунитетни трошак финансијског капитала кога смо инвестирали у производњу; в. трошкови који настају поштовањем државне регулативе; г. све горе наведене реченице су тачне.

9. Која од следећих реченица најбоље одсликава облик криве укупног трошка приказаног на следећој слици?

а. производња додатног колача је увек скупља од производње претходног колача; б. укупна производња колача опада са додатним јединицама инпута; в. производња додатног колача једнако кошта, без обзира колико је већ колача произведено; г. производња додатног колача постаје све скупља када је број већ произведених колача велики.

10. Уз помоћ следећих информација датих у табели израчунајте варијабилне, фиксне, маргиналне и просечне трошкове и нацртајте криву маргиналног трошка.

Аутпут 0 1 2 3 4 5 6

Укупни трошкови 10 18 22 25 27 30 34

Варијабилни трошкови 0 8 12 15 17 20 24

Фиксни трошкови 10 10 10 10 10 10 10

Маргинални трошкови - 8 4 3 2 3 4

Просечни трошкови - 18 11 8.33 6.

75 6 5.

76

docsity.com

Економски факултет – Београд II-2005-III-3

О с н о в и е к о н о м и ј е I I т е с т - I I I г р у п а

1. Вредност робе одређује

а. друштвено признати рад (рад који се произвођачу признаје на тржишту); б. количина рада који је конкретан произвођач уложио у производњу јединице робе; в. друштвено просечна количина рада уложена у производњу јединице неке робе; г. количина рада која је садржана у еквиваленту.

2. Под претпоставком да је 1 рачунар (60h) = 12 телевизора (60h), уколико се продуктивност рада у производњи робе у релативном облику смањи за 20%, а у производњи робе у еквивалентном облику смањи за 60%

а. вредност робе ће се повећати, а прометна вредност ће се смањити; б. вредност робе ће се повећати и прометна вредност ће се повећати; в. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће се повећати; г. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће остати непромењена.

3. Према графикону при равнотежној цени произвођачев вишак је

а. 480; б. 640; в. 1120; г. 1280; д. _______.

16*80/2=640

4. Одредите на графикону смањење укупног вишка после увођења квота:

а. E'; б. B; в. D+B; г. B+D+E''+F; д. C+F.

5. Претпоставимо да Света поседује светионик, док Лука поседује оближњу луку. Од Светиног светионика имају користи само они бродови који упловљавају у Лукину луку. Који од следећих исказа није тачан?

а. Светин светионик представља приватно добро; б. Света може решити проблем бесплатног корисника уколико Луки наплати цену за коришћење услуга његовог светионика; в. Света може спречити бродове који упловљавају у Лукину луку да имају користи од његовог светионика тако што ће угасити сигнални рефлектор; г. Светин светионик би могли да посматрамо и као заједнички ресурс.

број досијеа име и презиме број поена

docsity.com

Економски факултет – Београд II-2005-III-4

6. Када предузеће на конкурентном тржишту производи 10 јединица аутпута, маргинални приход предузећа износи 8 динара. Колики би био укупан приход предузећа када производи 6 јединица аутпута?

а. 4,80 динара; б. 6,00 динара; в. 48,00 динара; г. 60,00 динара; д. ___________.

7. Конкурентно тржиште се налази у дугорочној равнотежи. Уколико тражња опада, можемо бити сигурни да ће цена:

а. опасти у кратком року. Сва предузећа ће обуставити производњу, а нека од њих ће изаћи са тржишта. Након тога цена ће порасти; б. опасти у кратком року. Ниједно предузеће неће обуставити производњу, а нека од њих ће изаћи са тржишта. Након тога цена ће порасти; в. опасти у кратком року. Сва, нека или ни једно од предузећа ће обуставити производњу, а нека од њих ће изаћи са тржишта. Након тога цена ће порасти.

8. Милован је произвођач пшенице, али он такође проводи један део дана дајући часове гитаре. Захваљујући популарности бенда који је у међувремену формирао, Милован има више студената који би желели да науче да свирају гитару него што он има времена да даје часове, јер мора и да се посвети производњи пшенице. Милован наплаћује 25 евра један час гитаре. Једног лепог пролећног дана он је провео 10 часова у пољу и посејао пшенице у вредности од 130 евра. Милован очекује да ће, из семена које је посејао добити пшенице у вредности од 300 евра. Колико износи укупни трошак дана који је Милован провео у пољу сејући пшеницу?

а. 130 евра; б. 250 евра; в. 300 евра; г. 380 евра; д. ________.

9. Од наведених примера трошкова

(1) сировине које се нуде по цени коју регулише држава; (2) закупнина која се плаћа за фабрику; (3) одржавање машина;

пример фиксних трошкова би био:

а. само (2); б. (1) и (2); в. (2) и (3); г. све горе наведени примери представљају фиксне трошкове.

10. Уз помоћ следећих информација датих у табели израчунајте варијабилне, маргиналне и просечне фиксне трошкове и нацртајте криву просечног фиксног трошка.

Аутпут 0 1 2 3 4 5 6

Укупни трошкови 10 11 13 16 20 25 31

Варијабилни трошкови 0 1 3 6 10 15 21

Маргинални трошкови - 1 2 3 4 5 6

Просечни фиксни трошкови - 10 5

3, 33

2, 5 2

1, 67

docsity.com

Економски факултет – Београд II-2005-IV-1

О с н о в и е к о н о м и ј е I I т е с т - I V г р у п а

1. Роба у релативном облику представља:

а. робу помоћу чије мање или веће количине изражавамо вредност неке друге робе; б. робу чију вредност изражавамо преко мање или веће количине неке друге робе; в. роба чија је вредност одређена преко количине конкретног рада утрошеног за њену производњу; г. роба чија се прометна вредност не мења.

2. Под претпоставком да је 1 ормар (60h) = 15 столица (60h), уколико се продуктивност рада у производњи робе у релативном облику смањи за 20%, а повећа у производњи робе у еквивалентном облику за 25%

а. вредност робе ће се повећати, а прометна вредност ће се смањити; б. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће остати непромењена; в. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће се повећати; г. вредност робе ће се повећати и прометна вредност ће се повећати; д. _________________________________________________________________.

3. Према графикону при равнотежној цени укупан вишак је 1.120, а уколико се цена промени са 16 на 20 укупни вишак је 700.

4. Према графикону претпоставимо да држава уведе царина од 1$ на увоз цигарета.

Приход по основу царине коју присваја држава износи 44, а чист губитак као последицу увођења царине износи 11.

5. Које од следећих добара задовољава атрибуте природног монопола?

а. закрчени путеви без путарина; б. авионски лет који је пребукиран; в. локална кабловска телевизија; г. јавни паркинг.

број досијеа име и презиме број поена

docsity.com

Економски факултет – Београд II-2005-IV-2

6. Када предузеће на конкурентном тржишту оствари 500 динара укупног прихода, маргинални приход предузећа износи 10 динара. Колики износи просечан приход предузећа и колико јединица аутпута је продато?

а. 5 динара и 100 јединица; б. 10 динара и 50 јединица; в. 10 динара и 100 јединица; г. није могуће утврдити одговор на основу понуђених информација.

7. Постоји 500 идентичних предузећа на конкурентном тржишту. Предузећа користе ресурсе који нису ограничени и свако предузеће има следећу структуру трошкова:

Аутпут 0 1 2 3 4 5 Укупни трошкови 5 10 12 15 24 40

Дугорочна крива понуде за ово тржиште је:

а. позитивног нагиба; б. хоризонтална при цени од 3,33 динара; в. хоризонтална при цени од 5 динара; г. хоризонтална при цени од 7 динара.

8. Милован је произвођач пшенице, али он такође проводи један део дана дајући часове гитаре. Захваљујући популарности бенда који је у међувремену формирао, Милован има више студената који би желели да науче да свирају гитару него што он има времена да даје часове, јер мора и да се посвети производњи пшенице. Милован наплаћује 25 евра један час гитаре. Једног лепог пролећног дана он је провео 10 часова у пољу и посејао пшенице у вредности од 130 евра. Милован очекује да ће, из семена које је посејао добити пшенице у вредности од 300 евра. Милованов рачуновођа би израчунао да укупни трошкови сејања пшенице износе:

а. 25 евра; б. 130 евра; в. 300 евра; г. 380 евра; д. _________.

9. Економија обима се дешава када

а. дугорочни просечни трошкови расту са порастом аутпута; б. дугорочни просечни трошкови опадају са порастом аутпута; в. просечни фиксни трошкови опадају; г. просечни фиксни трошкови су константни.

10. Уз помоћ следећих информација датих у табели израчунајте варијабилне, маргиналне и просечне трошкове и нацртајте криву маргиналног трошка.

Аутпут 0 1 2 3 4 5 6

Укупни трошкови 10 18 22 25 27 30 34

Варијабилни трошкови 0 8 12 15 17 20 24

Маргинални трошкови - 8 4 3 2 3 4

Просечни трошкови - 18 11 8.33 6.

75 6 5.

67

docsity.com

Економски факултет – Београд II-2005-V-1

О с н о в и е к о н о м и ј е I I т е с т - V г р у п а

1. Роба у еквивалентном облику представља:

а. робу помоћу чије мање или веће количине изражавамо вредност неке друге робе; б. робу чију вредност изражавамо преко мање или веће количине неке друге робе; в. роба чија је вредност одређена преко количине конкретног рада утрошеног за њену производњу; г. роба чија се прометна вредност не мења.

2. Под претпоставком да је 1 ормар (60h) = 15 столица (60h), уколико се продуктивност рада у производњи робе у релативном облику повећа за 20%, а у производњи робе у еквивалентном облику повећа за 25%

а. вредност робе ће се повећати, а прометна вредност ће се смањити; б. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће остати непромењена; в. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће се повећати; г. вредност робе ће се повећати и прометна вредност ће се повећати; д. ________________________________________________________________.

3. Према графикону претпоставите да се тражња повећа и да се као резултат тога повећа и равнотежна цена на 22, а равнотежна количина на 110. Раст вишка новопридошлих произвођача на тржиште биће

а. 90; б. 210; в. 360; г. 480; д. _______.

4. Према графикону након увођења квота увоз ће бити:

а. Q4- Q1; б. Q3 -Q2; в. Q3 -Q1; г. Q2 -Q1; д. __________.

5. Проблем бесплатног корисника се јавља за свако добро које није

а. ривално; б. приватно добро; в. бесплатно; г. искључиво.

број досијеа име и презиме број поена

docsity.com

Економски факултет – Београд II-2005-V-2

6. Уз помоћ следећих информација датих у табели израчунајте варијабилне, фиксне, маргиналне и просечне трошкове и нацртајте криву просечног трошка.

Аутпут 0 1 2 3 4 5 6

Укупни трошкови 12 22 28 33 40 52 72

Фиксни трошкови 12 12 12 12 12 12 12

Маргинални трошкови - 10 6 5 7 12 20

Просечни трошкови - 22 14 11 10 10.4 12

7. У ситуацији која је приказана на слици (савршено конкурентско тржиште), повећање тржишне понуде са Понуда1 на Понуда2 је највероватније настало због

а. промену структуре трошкова код постојећих предузећа; б. повећање производње код постојећих предузећа на тржишту изнад обима производње Q1; в. улазак нових предузећа на тржиште; г. Сви горе наведени искази су тачни.

8. Милован је произвођач пшенице, али он такође проводи један део дана дајући часове гитаре. Захваљујући популарности бенда који је у међувремену формирао, Милован има више студената који би желели да науче да свирају гитару него што он има времена да даје часове, јер мора и да се посвети производњи пшенице. Милован наплаћује 25 евра један час гитаре. Једног лепог пролећног дана он је провео 10 часова у пољу и посејао пшенице у вредности од 130 евра. Милован очекује да ће, из семена које је посејао добити пшенице у вредности од 300 евра. Милованов рачуноводствени профит износи:

а. – 80 евра; б. 130 евра; в. 170 евра; г. 260 евра; д. ________.

9. На следећој слици уочавамо да предузеће остварује економију обима када се његов обим производње мења

а. од Q1 до Q2; б. од Q2 до Q3; в. од Q3 до Q4; г. од Q4 до Q5.

10. Уколико је постигнуто Парето оптимално стање, то значи

а. да није могуће погоршати положај једног појединца, а да се при томе не погорша положај другог појединца; б. да није могуће побољшати положај једног појединца, а да се при томе не побољша положај другог појединца; в. да није могуће побољшати положај једног појединца, а да се при томе не погорша положај другог појединца; г. да је могуће свим појединцима побољшати положај.

docsity.com

Економски факултет – Београд II-2005-VI -1

О с н о в и е к о н о м и ј е I I т е с т - V I г р у п а

1. Која од следећих тврдњи представља карактеристику прометне вредности као начина изражавања вредности робе:

а. употребна вредност робе у релативном облику служи да изрази вредност робе у еквивалентном облику; б. конкретни рад утрошен у производњу робе у релативном облику служи да изрази апстрактни рад утрошен у

производњи робе у еквивалентном облику; в. приватни рад произвођача робе у релативном облику служи да изрази друштвени рад произвођача робе у

еквивалентном облику; г. употребна вредност робе у еквивалентном облику служи да изрази вредност робе у релативном облику.

2. Под претпоставком да је 1 аутомобил (800h) = 40 телевизора (800h) уколико се продуктивност рада у производњи робе у релативном облику повећа за 25%, а у производњи робе у еквивалентном облику за 50%

а. вредност робе ће се повећати, а прометна вредност ће се смањити; б. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће остати непромењена; в. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће се повећати; г. вредност робе ће се повећати и прометна вредност ће се повећати; д. _________________________________________________________________.

3. Према графикону претпоставите да се тражња повећа и да се као резултат тога повећа и равнотежна цена на 22, а равнотежна количина на 110. Раст вишка произвођача који су већ били на тржишту биће

a. 90; б. 210; в. 360; г. 480; д. _________.

4. Према графикону претпоставимо да држава уведе царину од 1$ на увоз цигарета.

Потрошачев вишак пре увођења царине износи 384, а после увођења царине износи 294.

5. Добро које има својство ривалитета, али није искључиво јесте

а. јавно добро; б. приватно добро; в. природни монопол; г. заједнички ресурс.

број досијеа име и презиме број поена

docsity.com

Економски факултет – Београд II-2005-VI -2

6. Уколико АВС компанија продаје свој производ на конкурентном тржишту, онда:

а. цена тог производа зависи од количине производа које АВС компанија производи и продаје; б. укупан приход компаније је пропорицоналан количини аутпута; в. укупан трошак компаније је пропорционалан количини аутпута; г. укупан приход компаније је је једнак просечном приходу компаније.

7. Уколико се тржиште на следећој слици налази у тачки С, смањивање тражње ће у крајњем случају довести до

а. повећања броја предузећа у грани, али смањивања обима производње сваког предузећа; б. смањивања броја предузећа у грани; в. успостављања нове дугорочне равнотеже у тачки D; г. Ниједан од претходних исказа није тачан.

8. Милован је произвођач пшенице, али он такође проводи један део дана дајући часове гитаре. Захваљујући популарности бенда који је у међувремену формирао, Милован има више студената који би желели да науче да свирају гитару него што он има времена да даје часове, јер мора и да се посвети производњи пшенице. Милован наплаћује 25 евра један час гитаре. Једног лепог пролећног дана он је провео 10 часова у пољу и посејао пшенице у вредности од 130 евра. Милован очекује да ће, из семена које је посејао добити пшенице у вредности од 300 евра. Милованов економски профит износи:

а. -130 евра; б. -180 евра; в. 130 евра; г. 170 евра; д. -80.

9. Дезекономија обима се дешава када

а. дугорочни просечни трошкови расту са порастом аутпута; б. дугорочни просечни трошкови опадају са порастом аутпута; в. просечни фиксни трошкови опадају; г. просечни фиксни трошкови су константни.

10. Гранична стопа трансформације показује

а. количину ресурса која је потребна за производњу једног добра; б. за колико морамо смањити производњу једног добра, да бисмо повећали производњу другог добра за једну јединицу; в. за колико морамо повећати производњу једног добра, да бисмо повећали производњу другог добра за једну јединицу; г. границу трансформације једног добра у друго.

docsity.com

Економски факултет – Београд II-2005-VII-1

О с н о в и е к о н о м и ј е I I т е с т - V I I г р у п а

1. Која од следећих тврдњи представља карактеристику прометне вредности као начина изражавања вредности робе:

а. употребна вредност робе у релативном облику служи да изрази вредност робе у еквивалентном облику; б. конкретни рад утрошен у производњу робе у релативном облику служи да изрази апстрактни рад утрошен у

производњи робе у еквивалентном облику; в. конкретни рад утрошен у производњу робе у еквивалентном облику служи да изрази апстрактни рад утрошен

у производњи робе у релативном облику; г. употребна вредност робе у еквивалентном облику служи да изрази употребну вредност робе у релативном

облику.

2. Под претпоставком да је 1 аутомобил (800h) = 40 телевизора (800h) уколико се продуктивност рада у производњи робе у релативном облику повећа за 25%, а у производњи робе у еквивалентном облику за 50%

а. вредност робе ће се повећати, а прометна вредност ће се смањити; б. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће остати непромењена; в. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће се повећати; г. вредност робе ће се смањити и прометна вредност ће се смањити.

3. Према графикону претпоставите да се тражња повећа и да се као резултат тога повећа и равнотежна цена на 22, а равнотежна количина на 110. Раст укупног произвођачевог вишка биће

а. 210; б. 360; в. 480; г. 570; д. _______.

4. Према графикону површина Е'+Е'' представља:

а. део потрошачевог вишка; б. део произвођачевог вишка; в. вишак за власнике увозних дозвола; г. приход државе.

5. Уколико једна особа користи заједнички ресурс, као што је риба у океану, који од следећих исказа није тачан?

а. Другим људима ће вероватно бити горе; б. Другим људима вероватно неће бити надокнађени њихови губици; в. Он или она занемарују да узму у обзир екстерне ефекте; г. И поред употребе од стране те особе, поменути ресурс ће остати у довољној количини за остале људе.

број досијеа име и презиме број поена

docsity.com

Економски факултет – Београд II-2005-VII-2

6. На основу података датих за конкуретно предузеће одговорите на питање.

Количина 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Укупан приход 0 9 18 27 36 45 54 63 72 81 Укупни трошкови 10 14 19 25 32 40 49 50 70 82

Када предузеће производи 4 јединице аутпута која од следећих реченица је тачна?

а. Маргинални трошак износи 6 динара; б. Укупни приход је већи од варијабилних трошкова; в. Маргинални приход је мањи од маргиналног трошка; г. Све горе наведене реченице су тачне.

7. Претпоставите да одређено предузеће производи 1.000 јединица аутпута (Q=1000) При том обиму производње маргинални трошак предузећа износи 15 динара, а просечан укупни трошак 11 динара. Предузеће продаје свој аутпут за 12 динара по јединици аутпута. При Q=1.000 профит предузећа износи:

а. - 200 динара; б. 1.000 динара; в. 3.000 динара; г. 4.000 динара; д. ______________.

8. У марту 2000. године једна студија Министарства за пољопривреду је показала да потрошња генетски измењеног грејпфрута побољшава здравље лабораторијских мишева. Као резултат новинске репортаже о томе која је убрзо уследила, тражња за генетски модификованим грејпфрутом се драматично повећала. Узгајивачи су били у стању да се пребаце са производње природног на производњу генетски модификованог грејпфрута без додатних трошкова. Претпоставимо да тржиште грејпфрута испуњава све особине савршено конкурентног тржишта. Уколико повећање производње генетски измењеног грејпфрута доведе до пораста маргиналних трошкова транспорта овог воћа до тржишта

а. доћи ће до померања краткорочне криве понуде за генетски модификованим грејпфрутом, али не дугорочне криве понуде на тржишту; б. дугорочна крива понуде генетски измењеног грејпфрута ће бити савршено еластична; в. дугорочна крива понуде генетски измењеног грејпфрута имаће силазни нагиб; г. дугорочна крива понуде генетски измењеног грејпфрута имаће узлазни нагиб.

9. На следећој слици уочавамо да предузеће остварује дезекономију обима када се његов обим производње мења

а. од Q1 до Q2; б. од Q2 до Q3; в. од Q3 до Q4; г. од Q4 до Q5.

10. Гранична стопа супституције показује

а. количину ресурса која је потребна за производњу једног добра; б. за колико морамо смањити потрошњу једног добра, да бисмо повећали потрошњу другог добра за једну јединицу; в. за колико морамо повећати потрошњу једног добра, да бисмо повећали потрошњу другог добра за једну јединицу; г. степен у којем се фактори производње могу замењивати у процесу производње.

docsity.com

Економски факултет – Београд II-2005-VIII-1

О с н о в и е к о н о м и ј е I I т е с т - V I I I г р у п а

1. Која од следећих тврдњи представља карактеристику прометне вредности као начина изражавања вредности робе:

а. употребна вредност робе у релативном облику служи да изрази вредност робе у еквивалентном облику; б. приватни рад произвођача еквивалента служи да изрази друштвени рад произвођача робе у релативном облику; в. конкретни рад утрошен у производњу робе у релативном облику служи да изрази апстрактни рад утрошен у производњи робе у еквивалентном облику; г. употребна вредност робе у еквивалентном облику служи да изрази употребну вредност робе у релативном облику.

2. Под претпоставком да је 1 џемпер (20h) = 10 кошуља (20h), уколико се продуктивност рада у производњи робе у релативном облику смањи за 20%, а у производњи робе у еквивалентном облику повећа за 20%

а. вредност робе ће се повећати, а прометна вредност ће се смањити; б. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће остати непромењена; в. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће се повећати; г. вредност робе ће се повећати и прометна вредност ће се повећати; д. _________________________________________________________________.

3. Према графикону, ако приказано тржиште тренутно нуди количину од 110 тада

а. су трошкови продаваца једнаки вредности коју купци придају роби на том тржишту;

б. је вредност коју купци придају роби већа од трошкова продаваца; в. су трошкови продаваца већи од вредности коју купци придају роби; г. ће произвођачев вишак бити већи од потрошачевог вишка.

4. Према графикону претпоставимо да држава уведе царину од 1$ на увоз цигарета.

Произвођачев вишак пре увођења царине износи 45,

а након увођења царине износи 80.

5. Које од следећих добара се не може сматрати јавним добром

а. национална одбрана; б. базична истраживања; в. противпожарна заштита; г. борба против сиромаштва.

број досијеа име и презиме број поена

docsity.com

Економски факултет – Београд II-2005-VIII-2

6. На основу података датих за конкуретно предузеће одговорите на питање.

Количина 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Укупан приход 0 9 18 27 36 45 54 63 72 81 Укупни трошкови 10 14 19 25 32 40 49 50 70 82

При ком нивоу аутпута је маргинални приход једнак маргиналном трошку?

а. 3; б. 6; в. 8; г. Све горе наведене реченице су тачне.

7. Претпоставите да одређено предузеће производи 1.000 јединица аутпута (Q=1000) При том обиму производње маргинални трошак предузећа износи 15 динара, а просечан укупни трошак 11 динара. Предузеће продаје свој аутпут за 12 динара по јединици аутпута. При Q=999 укупни трошак предузећа износи:

а. 10.985 динара; б. 10.990 динара; в. 10.995 динара; г. 10.999 динара; д. _____________.

8. Када је успостављена дугорочна равнотежа на савршено конкурентском тржишту, број предузећа на тржишту је тако прилагођен да је целокупна тржишна тражња задовољена при цени која је једнака

а. фиксним трошковима; б. максималној вредности маргиналног трошка; в. минималној вредности просечног укупног трошка; г. минималној вредности просечног варијабилног трошка.

9. Криве приказане на слици дају информације о структури трошкова предузећа. Крива А је у облику слова U због:

а. опадајућег маргиналног производа; б. растућег маргиналног производа; в. чињенице да након растућег маргиналног производа следи опадајући маргинални производ; г. чињенице да након опадајућег маргиналног производа следи растући маргинални производ.

10. У стању постигнуте опште економске равнотеже, гранична стопа трансформације је

а. једнака граничној стопи супституције; б. већа од граничне стопе супституције; в. мања од граничне стопе супституције; г. једнака коефицијенту трансформације између добара.

docsity.com

Економски факултет – Београд II-2005-IX-1

О с н о в и е к о н о м и ј е I I т е с т - I X г р у п а

1. Конкретни рад ствара

а. прометну вредност; б. вредност робе; в. употребну вредност робе; г. апстрактну вредност робе.

2. Под претпоставком да је 1 рачунар (20h) = 10 телевизора (20h), уколико се продуктивност рада у производњи робе у релативном облику смањи за 20%, а у производњи робе у еквивалентном облику повећа за 20%

а. вредност робе ће се повећати, а прометна вредност ће се смањити; б. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће остати непромењена; в. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће се повећати; г. вредност робе ће се повећати и прометна вредност ће се повећати; д. _________________________________________________________________.

3. Према графикону, ако приказано тржиште тренутно нуди количину од 40 тада

а. трошкови продаваца морају бити једнаки вредности коју купци придају роби на том тржишту;

б. вредност коју купци придају роби је већа од трошкова продаваца; в. трошкови продаваца су већи од вредности коју купци придају роби; г. произвођачев вишак ће бити већи од потрошачевог вишка.

4. Према графикону, у условима слободне трговине, цена кућица за птице износи

а. 4$, док продата количина износи 500; б. 4$, док продата количина износи 100; в. 6$, док продата количина износи 100; г. 8$, док продата количина износи 300.

5. Које од следећих добара представља заједнички ресурс?

а. кабловска телевизија; б. флаширана минерална вода; в. незакрчени путеви са путарином; г. риба у океану.

број досијеа име и презиме број поена

docsity.com

Економски факултет – Београд II-2005-IX-2

6. На основу података датих за конкуретно предузеће одговорите на питање.

Количина 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Укупан приход 0 9 18 27 36 45 54 63 72 81 Укупни трошкови 10 14 19 25 32 40 49 60 70 82

Уколико предузеће утврди да маргинални трошак износи 11 динара, онда треба да:

а. повећа производњу како би максимизирао профит; б. повећа цену производа како би максимизирао профит; в. рекламира производ и тако привуче додатне купце како би максимизирао профит; г. све горе наведене реченица су нетачне.

7. Претпоставите да одређено предузеће производи 1.000 јединица аутпута (Q=1000) При том обиму производње маргинални трошак предузећа износи 15 динара, а просечан укупни трошак 11 динара. Предузеће продаје свој аутпут за 12 динара по јединици аутпута. При Q=999 укупни профит предузећа износи:

а. 993 динара; б. 997 динара; в. 1.003 динара; г. 1.007 динара; д. ____________.

8. На слици је приказана производна функција за предузеће које производи чоколадне колаче. Користећи график одговорите на следеће питање:

У вези са производњом чоколадних колача овај график показује да:

а. опадајући маргинални производ радника; б. опадајући маргинални трошак призводње колача; в. опадајуће трошкове производње колача; г. растући маргинални производ радника.

9. Када је маргинални трошак већи од просечног укупног трошка:

а. маргинални трошак се не мења; б. маргинални трошак опада; в. просечни укупни трошак расте; г. просечни укупни трошак опада.

10. Марксова цена производње као равнотежна цена је једнака

а. цена коштања + трошкови производње; б. цена коштања + варијабилни трошкови + профит; в. цена коштања + просечан профит; г. цена коштања + камата.

docsity.com

Економски факултет – Београд II-2005-X-1

О с н о в и е к о н о м и ј е I I т е с т - X г р у п а

1. Својства робе су

а. прометна вредност робе, релативна вредност робе и апсолутна вредност робе; б. апстрактна и конкретна вредност робе; в. прометна вредност робе, употребна вредност робе и вредност робе; г. релативна и еквивалентна вредност робе.

2. Под претпоставком да је 1 камион (720h) = 40 аутомобила (720h), уколико се продуктивност рада у производњи робе у релативном и еквивалентном облику повећа за 20%

а. вредност робе ће се повећати, а прометна вредност ће се смањити; б. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће остати непромењена; в. вредност робе ће се смањити, а прометна вредност ће се повећати; г. вредност робе ће се повећати и прометна вредност ће се повећати. д. _________________________________________________________________.

3. Према графикону тачка која максимизира укупан вишак је

а. при цени од 22 $ и количини од 40; б. при цени од 22$ и количини од 110; в. при цени од 16 $ и количини од 80; г. при цени од 8$ и количини од 40.

4. Према графикону, после увођења квота цена кућица за птице ће бити

а. 8$, док продата количина износи 300; б. 6$, док продата количина износи 200; в. 6$, док продата количина износи 400; г. 4$, док продата количина износи 300.

5. Када једна особа користи заједнички ресурс, шта се неће догодити?

а. Доћи ће до појаве екстерналија; б. Други људи ће бити у горем положају; в. Тешко је од те особе наплатити за коришћење заједничког ресурса; г. Нико други неће бити у могућности да користи поменути заједнички ресурс.

број досијеа име и презиме број поена

docsity.com

Економски факултет – Београд II-2005-X-2

6. На основу података датих за конкуретно предузеће одговорите на питање.

Количина 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Укупан приход 0 9 18 27 36 45 54 63 72 81 Укупни трошкови 10 14 19 25 32 40 49 60 70 82

Уколико предузеће утврди да маргинални трошак износи 5 динара, онда треба да:

а. смањи фиксне трошкове путем смањења производње; б. повећа производњу како би максимизирао профит; в. смањи производњу како би максимизирао профит; г. одржи текући ниво производње како би максимизирао профит.

7. Претпоставите да одређено предузеће производи 1.000 јединица аутпута (Q=1000). При том обиму производње маргинални трошак предузећа износи 15 динара, а просечан укупни трошак 11 динара. Предузеће продаје свој аутпут за 12 динара по јединици аутпута. Да би максимизирало профит предузеће треба да:

а. повећа аутпут; б. настави да производи 1.000 јединица аутпута; в. смањи обим аутпута, али настави са производњом; г. обустави производњу.

8. Променљив нагиб криве укупног трошка на слици одражава:

а. опадајуће просечне варијабилне трошкове; б. опадајуће просечне укупне трошкове; в. опадајући маргинални производ; г. растуће фиксне трошкове.

9. Уз помоћ следећих информација датих у табели израчунајте фиксне, маргиналне и просечне фиксне трошкове и нацртајте криву просечног фиксног трошка.

Аутпут 0 1 2 3 4 5 6

Укупни трошкови 12 22 28 33 40 52 72

Фиксни трошкови 12 12 12 12 12 12 12

Маргинални трошкови - 10 6 5 7 12 20

Просечни фиксни трошкови - 12 6 4 3

2, 4 2

10. Услов за постизање потрошачеве равнотеже гласи

а. CK1 = CK2 = CK3 = ... = CKn; б. pf1 = pf2 = pf3 = ... =pfn; в. GK1/ТС1 = GK2/ТС2 = GK3/ТС3 = ... = општа GK по новчаној јединици; г. сви понуђени одговори су нетачни.

презиме и име

пброј досијеа

docsity.com

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 20 str.
preuzmi dokument