Ruska kultura-Beleska-Sociologija 1.deo, Beleške' predlog Ruska kultura. University of Belgrade
hippe72
hippe7211 June 2012

Ruska kultura-Beleska-Sociologija 1.deo, Beleške' predlog Ruska kultura. University of Belgrade

PDF (2 MB)
23 strane
3broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Skripta; Ruska kultura; Blic pitanja i odgovori; Ispitna pitanja; Ruska pravoslavna crkva, proslost, razvoj, Vreme Petra Velikog; Dostojevski; Realizam; Jesenjin; Pitirim Aleksandrovič Sorokin; Drustvena i kulturna dinam...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 23

ovo je samo pregled

3 shown on 23 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 23 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 23 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 23 pages

preuzmi dokument

Ruska kultura-blic pitanja

1. Koja godina se uzima kao godina nastanka ruske državnosti?

- ( f eygod ina (9. vek)

2. Kako se zvac loiez rodonačelnik prve ruske dinastije?

Osnivač ruske države je Rurik iz Skandinavije koji. je došao u Novgorod.

3. Koje je godine Rusije primila hrišćanstvo, za vreme čije vladavine?

Rusija je primila hrišćanstvo za vreme Vladimira Krstitelja (kao veru)^988.

godine, a kenginja Olga je prva primila hrišćanstvo V

4. Sta je delo pod nazivom „Istorija d^avnih vremena"?

„Istorija d^avnih vremena" je letopis koji potiče iz 12. veka, i napisao ga je

Nestor. „Odakle je nastala ruska zemljaje pročetak letopisa".

1 5. Za čije ime i za koju godinu se vezuje nastanak Moskve?

- -^jgžgmj^urij Dolgoruki, 1147. godina. U H v « " ^ ^ W ^

6. Koje je najznačajnije delo stare ruske književnosti, kada je nastlo?

„Spev o Igorovom poliodu" je najznačajnije delo stare ruske književnosti.

1185. godine se zbio dogadaj borbe kneževa protiv polovaca.

7. O kom vremenu i istorijskoj ličnosti govori opera „Knez Igor"? i u-o^ U t u ^ o u o ^ ; '

O knezu Igoru i njegovom pohodu protiv• Polovaca, 12. vek, 1185. godina.

Komponovao je Borodin.

8. Koji je prvi ruski car i kada je krunisan?

Ivan IV „grozni", krunisan je 1547. godine.

9. Koji je najpoznatiji slikar-ikonopisac moskovske Rusije?

- Andrej Rubljov.

10. Kako se zove najpoznatija freska Rubljova i gde se danas nalazi?

„Sveto trojstvo Starog Zaveta" ili „Gostoprimstvo Avramovo" (apel za

jedinstvo kneževa).U-fUfli * ^ u, u 11. Ko je autor slike^Ivan Grozni i njegov sin Ivan?

- Ilja Jefimovič Repin.

12. U kom vremenu je sagrađen Hram Vasilija Blaženog na Crvenom Trgu?

Za vreme Ivana Groznog (16. vek).

13. Za vreme čije vladavine i koje godine je osnovan Sankt-Peterburg?

- Petar I iz dinastije Romanovih sagradio je Sankt-Petreburg. ^ ^ \ P

1

14. Za koji period se vezuje prvi južnoslovenski uticaj na ruski jel;ik i

književnost i kulturu i u čemu se on sastoji? » Vfe^uie s e bo, h 9<v\> l U ^ . f r U i J )

Usa^LUDv jfer ^u^ teAUO'&^ VLUjjtae. m^MA^ uo^ ^ j K a W dUDinb , . ^ . 5. )Za Koji lstorijski period u azvoju ruske kulture se vezuje drugi južnoslovenski uticaj, u čemu se on ogleda?

ru \ '̂BrtGjfĉ

TL6. Ka ko je nastala građanska ruska azbuka početkom 18. veka i kako je ona

uticala na naš

^ .VAvClfeKSCl̂ u 17. U kom istorijskom periodu su vladali RomanOvi I koji su najistaknitiji

vladari iz ove dinastije?

Dinastija Romanovih od 1613-1917. godine. Prvi iz dinastije je Mihail

Fjodorovič (1613.), zatim Nikolaj I i II, Aleksandar I i II, Konstantin, Petar III,

a najistaknutiji je Petar i Veiiki, kaiaiiiia V eiika<V^y-cAo^ »^o^e-o c o ^ ,

18. Navedite imena ruskih pisaca dobitnika Nobelove nagrade.

Mihail Šolohov, Aleksandar Solženjicin, Boris Pasternak, Ivan Bunjin i A 'I

Brodski (Rusija-SAD). r 19. Navedite nazive najpoznatijih pozorišta u Moskvi.

Pozorišta: Baljšoj Teatar, Umetničko pozorište, Dubrovka,

20. Navedite najpoznatije mzeje i galerije u Moskvi i Petrogradu.

U Sankt-Pg^rhnrOTî ima 120 muzeja, najpoznatiji - Ermitaž. Ruski muzej,

]yiuzejjjtorij^e; U Moskvi- Lenjinov mauzolej, Tjetrakovska galerija, Istorijski

muzej, Puškinov muzej, Muzej Majakovskog, Muzej Moskve i Muzej

kosmonautike.

21. Navedite imena ruskih stvaralaca u oblasti književnosti, muzike i likovne

umetnosti koji su dali doprinos svetskoj kulturi.

- Kompozitori: Čajkovski, Borodin, Bela Bartok, Balakirijev, P r o k o f i j e v ^ ^ ^ v u

- Slikari: Kandinski, Jivlenski(avangarda), Rubljov

- Književnici: Gogolj, Čehov, Tolstoj, Dostojevski, Puškin, Majakovski,

Jasenjin x S o\ oV>0v t sA w

,L, Dot, f h hu*p=>

PycKa npaBocnaBHa upKBa ^IHHH jeAHHCTBeHy HpKBy.HacTajia je H3 MOCKOBCKC naTpHjapniHje H ^aHac HMa CBoje enapxnje rnnpOM CBeTa, r#e ro% J\a acHBe Pycn npaBOCJiaBHe BeponcnoBecTH. IIpoiiiJiocT: nojaBa xpHinhaHCTBa Ha TJiy Ta^amite Pycnje Be3yje ce 3a MHcnjy CB. AnocTOJia AHApnje npBQ3BaHor, Kojn ro^HHe SopaBHo Ha HiHpOKOM noApynjy jy»cHor Aejia HpH0M0pcK0rnpHM0pjafto A6xa3Hje. OH je nponoBeaao xpHiuhaHCTBo. npBO noKpniTaBaH>e Pyca o,zjHrpajio ce y #o6a KHeaceBa AcKOM2^Ji-JlHpa-{-&66.), HaKOH noTona pycKHX Spo^oBa H He^cnejior Hana^a Ha KoHCTaHTHHonojt. HanaAanH cy nocjiajiH H3acjiaHHKe ca MOJI6OM ^a ce H H>HMa 6jiaroBecTH Bepa XpHCTOBa. BejiHKa KHerHH>a Ojira (10. BCK), nocTaBJtajia je KpcTOBe H rp^HJia upKBe,a noTOM H>eH CHH nporaita xpHHmliaHe. Y TO BpeMe y PycnjH cy 6HJIH nponoBe^HHHH HcjiaMa H JyflaH3Ma.3a BpeMe KHe3a BjiagHMkpa o6aBJLajia cy ce MacoBHa KpniTeH>a (10. H 11. BeK)- ce KpniTeH>y npHBO,zje JLyzjH no CBHM rpa^oBHMa H cejiHMa. PycKa HPKBa o6yxBaTajia je y TO ^o6a Ha)MaH>e 6 MHTponojiHja (HoBropo^cKa, KnjeBCKa..) H Hajia3HJia ce noa jypHC^HKII,Hi OM KoHCTaHTHHonoJLCKe naTpnj apniHje.

f "^OcHHBajiH cy ce npBH MaHacrapH, nocTaBjLajiH cy ce TeMejLH 3a pa3Boj HpKBeHor npaBa ( je^aH OA MaHacTHpa- MaHacrap npecBTe Boropo^HHe ). Bjia^HMHp

I nponHcyje KHeaceBCKe HMOBHHCKC o6aBe3e npeMa Ca6opHoj apKBH, ,zjejioKpyr I HpKBeHor cyzja H no6pajajy ce jinna #yxoBHor CTajieaca H OHa Koja ce H3,zjp5KaBajy o# ; HpKBe. To je npBa fii^vite BH3aHTHjCKOT 3aKOHO âBCTBa. To^HHe 1051. Ha Ljv[HTponojiHTCKy KaTe^py npBH nyT ^ocneBa Pyc- HjiapnoH ( nncaH H 6ece^HHK ).

,Haji>H pa3Boj: •—~ 1147. BejiHKH KH£3-4feja£ci]3 ca3HBa y KnjeBy Ca6op pycKHx enHCKona, 6e3 KOHcyjiTaHHja ca napHrpaiicKi^^ KjiHMeHT CMOJLajHH, BeJIHKH KH>H5KeBHHK H (J)HJI030(J). JoiH HHTaB BeK nOCJie TOTa PyCKa HpKBa lie ocTaTH y noTnyHoj 3aBHCH0CTH o^ IJ,apHrpaAa. Cpe^HiHTe ce H3 KnjeBa HiHpH #o HeHipajiHe Pycnje H ^ajLe Ha ceBep ( HoBropo^ )• V OBO #o6a 0TN0HHH>y npBH Beftn cyKo6n ca KATOJIHHKHM KJIHPOM, ajiH PHMOKATOJIHUH HMajy nyHy cjio6o^y 5KHBJLeH>a y pycKHM rpa^oBHMa H oTBopeHo HcnoBe^aiLe CBoje Bepe. Pa3Aopn y /ip'/KaBH: ^pacaBa je ocJia^JLeHa yHyipaiHH>HM pa3,zjopHMa H KHOKCBCKHM pacnpaBaMa. Hajnpe je Hana^ajy HOJIOBHH H cyce^cKH Hapo^H, a o^ 1223-1240 H MOHTOJIH . 1240. je 6HO npBH Hana^ MoHroJia, ECHBOT ry6n MHTponojiHT JOCH(J) H Pycn no ipehH nyT caM0CTajiH0 6npajy MHiponojiHTa. OTe>KaHe cy Be3e ca HHKejoM. To je npBH KopaK y cjia6jLeH>y 3aBHCHOCTH o^ KOHCTaHTHHonojLCKe naipHjapiHHje. Ofl 1448. roflHHe, je^HHCTBeHa pycKa MHTponojinja je no^ejLeHa Ha #Be: ^3ananny-H HCTOHHy. 3a HCTOHHy MHiponojiHjy nap ^aje 6jiarocjioB 6e3 npeTxo^HHx KOHcyjiTaii,Hja ca6op PycKHx jepapxa H 6npa H nocTaBJLa MHTponojiHTe. Ha Taj HaHHH je HcTOHHa MHTponOJIHja ^O^HJia CaMOCTaJIHOCT H He3aBHCHOCT. ^ O 6 A MOHROJICKE BJIA/TABHHE:

^06jt_M0HT0jicKe BJiâ aBHHe H nope^ nycTomeH>a MaHacrapa, ona^aiLa HHBoa AHxoBHe npocBeTe, upKBeHe flHCHHnJHHe H Mopajia y Hapoay, y yHyTpamH>eM ycipojcTBy HpKBe He ^OHOCH pa^HKajiHe npoMeHe. Y 14. BeKy nerajiHo 6HBa H3a6paH enncKon AjieKcnje H 10 ro^HHa nocne Tora je #o6a HajBehe CBatje y HCTopHjn PycKe MHiponojiHje. TjiaBHH aKTep je CBemTeHHK MHTjaj, Kora (J)aBopH3yje BCJIHKH KHe3 ^HMHipHjC HBaHOBHH. MHijaj ( y MOHamTBy MnxaHJi ) Hajia3H ocjioHaii y HapHrpâ CKOM naTpnjapxy. Ka#a je nocne CMpra MHxaHJia H3a6paH KnnpHjaH, ^HMHTpnje ra nporaiLa, a HapHrpâ cKH naTpnjapx y Me5yBpeMeHy nocTaBJLa ^HOMHcnja, a KnnpHjaH nocne IlHMHTpHjeBe CMpra ce n0H0B0 Bpaha Ha KaTe#py. y

- 1 -

QflHocy npeMa npaBocjiaBHoi IIPKBH MoHrojiH noKa3viv TOJiepaHTHoCT^ H CJIO6OAHO HcnoBeAaite Bepe CBOJHM NOPO6JLEHHHHMA, ajiH cy 3aT0 PycKH KHOKCBH o6aBji>ajiH HeKe H>HXOBe o6peAe. PycKH ^yxoBHHu;H cy nonejiH HJIH npHBOAe KpnrreH>y (MoHrojie), HAKOH HITO cy OHH NPHXBATHJIH MYXAMEAAHCTBO (7 r313 . ) . HaKo JE MHOIHTBO xpaMO§aji0pymeH0 H OHiTeheHO, £pyrn ce 3H#ajy H (J)pecKonHuiy. O B O je #o6a NPOHBATA HPKBEHOR cjiHKapcTBa H HCTHHC ce ^ H A P E J N P Y 6 J L O B ~ ( ocjiHKao Ca6opHH xpaM y BjiaAHMHpy ). Y ^yxoBHoj jiHTepaTypn Haj3HanajHHjH je nenaT MHTponoJiHTa KnpHJia, neTpa nAjieKCHja H 6ejie>KH ce T3B. j p v r n yTHHai( jy)KHO- cjioBeHCKH HHJN cy rjiaBHH MHTponojiHTH KnnpHjaH H U|aM6jiaK- 6ece/;e, nojieMHiKH HjiaHHH, 6orocjiy>K6eHH TCKCTOBH MoHrojiCKa HHBa3Hja j e NPE^CTABJTAJIA IIOBOA PycHMa 3a 36jiH>KaBaH>e ca pHMoKaTo JIHH ICOM HPKBOM, ajiHl249. npeKHj ce CBaKH KOHTAKT ca PHMOM, jep noMoh 3anag HHje 6njia 3aflOBOJLaBajyha ( XTCJIH cy nancKy 3aniTHTy KHE^CEBHHE ) . nocjie NOHOBO noKyuiaBa HeuiTO ca 3ANA£OM, ajiH ON^T 6e3ycneniHo. CHAJKAG NPOAOP KATOJIHH,H3MA je KAPAKTEPHCTHHAH 3A jyr Pycnje . \y 15. BeKy__ca6op pycKHX apxnjepeja AOHOCH NOCTABH npaBocjiagHor npBojepa£xa, HITO he 03HANHTH NOHETAK 6op6e 3a CAMOCTAJIHOCT H HE3ABHCHQCT pycKejjpKBe. Ha KaTe,A[yje NOCTABJLEH enHCKon Pja3aHCKH J ^ I A KOJ'H he ce , HMajyhn y BHAY onacHocT H^ROJIHHH3MA, nocjie NA^A IJ|APHRPAAA 1453, nocTapaTH OKO O6JE^HH>ABAH>A jyro3ana,zi,HHX enHCKonHja. Ha nojio>Kajy pycKHx NPOCBETHTEJLA AAJLE cy ce CMeiLHBajiH MHOTH... TO cy £ O 6 A BCJIHKHX ca6opa,

jnoACTaKHyTHX 6op6oM ca jepecHMa. HajBehn 3Hanaj HMao je CToraaBH ca6op y 16. BEKY KOJH he AOHCTH HH3 OAJIYKA o upKBeHoj ynpaBH H cyAy, HK0H0nHcaH>y, H36opy

/ CBeuiTeHHKa, MaHacTHpcKOM >KHBOTy... H>eroBe OAJiyice Ba^cnhe jprn HHTaBHX 150 roAHHa.O^ 1503-1555 pHMOKaTOJiHHKH KJiHp y cnpe3 ca JIHTSKO- HOJLCKHM BJia^apHMa CBHM cpe^CTBHMa HacTojn npaBOCJiaBHe npHKJioHH OjiopeHTHHCKoj yHHjn, AOJia3H H cHa>KHHX Hana^a npoTecTaHaTa H je3yHTa, a pa3#o6jLe 1589- 1596 je o6ejie>KeHo H3#ajoM Mef)y npaBOCJiaBHHM KJIHPOM H caAejcTBOM ca JiaTHHHMa. BpeMe IleTpa BejiHKor: Pa^HKAJIHH 3aoicpeT y ycpojcTBy PycKe HpKBe HHHH neTap BCJIHKH. ynpaBJLaiLe ^ V V ^ ^ V K ^ HPKBOM je 6HJio_noBepeHo CHHoj,y, HHMe ce naTpnjapuiHja yKHAa. OirjoHHiLe__ CHaa^^ ce CTaBJLa y noApeljeH nojio>Kaj y 0AH0cy ) Ha AP>KaBy H HHHH cacTaBHH geo H>eHor nopeTKa. CBeuiTeHCTBO ce npHMOpaBa aa J? Aejiyje K a o j ^ nojiHLTMjCTCOF anapaTa / ofiaRe/wje ce aa H3BeuiTaBa o npoTHBHHHHMa ^C-V^^VN pe(p0pMH, He3a/i0B0JLHHMa uapcKOM BJiamhy ). i e

YcnocTaBJi>aH>e naTpnjapiunje: roAHHeJ589. ycnocTaBJLa ce^PycKa naTpHjapiHHja. H^ejy o ILCHOM ocHHBaH>y npBH HcTHH^fHapeo^op T^B3HOBHH'. y OCHOBH Te Hneje je nocTaBKa o MOCKBH Kao o_ „ipefr&M PHMV". TOKOM npBHX 65 ROAHHA ( j\o cpe^HHE 17. BEKA ) noa ILCHOM jypHc^HKHHjoM fc^CAMO enapxHje »mTJiy MOCKOBCKC Ap>KABE, a KacHHje ce BJiacT pyCKHX naTgiiiapjca^nocTeneHO uiHpH. HajBHine he ocTara ynaMheH naTpnjapx H H K O H , HHJE OAJiyKe H3a3HBajy no6opHHKa „CTape Bepe" H pacKOJi. O H 6HBa ocy^EH Ha 3aTOHeH>e. KacHHje je CBe BHiue cnpenaBaH npo^op 3ana#He Teojiornje H KaTOJIHHKH H npOTeCTaHTCKH yTHuaj. Pec|)opMe KaTapiiHe II: KJaiapHHa II H^e jorn ^ajLe y ,,pe(J)opMHcaiLy" upKBe y gyxy np0CBeTHTeJLCTB.a. FLOHEJIA_je 1764. OAJI^K^ O OAY3HMAH>Y HMOBHHC enapxnjaMa H MAHACTHPHMA. HajogjiyHm4žL-O^QP^gpHHH npy>Ka MHiponojiHT ApceHHje. Kpaj oBor BeKa ce 3 A B P M A B A ^ ^ H K M I - A 6 « O B O M MQHAHITBA. NONETAK 19. BEKA AOHOCH HOBO ynjiHTaEb"E Ap^KaBe H HOBa 0ACTynaH>a H3BopHor npaB0CJiaBJLa.

- 2 -

-t- -- r—h - !•- I + l i i !

• r r - -j "--t —j—{-- —r - r---i- —|—|—-j-

---I 4- 1--- i.m

-!-— r--1 ' ! i • --

... . p

i I ! I i j j ! j j [ i (_ _ .L . I i ; ! i J !_'.L.J.. j i..i...L...i. i [ ~ j o | . r „ I R ^ ^ ^ ^ ^ V I M ^ ^ ^ . t siv t̂e .j ^...

] Jft^1 M t^i• m i ^ o r ^ t ^ o U r g I r c ^ m p t i i m m

^poR^k tf j jfotpc. imu ^ jbijo | ]

<f.. ^ ^ 1

o s ^ w v | u . SUJ?OUJ n o j j

vjftsio Ll? ioik\4 i K j f ' (• l i ^ s no " vfteuie

-i-'-r ' " ! - ; - - : - - - - -j Saj |?|S< j

..rt

t

te Jlcm poui ca/o pn ^ Jp^« 5 L /-t . foCfvo^ ujq _ ' ^ ^

fio^e ^ o ( Jiuof rou ^e i^io poorcud^M? l-ž-m^

...

H ~ !U

i :

-t 4-4- n i u

- - — — ± —r -»*• $ J^eLo, ! --fH + T'r- • •• - i— 4--•+-

I-

" fbu to^ . ; i u i f f r ' Sr i^nOoL tif/c'PJO, ^ ^ S ^ i f e O j u c b ^ ^ ; ,

/ k e n s j ; : ; • ! i i j j — i ; ; : ; i ; | , , . ;

»"T*"— »iAl̂ i--. —i —V— i —— .. 4—- i I. i — -- .— »— • - — — .X. —I- —i. „

I 1 1 1 j i c

tM O'M IV _! J i ! I i ! I ! ' I ! I ! i i i :

• •] j —1 i —"H i -i 1 — -j ! ! } - --I I : i i 1 : I i ! i i i I jctrX> vri)M j j__ ; J_._.| . ..,.

Tv&ć mjvn le . i n t .

UUC\ Oi \CAWQ co\)eKci I.

fl^v; • čiUŠKf I j/e^ ; c>a, j m ^ u d • J ž 1 ' ! " " : ! T ; 1 ; ' : ; ; f

Uei>!LV N ?to k ; OOj bcLe V ^M Ć^L

" 1 "r "•' - - •' •: i-T , - ^ T . J ^ k J ili

! kc-pjo

t ^ o š t o j e v ; s u o j SH T ^ f e ^ ^ i ^'TOpšfoču ! "tujuudc^ ^ e ^

\J '^'^(OUVU"' -"̂ TFJt̂ f'cTcj,"'kî OLtMO^OSi"\': fl T\ji=:oy11 fV ^cd

(ib ) ; TVPAOV \ iujc^M i^mimhtttcU^ a

Do^fojeus^u jf ** s^] f*^ Reicao ^01 ^ ^ pepU^cuu u ^ s m « Js tu / iU =

- K<x<i^ć\ ^ji ] J m c i u j i j i * ^ r i ^ e c p ( < • j : j : T i ' T

— s i T u ^ C ^ t s h ^ " | ' T " | !""[" 'j ' f"

W<xj\jecfe <iou4ete poši^v^c^b ^ ; ^ofcieaajeAK u smejvefe -cUittV (juJsue. p

1 i

, . ! f i- R e a U s ^ - 4 6V\)CyRCtU- | 4

——-j—+— -1 t • j L. j . i

"i j-- -- !•—i-- ! i ! ! i !

-'f' "T T" T 1 T

14 i-

^ o t ^ ^ o t a ! svaKp ; H^^i3011 r ^ ! 0 0 ^ j | | | ^ ; | ^ i i I ! i | ! j ! ; • | I } | J i j j' i f ; | I I { ^vajijuojf'i u l " " i i o I J J " ^ i g ^ j ^ p ^ 1

iuj . l j^revuolVi. I, | . . „ I L.! L J j L J „ 4. j.......!.

\j€ q sci

- t 1 b- -i-

.... l.

J T V B L O J < ^ O ^ U K C I I ^ U V E ^ T ^ > / S Q C O tiop ^ M K A T ^ V

"nftt^či"] t'iudfo'J fealiiouUj ! % jvT ^stofvAp ofeiTi ~ ^

Luje^pv ; l^1; -cio r o f c ^ j V

] » iuQc£Jiye ^ T ^ Š H &IFCUCALOE^N^ J l v /oM - , H ^ J C T T O Š T ^ T

£afj(j..Sajt.,^-. • SM . ^ ^

i^M^tpaj^A svoje 'udieje I ; i j ^

ndtujR«1

EU\C!I]> R E O U ^ T O I ^ B ^ O C ^ R S ^ < ( V Q ^ A O C U ^ U A ^ - ^ T ^ C L A T ]

^cfl^ojK^ ujvV ^je i ^ k r f p ;

<yevsuLoj t ^ i

-'T--—t- •

"t' T ~

't -4-

i • - l-

r -» i""h ; ; ! ; ; - | _ -. -j. - -!-

. 4- - u

T—-4- — )- I~ •••>

i i : . . . . .

-4 -I- 1 i • - • i - t -

• - - • — i- -T + -T i-

4 - j-

T t - T - f i T-l ' : "] ..;. T -T--T-I i i i i r

•j (- ! i i i • j - j.. i i i

i- 4

--f i

1 t-

-T~ ' 't h-T'"1 • • • -i - • r -J i.

r T f- i

1 4 — t—

j—i-! I I- • -! - -1"-' 1"

' !

fu aa AUtoso aml/.cs

U Lj\XJJU£L Ajbf^jLfJ

f^^foo^rr^cZ.i/^ 'frObe Jjhć/LUL j-.'Oiajcoc " o(ct/U ,/UJ/ Q/jm//^/a /UjJi

WA*QGfAaCb&ćiC> (J ehflO/UL /OaiM^JU. /! ?Jo£iva* j/o-bsLuG&aojćjf^ & A/oajujO^ •AXJ HAa/ULfFj; Ou/loj/Ć (mjhkj/^e / ^

QjCu> /Y(J3 / f / L a J / l / oeć /u-e C7/1 M(XSf?/-rXt /u fcog /ca&čl

//OOJ (laMo/i/Ju£ćjj

'UMtKćj w (Uc^edj/ w jhetOoć rČJJj i^o/l/ejj/j V vo/'/J/Uj JjĆOuJtfjL y /€ dtLO Jjb&^zZfKttScjL' Cl kp/r / t Cuj-ejtgjo

3AB0fl 3A BPEflHOBAhbE KBAJIMTETA 05PA30BAhbA M BACriMTAhbA

AJ fbdoi?ĆL <J

CMQCL/> 0/10/C a h/?GQ /q/UsU/3 , JL/CL/OJto ^ lućLAo dL d č / f e / CćuvVAo ŠuSl-

TJ <J ^T^ 3AB0fl 3A B P E A H O B A H D E KBAJll/ITETA 05PA30BAfbA 1/1 BACfll/lTAI-bA

KPU//U/i

oJutua ^ au/LM^

U dJ/JL/ 'OUJ UZ/o/u/UJh^ C l f ^ - / ^ M

^ SOlUI^U f , ^ a ^ f g J / C ^ a U/c?/

ifr" OufthdJciUć// utef /OLt C&aM/ks^- MsClk J l ^ l i j f ^ /U< AitojJ&iT u^/h/miJ iius OM> q KOI 'O /){ CA. t&filćiu' /UćUCo Đi&Žcl /£ / e j f j b / t

/UOAO

t/Jj/ Jj 4/ AJ'k. /LUfiCiA /e t&ČA

/Q/U (L

ttŠ/JrOLtf

AJ <NLC( /Uu> Cćjpfa'tKJU V &JI Cj^ /V

ABOfl 3 A BPEflHOBAhbE nBAJll/ITETA 0 B P A 3 0 B A H D A M BACriMTAhbA

z

3

4. kđkfboM 4

/u ubeMa/u^ 1 [/LOijM? dtf^r').

l

3AB0fl 3A BPEflHOBAhbE KBAJIMTETA 0BPA30BAhbA 1/1 BACril/lTAI-bA

h^ntm Kiu j j f e I p j - j

"T|" -ISR r

»oa <? r "f

L L . L 1 . 1 J • M<ji! goJjm. L I I H I I

-i j- i T j

1 ! i 1 1 : f ! ! i I ! 1 ! | 1 1 ! i \ ^ J ) 5 < : i • ! 5 - i • '

! i ! ; ' : : i : ' • ' 1 • I j. I _ \ {_ ' j ' I > l i I 1 t I 1 S ', ; j ; ; • *

t n o T ^ < r r r T x r T - - r r 7 ^ r - r F 1 - r ~ r - r r r - m i i i j T m " ! x r <

J i '. ' X t i v ' ! . i 1 *v | i i i i i ! x ' i X x x J v l uoJue^—

i i

.. , .. i-—J—|— i j j ^ ^ f i j f --]• —i—-l—•

»enui ^ d — vT • — — - i 1 -*~r—»

u4' a . r>e } i p p r u e i i o

. 4 . . « ! L

r j j ; 1 _ i ! 1 l i J i X ^ Z i s i ^

L .«.L '. I J I • ' 4 • LL . J J

U IVK ie i KH i'T-r~rTT^ •)'

TfcAce^o | j \ s. iOjR. u s fc

! ! ! [ i

L * Ln S-p̂ lpLA i f t

1 i m m m i 1 -1 X I m X L , ! L L'j » ' 1 '^' n\ I 1 ' :

č-tV ctUicr

! j

U -J

1 T I

I ! 1 I i ! i I I i —J

I i - T - . r - | . - T -f

>cq'" ' f n e f ^ O T e t a [" "KoVr^ujjoie 'f t l r t i I f L ^ ^ ^ r l T T t ^ l ^ ^ T f '

1 i n t ^ p R e T ^ ^ ž p jjgj' "I 1 r "" M J j X P j t I T T T J " T l J " I ^ T T j T T T ^ _

f H ^ t f f ^ i—• tK-l— j- -'t • -'Hk — ' '—i '—/—I—I—1—f-——I—•\-—|—-4—I—t—L-4—!—[-—I—i 4—j-—1—{— 1 »ki S P i i [ ! ! ! i ! T ! | I i i j T - I i I—1 i—| —I f-—j-—|—j 1 ]—Ot [—• -f—I— 4 —H - —j -I h—-r—!— |- -j—-j p- -j-—J--"-1-

T " | | " j j _J l i i ' _J J '! • I _ | _ | [ j _!__- t_ I I ^ \ | i [_ i i

j j. ! ! . j T T - i - T i j - j ! ..L J . Lj... l_-4 i 1 ! i ! J !

i—r 1 1 r •f - ] r

J u . i ! 1

* ! i--4- OAJPfUU j

.i-I ! ' T '

^ SV.5.SJ 1 ! i i I i

j j ^ j j tf loCug^T

i A i.v / L L T ' j...... . , i i L J . LJ .. i-J i ! . -...L. . 4

4M- J

t

t ' : ' r ! t

i — • ' -l y—4—

I 1 "T

i.-T i f - j {••[ --i-I ; j | | I

—1~ } ,t '.-•4 f—t • •. L-- f —

i • m j i . T . J - . . i ' J - - I . . i . - - L 4 - T J - - j ! I i ! | i j ! L j j. ' i '

_L J .

t f : ' }•' - 'j • V f hl'

t * j

- 4- -

! i -f—f- •L-i -

4— -4-

n r t

" T — i "

f —Ij-

U-r \ ,f 1 t L. ^ o ^ g f u t v u j ^ b ^ C ^ ^ g k f t j- f ^ e p f l t ^ u i / ^ ^popgvĆcjji^ j . . i . j . J J J .i • . ! . J _ i . J :_ ] L-J J l J - i - J . . . X . • \ J_ J - J . ~ M

j—[ — e £ r

i t ! i i

--1 1 1 ! i ! "• J ' l 1 i I

_

! i

i ; i J 4 V- I i i

i i

i ! 1 i ... . . . . . . . . ' - i - f-

4— 1.

- L - r J -i I ! • i - i

4 4 - i - i i.

• •: •!• ! i' 1 I j ' ' T : -!--••-v —4—i— 4 i i i 1 !

'

i—(•—

i | ! • | j

' i

x. _.j.. i |

T

4 f 4.-1 i

; i ! ! J ; -—j—1—t-! 1 t i 1 i | !

: n 1 r • f - r -

f-~! t—l

~r—t r~ v I

...-1 i--j j . . . ; . . . ! . . .

i i - - + - - - + -

'T"T • i - -f

-4 4- i !

I i ! i 4. i i

! i

J .J . . . J . . « 4..

i i i i r [ i

f - j — 4 i ] 4- : i __ i

j . r i : r

i i i + 4 4 r •rtrr

1 ! • '4 r . T 4

1—1—i.;_4 1 ! ! I I I 'T .-4-- f

! I ! 1 1 t T ' T T"

t. f ....f...

I { j 1. i - r

. J—J J-4-4

I ! 4 -4 4 4 - 1 "

1 — r 1 - 4 ! i -t- i—t —i- ! ! M

i— J i ! i I

i -t.-J L—t .(_..( i J . . i ! ! !

i . J.

Pitirim Aleksandrovič Sorokin I & 3 - M )

"Očekivao sam progres mira, ali ne rata; rekonstrukciju društva bez krvi, ali ne krvave

revolucije; čovekoljublje u plemenitom vidu, ali ne masovna umorstva; sve finije oblike

demokratije, ali ne autokratsku diktaturu; napredak nauke, ali ne propagandu i

imperativno dicta umesto istine; mnogostrana poboljšanja čoveka, ali ne njegovo padanje

u varvarstvo"

Pitirim Sorokin, Društvena i kulturna dinamika

Pitirim Aleksandrovič Sorokm je rođen u Rusiji, u mest^Tu^a^sTjegovi roditelji su se

bavili seoskom proizvodnjom. Studirao je na Institutu za psihoneurologiju i

Petrogradskomuniverzitetu. gdeje i raHio Van predavar. TMa Tnstitntii od 1914. do 1916.,

a na Petrogradskom univerzitetu i Poljoprivrednoj akademiji, od 1917. do 1922. U

međuvremenu je postao član Izvršnog komiteta Sveruskog seljačkog sovjeta i Veća

Ruske Republike. 1917. godine dolazi na čelo "V^je^-naroda", časopisa umereno

progresivnih ideja. Tada postaje i sekretar predsednika ruske vlade. Od 1918. je član

Ruske ustavne skupštine.

Politički stavov^Sorokina^Jcao i teorije koje razvija, obojeni su iskustvom Oktobarske

revolucije. Iako je verovao u principe jednakosti na kojima je revolucija počivala, upravo

je u jeku borbi shvatio da je to utopija. Njegovi reakcionarni stavovi, odbacivanje

komunizma, ali i zapadnjačke civilizacije, možda se najbolje vide u delu Sistei

sociologije, napisanom za vreme revolucije. Tu autor navodi da je za državnu stabilnost

bitna rasna homogenost, da društvena nejednakost počiva na psihoioškim osnovama i da

je jevrejski karakter nepromenljiv. 1922. Boljševici su ga osudili na smrt, ali je

intervencijom bivših studenata kazna preimenovana u progonstvo iz zemlj 6^1923.

Sorokin je otputovao u SAD. Predavao je na U n i v e r a t ^ 193i3., kada

prelazi na Harvard.

/

Detalji iz biografije Pitirima Sorokina, važni su za razumevanje njegovih dela, jer se u

svakom primećuje pečat političkih ubedenja i pokušaji razdvajanja naučnog i ličnog.

Pre nego što prikažemo njegove osnovne ideje i najznačajnije delo, daćemo kratak

pregled knjiga i tema kojima se bavio.

-V^AA Glavna dela

(^Revolucija^je tema kojom se Sorokin bavio u Sociologiji revolucije, Društvenoj i

kujturnoi aihamici. i delu Čovek i društvo u nesreći.

U prvoj knjizi, pod uticgjem Pareta, Frojda i Pavlova, pije o teoriji društvene ravnoteže.

Smatrao je da je um čoveka slab. i da može doći do remećenja njegove ravnoteže sa

nagonima._Ukoliko se to dogodi odjednom, većem broju Ijudi, doćiće do revolucije.

Nagoni su zlo u Ijudima koji od njih prave čudovišta. "Revolucija je zločin masovnih

razmera , zato mstinkti ne smeiu ovladati ljudima (Barnes, 1982: 961). Sorokin je kasnije

odbacio tu tezu, a ovo delo se ne smatra znaČajnim za sociološka istaživanja.

Korenej^vohigije 11 DništvengiJukultmvtojjiinamici traži na jrugoj strani- Ostaje pri

stavu da je razlika izmedu zločina i revolucije. samo u razmerama. No, kao preduslov

revolucije navodi nesređenost društvenoa ili/i kultumog sistema Suprotstavlja se tada

popularnim teorijama o kretanju civilizacije linijom progresa, navodeći da je u istoriji

najratoborniji vek upravo 20.

Š U delu Čovek i društvo u nesreći, ističe da su četiri najveće nesreće čovečanstva:

revolucije, giad, pošasti i ratovi. Istražuje kako one utiču na čovekov duh, društvenu

pokretljivost, kulturu... Ni ovde njegov zaključak ne predstavlja značajno naučno otkriće:

posledice koje ista nesreća ostavlja na pojedince, grupe i društva, različite su, a često i

suprotne.

^ ' U knjizi Društvengpokretljivost, bavi se društvenom stratifikacijom i izučava konkretna

obeležja društvenih klasa: zdravlje, životni vek, telesne karakteristike, inteligenciju... U

ovom delu je manje izražen uticaj njegovih političkih ideja na naučni rad.

1

T Potom objavljuje hvaljeno delo: Savremene sociološke teorije. Tu daje precizan prikaz

društvenih teorija kroz istoriju, i objektivnu kritiku.

J ' l Razvoju sociologij e sela^ doprineo je Priručnikom iz sociologije sela i Principima

sociologije grada i sela.JJ Priručniku je sažeo klasična istraživanja života na selu u

različitim kulturama. Tako je naučnicima omogućeno komparativno istraživanje seoskog

života različitih civilizacija (prošlih i savremenih).

^ U saradnji sa Klerensom Bergerom, sprovodi studiju Vremenski raspored čovekovog

poncrfanja^Jzmeđu ostalog, bave se problemom predviđanja ponašanja pojedinaca i

društvenih progesaJOd sto šest osoba zahtevalo se da predvide kako će se ponašati, jedan

dan, nekoliko dana, nedelju ili mesaec dana unapred. Ispitanici su navodili svaku

aktivnost, od budenja do odlaska na spavanje. Rezultati su pokazali velike greške u

predviđanju, naročito kada se radilo o daljoj budućnosti. Autori u zaključku upozoravaju

najiesigupiost^auČiiili piedviđanja i društvcnih planiraiij a.

r U knjizi Rusija i^jedjnje^^države^ -očigledan je sukob antiboljševičkih j^proruskih

osećanja. Ipak, na kraju napada američku bojazan od "ruskog komunizma, ateizma,

imperijalizma i varvarizma" (Barnes, 1982: 965). Ističe demokratski duh Rusije i

sličnosti sa Sjedinjenim Državama: u moralnim principima, društvenim institucijama,

kulturi...

Između prave i kruga

Svetski rat, Oktobarska revolucija i situacija koja je usledila, poljuljali su Sorokinovu

veru u socijalizam, progres, revoluciju, demokratiju, naučni pozitivizam. U svojim

radovima je pokušao da objasni kako je i zbog čega došlo do odredenih društvenih i

kulturnuh kretanja, kako bi došao do opštih zakona u razvoju istorije. Sorokinov ideal u

šematskom prikazivanju istorije, jeste stapanje prave i kruga (Tartalja, 1976: 136).

3

Naime, dve vladajuće teorije sociokulturne dinamike iesu:

-(^^^progresa>svaka civilizacije se od svog nastanka kreće uzlaznom putanjom;

grafički se predstavtja pravom

r a đ a j u > rastu' d o ž i v ' i a v ^ - - r a s p a d - a j u s e 1

umiru; grafičko rešenje je krug

Sorokin polazi od postavke da nijedna forma kulture ne traje doveka. Uvek će doći

momenat u kome će kreativni potencijali presušiti, i kultura postati okamenjena ili

nekreativna. Kada nastupi takva kriza dolazi nova forma, sa svežim kreativnim snagama i vrednostima,

Upravo o toj krizi Sorokin govori u većini svojih dela. U centru pažnje jeste kriza

savremene zgy^ngjai1tiirg, Tu on podrazumeva opadanje kvaliteta u svim oblastima:

tiiozotijX religij i, umetnosti, nauci, zakonu, moralu. Dakle, kriza koja obuhvata

celokupan način mišljenja i življenja zapadne civilizacije. Kako bi približili ovu ideju,

kao primer navodimo njegovu analizu moderne umetnosti. Sorokin smatra da je prvi

pokazatelj krizeuumetnosti, brisaniegraniceizmeđuautentičneumetnostii pukezabave.

Zatim, ona prikazuje svet onakvim kakvim ga mi doživljavamo našim čulima, ne

uspostavljajući vrednosti koje su iznad toga. Očigledna je i sveopšta prisutnost morbidnih

scena i karaktera, pa se savremena umetnost može nazvati "muzejem socijalne i kulturne

patologije"(Tartalja, 1976: 137). Jednaodnajvećihmanasvakako jestavljanjekvantiteta

ispred kvaliteta, ili kako to Sorokin kaže, tehnike iznad genija. Ovim i drugim primerima, Sorokin dokazuje krizu kapitalističkog društva. Pokušava da

obori ideju progresa, vulgarnim, uprošćenim prikazivanjem tog pojma (Tartalja, 1976:

137). Navodi da sve teorije progresa istoriju posmatraju kao razvoj malog dečaka, koji

brzo raste i postaje sve bolji. Međutim, autor smatra da slici ovog raja ne odgovara

mračna slika realnosti.

S druge strane, on se ograđuje i od ciklizma (naročito, Tojnbija i Špenglera). Smatra da

svaka kultura i civilizacija predstavlja skup raznorodnih kulturnih elemenata, pa da je

ideja o ražariJuTrazvijaJiju i smrtTćivilizacije nemogiića Ne može se dezintegrisati nešto

k

što nije integrisano u celinu. Niiedna lc||fnp i civilirarija nije sasvim nestala. već

vremenom propadaju samo njihovi delnvi

co se Sorokin branio od Čestih napada kritičara da je idejni naslednih Tojnbija i

Špenglera, čini se da ipak nije izbegao zamke ciklizma.

Društvena i kulturna dinamika

Najambicioznije Sorokiniovo delo, jeste knjiga izdata n^foiri tnma- Dmstvenn /

kultuma ditiamika. U njoj su u najvećoj meri prisutne gore izložene ideje.

Autor se osvrće na istoriju civilizacije u prethodnih 2,5 hiljade godina. Analizira 1000

ratova i 1600 revolucija, prema kriterijumima kao što su: društvene oblasti, intezitet i

trajanje borbi, brojnost masa. Ovo delo je zapravo "divovsko preispitivanje teorije

progresa", koja je imala primat u XIX veku (Barnes, 1982: 966).

Sorokin navodi da u istoriji nije došlo do sveopšteg napretka svih civilizacija, niti do

cikličnog kretanja. Smatra_da su u svim oblastima ljudskog života postojale samo , - fluktuacije.

U prvoj svesci bavi se različitim oblicima umetnosti; u drugoj: istinom, etikom i

pravom; u trećoj istražuje društvene odnose, grupe i institucije; dok u četvrtoj uvodi dve

nove vrste istine.

U svom grandioznom ispitivanju ratova i revolucija, konsultuje mnoge specijaliste. Cilj

mu je da rangira kulturne pojave kroz istoriju, tako što će ih smestiti unutar manjeg

broja klasa. I^otom _ih_ ̂ rednuje kao dobre, zadovoljavajuće ili loše. Služi se

suprotstavljenim kategorijama. Npr., teme u slikarstvu, vajarstvu, arhitekturi, muzici i

književnosti, predstavlja kao religiozne (dobro) ili svetovne (loše).Stilovi ovih umetnosti

mogu biti simbolični (dobro) ili vizuelni (loše). Društveni odnosi su familistički (dobro)

ili ugovorno-obavezni (loše). Sve ove kategorije proističu iz jednog para osnovnih

vrednosti: ideacioni i senzorični. Kada se istorijske pojave smeste u neku od klasa,

5

moguće je porediti ih kroz vreme. Ovo je ključ kojim Sorokin pokušava da odgonetne

tajne sociokuhurne dinamike, sagledavajući istoriju kroz ograničeiibroj^vrednosti

^Savremeno društvo opisuje kao rdavo (senzorično), jer njime vladaju hedonizam i <• = = »

utilitarizam. Smatra da se moramo vratiti ideacionalnim vrednostima (kulturi vere^ ili

idealističkim vrednostima (kulturi razuma). Međutim, kada se to dogodi, novonastalo

stanje neće bitit trajno, jer će i ta forma kulture dostići svoj limit i ustupiti mesto novoj

nekreativnosti (senzoričnosti).

Zapravo, u celom delu Društvena i kulturna dinamika prisutna je hijerarhija tri

vrednosti: senzoričke (čula), idealističke (raziim)-4- idcacionc (vcra). To su bili

kriterijumi podele ljudi i kultura. Interesantno je da Sorokin više vrednuje idealizam od

ideacionalnosti, koju smatra kompromisom senzoričnosti i idealizma.

Dakle, u prva tri toma autor ističe da paralelno postoje tri sistema istine. U četvrtoj

knjizi uvodi i integralnu istinu (koja obuhvata tri pomenute istine), i apsolutnu istinu,

koja je poznata samo Bogu. Integralna istina spoznaje se intuicijom, razumom i čulima.

Sorokin smatra da je ovim napravio revoluciju u društvenim naukama, jer se ne

opredeljuje za jedan aspekt istine, već objedinjuje sve što je saznajno vredno. Zato je

njegova istina najbliža apsolutnoj istini.

(Jedna od mnogobrojnih) kritika

Pitirim Sorokin je pored velikog truda, niza citata iz istorijskih izvora i monografija,

konsultovanja mnogobrojnih specijalista u svojim radovima, došao do razočaravajućih

analitičkih otkrića. Iako je težio naučnoj objektivnosti, u gotovo svim delima prjnietag je

pečat ličnih ubedenja. Možda najveće mane njegovih dela jesu unošenje nejasne

metafizike i uplitanje kvantitativnih tehnika u filozofske probleme.

U Sorokinovom radu za pohvalu je hrabro suprotstavljanje mnogim zabludama

savremenih društvenih nauka, i njegova težnja da da celovit filozofski uvid u ljudsku

istoriju (Barnes: 1982: 976).

• AjieKcamiap I (1801-182.O

^BopcKH npeBpaT op, 11. MapTa 1801. roairae AeMOHcrpHpao je crpeMJbeH>a aejia BOAetiHx KpyroBa nqjanajy yrHii;aj iuieMCTBa Ha ynpaBJbaH>e apacaBOM, npn TOM orpaHHHHBnra yrHii;aj caMor MOHapxa. HacoBH IlaBjioBe Bjia#aBHHe, OpaHuycKa peBOJiyu,Hja H mx)6HjaH>e npocBerHTejbcTBa y Pycnjy, KOJ'H cy ocyi}HBajra AecnoTH3aM H 4>eyAaJiHe OAHOce, AonpHHejiH cy pa3Bojy pe4>opMaTopcKHx norjiefla, nojaBH pa3JiHqHTHx iuiaHOBa 3a npeo6paacaj H acejbH aa ce npecene ijapeBa caMOBOJba H 3JioynoTpe6e iu i eMHha. HOBH HMnepaTop AjieKcaHgap I je aocra yTH^ao Ha Te norjiefle. Hgeje enoxe IIpocBeTHTejbCTBa Aocra cy ynm;ajie Ha H>eroBy BjiaflaBHHy. AjieKcaimap je Teacno MOAepHH3au;HjH c0i;HjajiH0-eK0H0MCKHX H nojiHTHTqKHx HHcronyijHja, HaflajyIiH ce aa tie TaKO H3Byhn AP>KaBy H3 yHyTpaniH>Hx norpeca. Ka#a je AjieKcaHjnap yKHHyo 6pojHe QAJiyKe CBor npeTxo^HHKa, AOHIJIO je ao He3£m0B0JbCTBa njieMCTBa. HaHMe, OH je Bpanio y Bojcicy o(J)HH;Hpe Koje je yflajbHO IlaBjie I, OCJIO6O^HO je nojiHnpiKe 3aTBopeHHice H flOHeo ofljtyicy

o CJIO6OAHOM yjiacicy H H3JiacKy H3 3eMJbe. IIpBe ro^HHe H>eroBe BjiagaBHHe KapaKrepncajia je omrpa 6op6a y caMOM Bpxy Bjiacra, a OKO npojeicaTa pe4>opMH c0iiirjajiH0-eK0H0MCK0r H nojiHTH^Kor KapaKTepa. CraopHJie cy ce pa3JiHHHTe rpyne, a cBaica oa H»HX je HMajia cBoje Bii^eibe pemeH>a npo6jieMa ca KojHMa ce cyonaBajia ApsscaBa. IJ,apeBH M/iadu npujamesbu (II. A. OrporaHOB, H. H. HoBociubijeB, A. HapropHCKH) c>6pa30BajiH cy je^aH KOMHTCT y KOMe cy caBeTOBajm HMnepaTopa y AOHomen>y ofljryica H pemaBaH>y Ap£caBHHx mrraHta, TeaceliH nojiaKo

m npeo6pa3e Pycnjy y ycraBHy MOHapxHjy. BejiHKOAOcrojHHim H3 BpeMeHa KaTapHHe BejiHKe

noKymaBajiH cy «a ycnocraBe ynmaj CBojux BpxoBa Ha ynpaBjbaH>e u,apcTBOM. y TOM nnji>y OHH cy ce 6OPHJIH 3a npomHpeH>e 4>yHKngja CeHaTa, HapoHHTo Ha H»eroB ymiHB y 3aK0H0AaBHy

AejiaTHocr. OHH cy 6HJIH npoTHBHHim 6HJIO_ KaKBHx npoMeHa 0AH0ca H3Metjy KMeroBa H iuieMHha. Ha Kpajy, y n;eHTpy Bmne 6HpoKparaje 6HJIO je H flocra OHHX KOJH cy 6HJIH

npoTHBHHî H 6HJIO KaKBHx npoMeHa. OHH cy y o^yBan>y nocrojeher nopeTKa BH^ejra jegô HHH

rapairr flpynrrBeHe cra^HJiHocTH.

OcHOBHa Maca mieMCTBa 6 n j i a j e TaKotje HacrpojeHa Bpj io KOH3epBaTHBHO. OHa j e TejKHJia aa ca^jrea CBoje npHBHJien i j e H npe CBera, roTOBo 6e3rpaHHHHy Bjiacr H£m KMeroBHMa. Cjioj npoceehenos ruieMcmea. y KOMe j e A j i e K c a i m a p I BHfleo n o f l p m K y c B o j n x pe4>opMaTopcKHX n o i c y m a j a , 6HO j e Bpjio TaHaK. CBaKH noicpeT u;apa Morao j e «a H3a30Be HOBH npeBpaT. Y comrjajiHO-EKOHOMCKOJ o6jiacTH, u,ap j e Morao aa cnpoBeAe caMO ocpoMHe H3MeHe, a HHKBKO Aa ynrae Ha KMeroBCKe oAHoce. C a M o Ha nannpy ocrajiH cy miaHOBH n p o M e H a y cHcreMy i ; e j i e AP>KaBHe ynpaBe. Pe3yjrraT cy 6HJIH aKTH KOJ'H c y ce OAHOCHJIH Ha 6HpoKpaTCKH a n a p a T . ToaHHe 1802. flOHer j e H yKa3 o npaBHMa CeHaTa, Kojn j e KOJIHKO-TOJIHKO c M a a n o ojrarapxHjcica

crpeMJbeiba c r a p H x flocrojaHcrBeHHKa. CeHaT j e AO6HO M o r y h H o c r yTHHe Ha i;apeBe o/uiyKe caMO aKo 6H OHe n p o T H B p e m u i e Ba^cetiHM 3axoHHMa HJIH CTBapajiH o o p e l j e H e Hecyrj iacHi;e . H c r e

rof lHHe u a p j e n o n m c a o y K a 3 o ycragOBJbeH>y MHHHcrapcraBa. OBaj y ica3 j e npeacraBJbao CTBapaibe MHHHcrapcraBa icao 3aMeHe 3 a KOJieraje, a cBa Bj iacr 6 m i a 6 H CKOHi^eirrpHcaHa y

pyicaMa j e / m o r noBeica - MHHHcrpa. CaMH KOjienrjH HHcy 6HJIH o f lMax jiHKBHAHpaHH. OHH c y

1

ym7iH y cacraB MHHHcrapcraBa H npoflyHaajra c y 6aBJteH>e TeicyhHM nHTaH>HMa. YTBpJeHo j e

ocaM MHHHCTAPRRANAJ^HyTpamH>H HOCJIOBH, cnojbHH HOCJIOBH, (|>HHaHCHja, TproBHHe, NPAB^e,

n p o c B e r e , B0jH0-K0nHeH0 H BojHo-noMopcKo). HajBaacHnje y j i o r e y HOBHM MHHHcrapcTBHMa AO6H7IH c y u,apeBH MAadu npujame/bu. ^OHerre c y H o/piyKe y i p u b y noSojbuiaHba npocBeTe. Y u,ejiHHH pe<j?opMe AjieKcaHApa I y npBHx n e r roflHHa iberoBe BJiaflaBHHe HHcy goH&ne orpoMHe

n p o M e g e y caMoj ffp^agH. Ka«a j e 1805. roflHHe n o ^ e o paT ca OpaHijycKOM, ca AHeBHor pe^a cy CHimia H nHraiba 6Hjio KaKBHx npoMeHa. HaKOH 3aKJbyneH>a THji3HTCKor MHpa (1807) ca Han0Jie0H0M, npo6j i eM pe<|>opMH j e n0H0B0 n o n e o 3aoKyruba ^p^caBHe npBaKe. BCJIHKH

yTHi;aj y TO BpeMe B p m n o j e M . M . CnepaHCKH, j e s a H or Haj6jiroKHX i],apeBHx caBeTHHKa. OH j e

# o H e o npojeKar P36HJBHHX pe4>QPMH, Koje c y Tpe6aj ie a a H36aBe^ip»caBy op, PEB0JIYIPI0HAPHHX

n o r p e c a Koje j e npeMCHBejia E B p o n a . OH j e npe^BH^ao nof l e j iy BJiacra Ha H3BpmHy, 3aKOHOflaBHy H cy3GKyv Kao H o6pasoBaH>e npeacraBHHHKor opraHa BJiacra ca 3aK0H0^aBHHM (J)yHKii,HjaMa (CJIHHHO napjiaMeirrv) y O6JIHKV ZlpncaBHe #yMe. /IpacaBHH caBer j e Tpe6aj io a a Hrpa y j i o r y c n o H e

H3Me^y H,apa H CBHX ocrajiHX AP»CABHHX crpyKrypa. OBH npojeKTH c y nocraj iH Mera oirrrpicc

c y x o 6 a . KoH3epBaTHBHa e jnrra H 6HpoKpaT£rja o n r r p o c y H c i y m u i H npoTHB CnepaHCKor. IJap HHje Morao ^ a H m o p H m e o « « y q H o iuieMCTBO. HcrHHa, 1810. roflHHe 06pa30BaH j e ZlpacaBHH

caBeT, icao caBero,n;aBHH opraH caMor u,apa. TOAHHE 1811. 3aBpmeHO j e H ypef)eH>e MHHHcrapcraBa. ToAHHe 1812. CnepaHCKH j e o^crpa ibeH H3 ,zip>KaBHe cjiy»c6e. J lnSepaj iHe

pe(J)opMe c y OBHM AO>KHBejie BejiHicy Heycnex.

^BopcKH npeBpaT OA 11. Mapra 1801. roflHHe flOBeo je H npoMeHa y

cn0JbH0n0JiHTHHK0M icypcy. AjieKcaHAap I je npefly3eo KopaKe 3a peryjiHcaH»e KOHtJjjiHicra ca

BejiHKOM EpHTaHHjoM, Kojn je flOBeo flo He3a^OBOJbCTBa mnpoKe KpyroBe iuieMCTBa. YjyHyji8oi .

roffHHe H3Mef)Y Pycnje H BejraiceJSpHTaHHje je 3AKJBYQEHA noMopcKajcoHBeHUHja, Koia ie H 3Ha^HJia Kpaj cyKo6a. Bop6a ca OpaHtiycKOM je ycKopo ynuia y Hosy 4>a3y. HaKOH cnoMa

aycrpHjcKe BojcKe KOA AycrepjiHQa (1805) H cKJianan>a MHpa ca C>paHijy3HMa AOHUIO je ro cnoMa

Tpehe KoaAuiiuje. YjeceH 1806. roAHHe cKJiombeHa je nerBpra aHTHf̂ paHî cica KoajiHiprja, Koja je o6jeAHHHJia Pycnjy, EENVIECKY, npycKy H IIlBeflCKy. HanojieoH je nopa3no npycKy BojcKy H 3ay3eo Behn #eo npycKe TepHTopnje. CpeAHnrre paTHHx 36HBaH>a ce nojiaKO npn6nH»caBajio

3ana^HHM rpaHHijaMa PycHje. 3HMCKa KaMnaiba 1806-1807. roAHHe noica3ajia c e Kao BeoMa

TeniKa 3a OpaHny3e. Y jyjiy 1807. roflHHe, Pycirja je y THji3HTy nomHcajia MHp ca HanojieoHOM, a npoTHB EHTJiecKe je HanpaBjbeH je^aH yroBop. PycHja je npaKTH*rao 6mia npHMopaHa npH3Ha icapTy EBpone Kojy je Kpojno HanojieoH. H3 ocBojeHHX npycKHX 3eMajba HanojieoH je 4>opMHpao BapmaBCKO B0jB0,n;cTB0. Pyc»rja je Kao caBe3HHK OpaHuycKe y3ejia H o6aBe3y yHecTByje y HanoJieoHOBoj KogTHHeHTajiHoi fijioKaan EHrjiecKe. Mef|yHapoAHH nojioxcaj PycHje 6HO je BeoMa TeacaK. rioneTKOM 1808. ro^HHe pycKa BojcKa je no^ejia o(J)aHH3By y OHHCKOJ. IUBeacica apMHja je H3BpuiHJia »cecroKy KOHipao4>aH3HBy. TeK Ha npojiehe 1809. roflHHe pycica BojcKa je npenuia y Hanpe#OBaH>e, ymaBmH naK Ha TepHTopnjy IIlBeflCKe. IIo MHpy H3 cenreM6pa 1809. roflHHe, PycirjH je NPHK7BYHEHA OHHcica (Koja je ^oSnjia uiHpoicy ayTOHOMHjy), icao H Ajiaimcica ocrpBa.

2

IllBeflCKa je npHytjeHa Ha y*ieHihe y KOHTHHemrajiHoj 6jiOKa#H. Joni 1806. ROFLHHE noneo je H

pycKo-TypcKH paT. HaKOH THJi3HTa, H3Me!jy PycHje H TypcKe je 3ambyqeHO npHMHpje y

Qio6o3HjH, Koje je npo^y>KeHo AO 1809. roflHHe. PaTHa AejcrBa TBKO cy mreejia Ha npojiehe 1809.

roflHHe. K0HaHH0 je oBaj cyico6 3aBpmeH cKJianaibeM MHpa y ByicypemTy (28. Maja 1812). Pycnja

je flo6iwa Becapa6njy H fleo IJpHOMopcKe o6ane KaBica3a. CaBe3 Pycnje H OpaHi^CKe Bpjio 6p3o

je 3anao y TemKohe. KoHTHHeHTajiHa 6jioicafla EHTJiecKe flocra je yTHH,ana Ha caMy Pycnjy H H>eHy

npHBpeAy. PycKH ijap je TaKO yicjiOHHO oflpeljeHe o#pefl6e 6jioKa#e, nrro je pa3#pa>KHjio

HanojieoHta. Pycnja je TaKoIje Teacnjia cnpoBoI)eH>y caMocranHe jiHHige y MetftraapoflHHM

nocjioBHMa, npaKTHHHO oica3aBmH noMoIi OpamjycKoj y paiy ca AycrpHjoM (1809). IIpHnpeMe

3a paT ca PycnjoM, HanojieoH je noneo jom noneTKOM 1811. ro/urae. IIoHeTKOM 1812. ro/urae

3AKJBYMEHH cy <J>PAHITYCKO-npycKH H 4>paH^ycKO-aycrpHjcKH yroBopn. HanojieoHOBa apMHja je

npeflcraBJbajia orpoMHy cmiy on CKopo nojia MHJiHOHa Jby»H. npycica H3 crpaxa rrpe#

Han0Jie0H0M HHje Morjia #a noflpacH Pycnjy. y npojiehe 1812. ro/urae 3aKJi>y*ieH je yroBop o

caBe3y H y3ajaMHoj HOMOIIH PycHje H IIlBeACKe. Pycica Bojcica Ha 3anaAHoj rpamimi 6pojajia je

OKO 240.000 JBŶ H. BejiHKy yjiory mpao je reHepaji M. H. KVTy3QB î2. jyHa 1812. roflirae no^eo

je noxoA <|>paHijycKe apMirje Ha Pycnjy. Pycica Bojcica je Benrro H36eraBajia o^yiyHHy 6HTKy.

Han0Jie0H0Ba Bojcica je noJiaKo iy6iuia 6op6eHH nojieT npH6jiiDKaBajyfrH ce MOCKBH.

HanpeAOBaibe OpaHuy3a H3a3Bajio je y ijejioj seMJbH OIPOMHO naTpHOTCKO ô ymeBJbeH>e, Koje je 3axBaTHJio rc>TOBO CBe cjiojeBe #pymTBa. 3a rjiaBHOKOMaH/jyjyher u,ap je nocraBHo M. H.

Kyiy30Ba. Koacejia BopoAHHa, Ha OKO 100 KM OA MocKBe, 26. aBrycra 1812. roAHHe oAHrpajia ce

orpOMHa 6HTica. BopoAHHCKa 6«rrKa je nocrajia je^aH oA Haj3HanajHigHx aoraljaja pycace

HcropHje. HanojieoH nnje ycneo y CBOJHM 3aMHC7iHMa. PycKa Bojcica je H oajbe 6njia cnpeMHa Ha

6op6y, ajiH KyTy30B HIGE 6HO cirpeMaH fla pH3HKyje. Ha ce^HHim BojHor caBeTa flOHeTa je oft7iyKa

Aa ce MocKBa ocraBH HenpHjaTejby. OpaHiiycKa Bojcica je 2, ceirreM6pa 1812. roAHHe ynuia y

^peBHy pycicy npecroHHijy. CKopo CBH ^cnrejbH rpa#a cy nonuiH ca BojcKOM. Bop6a ca

HenpHjaTejbeM je Ao6mia onmTeHapoflHH Kapaicrep. MocKBy cy 3axBaTHjiH noacapn, Koje cy

noAMerajra jioicajiHH craHOBHHim, He »cejiehH ^a ocrase CBoje crsapn HenpHjaTejby. HanojieoH je

AOHeo ofljiyicy fla HanycTH MocKsy. OpaHnycica Bojcica je 19. oicro6pa HanycrHjia MoKCBy,

KpeHyBmH Ha Kajiyry, a HOTOM Ha CMOJICHCK. Bop6e cy H aajbe HacrasjbaHe. Y CMOJieHCK je

HanojieoH ymao ca 60.000 Jby/m. Beh 23. HOBeM6pa 1812. roflHHe, HanojieoH je noByicao

ocraTKe csoje BojcKe y KpeHyo y IIapH3, Aa 6H caKyimo HOBe jeflHHHii,e. Pycica Bojcica je 1. jaHyapa

1913. ro^HHe ciynHjia na TJIO BapmaBCKor BojBOACTBa H IIpycKe. TH noicpeTH cy npHHyAHJiH

npycKor Kpajba «a Beh y 4>e6pyapy 3aKJby*m caBe3 ca PycnjoM. Ha npojiehe ncre roflHHe

HanojieoH ce spaha Ha BojHy no3opmmy. y HCTO speMe yMpo je H Kyry30B. IIPOTHB OpaHirvcKe

HcnynHJia je H AycrpHja. Y QKTo6py 1813. roflHHejcog JlajnuHra ce oflHrpana T3B. čumKa Havoda,

Kojoj je HanojieoH #03KHBeo nopa3 H 6HO npHMopaH Ha noBJiaqeH>e. Pania flejcraa cy ce npeHejia Ha TepHTopHjy OpaHiiycKe. HanojieoH ce oApeicao npecrojia H nporaaH je Ha ocrpBo ElJi6y. Be*«cH

3

KOHrpec je noieo y oicro6py 1814. roflHHe. 3aBpniHH aKT Beroor Kompeca nonracaH je 28. Maja 1815. roflHHe.

IlepHOA BJia^aBHHe Aj ieKca impa I, KOJH j e HacnynHo HaKOH paTa 1812. ROAHHE H n o p a 3 a

HanojieoHOBe OpaHijycKe, Tpa^Hi^HOHajiHo c e y HayHHoj jiHTepaTypH nocMaTpa icao n e p n o f l

2Jiyee peaK^uje. IheMy c e cynporeraBJba npBH n e p n o f l BJia#aBHHe oBor r^apa. y yHyTpaniH>oj nojiHTHipi caMOflpMcaa«>a Bpahajy c e c r a p n KOH3epBaTHBHH n p H m g n m . y PyciijH c e ycnocraBji>a

HcecroKH nojiHi;HjcKH pe^cHM. HapaBHo, AjieKcaHgap I HHje oflMax Hanycrao CBoja jinSepajiHa

Ha^ejia, KapaKTepHCTOTHa 3a npBH nepHOA H.eFOBe BJia^aBHHe. To/iHHe 1815. AOHCT j e aKT o

npHnajaa>y ^ej ia riojbCKe PycHjn, carj iacHo o # p e f l 6 a M a Be^Kor KOHrpeca (BapmaBCKO

Boj Bofl CTBO ). OBa TepHTopHja j e flo6mia oflpet)eHy ayTOHOMigy. rof lHHe 1818/1819. g o j i a g H j o no icymaja p e m a B a i t a KMeroBCKor nirraiba. npef lBir i )eHa j e nocreneHa JiHKBH^ai^nja nyTeM

o n c y n a cejbaica. Ho, oBe Mepe c e HHcy peajiH3PBajie. y OBOM nepHOAy c j i o6o f ly c y AO6HHH caMO

cejbaî H ripH^ajiTHKa. npoMeHe c y ce H3Bo#HJie Bpjio TeuiKO, a *iirraB npoijec ce 3aBpnrao

î apeBOM 0ft7iyK0M #a yHBpcTH nocrojehH cncreM. Bpme ce H o^peljeHe BojHe pe(|>opMe. y OBOM nepHOfly pacre H yiuiHB pejmnrje Ha KyjrrypHH JKHBOT 3eMJbe. NO^raae H o^petjeHH aTaK Ha

yHHBep3HTeTe. nporaaH je BCJIHKH 6poj npo^ecopa. Bejmicy yjioiy Hrpajia j e H QeH3ypa.

rioHHibe H CTBapaibe 6pojHHX yapyHceH>a, a npBO 0PRAHH30BAH0 BOJHO yapyHceH>e nporHB caMoflpncaBJba 6HJIO je n0Be3aH0 ca fleKa6pHCTHMa. OHH cy ce (J>opMHpajiH Ha ^ejiHMa

3anaAHoeBponcKHx (£>HJio3o4)a-npocBeTHTejba (Bojrrepa, A^ipoa, MoHTecicjea), icao H AORA^ajHMa (£>paHiiycKe peBOJiynHje. BCJIHKH yrcmaj Ha H>HX je oAHrpao 0Tai?6HHCKH paT (1812).

npBe TajHe opraHH3aiflaje AeKa6pHcra Hiray HaKOH oKoirqaiba noxo#a pycKe BojcKe. no^eTKOM

1816. roflHHe y neTporpany je ocHOBan Caee3 cnaca (JJpyuimeo npaeux u eepmix cuHoea Omay.6une). OpraHH3ai;HOHa crpyiciypa oBor yApy»cen>a noflcehajia je Ha cTpyicrypy MacoHcracc jiojica, Koje cy y OBOM nepnofly aKTHBHo flejioBane y PycHjH. RppivrpHnvr cp y n«nM y7g?yaceH>v

oflBaiaigjjflpeheHH paaHKajiHH ejieMeHTH, ajra H OHH KOJH cy ce 3ajiarajra 3a MHpHe npoMeHe.

J^jHQjipyfflXS0Lce Q6pa3OBajio j82i . roflHHe, a i822. ro,a,HHe y IIeTporpaAy ce CTBapa CeBepHo

flpynrrBO. BehHHa ^uiaHosa opraHH3ai[Hje npimaaajia je MjiafjeM 0$HipipcK0M Ka#py. 06e oBe

opraHH3aiiHje cy HMajie TeHCH>y aa CBOJ HHjb HcnyHe Kpo3 peBojiyuHjy, ynoTpe6y BojHe cmie.

Opy3KaHH ycraHaK je y6p3ana CMpr iiapa AneKcaH^pa I, Kojn je HeoHeKHBaHoyMpo yTaraHpory y

HOBeM6pv i82.5- roflgHe. 3aKOHHTH HacjieAHHK KoHCTaHTHH ce oapeKao npecrojia, a npecro je TaAa npemao y pyice ffpyror 6paTa noKojHor HMnepaTopa - HHKOJiajy. HjiaHOBH CeBepHor

ApymTBa cy 14. AeijeM6pa 1825. ro^HHe noKymajra H3Be#y ycraHaK. Me^yniM, npnce6Ha

peaKEgaja ijapa H Hape^eibe m ce OTBOPH BaTpa H3 TonoBa yiynrajra cy cBaKH bha no6yHe. Heflyro HOTOM, uiaHOBH Jy»oaor #pyiiiTBa cy noKymajm H3Bo$en>e no6yHe y yKpajHHH. Ho, H

oBa no6yHa je Bpjio 6p3o caBJia#aHa. Ta,qa cy HacrynHjie penpecnje BjiacTH.

4

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 23 pages

preuzmi dokument