САВРЕМЕНА ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА ЗА КОНТРОЛУ И РЕГУЛИСАЊЕ САОБРАЋАЈА , Ostalo' predlog Saobracajno i pomorsko pravo. University of Nis
dolazim
dolazim7 May 2017

САВРЕМЕНА ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА ЗА КОНТРОЛУ И РЕГУЛИСАЊЕ САОБРАЋАЈА , Ostalo' predlog Saobracajno i pomorsko pravo. University of Nis

PDF (1 MB)
35 str.
94broj poseta
Opis
Rad je urađen iz predmeta Tehnike kontrole i regulisawa saobraćaja
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 35

ovo je samo pregled

3 prikazano na 35 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 35 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 35 str.

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 prikazano na 35 str.

preuzmi dokument

СЕМИНАРСКИ РАД

САВРЕМЕНА ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА ЗА КОНТРОЛУ И

РЕГУЛИСАЊЕ САОБРАЋАЈА

НИШ, АПРИЛ, 2017 Год.

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

Александра Медведева 20,

18000 Ниш, Србија

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА НИШ

ТЕМА РАДА: САВРЕМЕНА ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА ЗА

КОНТРОЛУ И РЕГУЛИСАЊЕ САОБРАЋАЈА

СВРХА: СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: ТЕХНИКА КОНТРОЛЕ И РЕГУЛИСАЊА

САОБРАЋАЈА

ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК: Др Светозар Костић дипл. инж саоб.

СТУДЕНТ: Стеван Николић БДС 9/16

ДАТУМ ИЗРАДЕ: 06.04.2017 год.

3

Садржај

1. УВОД ............................................................................................................................. 5

1.1. Развој саобраћаја ............................................................................................................... 5

1.2. Основни појмови ................................................................................................................. 5

1.3. Урбани развој ....................................................................................................................... 5

1.4. Истраживања и развој саобраћаја ................................................................................. 6

2. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА ..................................................................... 7

2.1. Историјски развој Римскога саобраћаја ........................................................................ 7

2.2. Развој саобраћаја у средњем веку ................................................................................. 8

2.3. Правила саобраћаја ........................................................................................................... 9

2.4. Развој семафора ............................................................................................................... 11

3. НОРМАТИВНА РЕГУЛАТИВА У ОБЛАСТИ РЕГУЛИСАЊА САОБРАЋАЈА НА

ПУТЕВИМА .........................................................................................................................12

4. УПРАВЉАЊЕ САОБРАЋАЈЕМ ................................................................................16

4.1. Критеријуми и ограничења ............................................................................................. 17

4.2. Хијерархија управљања .................................................................................................. 18

4.3. Кораци управљања саобраћаја ..................................................................................... 18

4.4. Правила кретања у путничкомсаобраћају .................................................................. 20

4.5. Елементи кретања и саобраћајне површине ............................................................. 20

4.6. Приступ и принципи регулисања саобраћајнихтокова ............................................ 21

4.7. Начин регулисања саобраћаја и контроле саобраћаја ........................................... 22

5. УПРАВЉАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ .............23

5.1. Тело за кординацију ......................................................................................................... 24

6. ПРИМЕНА НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА УПРАВЉАЊУ САОБРАЋАЈА .......................25

6.1. Контрола саобраћаја помоћу видео надзора ............................................................ 25

4

6.2. Центри за управљање саобраћаја ............................................................................... 26

7. САВРЕМЕНА СРЕДСТВА ЗА КОНТРОЛУ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА ...........27

7.1. Систем надзора саобраћаја на аутопутевима и тунелима .................................... 27

7.2. Камере за снимање брзине ............................................................................................ 30

7.3. Ласерска технологија ....................................................................................................... 31

8. СИСТЕМ ПРОМЕНЉИВЕ САОБРАЋАЈНЕ СИГНАЛИЗАЦИЈЕ ЗА ВОЂЕЊЕ

САОБРАЋАЈА ...................................................................................................................32

8.1. Променљива путоказна сигнализација ....................................................................... 32

9. ЗАКЉУЧАК ..................................................................................................................34

10. ЛИТЕРАТУРА ..............................................................................................................35

5

1. УВОД

1.1. Развој саобраћаја

Данас је развој цивилизације изразио велику потребу за развојем

саобраћаја, посебно друмскога саобраћаја, који као ни један други облик

превоза не обезбеђује превоз "од врата до врата". То је један од разлога зашто

у данашње време, сматра се да је друмски саобраћај један од основних

елемената у основи модернизације данашњег друштва.

Поред предности које пружа, саобраћај, погоршава штетне последице:

загађење животну средину, што буке, гужве у саобраћају, превозе опасне

материје, пожари.

Највећи штетан резултат саобраћајне несреће, које изазивају огроман

трошак данашњег друштва су велики број жртва. Према подацима Светске

здравствене организације (WHO, 2009a) у свету сваке године у саобраћајним

несрећама погине скоро 1,3 милиона људи и око 50 милиона људи повређено.

1.2. Основни појмови

Данашњи саобраћај, углавном се одвија путем: петљама, саобраћајним

сигналима, као и знаковима, који олакшавајупроток и несметано одвијање

возила.

У саобраћају могу учествовати разна возила. Возила која имају свој погон

(моторна возила), возила која немају свој погон (бицикл) и пешаци.

Уколико је организован и усаглашен саобраћај, он ће смањити време путовања.

Нагла развбој саобраћаја, доводи до великог броја моторних возила, што

доводи до великог броја саобраћајних незгода. Стиме, појављује се потреба да

што боље се организује и усагласи саобраћај, што боље обучити учеснике у

саобраћаја, како би се избегле саобраћајне незгоде.

1.3. Урбани развој

Саобраћајни системи у урбаним насељима карактерише велики број

негативних ефеката као што су загушења, смањење квалитета саобраћајних

услуга, смањење безбедности саобраћаја, загађења ваздуха, повећање нивоа

6

буке и узнемиравања животне средине. Ови ефекти су нарочито изражен у

урбаним срединама.

Према Уједињеним нацијама у градовима има око 50% од света

становништва, а очекује се да тај број расте на 61% до 2030. године. Доносиоца

одлука и креаторе политика на градског превоза се очекује да успостави

стратешки оквир и оперативну модел за решавање проблема растуће

мобилности и деградације животне средине. Савремени приступи решавању

горе проблема може се наћи у принципима одрживог транспорта, која се

развија као део стратегије одрживог развоја.

1.4. Истраживања и развој саобраћаја

Саобраћај је један од најзначајнијих подсистема друштвеног система, а

везан је за кретања, промену места, која произилазе из задовољења људских

потреба. У најширем смислу представља делатност са циљем превоза, преноса

или премештања објеката и информација. Заправо, саобраћај је активност која

је усмерена на омогућавање рационалног савлађивања времена и простора за

разне друштвене потребе

Истраживања и развбој саобраћаја, довела су до све веће употребе

компијутерским наукама у решавању проблема везаних за саобраћаје.

Контроле и надгледавање саобраћајних система, захтевају дизајн нових

програма који ће омогућити лакши, несметани и брз приступ решавању

проблема.

Тако су са Института компијутерских наука на Хумболдт-у унуверзитета у

Берлину, започели истраживање пријеката: ” Интегрисани оптички систем за

анализу слика „

7

2. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА

2.1. Историјски развој Римскога саобраћаја

Itinereri (путописи) су војне мапе, мапе пута, или "туристички водичи", који

се користе у периоду Римског царства у разне сврхе, првенствено војне, затим

трговине, путовања и поштанска.

Миљокази су масивни цилиндрични стубови, постављани покрај путева

широм Римског царства. Захваљујући подацима уклесани на миљоказима они

су веома значајни пре свега за изучавање римске историје, а пре свега за

упознавање римске путне мреже јер су означавали одређене трасе многих

римских путева који су девастацијама у потоњим епохама готово нестали.

Прављени су од гранита или мермера, до висине од 2,4 m и пречник до

50 cm, како би били лако уочљиви од стране путника. Поред поменутих

миљоказа који су били у стандардној величини, постојали су и тзв. колос

миљокази, висине 3,3 m и пречника 87 cm.

Миљокази су често садржали и информације о изградњи деонице и

техничке карактеристике деонице (да ли је пут био поплочан или је коловоз

направљен од шљунка), а поједини цареви користили су их у функцији царске

пропаганде.

Римљани су развили посебан систем скраћеница, ознака, како би на

релативно ограниченом простору миљоказа били исписани сви значајни

подаци.

Слика 1: Приказ Миљоказа

8

Појтингерова табла, Римска п­утна карта света, Табула Понтингеријана,

је једна од најстаријих путних мапа на којој су представљени путеви у свим

деловима римског царства. На њој је представљен свет освојен снагом римског

оружја...и вероватно је настала по узору на Агрипину карту света.

Направљена је у облику свитка са обележеном мрежом главних и

споредних путева, насеља, речних токова, п­онеком планином и називима

римских покрајина.

Слика 2: Појтингерова табла (део)

Римска путна карта света

2.2. Развој саобраћаја у средњем веку

Током средњег века трговина се појачала и то трговина поморским путем.

Пловидбе су биле интензивне Ла манс, Северним морем, Балтичким морем и

Медитераном, где је билосконцентрисано и највише лука.

Нова ера у развоју саораћаја је повезан са индустријском револуцијом и

применомпарне машина у изградњи модерних средстава транспорта. Стога,

развој саобраћаја некомисторијском први издвојила период 1800-1870. , Када

седешавају бројне иновације, и од значаја за развој транспортног система, пара

локомотиваСтивенсона 1812.године

Пре развоја и иновација парне машине индустријске револуције крајем 18

века, није било обрасци нису моторизовани саобраћај. Превозна средства су

9

углавном везани за животиње тегљења власт у копненом транспорту или за

снагу и правац дувања сталне ветрове у поморском саобраћају.

Знакови у средњем веку постају све више уобичајни на путевима, који

дају информације о градовима и путевима. Важност саобраћајних знакова

долази до изражаја са развоје аутомобила.

Слика 3: Приказ средњовековног путоказа

2.3. Правила саобраћаја

Прва у историји правила за регулисање аутомобилског саобраћаја била

су уведена у САД још 1896. године, а затим следи њихово увођење и у другим

земљама. Са порастом коришћења аутомобила иизградње путева правила су

мењана и допуњавана увођењем више детаља и оријентисана на

применутехничких средстава за управљање саобраћајем, првенствено

саобраћајних знакова и светлоснихсигнала, а затим и ознака на коловозу.

Развој међународног путног саобраћаја током насег веказахтевао је

неопходну унификацију правила за регулисање путног саобраћаја који се

обавља наширој територији и између појединих земаља.

Прво међународно усаглашавање правила кретања у путном саобраћају

извршено је 1909. године. Натом усаглашавању прихваћени су и први

10

међународни саобраћајни знакови, а то су: „железничкипрелаз“, „оштра

кривина“, „раскрсница путева“ и „нераван пут“.

Слика 4: Први саобраћајни знакови налик на данашње

У Паризу су 1926. године донете Међународна конвенција о путном

саобраћају и Међународнаконвенција о аутотранспорту, које су допуњене 1931.

године Конвенцијом о увођењу једнообразнихсигнала на путевима и

Конвенцијом о правилима кретања аутомобила између Америчких држава.

После завршетка II светског рата у оквиру Организације уједињених

нација, 1949. године, у Женеви,донети су на Међународној конференцији о

путном саобраћају Конвенција о путном саобраћају и Протокол о путној

сигнализацији.Сједињене Државе су развиле сопствени путни сигнални систем,

који је усвојен од стране неколикодругих земаља.

Почетком 1960-их, Северна Америке је почела прихватање међународних

симбола изамене у свој систем.

Слика 5: први саобраћајни знакови

11

2.4. Развој семафора

Први семафор је постављен 10. децембра 1868 године, испред

Британског парламента у Лондону, одстране железничког инжењера Ј. П. Најт.

Имао је обојене траке у црвено и зелено које су показивале да ли је кретање

дозвољено или не, атоком ноћи су обојене траке осветљавали фењери.

Семафором се управљало руцно, полугом припостољу семафора, којом се

трака померала тако да буде видљива црвена или зелена. Тај први семафор

није радио ни месец дана, 2. јануара 1869. је експлодирао и ранио полицајца

који је њиме управљао.

Модерни електрични семафори су, Амерички изум. Први такав, са

црвеним и зеленим светлима је постављен 1912. У Солт Лејк Ситију, а

осмислио га је полицајац Лестер Вајер.

Први семафор који је регулисао саобраћај у сва четири смера на

раскрсници, и са три боје, направљен је 1920. године у Детроиту. Град Ешвил,

поседује најстарији семафор који је био у јавној употреби све до 1982. када

јесмештен у музеј.

Први умрежени систем семафора је био коришћен у Солт Лејк Ситију

1917. године,и чинило га је шест раскрсница којима се ручно управљало са

једног места. Аутоматска контролаумрежених раскрсница је уведена марта

1922. у Хјустону у Тексасу.

Први семафор уСрбији је постављен по одлуци УправеГрада

Београдаактом ИВ бр. 81099, 4.новембра 1939. године на раскрсници

улицаКраља Александра, Краља Фердинанда (данас УлицаКнеза Милоша) и

Таковске. Регулисао је саобраћај од 7 ујутро до 10 сати увече, а од 10 до 11

сатиувече је било укључено само жуто светло.

Слика 6: приказ првог семафора

12

3. НОРМАТИВНА РЕГУЛАТИВА У ОБЛАСТИ РЕГУЛИСАЊА

САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА

У нашој земљи Р. Србији из области регулисања саобраћаја, најзначајни

су следећи закони и под закони:

 Закон о безбедности саобраћаја на путевима "Службени гласник РС", бр.

41/2009, 53/2010, 101/2011,

 Закон о јавним путевима "Службени гласник РС", број 101/2005, 123/2007,

101/2011, 93/2012

 Правилник о саобраћајној сигнализацији "Службени гласник РС”, број

41/09

Осим ових закона, постоје и још разних правилника који уређују разне

области везане за безбедност и регулисање саобраћаја на путевима. То су:

правилник о техничким условима које треба да испуњавајумоторна возила,

правилник о личним документима (возачке дозволе), правилници везани за

обукувозача итд......

Законом о безбедности саобраћаја на путевима - се уређују правила

саобраћаја, понашањеучесника у саобраћају на путу, ограничења

саобраћаја, саобраћајна сигнализација, знаци и наредбекојих се морају

придржавати учесници у саобраћају, услови које морају да испуњавају

возачи зауправљање возилима, оспособљавање кандидата за возаче,

полагање возачких испита, право науправљање возилима, издавање

возачких дозвола, издавање налепница за возила за особе

саинвалидитетом, услови које морају да испуњавају возила, технички

прегледи, испитивање и регистрација возила, посебне мере и овлашћења

који се примењују у саобраћају на путу, као и другапитања која се односе

на безбедност саобраћаја на путевима .У односу на предходни ЗОБС,

унешене су бројне новине, као што је пробна возачка

дозвола,ограничење употребе мобилних телефона, ограничење брзине,

зоне школа, зоне успореногсаобраћаја, казнени поени и друго.

Законом о јавним путевима - уређују се: правни положај јавних путева,

категоризацијапутева,услови и начин управљања, заштите и одржавања

јавних путева, извори и начин финансирања јавних путева, посебни

услови за изградњу и реконструкцију јавних путева и инспекцијски

надзор.

Јавни пут ,према закону,обухвата:

13

1. Труп пута

2. Путне објекте

3. Прикључке

4. Тротоаре,пешачке и бициклистичке стазе

5. Земљани појас

6. Ваздушни простор изнад коловоза

7. Објекте за потребе пута

8. Саобраћајну сигнализацију

9. Опрему пута

10. Објекте и опрему за заштиту пута,саобраћаја и околине

Према значају саобраћајног повезивања јавни путеви се деле:

1. Државне путеве 1. Реда

2. Државне путеве 2. Реда

3. Општинске путеве

4. Улице

Према положају у простору и условима одвијања саобраћаја јавни путеви

се деле на:

1. Јавне путеве ван насеља

2. Јавне путеве у насељу

Прикључак пурилазном путу на јавноме путу се може градити уз

сагласност управљача пута. Раскрснице, могу се градити уз сагласност јавнога

предузећа. Возило које се поквари или терет који је пао са возила, морају да се

уклоне најкасније 2 сата од тренутка пада на путу.

Управљач јавнога пута, поставља, замењује, допуњује и обнавља

саобраћајну сигнализацију, опрему пута и објекте и опрему за заштиту пута, на

основу решења о техничком регулисању саобраћаја.

Управљач јавнога пута дужан је да редовно чисти и одржава саобраћајну

сигнализацију.

Ауто пут, мора да се изгради тако да испуњава следеће услове:

1. Да има две физичке одвојене коловозне траке, са најмање две

саобраћајне траке за сваку коловозну траку.

2. Да свака коловозна трака има посебну траку ширине 2,5 м, за принудно

заустављање возила дуж целе траке или појединих делова.

3. Да остали елементи пута омогућавају брзину од најмање 130 км/х а

зависно од конфогурације терена брзину од најмање 100 км/х.

14

Остали путеви државног реда морају да буду изграђени да испуњавају

следеће услове:

1. Да саобраћајне траке буду широке најмање по 3,5м с тим што се ширина саобраћајнитрака може смањити до 3,25м

2. Да остали елементи пута омогуће безбедан саобраћај за веће брзине, а најмање за брзину од 100 км/х а изузетно од 80км/х на планинским

превојима и дугим неповољним планинским теренима.

3. Да раскрснице буду изведене тако да се возила могу безбедно укључити на пут и искључити са пута.

Правилник о саобраћајној сигнализацији – прописује се врста,

значење, облик, боја, мере, материјал за израду саобраћајне

сигнализације и правила постављања саобраћајних сигнализација на

путевима, као што су: врста, изглед, техничке карактеристике, начин

постављања и местима на којима се морају поставити, уређају за давање

светлосних, звучних знакова и њихову употребу, привремена саобраћајна

сигнализација, начин извођења радова на путевима, изглед техничке

карактеристике, начин постављања и употреба браника и других

средства за одређивање места на коме се изводе радови, као и изглед и

начин давања знакова који дају овлашћена лица.

Саобраћајну сигнализацију чине:

1. Саобраћајни знакови

2. Ознаке на коловозу и тротоару

3. Уређаји за давање светлосних саобраћајних знакова

4. Светлосне ознаке на путу

5. Браници или полубраници на прелазима преко ж. Пруге

6. Привремена саобраћајна сигнализација

7. Друге ознаке на путевима

Слика 7: приказ саобраћајних знакова

15

Саобраћајни пројекат на основу којег се поставља саобраћајна

сигнализација, мора да садржи:

1. Општа документа у складу са прописима

2. Пројектни задатак оверен од инвеститора

3. Технички известај

4. Предмет и предрачун радова и опреме

5. Графички део објекта

6. Детаље елемената саобраћајне опреме

7. Техничке услове за реализацију

8. Прилог о заштити на раду и заштити животне средине

Слика 8: постављање саобраћајних знакова

16

4. УПРАВЉАЊЕ САОБРАЋАЈЕМ

Управљање саобраћајем садржи мере и поступке који се односе на

возаче, путне услове, саобраћајне токове, режиме кретања ради обезбеђења

високе пропусне и превозне способности пута и економичног, уредног и

безбедног кретања.

Управљање саобраћајем је појам којим се описује оно што се непосредно

предузима да би саобраћај на некој конкретној мрежи био рационалан,

безбедан, ефикасан, што јефтинији, довољно брз, итд. Управљање

саобраћајем укључује мноштво различитих мера, као што су: организационе,

техничке, економске, законодавне и сл. У ужем смислу речи, реч је о

управљању саобраћајним токовима на путној мрежи.

Сваки саобраћајни систем садржи подсистеме који управљају

јавним(масовним) превозом, индивидуалним возилима, немоторизованим

кретањима итд. Ти подсистеми треба да буду у одређеној равнотежи, односно

да се међусобно допуњују. Систем управијања саобраћајем је сложен систем са

више нивоа. Уобичајен је термин КАС (комплексан адаптивни систем).

Управљање саобраћајем је организовано деловање на саобраћајни

систем у целини или на поједине подсистеме ради његове што боље

ефикасности, тј. задовољења потреба друштва за превожењем људи и терета у

свим условима.

Основни задатак управљања саобраћајем је што ефикасније

искоришћење могућности постојеће саобраћајне мреже ради постизања што

квалитетнијег задовољења актуелних саобраћајних захтева.

Процес управљања саобраћајем обухвата: оцену стања система, анализу

добијених информација и избор управљачких поступака, реализацију усвојених

решења и контролу стања у саобраћају (слика 9.)

17

Слика 9: Компоненте процеса управљања саобраћаја

4.1. Критеријуми и ограничења

Расположиви ресурси, средства и услови се описују у виду ограничења, а

резултирајуће варијанте остварења циљева се упоређују на основу унапред

дефинисаних критеријума. Критеријуми треба да буду репрезентативни и да у

потпуности одражавају постављене циијеве управљања да би могли бити мера

њихових достизања. Природа ограничења може бити разнолика. Да би се

сагледала ограничења у свом појавном облику, неопходна је анализа кретања

саобраћајних токова и услова у којима се такретања обављају.

Под путним условима се подразумева целокупност геометријско -

техничких параметара, те саобраћајно-експлоатационих карактеристика пута.

Ти утицајни параметри могу бити непромењиви и промењиви.

Саобраћајни ток представља величину којом се описује скуп

возила на одређеном одсеку саобраћајнице. Унутрашње стање тока

карактеришу основни параметри: проток, густина и брзина, али и структура,

временска равномерност, ниво услуге и др. Окружење представља укупност

просторних и климатско-метеоролошких фактора. Дуж пута се мењају елементи

саобраћајница и карактеристике тока под утицајем промена облика рељефа,

метеоролошких и климатских услова, случајног карактера појаве возила на

мрежи, структуре саобраћајног тока, те учешћа човека у процесу управљања.

18

4.2. Хијерархија управљања

Хијерархија управљања саобраћајем описује скуп основних одређења и

типова управљања саобраћајем, што значи да се системи и подсистеми

управљања сагледавају са аспекта нивоа и степена аутоматизације

посматраних процеса.

На ванградској (путној) мрежи хијерархија управљања обухвата:

неуправљане путеве и везе, путеве управљане и контролисане вертикалном и

хоризонталном сигнализацијом, путеве са комбинованим типовима управљања

и контроле, путеве са просторном (денивелисаном) расподелом токова, путеве

са аутоматизованим подсистемима управљања и контроле (аутопутеви) и

интелигентне путеве и аутопутеве.

На градској (уличној) мрежи хијерархија управљања обухвата: правило

"десне" стране, периодично управљање уз помоћ полиције, управљање и

контролу помоћу вертикалне и хоризонталне сигнализације, управљање и

контролу временском поделом (светлосни сигнали), управљање и контролу

просторном поделом и "интелигентне" раскрснице.

Стратегијско управљање подразумева: предузимање мера усмерених на

целокупну путну мрежу земље и функционисање саобраћаја на њој; разраду

општих решења организације саобраћаја по приоритетима; забране и

ограничења; разраду решења за ванредне ситуације и сл.

Оперативно управљање обухвата: прикупљање и обраду информација о

стању основних путних праваца (на регионалном нивоу), саобраћајним

токовима регије, метеоролошким и климатским условима датог подручја; избор

одговарајућег режима кретања; формирање оперативних тела за координацију

управљања; утврђивање надлежности у остварењу линијског саобраћаја;

организацију одржавања путне мреже и др.

Локално или текуће управљање обухвата: непрекидно праћење и анализу

кретања токова на одређеном путу или делу путне мреже; разраду система

кретањана основу законитости кретања токова; обавештавање учесника у

саобраћају о тренутном стању на датом путном правцу (мрежи); систем

сигнализације, организацију регулисања и контроле саобраћаја и др.

4.3. Кораци управљања саобраћаја

Управљање саобраћаја вршиси сеследећим корацима:

19

Слика 10: Кораци управљања саобраћаја

У првом кораку, који представља формулисање циља управљања током,

одређује се циљ кретања тока који се реализује кретањем од места Аi, до

места(подручја) Bi, за време Тij (премештање учесника ради задовољења

својих потреба). Према томе, циљ управљања кретањем саобраћајног тока се

сводина одређивање адекватног просторног, односно временског интервала,

који применом одређене стратегије треба савладати.

Објект управљања је саобраћајни ток, чије стање карактеришу:

интензитет (проток), брзина, састав, интервали слеђења и други параметри.

Овај корак обухвата издвајање делова из целине система кретања који су

повезани са реализацијом формулисаног циља кретања. Структурирање тока је

композиција разиичитих случајних промењивих.

Идентификација параметара ефикасности подразумева одређивање

вредности параметара у односу на режим нормалног тока. Кроз обликовање

скупа управљачких акција дају се решења о томе какво треба да буде

управљање да би се достигао задани циљ кретања.

Реализација управљања кретањем представља, у ствари, реализацију

програма оптималног управљања утврђеног у претходном кораку. Кретање се

реализује у неком временском интервалу, који је подложан променама у било

којем кораку управљања, услед чега су неопходне корекције у избору

управљачких акција.

20

4.4. Правила кретања у путничком саобраћају

Основна правила друмског саобраћаја су усвојена 1968. године на Бечкој

конвенцији о друмском саобраћају. Све државе нису усвојиле ову конвенцију, а

и међу њеним потписницама се јављају одступања.

Путни саобраћај у првом реду карактерише масовност учесника у њему,

што захтева централизовано управљање, регулисање и контролу. Стога је

оправдана потреба постојања јединствених правила за регулисање кретања

појединих учесникада би се избегли могући конфликти на путевима.

Организација кретања учесника у путном саобраћају помоћу правила,

обухвата све услове и ситуаеије кретања. Регулисање саобраћаја правилима је

уведено чак пре неколико векова, ради регулисања кретања коњаника и

запрежних возила. Појавом аутомобила настала је потреба за већом

безбедности кретања, па стиме коинцидира и увођење специјалних правила.

Прво међународно усаглашавање правила кретања у путном саобраћају

извршено је 1909. године. На том усаглашавању прихваћени су и први

међународни саобраћајни знакови.

После завршетка II светског рата у оквиру Организације уједињених

нација,1949. године, у Зеневи, донети су на Међународној конференцији о

пуном саобраћају. Правилник о саобраћајним знаковима на јавним путевима

донешен је 1956. године.

Први Основни закон о безбедности саобраћаја на јавним путевима код

нас донет је 1965. године, а допуне и измене, ради усаглашавања са

међунарођним прописима о путном саобраћају, вршене су у више наврата.

Републички прописи су и наредбе што их доносе републички министри за

унутрашње послове, односно за саобраћај и везе.

4.5. Елементи кретања и саобраћајне површине

Основни елементи саобраћајне мреже су: деоница или линк (пут, улица) и

различити типови чворова (раскрсница). Са становишта саобраћајних токова,

сви поменути маневри могу се сврстати у уливање, изливање или укрштање.

Саобраћајне траке, као основни елементи коловоза и површине на којима

се одвија већина маневара, деле се на саобраћајне траке за континуирано

кретање, присилно заустављање, спора возила, убрзање (укључивање),

успоравање (искључивање), престројавање и паркирање.

21

Раскрсница, са функционалног аспекта, представља најсложенији

елеменат саобраћајне мреже.

Пешачки прелази у нивоу представљају делове коловоза намењене за

прелаз пешака преко коловоза, а обележени су ознакама на коловозу или

одговарајућим саобраћајним знаком.

Површине за паркирање служе учесницима у саобраћају за стално или

привремено коришћење. За привремено коришћење служе површине за

заустављање возила, чекање, утовар или истовар.

4.6. Приступ и принципи регулисања саобраћајнихтокова

Са аспекта мреже коју формира, ванградска (путна) мрежа има више задатака,

као што су: повезивање градске (уличне) мреже са путевима према насељима;

омогућавање кретања и путовања између насеља и градова; повезивање

мреже једне земље са суседним мрежама; повезивање путне мреже на

континентима и путне мреже континената са острвима; повезивање привредних

и других зона на периферији насеља и градова; повезивање туристичких места.

На ванградској мрежи посебно је важно да се задовољи принцип да је пут

увек важнија саобраћајница од сваког локалног пута који се прикључује или

неке друге саобраћајнице са којом се укршта тај пут.

Путеви, као елементи ванградске мреже, најчешће су под сталном

контролом саобраћајне полиције, док се за путеве вишег ранга формирају

посебне полицијске структуре. По правилу, на ванградској мрежи није

дозвољено паркирање, односно зустављање. Исто тако, по правилу је

забрањена примена светлосних сигнала (изузетак су делови пута кроз

насељена места).

На градској (уличној) мрежи од посебног значаја је тзв. право првен-

ствакретања. Право кретања се јавља на раскрсницама, како у оквиру "правила

десне стране" на тзв. несигналисаним раскрсницама, тако и на раскрсницама

управљаним светлосним сигналима за сваки прилаз појединачно, односно групу

трака на прилазу.

На сигналисаним раскрсницама користе се тзв. сигнални појмови који

повезују боју, односно трајање светлосног сигнала са одређеним значењем.

22

4.7. Начин регулисања саобраћаја и контроле саобраћаја

Хијерхијски према јачиниконтроле издвајају се следећи

начинирегулисања и контролесаобраћајана путевима:

 регулисање и контрола саобраћајним знаковима,

 регулисање и контрола помоћу овлашћених лица,

 регулисање и контрола светлосним сигналима,

 регулисање и контрола просторном расподелом токова,

 регулисање и контрола аутоматизованим системима,

 регулисање и контрола "интелигентним" системима.

Регулисање и контрола саобраћајним знаковима – скуп елемената

помоћу којих се обележава намена саобраћаја, усмеравају токови возила и

пешака, пружају разне информације учесницима у саобраћају, којеиздају

различите упозорења.

Регулисање и контрола помоћу овлашћених лица – овлашћена лица

дају знакове рукама и положај тела, звучне и светлосне поруке.

Регулисање и контрола светлосним сигналима – Употреба ових

знакова јесте међусобно раздвајање конфликтних саобраћајних токова, возила

ипешака. Ефекти се огледају убољем искоришћењу капацитета постојеће

уличне и путне мреже.

Регулисање и контрола просторном расподелом токова – раскрнице

изван нивоа, представљају нарочито обликоване елементе путне мреже на

којима се конфликти, решавају на такозван начин раздвајања саобраћајних

токова. Настају услед промене смера кретања једног или више возила.

Регулисање и контрола интелигентним системима – лакша и

једноставна комуникација са учесницима у саобраћају како би се омоигућило

што лакше и несметано кретање.

23

5. УПРАВЉАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА У

РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Министарство за инфраструктуру у сарадњи са министарство

унутрашњих послова пустило (септембар 2007. године) је у процедуру за

усвајање нови Закон о безбедности саобраћаја на путевима.

За основе управљања безбедношћу саобраћаја узете су препоруке

Уједињених нација за земље у развоју – Одељење за унапређење транспорта,

воду и урбанизам Светске банке у којима се наводи:

 држава мора бити свесна важности безбедности саобраћаја као и

трошкова који настају као последица саобраћајних незгода;

 држава мора да организује, на адекватан начин финансирано,

интермиинистарско тело високог нивоа или Национални савет за

безбедност саобраћаја са стручним службама;

 информације и базе података о стању безебдности саобраћаја морају

бити прикупљане и обрађиване да омогућавају систематску анализу

стања безбедности саобраћаја;

 фактори безбедности саобраћаја морају бити планирани да развију и

унапређују ниво свести и морају бити део дефинисане стратегије у

безебдности саобраћаја.

Такође при развоју система безбедности саобраћаја посебно је

анализирана позитивна пракса земаља ЕУ.

Експерти за безбедност саобраћаја Светске банке боравили су у Србији

(јун и август 2007. године) и припремили Извештај о капацитетима за

управљање безбедношћу саобраћаја у републици Србији. У извештају је

представљена добра светска пракса и препоруке за ефикасно управљање

безбедносшћу саобраћаја „фокусирано на резултатима“.

У члану 11., у складу светском праксом дефинисана је улога Владе

Републике Србије за унапређење безбедности саобраћаја на путевима. У

даљем тексту Нацрта закона, ради ефикасне „борбе“ за смањење броја

погинулих, дефинисани су механизми за унапређење безбедност саобраћаја. С

тим у вези Влада формира Тело за координацију.

24

5.1. Тело за кординацију

Тело за координацију дефинисано је као препорука и добра светска

пракса од стране експерата Светске банке, а у складу са Законом о

министарствима ("Службени гласник РС", бр. 43/2007), члана 23. ст.1. и 2.

Закона о државној управи ("Службени гласник РС", бр. 79/05), и члана 25.

Уредбе о начелима за унутрашње уређење и систематизацију радних места у

министарствима, посебним организацијама и службама Владе ("Службени

гласник РС", бр. 23/06,64/07). Имајући у виду да је безбедност саобраћаја мулти

секторална неопходна је шира сарадња (Владиног и не владиног сектора) ради

смањења броја погинулих на путевима Србије.

У члану 13. дефинисане су надлежности Тела за координацију у циљу

унапређења безбедности саобраћаја. Такође у члану 13. ради ефикасног рада

Тела за координацију, а у складу са препорукама добре светске праксе

дефинисано је даље јачање институционалних капацитета у оквиру

Министарства за инфраструктуру.

У члану 14. дефинисано је ко чини Тело за координацију као и чланови

који представљају надлежна министарства 10 Безбедност саобраћаја у

планирању и пројектовању путева.

Тело за кординацију чине:

 Извршни одбор за безбедност саобраћаја,

 Организациона група за безбедност саобраћаја,

 Саветодавна група за безбедност саобраћаја,

 Техничка радна група.

25

6. ПРИМЕНА НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА УПРАВЉАЊУ

САОБРАЋАЈА

Саобраћај као део саобраћајне мреже треба сматрати као једну од

важних технолошким постројењем, која је намењена пружању услуга

корисницима у саобраћају, али и као средство које комуницира са учесницима

саобраћаја. Реч је о такозваним напредним стварима, тј. Интелигентним

путевима.

6.1. Контрола саобраћаја помоћу видео надзора

Оно што је сада најчешће користи за праћење саобраћаја је видео надзор

или камере. Видео камере за обављање надзора и анализу тока саобраћаја.

Њихова предност је дају реална слика стања у саобраћају на путу.

Они раде на принципу микропроцесора који се налази у уређај за

откривање слика и кроз њега, подаци обрађују. Постоје два приступа за

снимање саобраћај користећи камеру.

Први се односи на одређену област снимања пута како би се детектује

присуство возила, док остали користе одређене алгоритме за снимање возила

или њихова идентификација када се пролази кроз видног поља камере.

Камере се обично циљају на месту преплићу путева, затим у тунелима,

мостови, вијадукти, тј. На где постоји већа могућност инцидената. Користећи их

врло лако детектовати инцидентних ситуација или потенцијалну опасност на

путу.

Слика 11: Приказ снимања видео камере

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 prikazano na 35 str.

preuzmi dokument