seminarski kim tehnika - Copy
jodijeumodi
jodijeumodi

seminarski kim tehnika - Copy

12 str.
4broj preuzimanja
981broj poseta
Opis
aaa
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 12
ovo je samo pregled
3 prikazano na 12 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 12 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 12 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 12 str.
preuzmi dokument

Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

Pravo unutrašnjih poslova-kriminalistika

Seminarski rad iz

KRIMINALISTIČKE TEHNIKE Tema

KRIMINALISTIČKO-TEHNIČKA OBRADA MESTA DOGAĐAJA

Student Mentor

NIŠ,2013

SADRŽAJ

Uvod.............................................................................................3

Faze uviđaja..................................................................................4

Otkrivanje,fiksiranje i korišćenje tragova tokom uviđaja.............5

Način obezbeđenja tragova krivičnog dela prilikom uviđaja.......5

Radnje uviđajne ekipe...................................................................6

Oprema za vršenje uviđaja............................................................6

Posebne metode prilikom vrđenja uviđaja....................................7

Najčešći propusti kod vršenja uviđaja..........................................7

Rekonstrukcija događaja...............................................................8

3D rekonstrukcija..........................................................................8

Zaključak......................................................................................11

Literatura.......................................................................................12

UVOD

Uvidjaj predstavlja kriminalističko procesnu radnju nadležnog organa u cilju pronalaženja i obezbeđenja predmeta i tragova radi rasvetljavanja krivičnog dela i počinioca.Ucilju dolaženja do tragova i predmeta u vezi sa nekim krivičnim dogadjajem neophodan je blagovremeni izlazak na lice mesta, kako bi strukturu

lica mesta zatekli što manje izmenjenom posle izvršenog krivičnog dela. Usled delovanja spoljnih faktora dolazi do uništenja, oštećenja kontaminiranja tragova i samog lica mesta, bilo da se radi o prirodnim pojavama ili delovanju ljudi, odnosno životinja i insekata, kao i usled promena do kojih dolazi zbog hemijsko fizičkih procesa u samoj materiji, što otežava pronalaženje i indetifikaciju tragova. Da bi uviđaj mogao valjano izvrsiti potrebno je da sližbena lica koje obezbeđuju lice mesta zastite mesto od kontaminacije i promena. Lice mesta krivičnog dela odnosno mesto događaja je prostor na kojem se dogodilo krivično delo. Prestup ili prekršaj. Kada se govori o mestu događaja onda se ne misli samo na mesto izvršenja krivičnog dela, već i na druga mesta ma koliko bila daleko od mesta izvršenja, na kojima se mogu pronaći tragovi i predmeti, koji mogu pomoci otkrivanje krivičnog dela.

Faze uviđaja

U toku prve faze orjentaciono-informacione uviđajni organ i učesnici u uviđaju informisu se o stanju na licu mesta ličnim opažanjem i na osnovu izjava osoba, o tome šsta se dogodilo, kada se na osnovu prvih saznanja donosi okvirni plan o vršenju uviđaja.

U toku druge statičko-indetifikacione faze se vrši pregled lica mesta i šire okoline,opisuju se i obeležavaju brojevima ili slojevima pronađeni tragovi i

predmeti koji se dovode u vezu sa izvršenim delom,vrše potrebna merenja, bez da se bilo šta dodiruje i pomera. Osim opisivanja rečima u ovoj fazi se zatečeno stanje fiksira fotografijom i skiciranjem.

U trećoj dinamičkoj fazi, kada je uviđajna ekipa aktivnija, dopuštene su potrebne izmene zatečenog stanja u smislu izazivanja latentnih tragova, mulažiranje reljefnih tragova, sve do izuzimanja celih predmeta ili tragovima sa njihovim nosiocem, kao što je podloga ili slično.Ona traži i otkriva,razgleda,proučava, osigura i fiksira pojedine objekte uviđaja u vidu tragova i predmeta,pomiče ih, izdvaja,uzima u ruke,detaljno ispituje,proučava značaj tragova i predmeta i njihov međusobni odnos.

U četvrtoj kontrolnoj fazi uviđajni organ i učecnici uviđajne ekipe rezimiraju rezultate uviđaja i traže eventualne propuste koje treba ispitati ponavljanjem taktičko-tehničkih radnji i mera.

U petoj završnoj fazi odlučuje se o sudbini corpora delicti u smislu njihovog pronalaženja i čuvanja, slanja na forenzičko ispitivanje,veštačenje i slično.

Otkrivanje,fiksiranje i korišćenje tragova tokom uviđaja

Za uspešno otkrivanje tragova sa lice mesta potrebno je poznavati koji su tragovi specifični za pojedine vrste krivičnih dela, gde ih treba i na koji način tražiti, koja sredstva treba koristiti pri traženju i izazivanju latentnih tragova, odnosno pronalaženje mikrotzragova.

Da bi trag mogao poslužio kao dokaz, potrebno je da bude fiksiran i to na način:

• Da se isključi mogućnost zamene

• Da se isključi mogućnost naknadne promene

• Da se isključi mogućnost zloupotrebe

Fiksiranje uviđaja se obavlja zapisnikom, fotografisanjem, označavanjem,pomoću folija i slično.

Način obezbeđenja tragova krivičnog dela prilikom uviđaja

Da bi trag mogao poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku mora se utvrditi da li je u vezi sa krivičnim delom i da li isti potiče od počinioca. Forenzički aspekt postupanja sa tragovima prilikom uviđaja, podrazumeva da se sa tragovima treba postupiti tako da se u svakom trenutku može:

• Indetifikovati svaki tag

• Znati mesto gde je pronađen

• Znati obik, dimenzije i stanje traga u momentu njegovog pronalaženja

• Znati ko je i koliko bio u posedu traga

• Znati zašto i pod kojim okolnostima je neko rukovao sa tragom

• I objasniti zasto je došlo do eventualnih promena traga

Radnje uviđajne ekipe Dolaskom uviđajne ekipe na lice mesta započinju kriminalističke istražne radnje na rasvetljavanju događaja.Stručne aktivnosti sastoje se, na prvom mestu, u detaljnom upoznavanju sa tim događajem,okolnostima pod kojim se događaj odigrao, te informacije o svim značajnim momentima koji su mu predhodili kao i o akterima koji su u njemu učestvovali. Kriminalistički inspektor zajednički sa istražnim sudijom preduzima kriminalističko-tehničke i metodičke radnje, uz obavljanje

informativnih razgovora, saslučanja već markiranih i relevantnih lica, bilo kao očevidaca ili svedoka događaja. Oprema za vršenje uviđaja To su najčešće univerzalni neseseri koji sadrze opremu za obavljanje raznih kriminalističko tehničkih poslova na mestu događaja.Najčešće, u praksi koriščeni:

• Neseser sa opremom za osvetljavanje lica mesta sa pokretnim generatorom • Neseser sa markerima za označavanje tragova • Neseser sa opremom za daktiloskopiranjem lica i leševa • Neseser sa opremom za izazivanje latentnih tragova papilarnih linija pomoću

praškova • Neseser sa opremom za izazivanje latentnih tragova papilarnih linija

hemijskim metodama • Neseser sa opremom za uzimanje parafinskog testa • Neseser sa opremom za indetifikaciju leševa u masovnim katastrofama • Neseser sa opremom za prikupljanje mikritragova • Neseser sa opremom za skiciranje • Neseser sa opremom za postavljanje kriminalističko taktičkih klopki • Neseser sa portabl metal detektorima •

Posebne metode prilikom vrđenja uviđaja

U posebne metode fiksiranja lica mesta kriminalnog događaja svrstavaju se: • Filmsko ili TV snimanje • Stereofotogrametrijsko snimanje i • Modelovanje

Filmsko ili TV snimanje – Nagli razvoj TV tehnike omogućava njeno korišćenje i upotrebu na skoro svim mestima krivičnih događaja.

Stereofotogrametrijsko snimanje omogućava dobijanje izuzetno tačnih planova lica mesta kriminalnog događaja. Modelovanje je samo u slučajevima kada je za razjašnjenje odnosa na mestu kriminalnog događaja neophodna trodimenzionalna maketa, koja se izrađuje u labaratorijama na osnovu plana lica mesta i foto dokumentacije.

Najčešći propusti kod vršenja uviđaja

Prilokom obavljanja uviđaja usled objektivnih i subjektivnih razloga dolazi do brojnih propusta koji u većoj ili manjoj meri utiču na kvalitet dobijenih rezultata, dovodeći pod sumnju ili čak eliminišući vrednost dobijenih rezultata. Navešćemo par najčešćih primera:

• Izlasci uviđajne ekipe na mesto uviđaja nisu pravovremeni,naročito u hitnim slučajevima

• Kvalitet obavljanja uviđaja je bolji kada se radi o nepoznatim izvršiocima • Obavljanju uviđaja ne pristupa se mirno i staloženo • Ne poklanja se dovoljno pažnjetraseološkoj situaciji na mestu uviđaja • Pre početka uviđaja ne prikupljaju se informacije o tome da li je mesto

događaja zatečeno netaknuto,neizmenjeno ili je izmenjeno i usled čega. • Ponekad se određuje premali krug mesta uviđaja, što ima za posledicu

traseološki deficit • Tokom obavljanja uviđaja što zbog neznanja, što zbog komocije ne koriste

se sva raspoloživa kriminalističko tehnička sredstva potrebna za pravilno obavljanje uviđaja

• Prilikom ocenjivanja pronađenih materija indicijalnih dokaza dolazi do podcenjivanja ili precenjivanja pojedinih dokaza, što je suprotno postulatima savremene kriminalistike

Rekonstrukcija događaja

Rekonstrukcija događaja predstavlja istražnu radnju koja se preduzima u cilju proveravanja izvedenih dokaza ili utvrđivanju novih činjenica koje su od značaja za razjašnjavanje krivične stvari. U pogledu rekonstrukcije digađaja kriminalistička tehnika ima zadatke: Da rekonstruiše izgled lice mesta,u svim detaljima, kada je potrebno da poseduje kompletnu dokumentaciju sa uviđaja. Ukoliko nema ove dokumentacije rekonstrukcija događaja nije moguca. U obavljanju rekonstrukcije događaja ova faza obuhvata postavljanje svih predmeta i tragova koji su fiksirani

na uviđaju, uvek na istom mestu, zahtevajući da vreme rekonstrukcije i vremenski uslovi budu što sličniji vremenu kada se kriminalni događaj dogodio.

3D rekonstrukcija

Opšte je poznato da upotreba proizvoda savremene tehnologije umnogome olakšava rad kriminalista, posebno kriminalističkih tehničara pri pronalazenju, izazivanji i obezbeđenju mikro tragova, zatim pri vršenju raznih vrsta veštačenja, pa se postavlja pitanje upotrebe savremene računarske tehnologije u sprovođenju rekonstrukcije.

3D simulacija je moderna vizuelna tehnologija kojom se pomoću računarske tehnologije ostvaruje rekonstrukcija događaja konkretnog krivičnog dela koje je izvršeno upotrebom vatrenog oružija.

3D simulacija je dopuna verbalnog iznošenja nalaza veštaka, koja omogućava bolje razumevanje tradicionalno teških situacija, u kojima treba objasniti položaj i stav tela žrtve u trenutku ranjavanja ili ubistva, bolje pojašnjenje dinamike dogadjaja, te je veoma korisna u slučajevima procene verovatnosti za pojedine verzije događaja.

Opšti postupak izrade 3D simulacije, odvija se kroz sledeće faze:

• Modeliranje kompjuterskog 3D modela mesta događaja

• Modeliranje kompijuterskog 3D modela žrtve i učinioca

• Ubacivanje 3D modela žrtve i učinioca u 3D model mesta događaja

• Simulacija raznih verzija događaja u skladu sa iskazom žrtve, osumnjičenog ili svedoka

• Simulacija verovatne odnosno, najverovatnije vorzije događaja

Zaključak

Uviđajnom delatnošću obikuju se dokazi, pri čemu opserviranje uviđajnog organa i učesnika u uveđaju uvek ima rekonstruktivan karakter. Oni, tokom uviđaja stvaraju model krivičnog dela, svesno tragajući i istražujući objekte materijalne prirode uz pomoć postavljenih verzija. Uviđaj je jedinstvena procesna i kriminalistička radnja, čija je i svrha jedinstvena.

Uspeh uviđaja zavisi i od pravilnosti rada uviđajne ekipe. Nepravilno vršenje uviđaja, pa čak i onda kada su stvarne materijalne informacije adekvatno osigurane, umanjuju dokaznu vrednost tih informacija, odnosno dovodi do toga da forenzika ne može dati puni doprinos u tumačenju – veštačenju tragova sa lica mesta.

Literatura

Prof. dr Ljubomir Čimburović, Doc. dr Aleksandar B. Ivanović, Msc Aleksandar R. Ivanović: Kriminalistička tehnika, Beograd 2011

www.3Dforenzika.com 15.12.2013

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 12 str.
preuzmi dokument