Seminarski rad -  Faze i postupci u obradi štete, Završni rad' predlog Osiguranje. Visoka škola tržišnih komunikacija Agora Zagreb
stefan-pesic-1
stefan-pesic-1

Seminarski rad - Faze i postupci u obradi štete, Završni rad' predlog Osiguranje. Visoka škola tržišnih komunikacija Agora Zagreb

DOCX (45 KB)
13 str.
15broj poseta
Opis
Seminarski rad - Faze i postupci u obradi štete iz predmeta Osiguranje
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 13
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
preuzmi dokument

UNIVERZITET EDUCONS FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE Sremska Kamenica Konsultativni centar Zrenjanin

Predmet

Osiguranje

Tema

Postupci i faze u rešavanju štete

Profesor: Student:

Prof.Dr. Jova Miloradić Andrea Ilić

SADRŽAJ

Uvod

1. Prijava i evidentiranje šteta

2. Uviđaj i procena šteta

3

4

7

3. Likvidacija šteta

4. Kontrola šteta u postupku likvidacije

5. Odobrenje i isplata šteta

Zaključak

Litratura

10

12

13

15

16

UVOD

Zakonska i ugovorna obaveza osiguravača je isplata šteta, odnosno

nadoknada nastale štete iz osiguranja.Postupanje osiguravača i njegov odnos

prema osiguraniku u procesu obrade i nadoknade štete umnogome govori o

samom kvalitetu osiguranja i oslikava na najbolji način osiguravajuću

kompaniju.Zbog raznovrsnosti rizika i vrsta osiguranja sam postupak obrade

štete je veoma složen i predstavlja veliki izazov za profesionalni kadar

osiguravača, posebno u slučajevima kada se radi o velikim i složenim štetama.

Zbog složenosti postupka obrade šteta neobhodno je da u svim njegovim

fazama učestvuje stručno osposobljeno osoblje i da se poštuju zakonske i druge

regulative.Postojeća zakonska regulativa ne daje jasna uputstva i pravila za

odnos osiguravača i osiguranika u postupku rešavanja nastale štete i njene

likvidacije.Osiguravajuće kompanije poseduju spostvena uputstva i procedure

sa definisanim postupcima i fazama obrade za svaku vrstu osiguranja kojim se

bavi.1Poželjno je i preporučljivo da se postupak obrade i likvidacije štete

sprovodi u jednom profesionalnom, partenerskom odnosu izmedju

zainteresovanih strana.Uspešno rešen osigurani slučaj je najbolja preporuka za

osiguravajuću kompaniju kod potencijalnih klijenata.

Radi boljeg razumevanja redosleda i toka aktivnosti, kao i

komplikovanog međusobnog odnosa osiguravača i osiguranika treba istaći

sledeće faze u postupku obrade šteta2:

• Prijava šteta

• Evidentiranje šteta

• Uviđaj i procena šteta

• Likvidacija šteta

• Kontrola šteta u postupku likvidacije

• Odobrenje i isplata šteta 1.Prof.J.Miloradić: „Osiguranje“,Fakultet za uslužni biznis,Sremska Kamenica, 2006, str.78

2.Prof.J.Miloradić:“Tehnologija osiguranja“, Beograd, 2010, str.283

1. Prijava i evidentiranje šteta

Nastupanje osiguranog slučaja, odnosno nastanak osigurane opasnosti

na osiguranom predmetu predstavlja osnov za početak prijave štete.

Prijavu štete vrši osiguranik ili lice ovlašćeno od strane

osiguranika.Prijava se po nastanku štetnog događaja može izvršiti pismenim

putem, usmeno, telefonslim putem i slično.Usmena ili telefonska prijava se

mora u što kraćem mogućem roku, a najkasnije u roku od tri dana od nastanka

osiguranog slučaja, potvrditi pismenim putem.U novije vreme prijava

osiguranog slučaja može se izvršiti i putem interneta.Moderne osguravajuće

kompanije imaju razvijene informacione sisteme koji omogućavaju prijavu štete

bez obzira na lokaciju osiguranika.Takođe i razgranata mreža predstavništava

osiguravajuće kompanije omogućava laku i brzu neposrednu prijavu nastanka

osiguranog slučaja.

Pismena prijava nastanka osiguranog slučaja podnosi se na

odgovarajućem obrascu osiguravača.Različite osiguravajuće kompanije imaju i

različite obrazce za prijavu osiguranog slučaja.Obrazci se takođe razlikuju i za

različite vrste osiguanja u okviru iste osiguravajuće kompanije.Obrazac za

prijavu štete sadrži osnovne podatke o nastaloj šteti kao što su:

• datum i vreme nastanka štete

• predpostavljeni uzrok i obim štete

• predmeti na kojima je nastala šteta

• polisa po kojoj se podnosi prijava

Sve ovo govori u prilog tipizirane prijave štete , kako bi se na osnovu

nje mogao formirati predmet i nastaviti utvrđena procedura.3Određene vrste

šteta osiguranik je obavezan, osim osiguravaču, da prijavi i nadležnim državnim

organima.Saobraćajni udesi, požar, ili provalna krađa su neki od slučajeva koji

se moraju prijaviti nadležnim organima MUP-a.

Po prijemu prijave o nastanku štetnog događaja osiguravač preduzima

određene korake radi evidentiranja prijavljene štete.Osiguravač na osnovu

podnete prijave i ostale dostavljene dokumentacije formira predmet i prijavljenu

štetu zavodi u Knjigu šteta-matičnu knjigu (jedinstvena knjiga šteta JKŠ).

Knjiga šteta predstavlja osnovni itrajni dokument u koju se evidentiraju sve

primljene prijave štetnih događaja, bez obzira da li postoji obaveza osiguravača

ili ne tj da li je u pitanju osigurani slučaj ili ne.Radi bolje preglednosti i

preciznije evidencije knjige šteta vode se po vrstama osiguranja i sektorima

vlasništva.Knjiga šteta u odnosu na period prijave štetnog događaja vodi se u tri

dela i to3:

• knjiga „A“ – knjiga rezervisanih šteta (nerešene ili neisplaćene štete iz

predhodnog obračunskog perioda)

• knjiga „B“ – knjiga reaktiviranih šteta (štete koje su rešene u

predhodnom obračunskom periodu, ali se u tekućem periodu pokazala

potreba za ponovnom naknadnom obradom i isplatom)

• knjiga „C“ – knjiga redovnih šteta (štete koje su prvi put prijavljene u

tekućem obračunskom periodu)

3.Uputstvo o vođenju Jedinstvene knjige šteta, Kompanija Dunav osiguranje, Beograd, 2008 god.

U knjigu šteta moraju se uneti elementi iz kojih se jasno mogu videti

faze postupka prijave, izviđaja i procene, likvidacije štete i njene isplate.Ovakva

evidencija vrši se po vrstama osiguranja a štete iz predhodnog obračunskog

perioda čija obrada još uvek nije završena, rezervisane štete, unose se pod

rednim brojem i brojem štete iz perioda u kom su nastale, prilikom otvaranja

nove knjige šteta za tekući period.

Obavezni elementi koje treba da sadrži knjiga šteta su: redni broj,

broj štete, datum prijave, datum štete, broj polise osiguranja, ime osiguranika

odnosno oštećenog, uzrok štete, predmet oštećenja, mesto štete, visinu naknade,

datum isplate kao i druge elemente bitne za pojedine vrste osiguranje.4

Jedinstvena knjiga šteta mora biti dnevno ažurirana.Za Narodnu banku, kao

organ kontrole osiguravajućih kompanija relevantni su samo podaci uneti u

knjig šteta.Krajem godine knjige šteta se zaključuju i utvrđuje se broj

primljenih, isplaćenih, odbijenih i rezervisanih šteta.Prilikom otvaranja knjge

šteta za narednu godinu vrši se evidentiranje rezervisanih šteta iz ranijeg

perioda.

Nakon zavođenja prijavljenog štetnog događaja osiguravač formira

predmet za nastalu štetu, u koji se unose elementi iz prijave štete i polise

osiguranja.Tako formiran predmet dostavlja se procenitelju na dalju obradu.

4.Prof.J.Miloradić:“Tehnologija osiguranja“, Beograd, 2010, str.284

2. Uviđaj i procena štete

Uviđaj i procena štete jedna je od najvažnijih faza u procesu obrade

štetnog događaja.Procena uzroka i obima štete direktno utiče na utvrđivanje

pravog osnova za naknadu štete i određivanje visine odštete.Stoga je veoma

bitno utvrditi pravi uzrok štete i njen fizički obim, odnosno šta je prouzrokovalo

štetu i šta je sve tom prilikom oštećeno.Konstatovanje pravih uzroka nastalih

šteta ima višestruke ciljeve.

Uviđaj treba obaviti odmah a najkasnije u roku od tri dana od dana

prijave štetnog događaja, osim kod masovnih šteta za čiju procenu je potreban

duži vremenski period i angažovanje više stručnih lica ili timova.

Što je kraće vreme od nastanka štetnog događaja do izviđanja i procene štete, to

je veća verovatnoća da će procena biti stručna i pravilna, pošto kasnije obično

dolazi do promene na mestu štete.

Osiguranik je dužan obezbediti nesmetan rad stručnim timovima

osiguravača (proceniteljima), u cilju pravovremenog prikupljanja relevantnih

materijalnih i drugih bitnih dokaza o uzrocima, posledicama i odgovornosti za

nastalu štetu.Procenu šteta vrši procenitelj ili stručna komisija oformljena od

strane osiguravača, u skladu sa vrstom oštećenja, visinom i samom prirodom

štete i grane osiguranja.Uviđaj se obavlja u prisustvu osiguranika ili lica

ovlašćenog od strane osiguranika.Tom prilikom se sastavlja zapisnik na za to

predviđenom obrazcu.Zapisnik po okončanju uviđaja treba da potpišu i

osiguravač i osiguranik.

Ciljevi utvrđivanja uzroka nastalih šteta su5:

• utvrđivanje stvarnih uzroka šteta

• utvrđivanje obima i visine šteta

• izrada tehničko ekspertskih analiza nastalih šteta

• sagledavanje dejstva preventivnih mera zaštite i funkcionalnosti

ugrađenih sistema zaštite

• formiranje relevantnih statističkih podataka o uzrocima nastanka,

visini i obimu šteta

• kompletiranje dokumentacije i formiranje dokumentacionog centra sa

stručnim izveštajima, filmovima, video zapisima itd.kao baze

podataka važne za rad na prevenciji šteta

Uviđaj je potrebno izvršiti na licu mesta, tj na mestu nastanka

štetnog događaja.U nekim slučajevima ova faza u postpku obrade šteta vrši se u

fazi likvidacije na osnovu računa ili predračuna ovlašćenih servisa ili izveštaja

nadležnih organa.U ovim slučajevima procena se vrši u servisu u toku samog

procesa popravke i demontiranja oštećenih predmeta (obično kada su u pitanju

mašine i uređaji).

Uviđaj i utvrđivanje uzroka nastanka šetnog događaja je složen

proces i obuhvata radnje kojim se treba utvrditi koje opasnosti su dovele do

nastanka štete.Stoga ovaj posao mogu obavljati samo stručna, obučena i

kvalifikovana lica.

Uviđajem je potrebno što detaljnije sagledati i opisati sve oštećene

stvari i stepen njihovog oštećenja.Takođe je potrebno sagledati i sve eventualne

troškove koje je osiguranik imao prilikom raščišćavanja lica mesta i u toku

aktivnosti koje bi smanjile obim nastale štete.U slučajevima kada se radi o

pojedinačnim predmetima osiguranja koji su pokriveni jednom polisom

osiguranja, sam proces uviđaja je relativno jednostavan.Kada su u pitanju razni

osigurani predmeti, osigurani sa više polisa a koji su oštećeni u štetnom

događaju npr u objektu zahvaćenom požarom, proces uviđaja i procene štete je

po pravilu složen, i zahteva više izlazaka na mesto štetnog događaja kao i

angažovanje stručnih timova sa stručnim licima iz raznih oblasti a sve u cilju

dobijanja relevantnih podataka o uzroku i obimu štete.

Prilikom vršenja uviđaja potrebna je puna kooperativnost sa

osiguranikom i njegova saglasnost u pogledu relavantnih faktora, uzroka, popisa

oštećenih stvari, obima i stepena oštećenja itd.

Procenitelj ili tim koji vrši procenu štete treba da vode računa da je

svrha osiguranja dovođenje oštećene stvari u stanje u kojem je bilo neposredno

pre nastanka štetnog događaja.Posebno nije preporučljivo da se u toku uviđaja

daju prognoze o eventualnom pravnom osnovu za naknadu štete ili prognoza

visine odštete.

Nakon utvrđivanja visine i obima štete, vrši se procena visine štete

izražena u novcu.Prema obimu oštećenja nastale štete mogu biti delimične ili

totalne.Kada su u pitanju delimične štete preocena štete vrši se na osnovu

računa o opravci ili sanaciji štete.Kod totalnih šteta procena štete vrši se na

osnovu predračuna u visini vrednosti identičnih stvari ili predračuna za sanaciju

štete prema dogovorenim i važećim cena u mestu nastanka štete.

U ovoj fazi rada vrlo je važan stav i odnos procenitelja, njegovo

poznavanje problematike, vladanje relevantnim informacijama i njegova

nepristrasnost i autonomnost u radu.

Iznos štete procenjen u procesu izviđanja i procene štete ne mora biti

i iznosk nadoknade iz osiguranja.Iznos nadoknade iz osiguranja utvrđuje se u

fazi likvidacije štete.

5.Prof.J.Miloradić:“Tehnologija osiguranja“, Beograd, 2010, str.284

3. Likvidacija šteta

Likvidacija štete definiše se kao postupak koji obuhvata sve radnje u

cilju obezbeđenja provere, ocene i usaglašenja svih dokaznih dokumenata

odštetnog zahteva sa zaključenim ugovorom o osiguranju, radi ocene

osnovanosti isplate štete, (utvrđivanje osnova) i konačnog obima i

visine6.Ukoliko su uviđaj i procena štete urađeni temeljno i kvalitetno uz

detaljnu ocenu obima oštećenja usaglašenim sa ugovorenim osiguravajućim

pokrićem, znači da sadrže sve relevantne faktore za likvidaciju i obračun iznosa

naknade iz osiguranja, te je samim tim postupak likvidacije štete znatno

olakšan7.Postupak likvidacije štete sastoji se od sledećih faza:

• pribavljanje dokazne dokumentacije za utvrđivanje osnova i visine

štete

• utvrđivanje osnovanosti odštetnog zahteva

• utvrđivanje naknade po osnovu osiguranja

• odobravanje konačne ili delimične isplate štete

• obaveštavanje osiguranika o rezultatima sprovedenog postupka

• vođenje potrebne evidencije

Početak likvidacije počinje uvidom u ugovor o osiguranju (polisu), prijavu

štete i zapisnik o uviđaju i proceni, radi utvrđivanja osiguranog pokrića, trajanja

osiguranja, pokrivenosti osigurane opasnosti koja je prouzrokovala štetni

događaj.

6.Prof.J.Miloradić:“Tehnologija osiguranja“, Beograd, 2010, str.285

7..Prof.J.Miloradić: „Osiguranje“,Fakultet za uslužni biznis,Sremska Kamenica, 2006, str.81

Likvidator razmatra pribavljene dokaze, analizira kompletnu

dokumentaciju predmeta štete i na osnovu raspoloživih podataka, zakonske

regulative, ugovorenih obaveza i uslova osiguranja utvrđuje pravnu osnovu za

naknadu štete.U slučajecima kada za postupak likvidacije ne postoji potrebna

dokumentacija, likvidator je dužan da pismenim putem istu zatraži od

osiguranika ili oštećenog.Ukoliko ne dobije traženu dokumentaciju dužan je da

istu zatraži ponovu u roku od 15 dana.Ukoliko ni posle tri meseca od slanja

prvog zahteva potrebna dokumentacija nije dostavljena, osiguravač će slučaj

smatrati interno rešenim.Za neke vrste osiguranja moraju se pribaviti dokazi od

specijalizovanih ustanova i institucija.

U procesu likvidacije potrebno je sagledati o kakvom se osiguravajućem

pokriću radi.U slučaju kada je osiguranje zaključeno na knjigovodstvenoj

vrednosti imovine osiguranika, kod utvrđivanja iznosa naknade, svaka oštećena

stvar mora se identifikovati u knjigama osiguranika i utvrditi osigurana suma za

svaku stvar pojedinačno.

Osiguranje može biti i na klasičnu sumu osiguranja ili na ugovorenu

vrednost, može se raditi o osiguranju na novu vrednost, prvi rizik ili taksiranu

vrednost itd.

Obaveza likvidatora u procesu likvidacije štete je i da utvrdi nosioce

prava po polisi osiguranja.Polisa osiguranja može glasiti na jednog ili više

osiguranika, može biti vinkulirana ili je zaključena u korist trećeg lica.Uvidom

u polisu mora se tačno utvrditi kome i u kolikim delovima se isplaćuje naknada

iz osiguranja, kao i da li postoji osnov za isplaturegresa i prema kome.

Na kraju obračunskog perioda likvidator rezerviše štetu ukoliko ista

nije mogla iz objektivnih razloga biti rešena.U ovom slučaju potrebno je što

tačnije odrediti rezervisani iznos štete, a ukoliko za to ne postoje uslovi, šteta se

rezerviše na prosečan iznos štete u datoj grani osiguranja.

4. Kontrola štete u procesu likvidacije

Nakon sprovedenih svih predviđenih faza u obradi štete (prijava, uviđaj i

procena, likvidacija štete) i nakon formiranja predloga naloga za isplatu štete

vrši se kontrola štete.Kontrola se vrši nad svim predhodno sprovedeno urađenim

fazama.Ova faza se još naziva i faza konačne likvidacije štete.

Kontrola štete sprovodi se i suštinski i formalno i računski.Ovo je

postupak koji obuhvata kontrolu predmeta u celini, i predtsvlja kontrolu

ispravnosti osnova za nknadu štete, kao i računsku kontrolu koja podrazumeva

proveru ispravnosti samog obračuna naknade štete.Kontrola se može vršiti i u

pojedinim predhodnim fazama obrade štete.Kontrolu štete najčešće sprovodi

najstručniji i najiskusniji radnik osiguravača iz date oblasti osiguranja.

Kontrolna faza je izuzetno značajna i predstavlja zaokruženje svih

predhodno sprovedenih radnji.Nakon stručno sprovedene faze kontrole štete

likvidator donosi Odluku o likvidaciji štete, što predstavlja i nalog za isplatu

štete.

5. Odobrenja i isplata štete

Nakon izvršene likvidacije, kontrole štete i donosi se Odluka o

likvidaciji štete.Odluka se dostavlja na podpis ovlašćenim licima osiguravača i

zatim se dostavlja osiguraniku.Nako0n overe odluke od strane nadležnih službi

osiguravača, uz predhosnu saglasnost osiguranika pristupa se isplati štete.

Odluka o likvidaciji štete dostavlja se finansijskoj službi osiguravaša

koja u zakonskom roku vrši isplatu štete.Način isplate štete zavisi od

međusobno utvrđenih obaveza i međusobnih potreživanja na relaciji osiguravač

– osiguranik8.

Pre isplate štete u određenim slučajevima se sa oštećenim potpisuje

vansudsko poravnanje.Vansudsko poravnanje mora biti jasno i određeno sa

precizno naznačenim iznosima po vidovima štete koju pokriva i rokovima

isplate.Isplata štete vrši se obavezno u roku predviđenom vansudskim

poravnanjem

Šteta može biti isplaćena virmanom na tekući račun,čekom, uputnicom

preko pošte ili gotovinski.Nakon iszvršene isplate finansijska služba vraća

službi likvidacije jedan overen primerak Odluke o isplati štete kao dokaz da je

šteta iaplaćena.

Naknada nastale štete može biti isplaćena i drugom pravnom licu

ukoliko je na njega cedirano potraživanje ili dato ovlašćenje.Fizičkom licu koje

ima overeno ovlašćenje od strane nadležnog državnog organa biće izvršena

isplata naknade štete.

Ukoliko se u procesu obrade štete utvrdi pravni osnov za regres,

upućuje se zahtev za regres odgovornom pravnom ili fizičkom licu9. Za

reosigurane i saosigurane rizike doatavlja se kopija dokumentacije štete i odluke

za isplatu štete, reosiguravaču ili saosiguravaču, sa zahtevom za regres.

8.Prof.J.Miloradić:“Tehnologija osiguranja“, Beograd, 2010, str.286

9.Prof.J.Miloradić:“Tehnologija osiguranja“, Beograd, 2010, str.286

ZAKLJUČAK

Osnovna delatnost svake osiguravajuće kompanije je prodaja osiguranja,

putem zaključenja ugovora o osiguranju i izmirenje dela svojih obaveza

proisteklih iz ugovorenog osiguranja.

Nakon zaključenog ugovora o osiguranju i naplaćene premije osiguranja,

osnovna obaveza osiguravača je efikasno i kvalitetno rešiti eventualno nastalu

štetu koju mu prijavi osiguranik ili oštećenik ili drugi korisnik osiguranja.

Pored primene zakonskih normi i uslova u osiguranju, veoma je bitno

izraditi postupke, procedure i uputstva koja definišu sve faze obrade štete, od

same prijave štete, preko uviđaja , procene i likvidacije do same isplate

štete.Važno je prilikom obrade odštetnog zahteva pridržavati se istih kako bi se

postigla efikasnost,obejktivnost a samim tim i vši nivo u pružanju usluga.

Obaveza davanja na ime nadoknade za nastalu štetu mora biti adekvatna

nastaloj šteti, te je obaveza osiguravača da utvrdi visinu nastale štete, kao i

spostvenu obavezu po ugovoru o osiguranju, koja nesme biti ni veća ni manja

nego jednaka visini nastale štete.

Takođe je obaveza svakog osiguravajućeg društva da obezbedi tehničke

rezerve iz kojih će moći da u celosti i u predviđenom roku izmiri sve obaveze

nastale po osnovu izdatih polisa.

Ispunjenjem i poštovanjem gore navedenog, od strane osiguravača stvara

se povoljna klime i odnos poverenja između osiguravajućih kompanija i

njihovih klijenata.Profesionalno i odgovorno ponašanje je najbolji vid reklame

za svako osiguravajuće društvo.Za jedno osiguravajuće društvo koje želi biti

shvaćeno ozbiljno, značajna je i saradnja sa svim organizacijama i institucijama

koje su svojom delatnošću na direktan ili indirektan način vezana za rizike, kao

i saradnja sa društvom i svim njegovim organima i organizacijama u celini.

LITERATURA

Prof.Dr.Jova Miloradić:“Tehnologija osiguranja“, Beograd, 2010

Prof.Dr.Jova Miloradić:„Osiguranje“,Fakultet za uslužni biznis,Sremska Kamenica, 2006

Uputstvo o vođenju Jedinstvene knjige šteta, Kompanija Dunav osiguranje, Beograd, 2008

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
preuzmi dokument