Seminarski rad iz Krivičnog prava, Ostalo' predlog Pravo. University of East Srarajevo
milandjurdjevic
milandjurdjevic13 November 2017

Seminarski rad iz Krivičnog prava, Ostalo' predlog Pravo. University of East Srarajevo

DOC (144 KB)
16 strane
1broj preuzimanja
74broj poseta
Opis
Seminarski rad iz predmeta Krivično pravo
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 16

ovo je samo pregled

3 shown on 16 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 16 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 16 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 16 pages

preuzmi dokument

UNIVERZITET „UNION - NIKOLA TESLA“ BEOGRAD

Fakultet za poslovne studije i pravo Beograd

S E M I N A R S K I R A D

Predmet: Krivično pravo Tema: Krivična dela lišenja života

Profesor: Student: Prof. dr Milan Milošević Milan Đurđević - I0801-14

Oktobar 2017. godina SADRŽAJ:

PAGE 2

1 UVOD............................................................................................................ 2 2 POJAM I VRSTE UBISTAVA....................................................................... 2 3 OBIČNO UBISTVO...................................................................................... 3 4 KVALIFIKOVANA (TEŠKA) UBISTVA..................................................... 4 5 PRIVILEGOVANA (LAKA) UBISTVA....................................................... 12 6 ZAKLJUČAK................................................................................................ 15 7 ....................................................................................................................... 8 ....................................................................................................................... 9 ....................................................................................................................... 10 ....................................................................................................................... 11 ....................................................................................................................... 12 LITERATURA:.............................................................................................. 16

UVOD

Svako ljudsko biće ima pravo na život. Ubistvom se to pravo najteže narušava. Sva svetska zakonodavstva ubistvo veoma strogo sankcionišu i definišu oblike ovog krivičnog dela. U ovom radu su predstavljene vrste ubistva prema našem krivičnom zakonodavstvu i njihova obeležja.

POJAM I VRSTE UBISTAVA

Ubistvo u najširem smislu predstavlja svako ljudsko delo koje za neposrednu posledicu ima smrt drugog čoveka. Za njega se takođe koristi izraz homicid koji dolazi od latinskih reči homo (čovek) i cedere (seći).1

U većini savremenih pravnih sistema, ubistvo se određuje kao lišenje života drugog lica. Na sličan način i naš zakonodavac jednostavnom dispozicijom „ko drugog liši

PAGE 2

1 "http://sh.wikipedia.org/wiki/Ubistvo

života određuje ubistvo”. Dakle, prema opšteprihvaćenoj semantici, to je „smrt jednog čoveka prouzrokovana od strane drugog čoveka“ (hominis caedes ab homine).2

Ubistva se međusobno mogu razlikovati prema pobudama izvršenja, načinu izvršenja, okolnostima pod kojima se vrše i sl. Zbog različitih modaliteta koje ubistvo može da ima možemo govoriti o njegovoj trostepenosti. Ova trostepenost postoji u skoro svim zakonodavstvima. Dakle, od običnog ubistva, koje obuhvata prosečan slučaj ubistva sa umišljajem, treba razlikovati teška ubistva s jedne strane, a sa druge strane privilegovana ubistva.

Obično ubistvo je lišavanje života drugog lica koje nije praćeno okolnostima koje ovo delo čine lakšim ili težim.

Teško ubistvo je ono ubistvo koje je učinjeno pod kvalifikatornim okolnostima za koje zakon predviđa teže kažnjavanje. To je: ubistvo na svirep ili podmukao način, ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, ubistvo kojim se sa umišljajem dovodi u opasnost život još nekog lica, ubistvo pri izvođenju krivičnog dela nasilništva ili razbojničke krađe, ubistvo iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela, ubistvo iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda, ubistvo službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti, ubistvo deteta ili bremenite žene, ubistvo člana porodice koga je prethodno zlostavljao i ubistvo više lica.

Kod lakših ubistava postoje neke privilegujuće okolnosti, pa je za njih propisana lakša kazna od kazne koja je propisana za obično ubistvo. U privilegovana ubistva spadaju: ubistvo na mah, ubistvo deta pri porođaju, lišenje života iz samilosti i nehatno lišenje života.

1. OBIČNO UBISTVO

Obično ubistvo predstavlja protivpravno lišavanje života drugog lica koje nije bilo praćeno okolnostima koje bi ovo delo činile lakšim ili težim.3 Dakle, glavna karakteristika ovog krivičnog dela je odsustvo svakog posebnog obeležja.

U osnovi svakog krivičnog dela ubistva bez obzira na različite načine izvršenja, različita sredstva i okolnosti, leži nekoliko zajedničkih obeležja. To su: pravo na život čoveka, živo ljudsko biće koje je objekat radnje, svaka delatnost upravljena na lišavanje života i posledica te delatnosti, odnosno smrt.

Posebna obeležja se nalaze u subjektivnoj strani ubistva. Ona je vrlo složena i obuhvata teško i složeno pitanje krivice (umišljaja i nehata), ali i namere, cilja i pobude, koji takođe predstavljaju posebna, odnosno subjektivna obeležja ubistva. Pomenuta subjektivna obeležja kod običnog ubistva mogu biti od značaja samo prilikom odmeravanja kazne. Obeležja običnog ubistva zajednička su za sve druge oblike lišavanja života s tim što kvalifikovana i privilegovana ubistva pored zajedničkih imaju i posebna.

PAGE 2

2 Kolarić, Dragana „Krivično delo ubistva“, Beograd, 2008, str. 151. 3 Lazarević, Ljubiša „Krivično pravo – posebni deo“, Beograd, 1995, str. 201.

Obično ubistvo postoji ako je učinilac bio svestan da preduzima radnju kojom je moguće usmrtiti čoveka, da je ta radnja upravljena prema živom čoveku i da je učinilac hteo da čoveka liši života (direktan umišljaj4) ili je na tu predviđenu posledicu – smrt čoveka pristao (eventualni umišljaj5).6

Na osnovu svih ovih karakteristika običnog ubistva, s pravom se možemo zapitati da li takav slučaj ubistva uopšte i postoji, jer svako lice ubija ili iz nehata, ili na mah, ili ubija iz osvete, mržnje, ili zato da bi se došlo do nekih para, a teško da se ubija tek onako, bez ikakvog razloga i motiva. Međutim, iako je „teško zamisliti“ takav (običan) slučaj ubistva, on je u sudskoj praksi veoma zastupljen, jer se od njega razdvajaju slučajevi za zaoštravanje i ublažavanje kazne.

Prema članu 113. KZ Srbije:

Ko drugog liši života, kazniće se zatvorom od 5 do 15 godina.7

2. KVALIFIKOVANA (TEŠKA) UBISTVA

Teška ubistva spadaju u red najtežih krivičnih dela koja su zaprećena najtežom kaznom i poznata su još od davnina. Ubistva koja spadaju u ovu kategoriju imaju iste one osnovne elemente koje ima i obično ubistvo, ali su ona praćena nekom posebnom kvalifikatornom okolnošću koja ga čini težim, pojačava krivicu učinioca i stepen neprava.

Jedan od načina određivanja teškog ubistva je terminološko razlikovanje između teškog i običnog ubistva. Teško ubistvo sadrži obeležja različite prirode koja moraju biti zakonom određena i čije prisustvo obično ubistvo čini posebno teškim.8

Okolnosti koje teško ubistvo čine teškim mogu da se odnose na: način izvršenja, pobude izvršenja, okolnosti pod kojim se ubistvo vrši i posebna svojstva pasivnog subjekta koji se lišava života.9 Prvu grupu čine okolnosti koje se odnose na način izvršenja (ubistvo na svirep ili podmukao način). Druga grupa se sastoji od okolnosti

PAGE 2

4 Direktan umišljaj postoji kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje. 5Eventualni umišljaj postoji kada je učinilac bio svestan da svojom radnjom može počiniti ubistvo, pa je na to pristao. 6 Lazarević, Ljubiša „Komentar Krivičnog zakonika Republike Srbije“, Beograd, 2006, str. 122. 7 Krivični zakonik Republike Srbije. 8 Kolarić, Dragana „Krivično delo ubistva“, Beograd, 2008, str. 198. 9 Lazarević, Ljubiša „Krivično pravo – posebni deo“, Beograd, 1995, str. 206.

vezanih za pobude iz kojih se vrši ubistvo (iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda). Treću grupu okolnosti sačinjava svojstvo pasivnog subjekta (ubistvo službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti, ubistvo deteta ili bremenite žene, ubistvo člana svoje porodice kojeg je prethodno zlostavljao).

Prema članu 114. KZ Srbije:

Zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od od trideset do četrdeset godina kazniće se:

1. ko drugog liši života na svirep ili podmukao način; 2. ko drugog liši života pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju; 3. ko drugog liši života i pri tom sa umišljajem dovede u opasnost život još nekog lica; 4. ko drugog liši života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe; 5. ko drugog liši života iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog

dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda; 6. ko liši života službeno ili vojno lice pri vršenju službene dužnosti; 7. ko liši života sudiju, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili policijskog

službenika u vezi sa vršenjem službene dužnosti; 8. ko liši života lice koje obavlja poslove od javnog značaja u vezi sa poslovima koje to

lice obavlja; 9. ko liši života dete ili bremenitu ženu; 10. ko liši života člana svoje porodice kojeg je prethodno zlostavljao; 11. ko sa umišljajem liši života više lica, a ne radi se o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri

porođaju ili lišenju života iz samilosti.10

1.. Teška ubistva prema načinu izvršenja

1...1... Ubistvo na svirep način

Ubistvo na svirep način, odlikuje se nanošenjem žrtvi bespotrebnih bolova, muka i patnji koje po svom karakteru prevazilaze onu meru okrutnosti koja redovno prati krivično delo ubistva. Način izvršenja je takav da se žrtvi nanose prekomerni fizički i psihički bolovi, što odlučujuće utiče na to da ovo ubistvo predstavlja jedno od najtežih.

Dakle osnov za teže kvalifikovanje ovog dela jeste poseban način izvršenja ubistva.

Pojam svireposti, sa jedne strane, se ogleda u bolu i patnji koji se nanose žrtvi, a sa druge strane, u karakteru i ličnosti učinioca, u njegovoj bezosećajnosti i bezobzirnosti. Ističe se da je za razgraničenje običnog ubistva, od ubistva na svirep način bitno da se lišenje života ceni objektivno, težinom prouzrokovanih muka, patnji i bolova žrtvi i subjektivno, neosetljivošću učinioca ili njegovom željom da žrtvi zadaje muke, patnje ili bolove i osećanjem zadovoljstva takvim načinom lišenja života.11

PAGE 2

10 Krivični zakonik Republike Srbije. 11 Kolarić, Dragana „Krivično delo ubistva“, Beograd, 2008, str. 202.

Svako ubistvo izražava određeni stepen surovosti, okrutnosti i nemilosrdnosti učinioca. Ta bezdušnost može biti izražena u većoj ili manjoj meri. Ubistvo na svirep način postoji samo kada je surovost posebno jakog intenziteta. Kod surovog ubistva žrtva treba da oseća bolove i patnje.

Primer: Kada su pokojnoj zaživotno nanete 133 rane u vidu uboda i sekotina, a za vreme njihovog nanošenja pokojna je trpela fizičke i psihičke bolove visokog intenziteta, to predstavlja objektivan element svireposti (Presuda VSS Kž. 1247/98. od 14. juna 1999. godine).

Svirepost ne podrazumeva samo fizički već i psihički bol ili patnju, koji je intezivan i trajan.

Znači svirepo ubistvo postoji kada je izvršeno da se žrtvi nanose prekomerne, izuzetno velike fizičke i psihičke patnje i kada je učinilac toga svestan, pa hoće ili na to pristaje.12

1...2... Ubistvo na podmukao način

Podmuklo ubistvo bi bilo svako ubistvo izvršeno na jedan posebno potajan, prikriven način, a učinilac na taj način izražava svoju lukavost, prepredenost, pokvarenost, zlonamernost, neiskrenost ili iskorišćava odnos poverenja koji postoji između njega i neke osobe, odnosno njenu bespomoćnost i bezazlenost.13

Ovde učinilac bira momenat izvršenja i upravo on igra važnu ulogu. Žrtva ne zna ništa o napadu na njen život i ne može ni da pretpostavi koja joj opasnost od ubice preti. Učinilac i kod običnog ubistva vodi računa o načinu, vremenu i mestu lišavanja života, ali je kod ovog oblika teškog ubistva podmuklost prisutna baš u trenutku lišavanja života, što predstavlja način na koji učinilac ostvaruje ovo krivično delo. Ova vrsta ubstva mnogo govori o učiniocu dela. Reč je o opasnom i pokvarenom zločincu, prevarantu.

Podmuklost je objektivno-subjektivna kategorija. Objektivnu komponentu čini način izvršenja dela kao prikrivenog i potajnog (iz zasede, s leđa, na spavanju, trovanjem i sl.). Subjektivnu komponentu podmuklog ubistva karakteriše lukavo, prepredeno, neiskreno i sa zlom namerom iskorišćavanje stečenog poverenja kod žrtve ili njene bespomoćnosti ili bezazlenosti. I objektivni i subjektivni element moraju postojati u većem intenzitetu nego kod običnog ubistva.

Najtipičniji primeri ovog ubistva su: ubistvo u zasedi kada je žrtva prethodno namamljena da dođe na ugovoreno mesto, trovanje, ubistvo bliske osobe za vreme spavanja i sl.

2.. Teška ubistva prema okolnostima izvršenja i posledici

2...1... Ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju

PAGE 2

12 Kolarić, Dragana „Krivično delo ubistva“, Beograd, 2008, str. 206. 13 Kolarić, Dragana „Krivično delo ubistva“, Beograd, 2008, str. 206.

Bezobzirnost se ispoljava u tome što učinilac pokazuje krajnju ravnodušnost prema tuđim dobrima, što delo vrši iz obesti, iz rušilačkih nagona i što za vršenje ubistva žrtva ne daje nikakav povod.14

Ubistvo koje spada u ovu kategoriju je izvršeno pri posebno velikom intenzitetu nasilništva koji prevezilazi uobičajenu i redovnu meru bezobzirnosti.

Primer: Optuženi je sa N.N. licem izvršio drzak upad u kafić, u koji ranije nikad nije dolazio i gde nikog nije poznavao, da bi demonstrirao silu i iskazao pretnju jer je njegov drug par dana ranije tu dobio batine. Ušavši u kafić s oružjem, počeo je grubo i bahato da psuje i vređa prisutne goste, naređujući im da legnu na pod, uz napomenu da dolazi zbog druga. Počinje da puca u vis po zidu sale, te je tako bez ikakvog osećanja odgovornosti za svoje ponašanje ugrozio život građana, prisutnih gostiju u kafiću. U jednom trenutku, kada je video da pokojni oštećeni nije legao na pod po njegovoj naredbi, optuženi je u pravcu njega ispalio jedan hitac i pogodio ga u grudi, smrtno ga ranivši, te je usled zadobijenih povreda pokojni brzo preminuo. Sud je optuženog oglasio krivim za ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju (Presuda VSS Kž. 1488/00, od 21. decembra 2000. godine).

2...2... Ubistvo ĉlana svoje porodice kojeg je izvršilac prethodno zlostavljao

Tesno povezano sa nasiljem u porodici koje je i samo za sebe krivično delo (čl. 194. KZS) i za čije je postojanje potrebno da mu je prethodilo zlostavljanje ubijenog ĉlana porodice (zlostavljanje je takođe krivično delo predviđeno u čl.

137. KZS). Prema autentiĉnom tumačenju, ĉlanom porodice smatraju se: supruţnici, njihova deca, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbraĉni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik, zatim i braća i sestre, njihovi supruţnici i deca, bivši supruţnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i lica koja imaju zajedniĉko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu (čl. 112 st. 28 KZS).15

2...3... Ubistvo kojim se s umišljajem dovodi u opasnost život još nekog lica

Kod ovog vida teškog ubistva, karakteristično je to što učinilac načinom na koji vrši ubistvo ili upotrebljenim sredstvom, lišava života jedno lice i pri tome dovodi u konkretnu opasnost za život najmanje još jedno lice (npr. bacanje bombe ili upotreba eksploziva na mestu i u vremenu kada je prisutno više ljudi).

Ubistvo kojim se sa umišljajem dovodi u opasnost život još nekog lica ima svoju objektivnu i subjektivnu stranu. Objektivna strana se ogleda u dovođenju u opasnost

PAGE 2

14 Stojanović Zoran „Komentar Krivičnog zakonika“, Beograd, 2006. str. 325. 15 Prof. dr Milošević Milan, „Krivično pravo“, Novi Sad, 2013, str. 147,

života jednog ili više lica, a subjektivna u umišljajnom postupanju učinioca. Umišljaj postoji kako u odnosu na lišavanje života, tako i u odnosu na dovođenje u konkretnu opasnost života još nekog lica. Opasnost za život je konkretna kada je postojala mogućnost da usled ubistva jednog lica dođe do smrti drugog lica. Opasnost najčešće postoji usled specifičnog načina izvršenja ili upotrebljenog sredstva.

Ovo ubistvo se može izvršiti samo s umišljajem. To podrazumeva da je učinilac bio svestan da preduzetom radnjom, želeći posledicu s direktnim umišljajem, može dovesti u konkretnu opasnost i život drugog lica, pa je na tu posledicu i pristao.

Primer: Kada je optuženi bacio bombu „kašikaru“ i s umišljajem lišio života oštećenog, dok su druga lica koja su se nalazila u neposrednoj blizini oštećenog zadobila povrede, postojaće teško ubistvo kojim se s umišljajem dovodi u opasnost život još nekog lica (Presuda VSS Kž. 1591/93. od 15. marta 1995. godine).

2...4... Ubistvo pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razgojničke krađe

Ubistvo je izvršeno da bi se zadržala ukradena stvar (razbojnička krađa), odnosno da bi se savladao otpor ili sprečavanje oduzimanja stvari (razbojništvo).

Najvažnije kod ovog ubistva je da kod učinioca postoji umišljaj u odnosu na smrt drugog lica, bilo direktni bilo eventualni. Da bi ubistvo bilo svrstano u ovu kategoriju neophodno je da bude izvršeno za vreme razbojništva ili razbojničke krađe. Ovde je dominantno lišavanje života, a činjenica da se to čini pri vršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe predstavlja kvalifikatornu okolnost.

3.. Teška ubistva prema okolnostima izvršenja i posledici

3...1... Ubistvo iz koristoljublja

Koristoljublje je jedan od najvažnijih motiva kojima se rukovodi ubica pri izvršenju dela, pa je prema tome on i kvalifikatorni element koji obično ubistvo pretvara u teško. Koristoljubljive pobude predstavljaju stremljenje da se postigne imovinska korist po svaku cenu.16

Kod koristoljubljivog ubistva lišavanje života je sredstvo da se dođe do materijalne koristi za sebe ili za drugoga. Materijalna korist se može sastojati u povećanju imovine (npr. ubistvo radi postizanja nasledstva), ali isto tako se može sastojati u sprečavanju smanjenja imovine.

PAGE 2

16 Kolarić, Dragana „Krivično delo ubistva“, Beograd, 2008, str. 225.

Reč je o posebno opasnoj kategoriji učinilaca krivičnog dela koja ne preza da svoje egoistične težnje ostvaruje čak i ubistvom, gde postoji očigledna nesrazmera između koristi koju će učinilac da ostvari ubistvom neke osobe.

Ubistvo iz koristoljublja može biti ostvareno samo sa direktnim umišljajem. Vlada mišljenje da je otežano razlikovanje ubistva pri izvršenju razbojništva i razbojničke krađe i ubistva iz koristoljublja, posebno s aspekta njihovog umišljaja. Naime, i jedno i drugo se vrši radi pribavljanja imovinske koristi, međutim kod ubistva pri izvršenju razbojničke krađe i razbojništva umišljaj nije na startu upravljen ka lišavanju života, već do toga dolazi kasnije.

Dakle, kod ubistva iz koristoljublja umišljaj učinioca prvenstveno je usmeren na lišavanje života nekog lica, dok je materijalna korist u drugom planu, a kod ubistva prilikom razbojništva ubistvo se vrši radi savlađivanja otpora u vezi sa oduzimanjem pokretnih stvari.

3...2... Ubistvo radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela

I kod ovog oblika teškog ubistva dolazi do izražaja pobuda izvršenja. Učinilac ne zazire ni od samog ubistva radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela, pa je svrstavanje u teška dela i više nego opravdano. Ovde postoji i visok stepen krivice učinioca, zato što dovođenje žrtve u poziciju da bude ovično sredstvo govori o visokom stepenu surovosti i nečovečnosti.

Ovaj oblik ubistva postoji i kada se ubistvo vrši radi dovršenja već započetog drugog krivičnog dela, tj. kada se u toku izvršenja tog drugog dela pojave prepreke za njegovo dovršenje, pa se ubistvo koristi da se takve prepreke otklone.

Drugi oblik ovog kvalifikovanog ubistva postoji kada se neko lice lišava života da bi se na taj način prikrilo drugo krivično delo u kome je učinilac učestvovao (kao izvršilac ili saučesnik).

3...3... Ubistvo iz bezobzirne osvete

Osveta je, takođe, jedan motiv koji pokreće učinioca i usmerava njegovo ponašanje u pravcu lišavanja života nekog lica. Ona je vrlo čest motiv ubistva.

Pod pojmom osvete i životu se podrazumeva svako zlo koje se nanosi nekom licu, zbog toga što je to lice ili njegov krvni srodnik ili neko ko je po bilo kom osnovu na njegovoj strani naneo bilo kakvo zlo ili nepravdu onome koji čini sadašnje zno ili nekome ko je po bilo kom osnovu sa njegove strane, ili sadašnji nosilac zla smatra da mu je sa te strane naneseno zlo, tako da se nanošenje drugog (sadašnjeg) zla čini isključivo radi pribavljanja zadovoljenja sebi ili nekom svom bližem ili onom ko je na njegovoj strani.17

PAGE 2

17 Kolarić, Dragana „Krivično delo ubistva“, Beograd, 2008, str. 232.

Međutim, nije samo dovoljno utvrditi da se radnja ubistva preduzima iz osvete, jer bi se bez bezobzirne okolnosti takvo ponašanje kvalifikovalo kao obično ubistvo. Bezobzirnost objektivno postoji kad je učinjeno delo u očiglednoj nesrazmeri sa onim zbog čega se čini ubistvo. Subjektivni element se izražava kao obeležje ličnosti učinioca koji ne uvažava i ne poštuje elementarne norme pravnog i društvenog poretka. Takvo ponašanje je obuhvaćeno umišljajem učinioca, tj. on svesno i voljno ubistvom vraća zlo koje mu je učinjeno.

3...4... Ubistvo iz drugih niskih pobuda

Osim pomenutih niskih pobuda (koristoljublje, izvršavanje ili prikrivanje drugog krivičnog dela, bezobzirna osveta) u naš zakonik predviđa i druge slučajeve ubistva koja se mogu učiniti iz niskih pobuda. Pojam niskih pobuda se određuje s obzirom na moralne norme ponašanja u određenom društvu. Niske pobude su suprotne tim normama, njih osuđuje većina članova društvene zajednice.18 Suština i razlog postojanja ove norme jeste da obuhvati sve ostale slučajeve ubistava koja se vrše iz amoralne težnje i niske strasti. Te pobude se nalaze na najvišoj lestvici skale negativnog društveno-moralnog vrednovanja.

Ubistvo iz rasne, nacionalne ili verske netrpeljivosti je, na primer, ubistvo iz niskih pobuda.

4.. Teško ubistvo s obzirom na osobenosti pasivnog subjekta

4...1... Ubistvo službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti

Službena i vojna lica obavljaju određene funkcije i dužnosti pri čijem izvršavanju se mogu naći u velikoj opasnosti, pa čak i u okolnostima da postanu žrtve ubistva.

Lišavanje života lica s takvim svojstvom manifestuje ogroman stepen zločinačke volje kod učinioca dela.

Najčešće se radi o motivu sprečavanja ili ometanja neke konkretne akcije koja je usmerena na učinioca krivičnog dela, na primer njegovo hvatanje, ali motiv može biti i svako drugo onemogućavanje ili umanjivanje efekta zaštite ljudskih i društvenih vrednosti.

Neophodno je da se ubistvo vrši pri obavljanju poslova službene dužnosti (u vreme kada je to lice vršilo neki posao iz okvira svoje službene dužnosti). Ovo ubistvo se može izvršiti samo sa umišljajem. Umišljaj kod ovog krivičnog dela obuhvata svest da se lišava života službeno ili vojno lice pri vršenju službene dužnosti i pri tome izvršilac to hoće i na to pristaje.

4...2... Ubistvo deteta

PAGE 2

18 Lazarević, Ljubiša „Krivično pravo – posebni deo“, Beograd, 1995, str. 210.

Deca (do 14 godina starosti) su posebno osetljiva kategorija lica kod koje je pojačana zaštita sasvim opravdana, jer se radi o nemoćnim licima koja nisu u stanju da shvate namere odraslih, lakoverni su, jednostavno ih je prevariti i zbog toga se nalaze u nepovoljnijem položaju od ostalih, pa ih je, i jednostavnije lišiti života. Zločini protiv dece imaju dalekosežnije posledice za društvo nego zločini protiv odraslih.

Povreda ili ubistvo deteta izražavaju u većem stepenu bezobzirnost i bezosećajnost pojedinaca prema žrtvi ubistva. Umišljaj učinioca mora da obuhvati i činjenicu da se lišava života dete.

4...3... Ubistvo bremenite žene

Ubistvo bremenite žene je oblik ubistva koji sigurno ukazuje na ličnost učinioca kao bezosećanu, nisku.

Kvalifikatornu okolnost predstavlja bremenitost, kao i činjenica da se lišavanjem života bremenite žene uništava i njen plod. Bremenitom ženom se smatra (u smislu ovog krivičnog dela) žena koja je u vreme kada jelišena života imala u sebi začetak deteta, koja je bila oplođena.

Bremenitost predstavlja okolnost koja mora biti obuhvaćena svešću učinioca, tj. njegov umišljaj obuhvata svest o bremenitosti, a samim tim i okolnost da se lišavanjem života bremenite žene uništava i njen plod. Ukoliko učinilac ne zna za trudnoću žene, onda postoji obično ubistvo.

5.. Ubistvo člana porodice

Ova ubistva su se ubrajala u red najtežih i bila zaprećena ili doživotnom robijom ili smrtnom kaznom. Danas nije dovoljno samo svojstvo pasivnog subjekta za postojanje ovog krivičnog dela, nego i radnje koje se manifestuju kroz zlostavljanje tog lica. Pod pojmom zlostavljanja se najčešće podrazumeva nanošenje psihičkog ili fizičkog bola manjeg intenziteta (šamaranje, udaranje, pljuvanje).

Ovde je neophodno da je zlostavljanje prethodilo ubistvu. Srž i suštinu ove inkriminacije upravo čini radnja zlostavljanja koja prethodi ubistvu i traje izvesno vreme.

PAGE 2

3. PRIVILEGOVANA (LAKA) UBISTVA

Privilegovanim ubistvom se smatra ono protivpravno lišavanje života drugog lica koje je izvršeno pod posebnim okolnostima koje delu daju lakši vid. Ova ubistva se po svojim obeležjima razlikuju od pbičnog i kvalifikovanog ubistva.

U privilegovana ubistva spadaju: ubistvo na mah, ubistvo deteta pri porođaju, lišenje života iz samilosti i nehatno lišenje života.

1.. Ubistvo na mah

Ubistvo na mah je lišavanje života drugog lica na mah od učinioca koji je doveden, bez svoje krivice, u jaku razdraženost napadom ili teškim vređanjem od strane ubijenog.

Kod ubistva na mah očigledno se radi o afektivnim reakcijama primerenim intenzitetu draži, jer će duševno zdrava i emocionalno stabilna ličnost uglavnom pokazivati očekivane afektivne reakcije. Takve osobe usled snažnog uzbuđenja koje postoji kod njih u vreme izvršenja dela , blaže se kažnjavaju.

Izvršenje ubistva na mah znači da se ono čini neposredno posle provokacije, naglo i pod uticajem afekta. Jasno je da učinilac u stanje razdraženosti dospeva provokacijom žrtve. Međutim, nije dovoljna svaka razdraženost, već samo jaka razdraženost predstavlja elemement ovog privilegovanog ubistva. Pod pojmom „jaka razdraženost“ u smislu ovog člana podrazumeva se tako jaka razdraženost koja prouzrokuje posebno duševno stanje u kome učinilac bez ikakvog rasuđivanja, u momentu kada je izazvan, vrši ubistvo. Stanje jake razdraženosti se procenjuje objektivno, nezavisno od individualnih karakteristika učinioca krivičnog dela ubistva na mah.

Prema članu 115. KZ Srbije:

PAGE 2

Ko drugog liši života na mah doveden bez svoje krivice u jaku razdraženost napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem od strane ubijenog, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.19

2.. Ubistvo deteta pri porođaju

Ubistvo deteta pri porođaju sve manje i manje se pojavljuje, što je verovatno rezultat kontrole začeća i mogućnosti legalnog pobačaja.

Ubistvo deteta pri porođaju postoji kada majka liši života svoje dete za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja, dok kod nje traje poremećaj izazvan porođajem.

Pod pojmom poremećaja podrazumeva se onaj poremećaj koji nastaje samim aktom rođenja, usled pretrpljenih bolova, gubitka krvi, malaksalosti, opšte psihičke i fizičke nemoći i iscrpljenosti. Svi ovi nabrojani faktori utiču na psihičko stanje porodilje smanjujući njenu sposobnost za rasuđivanje. Smatra se da ovi faktori slabe otpornost prema izvršenju ubistva, zbog čega se ono privileguje.

Ovo ubistvo se čini za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja, dok kod majke traje poremećaj izazvan porođajem.

Prema članu 116. KZ Srbije:

Majka koja liši života svoje dete za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja, dok kod nje traje poremećaj izazvan porođajem, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.20

3.. Lišenje života iz samilosti

Eutanazija je pojam koji se u svakodnevnom životu definiše kao „lako i blago umiranje, „gašenje života bez smrtnih bolova“. U tom pogledu ona predstavlja veštačko izazivanje blage smrti kod neizlečivih bolesnika, tj. namerno skraćivanje ljudskog života da bi se bolesniku skratile patnje. Reč je o plemenitim, altruističkim pobudama.

Eutanazija svojom specifičnom suštinom, tj. osobenom prirodom proizvodi, odnosno podrazumeva raznovrsne situacije i varijacije:

Aktivna eutanazija – podrazumeva prouzrokovanje smrti neizlečivo bolesne osobe ili osobe koja pati od nepodnošljivo jakih bolova, preduzimanjem neke pozitivne radnje (npr. davanjem obično prevelike doze opijata ili ubrizgavanjem smrtonosne injekcije kalijum hlorida);

Pasivna eutanazija – je namerno prekidanje medicinskog tretmana koji bi omogućio pacijentu da živi duže, tako da brže dolazi do smrti pacijenta. Kod pasivne eutanazije lekari se prosto uzdržavaju od davanja lekova ili druge terapije za održavanje života,

PAGE 2

19 Krivični zakonik Republike Srbije 20 Krivični zakonik Republike Srbije

odbijaju da izvrše operaciju, i sl. pa tako ostavljaju pacijenta da umre „prirodno“ od bilo koje bolesti koja ga je zadesila.

Dok je aktivna eutanazija oduzimanje života, pasivna eutanazija je dozvoljavanje smrti.

Prema članu 117. KZ Srbije:

Ko liši života punoletno lice iz samilosti zbog teškog zdravstvenog stanja u kojem se to lice nalazi, a na njegov ozbiljan i izričit zahtev, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.21

4.. Nehatno lišenje života

Ovaj oblik lišenja života postoji kada je učinilac bio svestan da svojom radnjom može drugog da liši života, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti (svesni nehat) ili kada nije bio svestan da svojom radnjom može lišiti života drugog iako je prema okolnostima pod kojima je ono učinjeno o prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti (nesvesni nehat).

Vrsta nehata se mora utvrđivati ne samo zbog toga što je ta okolnost od značaja za procenu stepena krivice prilikom odmeravanja kazne, već i zato da bi se izvršilo razgraničenje svesnog nehata i eventualnog umišljaja, kao i nesvesnog nehata sa slučajem.

Kod ubistva iz nehata u praksi su česte situacije nepažljivog rukovanja vatrenim oružjem.

Prema članu 118. KZ Srbije:

Ko drugog liši života iz nehata, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.22

PAGE 2

21 Krivični zakonik Republike Srbije 22 Krivični zakonik Republike Srbije

ZAKLJUČAK

Jasno je da je krivično delo ubistva svakako najteži oblik kriminaliteta koji se ispoljava u bilo kom obliku odnosno na bilo koji način i pod bilo kojim okolnostima, to svakako ne eliminiše ni odredjene karakteristike koji ova krivična dela čini i privilegovanim oblicima. S obzirom na to da je krivično delo ubistva najteže krivično delo kako po zaprećenoj kazni tako i po posledicama koje se ispoljavaju na žrtvi ali koje oseća i odredjena društvena zajednica (porodica, radna sredina, uža i šira lokalna zajednica, celo društvo) jasno je da je zakonodavac propisivanjem osnovnoh oblika ovog krivičnog dela propisao i niz kvalifikovanih oblika usled čega osnovno krivično delo kvalifikovanim okolnostima prerasta u teške oblike krivičnog dela.

Medjutim, koliko god odredili i zapretili kaznu za krivično delo ubistva ona će biti mala i nikada neće biti adekvatna. Pored toga treba navesti da u našem društvu koje se više od decenije nalazi u jednom nazovimo pravnom vaakumu veliki broj krivičnih dela ne da nije procesuiran adekvatno već iz nama poznatih razloga usled raznih uticaja vodi se kao ne rešeno. Na kraju napomenimo da ova i slična dela moraju biti procesuirana na pravno valjan način bez bilo kakvih povlastica i kazne za ta dela moraju biti ako ne srazmerne učinjenom onda bar da približno oslikavaju neku srazmeru.

PAGE 2

LITERATURA:

1. Kolarić, Dragana „Krivično delo ubistva“, Beograd, 2008.;

2. Lazarević, Ljubiša „Krivično pravo – posebni deo“, Beograd, 1995.;

3. Lazarević, Ljubiša „Komentar Krivičnog zakonika Republike Srbije“, Beograd, 2006.;

4. Stojanović Zoran „Komentar Krivičnog zakonika“, Beograd, 2006.;

5. Krivični zakonik Republike Srbije;

6. Prof. dr Milošević Milan, „Krivično pravo“, Novi Sad, 2013.

PAGE 2

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 16 pages

preuzmi dokument