Seminarski rad na temu proširenih porodica, Esej' predlog Psihologija porodice
A_Petr
A_Petr

Seminarski rad na temu proširenih porodica, Esej' predlog Psihologija porodice

13 str.
108broj poseta
Opis
Seminarski rad na temu proširenih porodica, njihovih struktura i dinamike unutar istih, kao i povezanosti sa određenim psihopatološkim pojavama
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 13
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.

Univerzitet u Beogradu

Filozofski fakultet

Odeljenje za Psihologiju

Proširene porodice Seminarski rad na kursu psihologija porodice

Student Mentorka

Aleksandar Petrović PS14/79 dr Snežana Svetozarević

Beograd, maj 2017.

Porodica kao fenomen je nešto što datira od samih početaka ljudske civilizacije, možda ne u

onim oblicima u kojima je danas poznajemo, ali je tendencija zajedničkog života ljudi povezanih

krvnim, plemenskim ili nekakvim drugim srodstvom odavno poznata čoveku. Sa razvojem

civlizacije, i porodica kao fenomen je menjala svoje oblike i funkcije, te tako danas ne možemo smatrati porodicu jednoznačnim pojmom. Treba izaći iz rasprostranjenog okvira u kome se

porodice posmatraju kao zajednica dvoje ljudi različitog pola i njihova deca. Po različitim

kriterijumima možemo podeliti porodice. Postoje biološke i adoptivne, nuklearne i proširene,

jednoroditeljske, porodice bez dece, porodice u kojoj su roditelji homoseksualne orijentacije,

porodice razvedenih roditelja, porodice koje čine samo braća i sestre... Ne samo to, već i

navedeni tipovi porodica mogu imati svoje podtipove. Tako npr. proširene porodice mogu biti

porodice koje čine tri ili čak četiri generacije, mogu biti porodice koje čine i tetke/ujaci/stričevi,

njihovi partneri i njihova deca ( Carter & McGoldrick, 1999). Različiti tipovi porodica

podrazumevaju i različite uloga kao i različite relacije u okviru istih. U fokusu ovog rada će biti

fenomen proširene porodice, sa svojim karakteristikama i funkcijama. Razlog za odabir baš te

teme je kako raznovrsnost odnosa i funkcija iste, tako i očigledna prisutnost na našim

prostorima, iz različitih razloga, koji će biti elaborirani u daljem tekstu.

Kao što je već rečeno, pod uobičajnim pojmom porodice, obično se podrazumevaju roditelji,

uglavnom heteroseksualne orijentacije, i njihova deca. Međutim, ovakav opis bi se mogao

primeniti na ono što se naziva nuklearna porodica (Georgas i sar, 2001; Carter & McGoldrick,

1999). Ovo dobro ilustruje jedna od starijih koncepcija porodice kao ,,socijalne grupe koju

karakterišu zajedničko mesto boravka, ekonomska kooperacija i reprodukcija. Uključuje odrasle

osobe oba pola, od kojih barem dva imaju socijalno prihvatljiv seksualni odnos, kao i njihovu ili

usvojenu decu'' ( Murdock, 1949 prema Georgas i sar, 2001). Isti autor postavlja nuklearnu

porodicu u centar interesovanja, i smatra da je proširena porodica zapravo skup nuklearnih kroz

više generacija.Treba dodati da se danas pojam nuklearne porodice može proširiti na

homoseksualne brakove. Proširena porodica se odnosi na najuže članove porodice koji nisu

roditelji i njihova deca. To znači da proširenu porodicu, šire gledano, čine roditelji, njihova deca,

babe i dede, i tetke/ujaci/stričevi, sa ili bez partnera i dece. Ovakva koncepcija proširene

porodice je korišćena u mnogim istraživanjima koji su se bavili proširenom porodicom ( Jaeger,

2012; Georgas i sar, 2001; Dressler, 1985). Broj članova porodice nije od presudne važnosti u

određenju porodice. Život u proširenoj porodici ima određene specifičnosti, koje zahtevaju višestruke promene

kod roditelja. Tako, nije mali izazov u jednom domaćinstvu objediniti ulogu deteta svojih

roditelja i ulogu roditelja svog deteta, sa čime se roditelji koji žive u takvim porodicama susreću.

To zahteva, kako redefinisanje odnosa između supružnika, tako i odnosa između supružnika i

njihovih roditelja (Carter & McGoldrick, 1999).

Proširena porodica može imati više svojih pojavnih oblika. U jednom istraživanju

sprovedenom na prostoru Srbije, napravljena je distinkcija između horizontalne i vertikalne

proširene porodice ( Milić, 2004). Horizontalni tip proširene poridice podrazumeva pored

roditelja i njihove dece ,,bočno srodstvo'' tj. tetke, ujake i stričeve, i/ili njihove partnere i decu. S

druge strane, vertikalni tip proširene porodice podrazumeva tipičan patrijarhalni obrazac sa tri

generacije, od najstarijeg do najmlađeg člana krvnog srodstva. Slika1 predstavlja izmišljeni

genogramski prikaz na kome se vidi razlika u strukturi ovih dveju tipa porodica.

Slika1 : Genogramski prikaz vertikalno (levo) i horizontalno (desno) proširene porodice

Razlika između ove dve porodične strukture se pokazala u nekoliko domena. Donekle

začuđujuće, vertikalno proširene porodice su imale više članova dok su horizontalno proširene

porodive imale tek nešto više članova u proseku od neproširenih porodica. Dalje, 20%

horizontalno proširenih porodica je bilo jednoroditeljsko, dok je u slučaju vertikalno proširenih,

to bio slučaj u samo 4,8% slučajeva. Ovaj nalaz je interpretiran u terminima tradicionalno

patrijarhalnog sistema, koji vertikalno proširena porodica odražava, te je češća u Srbiji. Takođe

je i kvadratura po članu porodice značajno manja u vertikalno nego horizontalno proširenim

porodicama. To je značajan nalaz s obzirom da je vrlo čest razlog za život u vertikalno proširenoj

porodici upravo problem smeštaja, gde se pod ekonomskim pritiskom članovi proširene porodice

nađu pod jednim krovom, dok je to ređe uzrok životu u horizontalno proširenim porodicama.

Iako proširena porodica ima svoj folklorni značaj, i u istoriji je bila vezana za ruralne predele,

danas takva povezanost nije izražena, štaviše, preko 50% proširenih porodica u Srbiji živi u

gradovima. Međutim, varijabla koja jeste bila bitna je veličina grada, te je proširena porodica

bila karakterističnija za manje gradove, dok je u većim, poput Beograda, procenat proširenih

porodica bio oko 25%. S tim u vezi, proširena porodica više nije vezana ni za agrarne poslove,

kao ni niže nivoe obrazovanja. Proširena porodica je najčešća kod ljudi srednjeg obrazovanja,

službeničkih, tehničkih i zanatskih poslova, i uopšteno srednjeg socioekonomskog statusa ( svi

rezultati iz Milić, 2004 ).

Proširena porodica ima višestruki značaj u životu pojedinca, jer vrši višestruki uticaj -

ekonomski, psihološki, praktični, ili neke druge vrste. Nije redak slučaj života u proširenim

porodicama usled nepovoljne ekonomske situacije. Međutim, postoji ekonomski uticaj proširene

porodice i onda kada nuklearna porodica ne živi sa proširenom. Naime, socioekonomske karakteristike članova proširene porodice, naročito baba i deda, utiču na decu na različite načine.

Konkretnije, u jednoj studiji su pokazali da postoji interakcija socioekonsmkog statusa nuklearne

i proširene porodice u praćenju školskoh uspeha dece. Deca iz nuklearnih porodica sa manje

sredstava su pokazivala bolji uspeh onda kada je socioekonomski status članova proširene

porodice bio povoljniji. U situacijama kada je nuklearna porodica imala dovoljno sredstava,

efekat socioekonomskog statusa proširene porodice je izostao (Jaeger, 2012). Ovaj nalaz se može

objasniti time što nuklearne porodice sa dovoljno sredstava mogu svojo deci da omoguće

optimalne uslove za dostizanje uspeha, dok u nuklearnim porodicama sa manje sredstava, ti

uslovi izostaju, i upravo proširena porodica je ta koja nadoknađuje nedostatak. U istoj studiji se

pokazalo da je taj efekat pojačan kvalitetom odnosa između članova nuklearne i proširene

porodice, što je i na intuitivnom nivou očekivano. Takođe je pronađena i pozitivna veza između

višeg obrazovanja članova proširene porodice i školskog uspeha dece. Pogotovo se pokazala

pozitivna veza između obrazovanja dede i prihoda koje nuklearna porodica ima, i posledično,

uspehom dece. Ona se objašnjava sredinskim i biološkim faktorima. Biološki podrazumevaju

određena genetska varijanska koju srodnici dele, koja može biti podloga za više školske

rezultate. Sredinski se odnose na viša očekivanja koja porodica ima, veću pomoć koju može da

pruži, kako emocionalnu, tako i praktičnu.

Autor je ponudio i mehanizme koji mogu objasniti direktan uticaj određenih varijabli u vezi sa

proširenom prodicom na školski uspeh dece. Naime, to su mehanizmi kompenzacije i porodičnog

kvaliteta. Mehanizam kompenzacije podrazumeva pomoć članova proširene porodice, pogotovo

baba i deda, u situacijama koju deca doživljavaju kao teške, poput bolesti roditelja,

nezaposlenosti ili razvoda. Dakle, članovi porširene su neka vrsta zamene za članove nuklearne

porodice. Opet, ovaj mehanizam jače deluje u situacijama niskog socioekonomskog statusa nego

višeg. Mehanizam porodičnog kvaliteta se odnosi na sveukupnu podršku nuklearnoj porodici od

strane proširene i ona se može sagledati kroz biološku, geografsku i socijalnu prizmu. Biološka

se odnosi na viši stepen krvne srodnosti, geografska na udaljenost mesta stanovanja članova

porodice a socijalna jačinu socijalnih mreža između članova porodice. Što je bliskost na svakoj

od ovih komponenti veća, to je efekat ovog mehanizma jači ( Jaeger, 2012).

Različiti kulturološki obrasci utiču različito ekonomski efekat proširene porodice. Jedan primer

za to je nalaz istraživanja sproveden u Kamerunu. Istraživači su pratili radni status i

reproduktivno ponašanje braće i sestara i došli do nekoliko zaključaka. Pre svega, mlađa braća/

sestre su ređe bili u radnom odnosu, i ređe imali dece, ali su imali često više nivoe obrazovanja od svojih starijih braće/sestara. To je dovelo do toga da često starija braća/sestre pružaju

ekonomsku pomoć mlađima, a da im ovi zauzvrat pomažu oko čuvanja dece i njihovog

obrazovanja, kao vid kompenzacije. Povezujući prethodno navedene nalaze, ponuđeno je

objašnjenje da mlađa braća/sestre donose odluku o reporduktivnom ponašanju otprilike u vreme

kad starija već dobiju decu, i da je to vreme kada oni treba da im se oduže za pruženu finansijsku

pomoć, i često odustaju od svog potomstva iz tog razloga. Takođe mlađa braća/sestre stupaju u

radni odnos kasnije, s obzirom na više obrazovanje, i imaju manje dece od starjiih braće/sestara

( Baland i sar., 2016). Ovo je ne redak obrazac funckionisanja sistema proširene porodice, sa

zadrškom da treba obratiti pažnju na kulturološke razlike, te da ne bi bilo u redu vršiti

generalizaciju van okvira kulture kojoj Kamerun pripada.

Upravo te kulturalne razlike su bile predmet širokog međunarodnog istraživanja u kome su

upoređivane nuklearne i proširene porodice širom sveta. Istraživači su posmatrali kroskulturalne

razlike u okviru kontekstualno-razvojno-funckionalnog modela promena u porodici. Ovaj model

svakako zavređuje pažnje, i objašnjava razlike u sistemu i funckionisanju porodica uopšte u

različitim socioekonomskim kulturalnim modelim postulirajući tri različita prototipna porodična

obrasca. To su obrazac međuzavisonsti, nezavisnosti i emocionalne zavisnosti. Ovi obrasci se

razlikuju po dvema dimenzijama, materjalnoj i emocionalnoj. Obrazac međuzavisnosti je opisan

kao klasični model proširene porodice koji se najzastupljeniji u ruralnoagrarnim

tradicionalističkim drušvima, sa materjalnom i emocionalnom međuzavisnošću članova sistema.

Obrazac nezavisnosti se odnosi na nuklearnu porodicu, karakterističnu za zapadna, industrijalna,

urbana i društva srednje klase. Podrazumeva proces odvajanja nuklearne porodice od proširene,

dakle njenu nezavisnost, kao i međusobnu emocionalnu i materjalnu nezavisnost članova.

Obrazac emocionalne međuzavisnosti se nalazi u razvijenijim delovima modernog sveta i

odlikuje ga emocionalna međuzavisnost ali materjalna nezavisnost članova, i prema rečima

autora modela, ovaj obrazac pretenduje da postane dominantan ( Kagitcibasi, 1996, prema

Georgas i sar., 2001).

Kroz prizmu ovog modela, istraživanju su se fokusirali na odnose varijabli emocionalne

distance, socijalne interakcije, kvaliteta komunikacije i geografske distance u različitim

kulturama, tačnije državama, kod nukelarnih i proširenih porodica. U prethodno sprovedenom

istraživanju, nisu pronađene razlike u funkcionalnim aspektima ( emocionalna distanca,

učestalost telefonskih razgovora i viđenja) između nuklearnih porodica pet evropskih država, ali

su proširene porodice pokazale razlike. Naime, Grčka i Kipar su pokazali veću umreženost članova proširene porodice, kao i učestalije kontakte, dok su u severnijim zemljama, Velikoj

Britaniji, Holandiji i Nemačkoj, te relacije bile rezervisanije za članove nuklearne porodice

( Georgas i sar, 1997, prema Georgas i sar., 2001). Sličan nalaz je dobijen i u ovom istraživanju,

gde su razlike u funckionalnim apsketima između proširenih porodica između stanovnika

različitih država širom sveta bile kvantitativne, i ticale se intenziteta i frekvencije, dok je zapravo

trend bio gotovo identičan. Preciznije, sve države su na emocionalnoj distanci pokazale najveću

bliskost sa roditeljima i rođenim bratom/sestrom, manje sa babom/dedom, i najmanje sa

rođacima. Isti trend je pokazan i na varijablama geografske udaljenosti, učestalosti sastajanja i

telefonskih kontakata. Na Slici2 je prikazana emocionalna bliskost, koja ne varira previše u

intenzitetu kod različitih kultura, a na Slici3 je prikazana učestalost sastajanja sa članovima

porodice, koja je prilično varirala.

Slika2 – Emocionalna distanca između članova porodice, redom s leva na desno: majka, otac, brat/sestra, baba/ deda, tetke/stričevi/ujaci, braća/sestre (drugo koleno), gde je 7-najmanja a 1 – najveća (Georgas i sar., 2001)

Slika3 – Učestalost sastajanja sa članovima porodice, redom s leva na desno: brat/sestra, baba/deda, tetke/ stričevi/ujaci, brat/sestra (drugo koleno), gde je 6- na dnevnom nivou, a 1 – retko (Georgas i sar., 2001)

Ovo istraživanje je, s obzirom na razliku u intenzitetu, podržalo hipotezu da je sveukupna

povezanost među članovima porodica, kako nuklearnih, tako i proširenih, veća u istočnim i

kolektivističkim kulturama, a manja u zapadnim i individualističkim. To se najbolje vidi na

primeru učestalosti telefonskih kontakata, gde su se izdvojila dva klastera. Prvi u kome su

telefonski kontakti bili česti, našli su se: Kipar, Grčka, Indija, Turska, Srbija, Meksiko i

Bugarska, dok su u drugom, gde su telefonski kontakti bili retki, pogotovo sa rođacima, bili

SAD, Kanada, Holandija, Hong Kong, Češka, Velika Brianija i Nemačka (Georgas i sar., 2001).

Istovremeno, rezultati podržavaju i hipotezu o kulturalnoj univerzalnosti, s obzirom da su razlike

uglavnom kvantitativne i da se pokazuje isti trend u različitim kulturama. Slične razlike se mogu uočiti u intergeneracijskom odnosu prema čuvanju dece. Ako se uporede

sociodemokratski režimi u skandinavskim zemljama blagostanja (eng. Welfare states) sa

Mediteranskim zemljama, uočava se da su babe i dede mnogo uključeniji u odnose sa svojim

unicima i unukama, i njihov odgoj, upravo u Mediteranskim zemljama. U tim zemljama se babe

i dede smatraju pomagačima dece, dok se u sociodemokratskim zemljama smatraju pomagačima

roditelja, tj. više su uključeni u aktivnosti direktnog pomaganja roditeljima ( Herlofson &

Hagestad, 2012, prema Aasve i sar., 2012). Razlog ovih razlika najverovatnije leži u državnim

programima pomoći roditeljima i ulaganje u ustanove za čuvanje i odgoj dece. U

Skandinavskim zemljama su ti programi, kao i ulaganja države veći, te roditeljima je pomoć

njihovih roditelja manje potrebna, dok je uloga baba i deda veća, i procenjena kao značajnija, u

Mediteranskim zemljama u kojim su iste komponente državnih ulaganja manje razvijena ( Aasve

i sar., 2012).

Naravno, nisu samo državni programi ti koji utiču na pomoć starije generacije mlađima.

Pokazano je da babe i dede slabijeg zdravlja, na većoj udaljenosti od dece, i sa većim brojem

drugih potomaka imaju manje kapaciteta za pomoć svojoj deci i čuvanje unučadi. Takođe,

ukoliko su u radnom odnosu, i ako nisu u bračnoj vezi (udovci/udovice ili razvedeni), manja je

verovatnoća da će čuvati svoje unuke. Nivo obrazovanja i prihodi su takođe pokazali korelaciju,

i to pozitivnu, sa verovatnoćom čuvanja unučadi. U istoj studiji, pokazalo se da pomoć koju nude

babe i dede utiče pozitivno na reporduktivno ponašanje roditelja, te da će oni roditelji koji mogu

očekivati veći nivo pomoći od svojih roditelja, biti spremniji za roditeljstvo, kao i da postoji

pozitivniji uticaj na decu, njihov uspeh u obrazovanju (Aasve i sar., 2012). Ovo je još jedna potvrda prethodno izloženih nalaza i hipoteze da trogeneracijski porodični model, prikazan na

Slici4, mnogo bolje objašnjava određene varijable kod dece od dvogeneracijskog.

Slika4 – Prikaz trogeneracijskog modela intergeneracijskog transfera ( Jaeger, 2012).

Život u proširenoj porodici zahteva drugačiji odnos između članova, kao i drugačije uloge, a

izgleda da život u proširenoj porodici prati i drugačiji odnos prema porodici kao vrednosti. U

pominjanom istraživanju sprovedenom na prostorima Srbije, jedna od tema je bila i stav prema

važnosti porodice i porodičnih vrednosti. Što se tiče ljudi iz proširenih porodica, nijedan

ispitanik nije izabrao opciju da porodica ,,nije važna uopšte'', a 87% je reklo da je veoma važna.

S druge strane, 68% ljudi koji su živeli u neproširenim porodicama je reklo da je porodica veoma

važna. Takođe, članovi proširenih porodica su porodice više smatrali postignućem i ciljem od

članova neproširenih porodica. S tim u vezi, tako je nađena razlika između članova proširenih i

neproširenih porodica što se tiče zadovoljstva koje porodica pruža, gde je to situacija za 80%

članova proširenih porodica i 68% članova neproširenih. Što se tiče negativnih emocija prema

porodici, konkretno, doživljaj porodice kao tereta, nije pronađena razlika između proširenih i

neproširenih porodica, ali je pronačena značajna razlika između horizontalno i vertikalno

proširenih porodica. Naime, 22% članova horizontalno proširenih porodica je izrazilo takav

stav, tok je kod vertikalno proširenih to bio slučaj u samo 8,8% (Milić, 2004).

Život u proširenim prodicama prati i određene stavove i vrednosti, kao i određene crte ličnosti.

Tako su članovi vertikalno proširenih porodica češče birali kao vrednosti koje oni zastupaju red,

disciplinu i autoritativnost, kao odraz tradicionalističkih vrednosti, mnogo češće od horizontalno proširenih i neproširenih porodica (Milić, 2004). Takođe proširene porodice mogu ulivati veći

uticaj sigurnosti, ali istovremeno mogu marginalizovati tendenciju pojedinca za

samoizražavanjem i autonomijom, što je slučaj u latinoameričkim porodicama ( Falicov &

Brudner-White, 1983, prema Carter & McGoldrick, 1999). Kada se to ponderiše brojem članova

porodice, dovodi do jake povezanoste i niske autonomije svih članova porodice, sa težnjama ka

služenju porodici, i određenim strahom od odvajanja. Takođe se pokazuje očekivanje i zahtev za

jakim oslanjanjem na svoju braću i sestre. Svi porodični događaji se dešavaju u konktekstu šire

porodične mreže i u interakciji sa većim brojem članova porodice ( Falicov & Karrer, 1980,

prema Carter & McGoldrick, 1999).

Proširene porodice pokazuju i određen pozitivne efekte na mentalno zdravlje pojedinca. U

jednom istraživanju razlika između hindu i muslimanskih pakistanskih porodica, pokazalo se da

su nezavisno od religije, članovi proširenih porodica pokazivali niže nivoe depresivnosti i

anskioznosti, i generalno bolje mentalno zdravlje. Međutim, hindu porodice su pokazivali niže

nivoe depresivnosti i anksioznosti od muslimanskih, što se objašnjava većom akulturacijom i

širim socijalnim mrežama hindu porodica ( Sonuga-Barke & Mistry, 2000). Interesantan je

nalaz, koji je i potvrda prethodnih istraživanja, da su u većoj korelaciji bili mentalno zdravlje

baba i unučadi, dok su često majke ispoljavale negativnije apspekte. Objašnjenje nalaza je da

majke često involviranost baba u odgoj dece vide kao preteću i nametljivu, što rezultuje

njihovim nezadovoljstvom. Ovaj obrazac, pozitivne veze mentalnog zdravlja baba i dece, kao i

umešanosti baba u odgoj i bolje adaptiranosti dece, a negativne veze sa mentalnim zdravljem

majki, pokazao se samo u proširenim, ali ne i u nuklearnim porodicama, verovatno upravo zato

što su majke tu osećale veći stepen kontrole i autonomije. Ovi nalazi potvrđuju stalnu interakciju

faktora i nemogućnost jednodimenzionalnih objašnjenja.

U istraživanju veze odnosa sa proširenom porodicom, anksioznosti i depresivnosti, nađeni su jaki

efekti proširene porodice (Crowell i sar., 2014). Naime, kvalitet odnosa sa proširenom

porodicom je pokazao negativnu korelaciju sa anskioznošću i depresivnošću u srednjoj životnoj

dobi. Kvalitet ondosa se pokazao kao moderatorska varijabla u slučaju depresivnosti, jer su

ispitanici koji su ranije u toku života imali dijagnozu depresije pokazivali simpotme

depresivnosti, samo onda kada je kvalitet odnosa sa članovima proširene porodica bio loš.

Štaviše, pokazala se i trostruka interakcija faktora kvaliteta bračnog odnosa, kvaliteta odnosa sa

proširenom porodicom i postojanjem dijagnoze depresije u toku života. Osobe koje su imale

ranije dijagnozu depresije su imale više nivoe depresivnosti onda kada je jedan kvalitet odnosa bio dobar, a drugi loš, ali ukoliko ranije nisu imali dijagnozu depresije, a imali su visok kvalitet

bračnog odnosa, loš kvalitet odnosa sa proširenom porodicom nije imao uticaj na depresivne

simptome, štaviše, te osobe su pokazivale najmanje simptoma. Na slici5 se može videti

interakcija ovih faktora u svakoj od situacija.

Slika5 – Interakcija prethodne dijagnoze depresije, kvaliteta bračnog odnosa i kvaliteta odnosa sa članovima proširene porodice ( Crowell i sar., 2014).

Proširena porodica ima i preventivni uticaj u slučaju samoubistava. U okviru interpersonalne

teorije samoubistva, česte interakcije i dobri odnosi sa porodicom doprinose osećaju pripadanja,

i manjku izolacije te deluju kao protektivni faktor u suicidialnim ideacijama. Suprotno tome,

manjak socijalne podrške, ređe interakcije i česte negativne interakcije doprinose osećanju

izolacije, neđeljenosti i tako pogoduju za razvitak suicida ( Nguyen i sar., 2016). Pošavši od ove

koncepcije, istraživači su želeli da ispitaju uticaj proširene porodice i prijatelja na suicid kod afroamerikanskih adolescenata. Nalazi su išli u prilog teoriji, i tako su osobe koje su imale retku

komunikaciju sa članovima proširene porodice, kao i česte negativne odnose sa njima ispoljavali

veću sklonost suicidalnim ideacijama. Što se tiče pokušaja ubistva, tu se pokazao isti obrazac,

gde su češći kontakt i subjektivna bliskost sa članovima proširene porodice bili preventivni

faktor u pokušaju suicida. Ove nalaze treba posmatrati u okviru interakcije sa odnosima sa

prijateljima, gde su ređi kontakti sa prijateljima ili češći negativni kontakti dovodili do najveće

verovatnoće pokušaja samoubistva ( Nguyen i sar., 2016).

Svi navedeni nalazi immliciraju da proširene porodice, nezavisno od toga da li je život sa nima

zajednički ili ne, ima raznovrsne uticaje na pojedinca. Često su ti uticaji pozitivni, u vidu

finansijke pomoći, od strane babe i deda najčešće, ali i od strane braće/sestara. Takođe, tu je i

praktična pomoć pri podizanju i odgoju dece, opet češće od strane baba i deda, kao i možda

najznačajnija uloga podrške i posledica poput prevencija mentalnog oboljenja i boljeg mentalnog

zdravlja. Međutim, ono što se stalno nameće je zaključak da se odnos proširene porodice prema

pojedincu, kao i međusobni odnosi članova porodice moraju neprestano posmatrati u kontekstu

porodice kao sistema, gde mnoge varijable utiču jedne na druge, i gde postoji stalna interakcija

faktora. Tako različite strukture, kvaliteti odnosa, raspodela uloga itd. mogu dovesti do drastično

različitih posledica. Takođe, veliki uticaj imaju kulturološki faktori, koji zapravo diktiraju kako

će proširena porodica izgledati i kako će funkcionisati. Tako će negde proširena porodica biti čest oblik življenja, sa jasno utvrđenim ulogama, dok će negde život u proširenoj porodici biti

pre izuzetak. Određeno porodično funkcionisanje će, kao što je i navedeno, dovesti često do

razvijanja određenih stavova, uverenja, crta ličnosti i obrazaca ponašanja, koji često, kao u

slučaju autoritativnosti i reda u vertikalno proširenim porodicama u Srbiji, zapravo dovode do

obavljanja i održavanje određene porodične strukture. Čak i uzevši u obzir određene porodične

univerzalnosti, ovaj fenomen svakako zavređuje više pažnje istraživača, sa imperativom za više

psiholoških kroskulturalnih istraživanja.

Reference:

• Aasve, A., Meroni, E., Pronzato, C., 2012, Grandparenting and Childbearing in the Extended Family, Eur J Population (28), 499-518 . DOI 10.1007/ s10680-012-9273-2

• Baland, J.M., Bonjean, I., Guirkinger, C., Ziparo, R., 2016, The economic consequences of mutual help in extended families, Journal of Development Economics 123, 38-56. http://dx.doi.org/10.1016/j.jdeveco.2016.07.004

• Carter, B., McGoldrick, M., 1999. The Expanded Family Life Cycle : Individual, family, and social perspective, 3rd edition, 160 Gould Street Needham Heights, MA, Allyn & Bacon

• Crowell, A., J., Dearing, E., Davis, C., R., Miranda-Julian, C., Barkai, A., J., Usher, N., Trifeltti, S., Mantzoros, C., 2014, Partenrship and extended family relationship quality moderate associations between lifetime psychiatric diagnoses and current depressive symptoms in midlife, Journal of Social and Clinic Psychology, 33(7), 612-629.

• James Georgas , Kostas Mylonas , Tsabika Bafiti , Ype H. Poortinga , Sophia Christakopoulou ,Cigdem Kagitcibasi , Kyunghwa Kwak , Bilge Ataca , John Berry , Sabiha Orung , Diane Sunar ,Neophytos, Charalambous , Robin Goodwin , Wen-Zhong Wang , Alois Angleitner , Irena Stepanikova , Susan Pick , Martha Givaudan IV , Irina Zhuravliova-Gionis , Rajani Konantambigi , Michele J. Gelfand , Velislava Marinova , Catherine McBride-Chang & Yasmin Kodiç (2001) Functional relationships in the nuclear and extended family: A 16-culture study, International Journal of Psychology, 36:5, 289-300. DOI: 10.1080/00207590143000045

• Jæger, M., M., 2012, The extended family and children’s educational success, American Sociological Review, 77(6) 903– 922.

• Milić, A., 2004, Family as a capital asset, Sociologija, 46(3), 227-243.

• Nguyen, W.,A., Taylor., R., J., Chatters, L.,M., Taylor, H., O., Lincoln., K., D., Mitchell, U., A., 2016, Extended family and friendship support and suicidality among African Americans, Soc Psychiatry Psychiatr Epidemiol, 52(3), 299.309. DOI 10.1007/ s00127-016-1309-1

• Sonuga-Barke, E., J., S., Mistry, M., 2000, The effect of extended family living on the mental health of three generations within two Asian communities, British Journal of Clinical Psychology , 39, 129-141.

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 13 str.