seminarski rad-platni promet i dokumentarni akreditivi
fokara.djokara1
fokara.djokara130 July 2014

seminarski rad-platni promet i dokumentarni akreditivi

DOC (150 KB)
22 strane
3broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
platni promet
20poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 22
ovo je samo pregled
3 shown on 22 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 22 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 22 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 22 pages
preuzmi dokument

Smer: EKONOMIJA

Tema: PLATNI PROMET I DOKUMENTARNI AKREDITIVI

SEMINARSKI RAD

Beograd, 2013

SADRŽAJ............................................................................................................................1 UVOD....................................................................................................................................2

1. PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM.........................................2

1.1. Instrumenti međunarodnog platnog prometa................................................3

1.1.1. Bankarska doznaka...........................................................................................4

1.1.2. Međunarodni ček.................................................................................................4

1.1.3. Inkaso poslovi.....................................................................................................5

1.1.4. Kreditno pismo.........................................................................................................5

2. DOKUMENTARNI AKREDITIVI...............................................................5 2.1. Poreklo i definicija..................................................................................................5

2.2. Vrste akreditiva........................................................................................................7

2.3. Učesnici u akreditivnom poslu ............................................................................8

2.4. Otvaranje akreditiva..............................................................................................9

2.4.1 Uslovi u vezi sa datumima u akreditivu .........................................................10

2.4.2 Isplatne klauzule kod akreditiva .....................................................................10

2.5. Korišćenje akreditiva............................................................................................11

2.6. Podnošenje dokumenata.......................................................................................12

2.6.1.Podnošenje dokumenata...................................................................................13

2.7. Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive.................13

ZAKLJUČAK................................................................................................................14

LITERATURA...............................................................................................................15

UVOD

Međunarodna plaćanja, odnosno platni promet sa inostranstvom, organizovana su tako da se celokupna aktivnost vezana za plaćanje neke obaveze, obavlja putem sistema multilateralnih plaćanja i naplata ili sistema plaćanja i naplata u konvertibilnim valutama, kao i sistema bilateralnih plaćanja i naplata ili sistema kliringa.

Sistem multilateralnih plaćanja zasniva se na valutnoj konvertibilnosti koja omogućava da se određena valuta, odnosno potraživanje u jednoj zemlji, može po određenom paritetu koristiti za određena plaćanja u bilo kojoj drugoj valuti i u bilo kojoj drugoj zemlji. Multilateralni sistem plaćanja se obavlja putem konvertibilnih računa ovlašćenih domaćih banaka koji se vode kod inostranih banaka.Sistem bilateralnog načina plaćanja zemlje ugovaraju tako da regulišu međusobna plaćanja na klirinškoj osnovi, po kojoj se međusobne obaveze i potraživanja kompenzuju putem klirinških računa. Klirinškim plaćanjem se po pravilu reguliše celokupno međusobno plaćanje zemalja ugovornica na jedinstven način i po jedinstvenom ne oscilirajućem paritetu, isključujući iz tog plaćanja svaku treću stranu valutu.Pored centralnih banaka, samo ovlašćene banke mogu biti nosioci platnog prometa sa inostranstvom, odnosno ako je deo deviznih rezervi zemlje na njihovim računima u inostranstvu, one imaju posebno mesto i ulogu na organizovanom finansijskom tržištu. Ovo istovremeno podrazumeva i njihovu posebnu odgovornost za praćenje izvoznih i uvoznih poslova svojih komitenata.Sadržaj poslovanja koji proizilazi iz ovlašćenja da banka vrši platni promet sa inostranstvom – srednje ovlašćenje, ili da vrši platni promet sa inostranstvom i kreditne poslove sa inostranstvom – veliko ovlašćenje, podrazumeva da banka ima odgovarajuću korespondentsku i kontokorentnu politiku. To znači da izborom inostranih banaka, poslovnih partnera, domaća banka obezbedi uslove za pouzdano obavljanje celine svojih poslova.

Istovremeno, ovlašćena banka, između ostalog:

-mora biti član SWIFT-a,(radi brze, pouzdane i ekonomične razmene naloga sa inostranstvom u plaćanju i naplati)

-uključena u sisteme EDI i EDIFACT – šeme i sistemi za elektronsku razmjenu podataka.

Ovlašćena banka mora voditi računa o primeni međunarodnih pravila, običaja i standarda koji se donose uokviru Međunarodne trgovinske komore u Parizu (UNCITRAL-a), odnosno u okviru BIS-a. Pored toga, ovlašćena banka vodi aktivnosti za jačanje kvaliteta instrumenata obezbeđenja plaćanja kod izvoznih poslova u cilju povećanja verovatnoće naplate, tj.otklanjanja kreditnih i komercijalnih rizika.Takođe, ona radi na pripremi hartija od vrednosti koje glase na stranu valutu (obveznice, blagajnički zapisi, sertifikati o depozitu), radi plasmana u inostranstvu umesto korišćenja inokredita. Ovlašćena banka inicira i pomaže uvođenje ISO9000 standarda kod svojih komitenata, posebno kod onih koji imaju nameru da izvoze. Ove banke su odgovorne da "grade" ponudu savremenih bankarskih proizvoda i inovacija i da ostvaruju najširu međubankarsku saradnju po svim ranije navedenim pitanjima.

1. PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM

Platni promet označava postupak u vezi sa novčanim plaćanjima koja nastaju iz materijalno-pravnog odnosa subjekata koji u njemu učestvuju, a njegov je cilj da olakša način takvog plaćanja. Osnov plaćanja između subjekata koji učestvuju u platnom prometu može proizilaziti iz obaveza koja se odnose na plaćanja u vezi sa: prometom proizvoda, izvršavanjem određenih usluga i radova, plaćanja u vezi dužničko-poverilačkih odnosa kao i obaveza koje proizilaze iz finansijskih odnosa.

Poslovi platnog prometa sa inostranstvom ubrajaju se u grupu posredničkih (uslužnih) bankarskih poslova i oni su značajni i veoma cenjeni bankarski poslovi. Ove poslove, banke, uz naplatu određene provizije i eventualnih stvarnih troškova, obavljaju u svoje ime ali za tuđ račun koristeći već postojeći aparat banke.

Predmet ispitivanja uloge platnog prometa sa inostranstvom najčešće se ne odnosi na plaćanja koja se obavljaju u gotovom novcu već na ona koja se u većini slučajeva koriste posredstvom jedne ili više banaka. U postupku realizacije platnog prometa najčešće učestvuje veći broj subjekata: nalogodavac koji naređuje, odnosno izdaje nalog za plaćanje, banka jedna ili više (posrednik) i korisnik plaćanja (primalac). S obzirom na značaj koji platni promet sa inostranstvom ima za svaku zemlju, po pravilu, reguliše se jedinstvenim propisima. Sredstva

plaćanja u platnom prometu sa inostranstvom su najčešće devize, valute, kao i plemeniti metali (većinom zlato).

Sa sve većim porastom međunarodne trgovine i njene uloge u funkciji proizvodnje i potrebe bržeg razvoja nerazvijenih zemalja povećava se značaj i uloga koju u obavljanju svetskog prometa imaju instrumenti plaćanja. Značaj instumenata plaćanja u međunarodnom platnom prometu je sve veći s obzirom da se isti ne primenjuje samo kada su u pitanju plaćanja u vezi sa izvozom proizvoda već i na ona koja se odnose na nerobna plaćanja a koja inače rastu značajno sa porastom svetskog izvoza, turističkih putovanja i dr.

Platni promet sa inostranstvom koga ne karakteriše samo prostorna udaljenost već i činjenica postojanja prebivališta subjekata u različitim suverenim državama i sa različitim zakonodavstvima i propisima, ima za cilj da omogući obavljanje raznovrsnih trgovinskih transakcija u devizama, konvertibilnim i nekonvertibilnim, kliringu i nacionalnim valutama korišćenjem raznih instrumenata plaćanja i u kontaktima subjekata koji se često i ne poznaju. Okolost da su subjekti koji učestvuju u realizaciji robnog i nerobnog prometa domicilirani u zemlji na suvereno različitim teritorijama suočeni sa elementima nesigurnosti i neizvesnosti koje mogu proisticati ne samo u vezi sa njihovim materijalnim položajem već često i usled uticaja raznih institucionalnih faktora u jednoj ili drugoj zemlji, ima uticaja da zainteresovani subjekti nastoje da koriste takve instrumente plaćanja koji bi im po svojim karakteristikama mogli da pruže maksimalnu sigurnost u pogledu s jedne strane naplate realizacije izvoza i, s druge strane, dobijanje ugovorenih proizvoda, odnosno izvršenje i naplatu usluge.

1.1.Instrumenti međunarodnog platnog prometa

U platnom prometu sa inostranstvom najčešće se nalaze u primeni sledeći instrumenti plaćanja: dokumentarni akreditiv, doznaka, dokumentarni inkaso, ček, kreditino pismo, kreditna karta.

Kada će se koji od instrumenata plaćanja u međunarodnom platnom prometu više primenjivati zavisi od većeg broja različitih faktora i uticaja. Svakako da međusobni odnosi poznavanja i poverenja ugovornih partnera izvoznika-prodavca i uvoznika-kupca mogu imati presudan značaj i uticaj na njihovo opredeljenje u izboru instrumenata plaćanja. Međutim ne sme se izgubiti ni činjenica da s obzirom da u ugovornom odnosu učestvuju partneri koji su domicilirani na suvereno različitim teritorijama na kojima se primenjuju ili se mogu primenjivati spoljnotrgovinski i devizni propisi, pravila i uzanse prometa koji mogu imati i štetnog uticaja na pojedine subjekte u realizaciji određenog posla. Oni mogu imati presudan uticaj na opredeljenje kod konačne odluke o izboru instrumenata plaćanja.

Isto tako i konjukturni činioci kao i svi oni koji utiču, ili mogu uticati, da se pojedini proizvodi ili usluge lakše ili teže mogu plasirati na međunarodnom tržištu, mogu takođe biti od uticaja prilikom donošenja definitivne odluke u vezi izbora odgovarajućeg najpodesnijeg instrumenta plaćanja.

Od efikasnosti instrumenata plaćanja u odnosima subjekata domaće zemlje sa subjektima iz inostranstva zavisiće da li će doći do određenih realizacija plaćanja a koja mogu imati za posledicu smanjenje kreditnog potencijala banaka, smanjenje stepena likvidnosti

pojedinih subjekata, grana i privrede u celini. Primena instrumenata plaćanja koji dovode do sigurnih i brzih naplata imaće za posledicu povoljnije efekte kako za pojedine subjekte koji učestvuju kao partneri u međunarodnim trgovinskim i finansijskim operacijama tako i za čitavu privredu.

Platni promet sa inostranstvom se obavlja u skladu sa propisima svake zemlje posebno s jedne, i sa prihvaćenim međunarodnim standardima, pravilima i uzansama s druge strane. Kontrolu međunarodnog platnog promjeta obavljajucentralna banka, devizni inspektorat kao poseban organ u kriluMinistarstva za finansije i carinski organi. Osnovni ciljinstrumenata platnog prometa sa inostranstvom jeste da zaštite interese i kupca i prodavca koji se nalaze u različitim zemljama.

1.1.1. Bankarska doznaka

To je pismeni telegrafski ili SWIFT nalog jedne banke drugoj banci za isplatu tačno određenog iznosa određenom licu – korisniku. To je najstariji i najčešće korišćeni instrument u međunarodnim plaćanjima, naročito kada su u pitanju ne robna plaćanja, a koristi se i kod robnih plaćanja, u situacijama kada postoji puno poverenje između ugovornih strana (ne postoji rizik za ugovorne subjekte).

Kao učesnici u poslovima sa doznakama, pojavljuju se:

-nalogodavac (učesnik koji inicira plaćanje prema inostranstvu i koji se za tu svrhu obraća svojoj poslovnoj banci),

-poslovna banka kao posrednik (koja izvršava nalog samostalno ili preko svojih korespondenata),

-banka korespondent,

-korisnik doznake.

U platnom prometu se primenjuju dve vrste doznaka: nostro i loro doznaka. Kod nostro doznake se radi o slanju sredstava iz zemlje davaoca naloga za doznaku uinostranstvo, posredstvom domaće i inostrane banke. Kod loro doznake je u pitanju transfer sredstava iz inostranstva, uz učešće inostrane i domaće banke (primalac je domaći subjekt).Još su poznate: robna i nerobna doznaka, uslovna i bezuslovna doznaka, obična,telefaks i, najzad, SWIFT doznaka (s obzirom da je u savremenom bankarstvu skoro potpuno napuštena praksa da se doznake šalju poštom).

1.1.2. Međunarodni ček

Kao instrument plaćanja, jeste strogo formalna hartija odvrednosti kojom trasant daje nalog trasatu (banci, pošti) da plati određeni iznos po viđenju, naznačenom korisniku (remitentu) ili

donosiocu ili nekom drugom licu po naredbi remitenta. Kao instrument bezgotovinskog plaćanja, ček je potisnuo upotrebugotovog novca i pruža značajne prednosti sa aspekta rizika i troškova.

1.1.3. Inkaso poslovi

Podrazumevaju takve bankarske poslove kod kojih banka preuzima obavezu da će po nalogu i za račun svog komitenta (prodavca, nalogodavca) naplatiti novčano potraživanje koje ovaj ima prema trećem licu (kupcu, trasatu), uz istovremenupredaju određenih dokumenata, dok se komitent (nalogodavac)obavezuje da će za to platiti banci proviziju i troškove koje je imala prilikom izvršenja dobijenog naloga i instrukcija. Dokumenta su obično ili finansijska (menice, čekovi, promisori note), ili komercijalna (transportna dokumenta, fakture, sertifikat o osiguranju i dr.).

Osnovni učesnici poslova dokumentarnog inkasa su:

-nalogodavac(koji angažuje svoju banku radi naplatepotraživanja),

-dostavna banka (remitent) i

-inkaso banka (dužna je da trasatu prezentira dokumenta i daod njega traži naplatu novčanog potraživanja u zemlji plaćanja).

Kada su u pitanju složeniji poslovi,moguće je da se u ovom poslu pojavi više banaka.

1.1.4.Kreditno pismo

Kreditno pismo možemo definisati kao pismeni nalog domaće banke kojim ona ovlašćuje banku kontokorenta u inostranstvu da licu koje je navedeno u pismu isplati određenu sumu novca, odjednom ili delimično, u unapred definisanom vremenskom periodu. Ima autora koji kreditno pismo smatraju i posebnim oblikom dokumentarnog akreditiva. Razlike između ova dva instrumenta ipak postoje. Kao prvo, dokumentarni akreditiv je instrument obezbeđenja plaćanja i instrument izvršenja plaćanja, dok je kreditno pismo samo instrumentplaćanja. Kao drugo, kreditno pismo je uvek neprenosiva i neopoziva isprava, što kod akreditiva ne mora da bude slučaj. I treće,kreditno pismo se najčešće predaje direktno u ruke korisniku, dok kod akreditiva korisnik samo dobija informaciju da mu je otvoren akreditiv pod određenim uslovima.

2. DOKUMENTARNI AKREDITIVI

Akreditiv je nastao iz prakse međunarodne trgovine kao instrument robnog i platnog prometa. Koliki je značaj dokumentarnog akreditiva najbolje pokazuje činjenica da se pomoću njega obavlja oko 80% međunarodne trgovine. Teško je utvrditi kada je dokumentarni akreditiv nastao, ali nas istraživanje može dovesti i u stari Rim gde je bilo situacija i poslova koji podsećaju na dokumentarni akreditiv. Dokumentarni akreditiv sličan današnjem nastaje negde krajem XVIII veka.U širem značenju, dokumentarni akreditiv je ugovor, sporazum ili utemjeljenje na osnovukoga banka koja otvara akreditiv po nalogu svog komitenta (nalogodavca) preuzima obavezu da će izvršiti plaćanje korisniku akreditiva (trećem licu), ili pak da će ovlastiti neku drugu banku da izvrši plaćanje uz podnošenje pismenog dokumenta. Akreditiv u užem smislu predstavlja samo pravni odnos koji se uspostavlja između akreditivne banke i korisnika akreditiva.

2.1.Poreklo i definicija

Sa relativnom sigurnošću naplate dokumentarnim akreditivom i sa dodatnim prednostima za dobijanje kredita i drugih oblika finansiranja, akreditivi predstavljaju glavni instrument u obavljanju finansiranja spoljne trgovine.

Akreditivi su stari skoro isto koliko i banke. Nastali su kada su putnici i trgovci, zamoreni neizvesnostima koje prati nošenje zlata i novca od mesta do mesta da bi mogli da obavljaju svoje poslove.Počeli su da prave aranžmane sa svojim bankama da im novac bude stavljen na raspolaganje u inostranstvu kroz tamošnje lokalne banke sa kojima su njihovi bankari onda razvijali začetke poslovnih odnosa sa inostranstvom. U tim danima javili su se počeci korespondentskog bankarstva – podnošenjem autentifikovanog pisma svojih bankara i drugim bona fide identifikacijama, putnik je bio u mogućnosti da podiže novac u lokalu, znajući da će odgovarajućim iznosom biti terećen njegov račun u banci u njegovoj zamlji. Autentifikovani instrument je bio poznat pod nazivom akreditiv i dalje se razvijao.

Prvi primeri akreditiva koji su bili korišćeni u obliku koji se sreće danas javili su se tokom 30-ih godina 19-og veka kada je najveći deo spoljne trgovine Velike Britanje bio plaćen menicama koje su glasile na funte. Mali trgovci ili oni čija je kreditna sposobnost bila pod nekom senkom sumnje imali su problema da dobiju kredite bez neke vrste garancije i

odatle je proizašla potreba za razvojem modernog akreditiva. Pioniri u stvaranju tog koncepta bili su BrownShipley&Co. Ltd i Baring Bros koji su pozajmljivali svoje ime tim manjim trgovcima pišući formalna pisma njihovim dobavljačima kojima ih ovlašćuju da vuku svoje menice ne na trgovce nego na njih. Ovo formalno pismo je takođe sadržalo specifikaciju dokumenata koja će da se prilože uz vučene menice da bi BrownShipley&Co. Ltd i Baring Bros bili sigurni da je roba zaista isporučena pre nego što će da akceptiraju menice.

Ova formalna pisma su prvo dobila naziv akreditiv a, zbog dokumenata koja su zahtevana, tokom vremena su nazvana dokumentarni akreditiv.Tek posle prvog svetskog rata ova praksa se proširila kod komercijalnih banaka u Evropi i SAD i od tada se razvila u moderan i dobro regulisani instrument koji se intenzivno koristi. Moderno poslovanje sa dokumentarnim akreditivima regulisano je kodeksom pravila razvijenim u okviru Međunarodne trgovinske komore u Parizu pod nazivom Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive. Sada važeća Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive objavljena su u publikaciji No. 600, važe od 1. jula 2007. i poznate su pod nazivom UCP 600.

Član 2 ovih pravila definiše dokumentarni akreditiv kao: “svako utanačenje, bez obzira na naziv ili opis, koje je neopozivo i kojim se konstituiše definitivna obaveza akreditivne banke da honoriše usklađenu prezentaciju.“

Honorisati znači:

a)platiti po viđenju, ako je akreditiv raspoloživ sa plaćanjem po viđenju

b)preuzeti obavezu za odloženo plaćanje i platiti na dan dospeća, ako je akreditiv raspoloživ sa odloženim plaćanjem

c)akceptirati menicu vučenu od strane korisnika i platiti na dan dospeća ako je akreditiv raspoloživ uz akcept1

Različiti nazivi kojim se zamenjuje izraz “akreditiv“ zaista zbunjuju mnoge poslovne ljude tako da se može čuti za L/C, komercijalni akreditiv, bankarski akreditiv ili samo akreditiv. Ne postoji još uvek standardni naziv, što nije nerazumno kada se ima u vidu da svaki akreditiv teži da bude različit od drugog u nekim detaljima i član 2. UCP 600 razjašnjava da je suština efekta koji proizvodi određeni akreditiv – tj. ono što pruža – značajnije od njegovog naziva.

2.2.Vrste akreditiva

U bankarskoj teoriji postoje mnogobrojne podele dokumentarnih akreditiva. Međutim, Jednoobrazna pravila sadrže odredbe samo o nekim najvažnijim vrstama dokumentarnih akreditiva. Ovde navodimo one vrste akreditiva koji se najčešće javljaju u međunarodnoj poslovnoj praksi.

1)Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive, revizija 2007, Nacionalni odbor MTK Srbije

1. Podela prema kretanju robe uvoz-izvoz: UVOZNI (NOSTRO) i IZVOZNI (LORO)

Ova podela akreditiva vezana je za pojam uvoza i izvoza u odnosu na domaćeg učesnika u akreditivnom poslovanju.Ako se akreditiv otvara po nalogu domaćeg uvoznoka u korist inostranog izvoznika govorimo o uvoznom akreditivu. Obzirom na pravac kretanja ovog akreditiva u praksi ga nazivamo i nostro odnosno odlazeći akreditiv. Ako je akrediiv otvoren po nalogu inostranog uvoznika u korist domaćeg izvoznika govorimo o izvoznom akreditivu, a obzirom na pravac njegovog kretanja nazivamo ga i loro odnosno dolazeći akreditiv.

2. Podela akreditiva prema mogućnosti prenosa akreditiva na drugog korisnika: PRENOSIVI i NEPRENOSIVI

Dokumentarni akreditivi su po pravilu neprenosivi. Akreditiv se može preneti samo ako je izričito označen kao prenosiv od akreditivne banke. Prenosivi akreditiv može biti prenet samo jedanput. Prvi korisnik prenosivog akreditiva može ga preneti na drugog korisnika u istoj ili drugoj zemlji, ukoliko akreditiv izričito ne određuje drugačije.

3. AKREDITIVI DOMICILIRANI U ZEMLJI ILI U INOSTRANSTVU

Svaki akreditiv pored ostalih elemenata, sadrži i odredbu u pogledu mesta plaćanja. Odrediti mesto plaćanja (domicil) znači odrediti mesto gde će se izvršiti plaćanje uz prezentaciju akreditivnih dokumenata. Kada se isplata vrši u zemlji domaćeg uvoznika ili izvoznika onda kažemo da je akreditiv domiciliran u zemlji. Međutim, kada se isplata vrši kod banke u zemlji inostranog uvoznika ili izvoznika ili u nekoj trećoj zemlji, onda se kaže da je akreditiv domiciliran u inostranstvu.

4. Podela akreditiva prema načinu plaćanja: AKREDITIV PO VIĐENJU, AKCEPTIVNI AKREDITIV i AKREDITIV SA ODLOŽENIM PLAĆANJEM

Akreditiv po viđenju –značenje po viđenju ovde podrazumeva da se po osnovu akreditiva plaća odmah po podnošenju dokumenata koja striktno odgovaraju uslovima akreditiva.

Akceptni akreditiv – ovde postoji namera da kupac ima odloženo plaćanje (možda 60 do 120 dana). Kada se dokumenta podnesu, uključujući pored ostalog, prema uslovima iz akreditiva, ročnu menicu koja, čim se utvrdi da su dokumenta saglasna sa uslovima i odredbama iz akreditiva, biva akceptirana tako da predstavlja obećanje da se plati korisniku akreditiva u roku od 60 odnosno 120 dana – ili drugi rok koji je već predviđen akreditivom. Normalno menica je vučena i akceptirana od strane avizirajuće/konfirmirajuće banke, ali ponekad akreditiv zahteva da bude vučena na akreditivnu banku ili kupca. MTK ne podržava prava na vučenje menice na kupca i to treba izbegavati. Akceptivni krediti se nekad nazivaju i ročni akreditivi, po ročnim menicama koje se vuku u vezi sa njima.

Akreditiv sa odloženim plaćanjem – u ovom slučaju , jedan od uslova iz samog akreditiva označiće tačno kada će biti izvršeno plaćanje po akreditivu, naravno uvek pod ulovom da su ispunjeni svi drugi uslovi i odredbe akreditiva. Ako je akreditiv sa odloženim plaćanjem treba da bude konfirmiran, bez menice koja se može akceptirati, onda će konfirmirajuća banka izdati pisanu obavezu, kojom garantuje plaćanje uz prijem prihvatljivih dokumenata.

5. JEDNOKRATAN (OBIČAN) i ROTATIVAN (REVOLVING) AKREDITIV

Jednokratan (običan)akreditiv predstavlja takav dokumentarni akreditiv koji se iskorišćenjem akreditivnog iznosa gasi a koristi se uglavnom kada je u pitanju jedna određena poslovna transakcija.

Kod jednokratnog akreditiva nema uticaja činjenica da se isti prilikom ispunjavanja ugovora može da poveća u vrednosti ili da mu se produži rok. Izmene u smislu povećanja vrednosti ili produživanjaroka važno je da se vrše u toku ispunjavanja konkretno zaključenog posla.

Rotativan (revolving) akreditiv predstavlja takav akreditiv na osnovu koga kupac-uvoznik ovlašćuje prodavca-izvoznika da akreditivni iznos može koristiti sve do isteka krajnjeg roka, odnosno do iscrpljenja ukupnog iznosa, većeg od iznosa na koji je akreditiv prvobitno glasio.

6. SPECIJALNE VRSTE AKREDITIVA

Podakreditiv (back to back)

To je u neku ruku varijanta prenosivog akreditiva, samo što se on koristi baš onda kada nije dozvoljeno prenošenje akreditiva sa jednog na drugog korisnika. Otvara se na osnovu prvobitnog akreditiva sa potpuno istim uslovima izuzev: cene po jedinici, datum utovara i važnosti su skraćeni (da bi se zamenila faktura). Često je potrebno da prvi korisnik, pošto primi dokumenta, sem zamene fakture, izvrši još i druge radnje, npr. zameni otpremna dokumenta, pribavi dokumenta o osiguranju za dalju realizaciju itd.

Podakreditiv se otvara tako što mu neki već postojeći akreditiv služi kao finansijska podloga. Znači, korisnik – prodavac koristi neki već postojeći akreditiv otvoren u njegovu korist kao finansijsku podlogu za otvaranje drugog akreditiva tako što on sva svoja prava naplate po prvom akreditivu ustupa banci koja treba da ga finansira. Tako banka ima izvesnu sigurnost da će svoja sredstva uložena u finansiranje podakreditiva moći naplatiti iz prvog, osnovnog akreditiva.

Standby akreditivi

Ova vrsta akreditiva nastala je u praksi SAD čije je zakonodavstvo do skora zabranjivalo izdavanje garancija. Standby akreditiv je sličan garanciji za dobro izvršenje posla i u međunarodnoj praksi se sve više primenjuje. Ovaj specifični akreditiv služi za osiguranje od rizika neizvršenja dužnikove obaveze iz osnovnog ugovora, što praktično znači da ovaj instrument ima sličnosti i sa dokumentarnim akreditivom ali bez njegovog najbitnijeg elementa – nema robnih i transportnih dokumenata.

2.3.Učesnici u akreditivnom poslu

U poslovanju po dokumentarnim akreditivima pojavljuju se najmanje tri učesnika i to: nalogodavac, banka i korisnik akreditiva.

Po članu 2. pravilnika UCP 600 akreditivna banka je: “banka koja izdaje akreditiv na zahtev nalogodavca ili za svoj sopstveni račun.“ Otvarajući akreditiv, akreditivna banka stupa u neposredne i pravno potpuno samostalne odnose prema kupcu i prema prodavcu.

U skladu sa tim za akreditivnu banku proizilaze sledeće obaveze:

Prema kupcu (nalogodavcu):

• da akreditiv otvori blagovremeno tj. odmah po prijemu ispravnog naloga za otvaranje akreditiva,

• da akreditiv otvori tačno prema primljenim instrukcijama koje treba da budu potpune i precizne,

• prilikom korišćenja akreditiva da pažljivo ispita dokumenta da bi utvrdila da li odgovaraju akreditivnim uslovima,

• da dokumenta dostavi kupcu ili da sa njima postupi prema dobijenim instrukcijama.

Prema prodavcu (korisniku):

• da izvrši plaćanja , da akceptira ili negocira menice, u zavisnosti od načina realizacije akreditiva samo ukoliko su ispunjeni akreditivni uslovi,

• da se, prilikom pregleda dokumenata, pridržava samo uslova sadržanih u njenom izveštaju o otvaranju akreditiva.2

Pored akreditivne banke u međunarodnoj trgovini kod realizacije dokumentarnog akreditiva učastvuje još neka banka. Uglavnom je to banka u zemlji korisnika akreditiva. Ona može biti avizirajuća ili konformirajuća banka, u zavisnosti od uloge i ovlašćenja koja je dobila od akreditivne banke.

Po članu 2. pravilnika UCP 600 avizirajuća banka je: “banka koja na zahtev akreditivne banke avizira akreditiv,“ tj. obaveštava prodavca o otvaranju akreditiva u njegovu korist, saopštavajući mu sve uslove otvorenog akreditiva. Ova banka je obično u zemlji korisnika akreditiva i ne preuzima obaveze prema njemu sem u pogledu tačnosti prenošenja uslova i autentičnosti akreditiva.

Po članu 2. pravilnika UCP 600 konfirmirajuća banka je: “banka koja dodaje svoju konfirmaciju na akreditiv po ovlašćenju ili na zahtev akreditivne banke.“ Konfirmacija predstavlja definitivnu obavezu konfirmirajuće banke, koja se dodaje obavezi akreditivne banke, da akceptira ili negocirauskladjenu prezentaciju.3

Rambursna banka je banka koja je ovlašćena od akreditivne banke da prihvati rambursni zahtev isplatne ili negocirajuće banke za vrednost dokumenata koja je podneo korisnik akreditiva.4

2.4.Otvaranje akreditiva

Kod otvaranja akreditiva nalogodavac predaje ovlašćenij banci zahtev za otvaranje akreditiva navodeći sve neophodne elemente. Služba deviznog režima banke (clientrelationshipmanager) utvrđuje ispravnost zahteva sa stanovišta deviznih propisa u zemlji i raspoloživosti pokrića a zatim ga prosleđuje službi platnog prometa sa inostranstvom 2)Stakić dr. Budimir, Finansijski i devizni menadžment u turizmu, FTHM, 2007 3)Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive, revizija 2007, Nacionalni odbor MTK Srbije 4)Stakić dr. Budimir, Finansijski i devizni menadžment u turizmu, FTHM, 2007

koja pribavlja saglasnost od službe deviznog disponibiliteta, registruje nalog i izvršava ga. Takođe, proverava da li su sve instrukcije nalogodavca precizne i jasne i da li su u skladu sa jednoobraznim pravilima za dokumentarne akreditive. Instrukcije nalogodavca moraju biti u skladu sa komercijalnim ugovorom ali se ne mogu iz njega prepisivati već treba da budu definisani finansijskom klauzulom u ugovoru.

Ugovorne strane mogu da tražeod svojih banaka da im napišu predlog teksta akreditiva tj. draft kako bi pri potpisivanju ugovora imale i tekst budućeg akreditiva, usklađen za poljima S. W. I. F. T. poruke mt 700 za otvaranje dokumentarnog akreditiva i s toga je potrebno posebno obratiti pažnju na sledeće podatke:

• ime korisnika,

• iznos akreditiva i valuta,

• vrsta akreditiva,

• način otvaranja akreditiva,

• avizirajuća banka – banka proverava da li je isti njen korespondent i ako jeste otvara akreditiv preko naznačene banke,

• krajnji rok za utovar, mesto utovara i krajnje odredište,

• datum i mesto isteka važnosti dokumentarnog akreditiva,

• period vremena od datuma otpreme u okviru koga se dokumenta moraju podneti banci radi plaćanja,

• da li je akreditiv plativ po viđenju, uz akcept, negociranjem ili na odloženi rok,

• da li su dozvoljene delimične isporuke i pretovar ako je primenljivo

• da li su jasne instrukcije u pogledu dokumenata koja treba prezentirati da bi se akreditiv koristio.

2.4.1.Uslovi u vezi sa datumima u akreditivu

Kada je akreditiv sa rokom važenja “za jedan mesec“, “za šest meseci“ itd. smatraće se da taj rok teče od datuma otvaranja akreditiva, ako nije drugačije određeno.

Pored datuma isteka važenja svi akreditivi u kojima se zahtevaju dokumenta o transportu treba takođe da utvrde datum do koga transportna dokumenta i druga dokumenta moraju biti podneta banci. Ako takav rok nije utvrđen, banke će odbiti dokumenta koja su joj podneta posle isteka roka od 21 dan od datuma otpreme.

Ukoliko je poslednji datum za podnošenje dokumenata nedelja ili drugi neradni dan, banke mogu prihvatiti dokumenta koja su podneta prvog narednog radnog dana.

Ukoliko je period važenja akreditiva produžen, rok za otpremu ili period od 21 dan se ne produžava automatski, već se mora izričito produžiti.

Izraze kao što su “promptno“, “odmah“, “čim pre je moguće“ i slično ne treba upotrebljavati. Ako su upotrebljeni, banke će ih zanemariti kao da nisu ni zapisani.

Izrazi kao “na“ i “oko“ značiće za banke da će otprema biti izvršena u periodu od 5 dana pre naznačenog datuma ili 5 dana posle tog datuma, uključujući prvi i poslednji datum.

Izrazi “do“ (“to“, “untill“, “till“), “od“ (“from“) značiće, ako se primene, za bilo koji datum ili period u akreditivu u vezi sa utovarom, da obuhvataju i naznačeni datum.

Izrazi kao “početak meseca“, “prva polovina meseca“ i dr. koji se ne odnose na određeni datum razumeće se na sledeći način:

• prva polovina meseca – od 1. do i uključujući 15. u mesecu

• druga polovina meseca – od 16. do i uključujući poslednji dan u mesecu

• početak meseca – od 1. do i uključujući 10. u mesecu

• sredinom meseca – od 11. do i uključujući 10. u mesecu

• krajem meseca – od 21. do i uključujući poslednji dan u mesecu

Reč “posle“ (“after“) tumačiće se da isključuje naznačeni datum.

2.4.2.Isplatne klauzule kod akreditiva

Veoma značajan segmant u sadržaju jednog akreditiva ima isplatna klauzula. Ona sa kod nostro akreditiva određuje zavisno od odnosa ovlašćene banke sa korespondentnom preko koga se avizira akreditiv, zatim od vrste akreditiva, instrukcija nalogodavca i trenutne likvidnosti.

U praksi se najčešće mogu sresti sledeće klauzule:

Banka ima račun kod strane banke

A)Domicil u inostranstvu:

Ukoliko su svi akreditivni uslovi ispunjeni, izvolite izvršiti plaćanje na teret našeg računa kod vas, uz izveštaj nama.

B)Domicil u zemlji:

Po prijemu dokumenata kod nas koja striktno odgovaraju akreditivnim uslovima, ovlastićemo vas da izvršite isplatu na teret našeg računa kod vas.

Strana banka ima račun kod ovlašćene banke (račun loro)

Domicil kod ovlašćene banke:

Po prijemu dokumenata kod nas koja odgovaraju akreditivnim uslovima, odobrićemo njihovu vrednost vašem računu kod nas, uz izveštaj vama.

Akreditiv otvoren preko nekontokorenta ili kontokorenta kod koga nema račun u valuti plaćanja

A)Domicil u inostranstvu:

Ukoliko su svi akreditivni uslovi ispunjeni, molimo uputite vaš rambursni zahtev ____________ (naziv banke), za vrednost dokumenata, koju smo ovlastili da vaš zahtev prihvati. Po prijemu traženog iznosa, molimo izvršite isplatu korisniku.

B)Domicil u zemlji:

Po prijemu dokumenata kod nas mi ćemo vam doznačiti njihovu vrednost preko _____________ (naziv banke).

Akreditivi se danas najčešće otvaraju putem S.W.I.F.T.-a korišćenjem autentifikovane poruke tipa MT700/701, s tim što se SWIFT pridržava standarda MTK (Međunarodana trgovinska komora) i pravila UCP 600. To što znači da se automatski podrazumeva da se na akreditiv otvoren putem SWIFT-a primenjuju pravila UCP 600.

Tekst akreditiva koji je otvorila strana banka(akreditivna banka) mora se pročitati,od strane avizirajućetj.korisnikove banke, sa veoma mnogo pažnje da bi se moglo utvrditi da li su sve instrukcije jasne i logične. U slučaju bilo kakvih nejasnoća, treba odmah reagovati i kontaktirati akreditivnu banku radi razjašnjenja, kako ne bi došlo do problema u momentu plaćanja. U ovom slučaju ovlašćena banka samo radi informacije obaveštava korisnika.

Ukoliko je ovlašćena banka pozvana da akreditiv notificira korisniku, njena dužnost je da tačno prenese uslove akreditiva kako su i navedeni.Međutim, može se dogoditi da strana banka u svom izveštaju pozove ovlašćenu banku da konfirmira njen akreditiv. Korisnik nije imao poverenja u nalogodavčevu banku i traži dodatno obezbeđenje – konfirmaciju svoje banke.Problem konfirmacije akreditiva je dugi niz godina prisutan kod naših banaka, jer da bi se dala prava konfirmacija, trebalo bi za to naći izvore, a to je gotovo nemoguće. Zato se ova instrukcija prećuti ili se doda tzv. “soft“ konfirmacija: “Isplatu ćemo izvršiti odmah po prijemu pokrića“.

Banka koja avizira akreditiv mora voditi računa o instrukcijama akreditivne banke. Konfirmacija se dodaje samo na izričit zahtev akreditivne banke. Sve ostalo van njenih instrukcija avizirajuća banka čini na svoj rizik.

2.5.Korišćenje akreditiva

Da bi mogao da naplati vrednost isporučene robe, korisnik mora podneti banci (nominovanoj, avizirajućoj ili konfirmirajućoj) dokumenta koja striktno odgovaraju uslovima i odredbama u akreditivu. Dokumenta se moraju podneti banci u rokovima utvrđenim takođe u akreditivu.Kada banka primi dokumenta, ona proverava “sa razumnom pažnjom“ da li su izdata u skladu sa zahtevima iz akreditiva. Kada utvrdi njihovu saglasnost sa uslovima, banka ih šalje akreditivnoj banci koja, u cilju zaštite svog klijenta – nalogodavca, takođe pregleda

dokumenta. Ukoliko su svi zahtevi zadovoljeni, izvršava se plaćanje kako je i ugovoreno, a dokumenta se uručuju kupcu da bi uz transportna dokumenta mogao doći u posed robe.

Ponekad se može dogoditi da korisnik – prodavac podnese dokumenta koja nisu u skladu sa uslovima iz akreditiva. U tom slučaju banka može postupiti na jedan od sledećih načina:

1) Vratiti dokumenta korisniku da ih ispravi i da ih ponovo u roku dostavi banci radi naplate.

2) Poslati dokumenta navodeći sva odstupanja i zatražiti saglasnost akreditivne banke (nalogodavca) da se isplata izvrši bez obzira na odstupanja.

3) Zadržati dokumenta i tražiti na najbrži način od akreditivne banke saglasnost za plaćanje, akcept ili negociranje (zavisno od slučaja).

4) Izvršiti plaćanje pod rezervom, poslati dokumenta uz instrukcije da se ista mogu uručiti nalogodavcu samo ukoliko ovaj skine rezervu, odnosno prihvati dokumenta kakva su i podneta. Rizik za isplatu pod rezervom je na banci koja je i platila. Plaćanje po akreditivu se vrši samo uz uredna dokumenta, koja su podneta banci u okviru predviđenih rokova.

Dakle, korisnik prima sredstva po akreditivu pošto podnese dokumenta i izvrši se detaljan pregled istih. Primenjuje se postupak korak po korak, u kome banka ima na raspolaganju “razumno vreme“ za pregled dokumenata koje ne može biti duže od “pet bankarskih dana“. Ovo je slučaj kada je plaćanje po akreditivu po viđenju.

Međutim, u slučaju akceptnog akreditiva izvoznik vuče ročnu menicu ili na akreditivnu ili na konfirmirajuću banku, ili na neku drugu banku, zavisno od uslova. Datum plaćanja po akceptnom akreditivu može biti, npr. 90 dana posle datuma fakture ili datuma transportnih dokumenata. Kada se dokumenta podnesu, umesto plaćanja akceptira se menica. Ako menice akceptira treća strana, akreditivna i konformirajuća banka garantuju akceptiranje menice i njeno plaćanje o dospeću. Akceptant menice preuzima neopozivu obavezu da menicu plati na dan dospeća.

Ako akreditiv predviđa negociranje preko jedne ili više banaka, akreditivna i konfirmirajuća banka imaju obavezu po akreditivu da plate ročne menice ili da obezbede da budu plaćene bez prava na regres prema transantu i/ili prema savesnom držaocu.

2.6. Podnošenje dokumenata

FAKTURA:Detalji treba da budu što jednostavniji. Ako se zahteva da faktura bude potpisana, overena ili legalizovana, moraju se dati precizne instrukcije u tom pogledu, uvek imajući na umu da instrukcije moraju biti u skladu sa komercijalnim ugovorom(tzv. finansijska klauzula).

TRANSPORTNA DOKUMENTA: Mnogi problemi po dokumentarnim akreditivima su povezani sa dokumentima o transportu. Transport može biti pomorski, vazdušni, drumski, železnički, rečni, kombinovani, poštom ili kurirom. Uvoznik ne mora da poznaje sve ove razne vrste prevoza, već će savet zatražiti od lokalnog špeditera, prevoznika ili njegovog agenta, kako bi koristio najpogodniji način i sredstvo.Zahtev za otvaranje akreditiva obično već ima navedene osnovne vrste transportnih dokumenata kao što su: konosman (B/L – Bill of Lading), avionski tovarni list (AWB – AirWay Bill), dokument o Multimodalnom transportu (roba u kontejneru

i koristi se više vrsta prevoza npr. more, avion, kamion i sl.). Treba voditi računa kako treba da glase i druge vrste dokumenata kao što su ona koja pokrivaju drumski prevoz ili železnički.Najvažnije je da se uvoznik i njegov partner isporučilac dogovore o pravom načinu prevoza kako bi se dale jasne i precizne instrukcije za otvaranje akreditiva.

DOKUMENTA O OSIGURANJU:Može biti polisa ili certifikat o osiguranju, zavisno od slučaja. Mora se voditi računa da je roba osigurana od momenta utovara i da datum polise o osiguranju ne može biti posle datuma otpreme robe. Polisa se izdaje obično u dva originala i oba moraju biti podneta banci.

DRUGA DOKUMENTA:Certifikat o poreklu:U cilju da se roba uveze u zemlju a novac plati napolju, lokalne vlasti mogu da zahtevaju certifikat o poreklu koji izdaje trgovinska komora ili konzularno predstavništvo.

Kada, međutim, akreditiv samo zahteva certifikat o poreklu, bez kvalifikacija, dovoljno je da se obezbedi posebna izjava u smislu da se potvrđuje da roba na koju se odnose prateća dokumenta ima takvo i takvo poreklo i da se obezbedi da takvu izjavu potpiše službenik izvozne kompanije.Mnogi izvoznici stavljaju takvu izjavu certifikatom u vidu pečata na posebnoj kopiji komercijalne fakture, čime se ne ostavlja sumnja da se unesena izjava odnosi na tu određenu transakciju. Certifikat mora međutim da bude posebno potpisan. Potpis koji autentifikuje fakturu neće biti dovoljan da verifikuje sam certifikat.

Certifikat o inspekciji:Jedan broj zemalja iz trećeg sveta insistira na tome da sav njihov uvoz bude pregledan u luci otpreme da bi se proverilo da roba koja će se isporučiti ima odgovarajući kvalitet, da ima odgovarajuću cenu i da nije štetna po zdravlje. Vrlo često akreditivi otvoreni u tim zemljama održavaju zvanične zahteve postavljajući uslov da se među dokumentima koja se podnose nađe i certifikat o inspekciji koji pokazuje jasan izveštaj o nalazu.Poslednjih godina se čuju mnoge primedbe na kompanije koje se bave inspekcijom, naročito u pogledu sporosti u izdavanju certifikata i cene koju naplaćuju za svoju uslugu.

2.6.1.Podnošenje dokumenata

Najodgovorniji deo poslovanja sa akreditivima ovlašćene banke predstavlja pregled akreditivnih dokumenata. Primljena dokumenta se moraju veoma pažljivo razmotriti, da bi se utvrdilo da su u skladu sa uslovima akreditiva. U slučaju da se primeti bilo kakvo odstupanje, banka je dužna da odmah o tome obavesti korisnika ili banku od koje je primila dokumenta. Moraju se navesti sva odstupanja. U protivnom, banka gubi pravo prigovora da dokumenta ne odgovaraju uslovima akreditiva.

2.7.Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive

*Ovde ćemo navesti neke, po nama, najvažnije članove pravilnika UCP 600:

Član 1. Primena UCP

Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive, Revizija 2007, Publikacija MTK br. 600 (UCP) su pravila koja se primenjuju na svaki dokumentarni akreditiv (“akreditiv“) (uključujući, u meri u kojoj se mogu primeniti, svaki standby akreditiv) kada je u tekstu akreditiva izričito naznačeno da akreditiv podpada pod ova pravila. Ona obavezuju sve strane učesnice ukoliko u akreditivu nisu izričito modifikovana ili isključena.

Član 2. Definicije

U ovim pravilima:

Nalogodavac znači: strana na čiji zahtev je izdat akreditiv.

Bankarski dan znači: dan na koji je banka redovno otvorena u mestu u kome će se izvršiti radnja koja podpada pod ova pravila.

Korisnik znači: strana u čiju korist je izdat akreditiv.

Član 3. Tumačenja

Akreditiv je neopoziv čak i kad nema naznake u tom pogledu.Filijale banke u različitim zemljama se smatraju odvojenim bankama.

Član 4. Akreditivi i ugovori

a) Akreditiv je po svojoj prirodi odvojena transakcija od komercijalnog ili drugog ugovora na kome može biti zasnovan. Banke nemaju nikakve veze sa takvim ugovorom niti ih isti obavezuje, čak ni u slučaju da se na takav ugovor poziva u akreditivu. Shodno tome, obaveza banke da honoriše, negocira ili izvrši svaku drugu obavezu po akreditivu, nije predmet zahteva ili odbijanja od strane nalogodavca koji proizilaze iz njegovog odnosa sa akreditivnom bankom ili korisnikom.

6)Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditiveUCP 600

ZAKLJUČAK

I za kraj da navedemo prednosti akreditivnog poslovanja koje čine akreditiv najčešćim i najsigurnijim platnim instrumentom u međunarodnoj trgovini:

Za kupca:

-Davanjem naloga za otvaranje akreditiva kupac obezbeđuje posao određivanjem uslova za odgovarajući prijem robe

-Njegov novac je zaštićen od rizika avansnog plaćanja nepoznatom prodavcu

-Kupac ne mora da poseduje sredstva sve do momenta plaćanja

-Kupac može trgovati robom dok je još u transportu a na osnovu dokumenta koja mu daju pravo vlasništva nad robom

-Kupac je siguran da njegova banka neće bez njegove saglasnosti da plati dokumenta koja ne odgovaraju akreditivnim uslovima

-Profesionalan pregled dokumenta.

Za prodavca:

-Sigurnost prodavca da će mu banka platiti uredna dokumenta, čak i pre nego što kupac primi robu

-Smanjuje se komercijalni rizik pošto je plaćanje obezbeđeno od strane banke koja je otvorila akreditiv tj. ne zavisi od volje kupca

-Prodavac može da poveća obim kapitala prodajući dokumenta (koja se odloženo plaćaju) uz eskont

-Prodavac može koristiti akreditiv za dalje finansiranje (za otvaranje back to back L/C ili da prenese L/C na proizvođača)

-Nema zakašnjenja u odnosu na rokove plaćanja

-Prevazilazi se raskorak između isporuke robe i plaćanja

Dokumentarni akreditiv nudi jedinstven, univerzalno prihvaćen način plaćanja u međunarodnoj trgovini, jer štiti interese kako prodavca tako i kupca. Prodavac je siguran da će podnošenjem urednih otpremnih i robnih dokumenata navedenih u akreditivu, pod pretpostavkom da je ispunio sve uslove iz akreditiva, moći da naplati protivvrednost izvezene robe, odnosno izvršene usluge, jer mu za plaćanje garantuje banka koja je otvorila akreditiv i/ ili konformirala akreditiv. S druge strane, i kupac je siguran da će plaćanje iz akreditiva biti izvršeno samo u slučaju ako prodavac, unutar predviđenih rokova podnese sva uslovljena akreditivna dokumenta.

,,Dokumentarni akreditiv je uslovna obaveza banke da plati. Potpunija definicija bi bila da je to pismena obaveza banke (akreditivne banke) data prodavcu (korisniku) na zahtev i prema instrukcijama kupca (nalogodavca) da plati po viđenju ili na budući utvrđeni rok, iznos koji ne prelazi iznos akreditiva, uz dokumenta predviđena u akreditivu i podneta u rokovima utvrđenim u akreditivu i saglasno Jednoobraznim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive Međunarodne trgovinske komore u Parizu (UCP 600)’’.

LITERATURA

1. Stakić dr. Budimir, Finansijski i devizni menadžment u turizmu, FTHM, 2007;

2. Cvijeta Anđelković, Dragoslav Vuković, Instrumenti obezbeđenja i instrumenti plaćanja u međunarodnom platnom prometu-spoljna trgovina i banke, Institut za poslovna istraživanja MBA, 2004;

3. Jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive (UCP 600), 2007;

4. Barać dr. S, Stakić dr. B, Hadžić dr. M, Ivaniš dr. M, Organizacija bankarstva, FFMO, Beograd, 2005;

5. Barać dr. S, Stakić dr. B, Međunarodne finansije, FFMO, Beograd, 2007.

komentari (0)
nema postavljenih komentara
budi prvi koji ce napisati!
ovo je samo pregled
3 shown on 22 pages
preuzmi dokument