Seminarski rad pristupi izucavanja menadzmenta, Završni rad' predlog Menadzment u poslovanju i analiza. Sveučilište nije definirano
slobodas
slobodas1 February 2016

Seminarski rad pristupi izucavanja menadzmenta, Završni rad' predlog Menadzment u poslovanju i analiza. Sveučilište nije definirano

DOCX (48 KB)
16 strane
1broj preuzimanja
420broj poseta
Opis
pristupi izucavanja menadzmenta
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 16

ovo je samo pregled

3 shown on 16 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 16 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 16 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 16 pages

preuzmi dokument

Seminarski rad iz predmeta MENADZMENT

Tema: PRISTUPI IZUČAVANJA MENADZMENTA

1

SADRŽAJ

Sadržaj ......................................................................................................................................2

1.UVOD ....................................................................................................................................3

2. IZUČAVANJE MENADZMENTA....................................................................................4

2.1 Menadzment kao skup ljudi-menadzera..........................................................................4

2.2 Menadzment kao proces....................................................................................................4

2.3 Menadzment kao nauka i veština.....................................................................................4

2.3.1 Menadzment kao nauka .................................................................................................4

2.3.2 Menadzment kao veština................................................................................................5

2.4 Menadzment kao profesija...............................................................................................5

3. RAZVOJ MENADZMENTA..............................................................................................6

3.1 Rani menadzment..............................................................................................................6

3.1.1 Menadzment starih civilizacija......................................................................................6

3.1.2 Menadzment industrijske revolucije..............................................................................6

3.2 Moderni menadzment........................................................................................................7

3.2.1 Klasična škola menadzmenta.........................................................................................7

3.2.1.1 Naučni menadzment..................................................................................................7

3.2.1.2 Administrativni menadzment....................................................................................8

3.2.1.3 Birokratski menadzment...........................................................................................9

3.2.2 Bihejvioristička škola menadzmenta..............................................................................9

3.2.3 Kvantitativna škola menadzmenta................................................................................10

3.2.4 Sistematska škola menadzmenta...................................................................................11

3.2.5 Situaciona škola menadzmenta.....................................................................................12

4. ZAKLJUČAK....................................................................................................................14

2

3

1.UVOD 1

Menadzment izvorno potiče od italijanske reči MANEGRE ( IARE ) , koja je izvedena od latinske reči MANUS što u prevodu znači RUKA. Menadzment se posmatra isključivo kao američki termin. Izraz menadzment je proizvod američke prakse i teorije organizacije i upravljanja preduzećima. Kod nas se , uglevnom , prevodi kao izraz „UPRAVLJANJE ” ili „ RUKOVOĐENJE”.

4

1 Ranko Lončarević,Menadzment, fakultet za finansijski menadzment i osiguranje, Univerzitet Singidunum, Beograd 2007

2. IZUČAVANJE MENADZMENTA2

Izučavanju menadzmenta se pristupa sa više aspekata, ali se posebna pažnja posvećuje: 1) Menadzmenta kao skup ljudi, menadzera

2) Menadzment kao proces

3) Memadzment kao nauka i veština

4) Menadzment kao profesija

2.1 Menadzment kao skup ljudi – menadzera

U teoriji, a sve više i u praksi, zaposleni u organizaciji se dele na menadzere i nemenadzere. Menadzeri vrše menadzerske poslove tj. funkcije i zadateke, a nemenadzeri obavljaju nemenadzerske poslove tj. funkcije i zadatke.

U obavljanju poslova, svi menadzeri moraju da deluju kao jedna celina.

2.2 Menadzment kao proces

Pod ovim pojmom se podrazumeva proces obavljanja menadzerski funkcija tj. poslova ( zadataka ). Postoje brojne definicije menadzmenta kao procesa i one se mogu grupisati na : - definicije koje naglašavaju neku od dimenzija aktivnosti menadzmenta

• definicije koje sveobuhvatno i precizno određuju suštinu menadzmenta kao procesa

2.3 Menadzment kao nauka i veština

Teoriju i praksu menadzmenta prati diskusija o tome dali se menadzment može posmatrati kao nauka ili i kao nauka i kao veština.

2.3.1. Menadzment kao nauka

Nastanak menadzmenta kao nauke veže se za 20.vek. Preciznije rečeno, nastaje početkom 20.veka, kada su objavljeni radovi Frederika Tejlora i Anri Fajola; radovi koji su utemeljili menadzment kao nauku. Njihovi radovi su bili teorijsko-praktičnog karaktera, što je inspirisalo brojne naučnike da se bave problemima iz oblasti menadzmenta. Memadzment spada u društvene nauke. Oblikovan je u naučnu disciplinu struktuiranu od brojnih škola,

5

2 Ranko Lončarević,Menadzment, fakultet za finansijski menadzment i osiguranje, Univerzitet Singidunum, Beograd 2007

teorija i koncepata. Ali ne predstavlja sistem znanja koji je zaokruženu potpunosti, pa se može reći da je menadzment nauka u razvoju.

2.3.2 Menadzment kao veština

Menadzment se tretira i javlja kao i praksa. Menadzment kao praksa star je koliko je stara i ljudska civilizacija. Predstavlja konkretan rad tj. aktivnost vršenja menadzerskih funkcija ( planiranje, organizovanje, vođenje i kontrolisanje ). Menadzment kao veština je sposobnost menadzera da obavlja menadzerske funkcije u realnim uslovima. Na performanse i večtine upravljanja menadzera deluju dve grupe faktora:

• Znanje ( ukupno znanje, a naročito iz oblasti menadzmenta kojim menadzer raspolaže)

• Osobine ličnosti menadzera ( komunikativnost, odlučnost, mudrost, kreativnost, upornost...)

2.4 Menadzment kao profesija

Sve je prisutnija teza da se menadzment tretira kao profesija. Tome idu u prilog brojne činjenice od kojih su najvažnije:

1. Predstavlja zanimanje koje ispunjava kriterijume profesije, a to su:

- skup znanja sa znatnim intelektualnim sadržajem

- etički kodeks i standarde ponašanja

- profesionalno udruženje koje održava standarde i kontroliše pristup profesiji

2) Propisan način pristupanja profesiji na osnovu minimalne obuke ili sposobnosti

3) Da je profesionalno bavljenje menadzerskih poslova izvor sticanja zarada relativno velikog broja ljudi.

4) Danas u svetu postoje brojna regionalna i nacionalna udruženja menadzera među kojima je najveći broj onih koje se uspešno bave svim relevantnim pitanjima menadzmenta kao profesije.

Menadzment je veoma atraktivna profesija i stoga nečudi što se sve veći broj stručnjaka opredeljuje za bavljenje menadzmentom. Bavljenjem ovom profesijom postavlja brojne zahteve. Najznačajnije među njima su: posedovanje raznih veština i sposobnosti; permanentno učenje i usavršavanje; visok nivo fizičkog, mentalnog i psihičkog zdravlja; mnogo rada i naprezanja ( naročito intelektualnog ); mnogo vremena za angažovanje (menadzer nema precizno definisano radno vreme ); velika odgovornost.

6

Od menadzera se zahteva uspeh i na profesionalnom i na ličnom planu. Jer, uspeti za menadzera znači: - ostvariti lične ciljeve

- izbeći nastanak negativnih posledica koje ”donosi” neuspeh

- obezbediti opstanak na datom menadzerskom položaju

- ostvariti osnovni uslov za uspon u karijeri

Obavljanje menadzerskih profesija zahteva konstantna psihofizička naprezanja, što veoma utiče na zdravlje. Bolest, koja nastaje označava se kao ”menadzerski stres” i zbog toga menadzment spada u profesije sa relativno visokim zdravstvenim rizikom.

3. RAZVOJ MENADZMENTA3

Za razvoj menadzmenta karakteristična su dva perioda:

1. Rani menadzment – u kome se menadzment razvijao prvashodno kao praksa upravljanja ljudima, odnosno organizacijom.

2. Moderni menadzment – u kome se menadzment razvija i kao praksa i kao nauka.

3.1 Rani menadzment

Rani menadzment se deli na :

1. Menadzment starih civilizacija

2. Menadzment industrijske revolucije

3.1.1 Menadzment starih civilizacija

U starim civilizacijama koristile su se određene aktivnosti koje su po određenim karakteristikama bile veoma bliske čak i identične sa aktivnostima savremenih menadzera. Dokaz tome su brojni rezultati koji su ostvareni u oblasti organizacije i funkcionisanja države, vojske, crkve i zgradnji objekata s jedne, i pisanim dokumentima s druge strane. Različiti nosioci autoriteta u drevnim civilizacijama poznavali su i primenjivali relativno skroman broj aktivnosti koje poznaje savremeni menadzment.

Aktivnosti kod Sumera vršili su sveštenici ( naplata poreza, upravljanje prikupljenim dobrima ). U Egiptu su postojale aktivnosti koje su slične savremenom menadzmentu u

7

3 Ranko Lončarević,Menadzment, fakultet za finansijski menadzment i osiguranje, Univerzitet Singidunum, Beograd 2007

oblasti organizacije i upravljanja poslovima i organizacije i upravljanja državom. Vavilonski kraljevi su doneli veliki broj zakona preko kojih su regulisali ekonomski i društveni život. U Kini je posvećena pažnja usavršavanju državnog upravljačkog kadra. Aristotel, Platon i Sokrat su doneli najznačajnije doprinose u razvoju menadzmenta u Grčkoj.

3.1.2 Menadzment industrijske revolucije

Osamnaesti vek je karakterističan po tome da je ljudskoj civilizaciji podario brojne inovacije koje su unapredile industrijsku proizvodnju da je taj period nazvan industrijska revolucija. Korišćenje parnih mašina u industrijskoj proizvodnji dovela je do promena u organizaciji i funkcionisanju proizvodnih firmi u smislu da se :

• Potencira uloga i zančaj rukovodilaca u preduzeću

• Pronalaze i primenjuju efikasna i racionalna rešenja u upravljanju fabrikama

Primeri za to su livnica Soho i Nju Lanark.

Livnica Soho je bila poznata po istraživanju tržišta, pravljenja prognoze prodaje, visok stepen podele rada i specijalizacije, usklađivanje tehničko-tehnološko osobina mašina sa mogućnostima radnika...

Fabrika Nju Lanark je bila vlasništvo Roberta Ovena, čije su ideje bile zasnovane na uvažavanju ljudi u fabrikama. Smanjio je broj radnih sati, povećao limit godina starosti zapošljavanja, brinuo se o uslovima rada, zabranio je fizičko kažnjavanje ljudi...

3.2 Moderni menadzment

Osnovna karakteristika menadzmenta XX i početkom XI veka jeste nastanak i razvoj menadzmenta kao nauke. Nastale su brojne škole, teorije, pristupi i koncepti koji predstavljaju celovit sistem naučnih saznanja koje čine menadzment kao nauku. Najčešća podela škola menadzmenta su: 1) Klasična škola

2) Bihejvioristička škola

3) Kvantitativna škola

4) Sistematska škola

5) Situaciona škola

Najbrojniji koncepti su: Menadzment prema ciljevima; teorija Z; izvrsnost u menadzmentu; upravljanje projektima; organizacija koja uči; menadzment totalnog kvaliteta; transformacija organizacije; menadzment znanja itd.

3.2.1 Klasična škola menadzmenta 8

Klasičnu školu menadzmenta čine:

1. Naučni menadzment

2. Administrativni menadzment

3. Birokratski menadzment

3.2.1.1 Naučni menadzment

Naučni menadzment ja nastao kao prva u nizu škola menadzmenta. Najveći doprinus su dali Frederik Tejlor i Henri Gant.

Frederik Tejlor je bio prvi koji se bavio primenom naučne metodologije, bavio se istraživanjem problema upravljenja u preduzećima. Zbog toga se smatra rodonačelnikom škole naučnog mišljenja i utemeljivačem naučnog menadzmenta. On je naglašenu pažnju posvetio sledećim problemima:

- Uzrocima gubitka u kompanijama ( tvrdio je da ih uzrokuju i poslodavci i radnici )

- Određivanju radnih zadataka ( proučavanje vremena izvršenja svakog zadatka )

- Tipovima upravljanja koje treba primeniti ( primena onog tipa koji najbolje omogućava visoke plate i niske troškove radne snage )

- Definisanju dužnosti poslovođa i karakteristikama koje treba da poseduju uspešne poslovođe ( zalagao se za funkcionalni tip rukovođenja )

Kvalifikovao je četri osnovna principa naučnog upravljanja. Reč je o dužnostima rukovodioca da: 1) Razvijaju nauku za svaki element čovekovog rada

2) Naučno biraju i obučavaju radnike

3) Iskreno sarađuju sa ljudima

4) Rad i odgovornost-podjednako podeljeni između radnika i rukovodioca

Henri Gant je imao privilegiju da bude saradnik Tejlora (četrnaest godina) u njegovim eksperimentima u kompaniji Midwalle Steel. To je dosta uticalo na njegovu zainteresovanost za rešavanje problema menadžmenta na naučnoj osnovi. Za njega je karakteristično i to da je kreirao određene ideje iz oblasti menadžmenta koje su, zbog svoje humanističke dimenzije, karakteristične i za bihejviorističku teoriju menadžmenta zbog čega ga neki autori svrstavaju i u ovu školu menadžmenta. Gant je poznat po svom doprinosu u oblasti planiranja i kontrole proizvodnje. Poznat je Gantov dijagram – pokazuje planirana i stvarna vremena obavljanja posla u posmatranom periodu. Gant se zalagao za:

• manje rigorozan ( humaniji od Tejlorovog ) sistem nagrađivanja radnika koji bi bio zasnovan na obaveznoj isplati dnevnica i stimulaciji ( bonusu ) za ispunjenje i prebačaj dnevne norme ( u proizvodnji proizvoda zahtevanog kvaliteta ). Istovremeno, bio je protivnik ( za razliku od Tejlora ) kažnjavanja radnika za neizvršavanje norme

9

• isticao je potrebu što humanijeg odnosa uprave ( a naročito nadzornika ) prema izvršiocima ( radnicima ). Umesto prinude, zalagao se za politiku podučavanja i instruktaže izvršilaca.

3.2.1.2 Administrativni menadzment

Najpoznatiji predstavnici škole administrativnog menadžmenta su Anri Fajol i Čester Bernard. Anri Fajol, francuski državljanin, najpoznatiji je Evropljanin iz oblasti menadžmenta. Problemima menadžmenta Fajol se bavio u toku svog dugogodišnjeg rada u rudarskoj industriji. Proučavao je organizaciju u celini, a ne samo neke njene delove. Zato su njegovi radovi posvećeni brojnim problemima organizacije i upravljanja preduzećima. Prvi je koji je izvršio klasifikaciju poslova preduzeća na grupe, odnosno funkcije. Polazeći od kriterijuma istovrsnosti i srodnosti poslova koji se obavljaju u preduzećima, Fajol je izvršio njihovu klasifikaciju na sedeće funkcije: 1) tehnička funkcija 2) komercijalna funkcija 3) finansijska funkcija 4) računovodstvena funkcija 5) funkcija sigurnosti 6) administrativna funkcija Fajol je posebnu pažnju posvetio aktivnostima koje čine administrativnu funkciju, odnosno koje čine proces upravljanja. Analizirajući poslove koje obavljaju rukovodioci, zaključio je da svi rukovodioci( obavljajući administrativnu, odnosno menadžersku funkciju ), vrše sljedeće aktivnosti: 1) predviđanje i planiranje 2) organizovanje 3) komandovanje 4) koordinisanje 5) kontrolisanje

3.2.1.3 Birokratski menadzment

Birokratski menadžment je, kako je to napred navedeno, jedan od segmenata klasične škole menadžmenta. U početku birokratski menadžment je imao tretman koncepta. Međutim, u poslednje vreme, sve više teoretičara menadžmenta birokratski menadžment tretiraju kao posebnu školu. Kreator i, istovremeno, najznačajniji predstavnik ove škole je nemački sociolog Maks Veber. Po njemu, birokratija je idealna forma organizacije. Birokratija je oblik organizacije koji je zasnovan na podeli rada, selekciji kadrova na osnovu kvalifikacija i ostvarenih rezultata, hijerarhijskoj strukturi autoriteta i jasnim i strogim pravilima i procedurama. Razlikovao je tri tipa autoriteta:

1. Racionalno - pravni ( zasnovan na položaju koji je određen pravnim aktom ) 2. Tradicionalan autoritet ( proizilazi iz tradicije konkretnog društva ) 3. Harizmatski autoritet ( verovanje u harizmatsku moć vođe)

Dobre strane birokratskog koncepta organizacije i menadžmenta su: preciznost, brzina, poznavanje alata, kontinuitet, diskrecija, striktna koordinacija, itd. Glavni nedostaci su mu: rigidnost, impersonalnost, negiranje ljudskog faktora i slično. Međutim, zahtevi za blagovremenim i adekvatnim prilagođavanjem organizacione strukture i ponašanja poslovnih sistema dinamičkim promenama na tržištu, doprineli su da su u 1990-im godinama

10

dvadesetog veka mnoge, a naročito velike, organizacije u potpunosti odbacile ovaj koncept. To se, u konačnom, pokazalo opravdanim. Ovo stoga što je primjena novih pristupa i koncepata u (re)dizajniranju i upravljanju organizacijama omogućila povećavanje njihove efikasnosti.

3.2.2 Bihejvioristička škola menadzmenta Za razliku od klasične škole menadžmenta, koja je sve komponente u organizaciji podjednako tretirala, bihejvioristička škola menadžmenta je škola koja promoviše tezu da su ljudi najznačajnija komponenta svake organizacije. Zato je i razumljivo da je pažnja pripadnika ove škole bila usmjerena na istraživanje prirode ponašanja ( individualnog i grupnog ) ljudi i karakteristika njihove međusobne interakcije s jedne, i njihovog uticaja na organizaciju, s druge strane. Po bihejviorističkoj školi, ljudi su najznačajnija komponenta svake organizacije. Pažnja je usmerena na istraživanje prirode ponašanja ljudi i njihov uticaj na organizaciju. Najveći broj autora menadžmenta nastanak bihejviorističke škole menadžmenta vezuje za čuvene Hotorn eksperimente i Eltorn Meja kao glavnog nosioca ovoj projekta. Ova teza je prihvatljiva ne samo zbog toga što je ovaj istraživački projekat uspešno opovrgao neke od osnovnih postavki klasične teorije menadžmenta već i zato što je definisao nove postavke u oblasti menadžmenta koje su predstavljale nadahnuće za mnoge istraživače koji su dali neprocjenjiv doprinos izgradnji škole menadžmenta zasnovane na bihejviorističkom pristupu. Nastanak bihejviorističke škole menadžmenta ima svoju predistoriju, čije karakteristike su takve da zaslužuju i relevantnu pažnju. Mari Parker Folet i Čester Bernard su ukazali na potrebu razumevanja ljudskog faktora u preduzećima i korisnost relevantnih spoznaja u adekvatnijem i efikasnijem obavljanju poslova menadžera. Hotornov eksperiment je trajao od 1924. do 1927. godine u Vestern Elktrik Kompani iz Čikaga. Predstavljaju, u stvari, naučno-istraživački projekat realizovan preko više eksperimenata, koji je za cilj imao ispitivanje korelacije između pojedinih radnih uslova i učinka, odnosno nivoa produktivnosti radnika. Oni su došli do brojnih spoznaja i zaključaka od kojih su najznačajniji: - Produktivnost ( ponašanje ) radnika zavisi od njihovih sociopsiholoških stanja tj.od osećaja uvažavanja, osećaja pripadnosti organizaciji i zadovoljstvo u radu; - Na ponašanje radnika veliki uticaj imaju i razni neekonomski faktori; - U radu radnici se ne ponašaju kao pojedinci već kao članovi grupe; - Promena u kvalitetu nadzora i uvažavanje mišljenja radnika, briga o njegovom fizičkom i mentalnom zdravlju pozitivno utiče na produktivnost radnika. U okviru bihejviorističke škole menadžmenta moguće je razlikovati dva pristupa, odnosno pravca. To su pokret ljudskih odnosa i pokret bihejviorističke nauke. Pokret ljudskih odnosa nastao je kao posledica uključivanja brojnih autora, oduševljenih sledbenika Eltona Meja, u istraživanje (među)ljudskih odnosa u proizvodnim organizacijama. On je karakterističan po tome da je istakao ulogu i značaj ljudskih odnosa na stavove i ponašanja ljudi u procesu rada. S tim u vezi, isticali su da menadžeri trebaju ne samo da promiene svoj odnos prema zaposlenima već da poseduju i relevantna, tzv. socijalna, znanja i veštine. Svoj doprinos pokretu ljudskih odnosa dali su brojni teoretičari. Među njima su najznačajniji Daglas MekGregor i Abraham Maslov . Pokret ljudskih odnosa je, ukupno uzevši, isticao da povećavanje produktivnosti zaposlenih zavisi od njihove lične satisfakcije i dobrih (među) ljudskih odnosa. Međutim, kritičko, na nauci zasnovano, preispitivanje ovih postavki ukazalo je na njihovu nedovoljnu naučnu utemeljenost. Jer, brojna istraživanja su pokazala da ove relacije nisu uvijek upravo srazmernog i, što je posebno značajno, da određeno (očekivano) ponašanje zaposlenih ne zavisi samo od lične satisfakcije i dobrih međuljudskih odnosa već i od brojnih drugih faktora (tehničkih, organizacionih i mnogih drugih).

11

3.2.3 Kvantitativna škola menadzmenta Kvantitativna škola menadžmenta nastala je 1939. godine. Te godine u Engleskoj je počelo organizovano angažovanje stručnjaka različitih specijalnosti u iznalaženju i korišćenju kvantitativnih metoda i modela u rešavanju aktuelnih problema odbrane putem blagovremenog informisanja stanovništva korišćenjem radarske tehnike i informacionih tehnologija. Posle Drugog svetskog rata nije opalo interesovanje za operaciona istraživanja. Naprotiv, ono je poraslo - naročito kada je riječ o profitnim organizacijama. Ovo stoga što su menadžeri uočili potrebu i korisnost primene kvantitativnih metoda i tehnika u analiziranju i rješavanju ( sve složenijih ) problema efektivnog i efikasnog formiranja i funkcionisanja profitnih organizacionih sistema. Najpoznatije kvantitativne metode i modeli su: eksperimentalni modeli, linearno programiranje, teorije igara, informacija, odlučivanja, kontrola zaliha, verovatnoće, redovne kontrole, zamene, uzoraka, stimulacije, statističkog odlučivanja i simbolička logika. Kvantitativna škola menadzmenta obuhvata tri oblasti:

1. Menadzment nauka 2. Operativni menadzment 3. Menadzment informacionih sistema

Menadžment nauka, poznata kao istraživanje operacija ili kvantitativna analiza, jedan je od menadžment pristupa koji omogućava donosiocu odluke da na kvantitativnim osnovama izvrši izbor najbolje alternative, što je veoma važno za svaki proces planiranja. Ne treba mešati nauku o menadžmentu, koja primenjuje matematičke i statističke modele na menadžment situacije, sa naučnim menadžment pristupima koji imaju fokus na naučnom izučavanju radnih situacija u cilju povećanja efikasnosti. „Teorija reda”, koja se koristi za analizu i rešavanje problema čekanja u redu i simulacioni modeli koji se koriste za predviđanje budućih situacija su primeri menadžerskih naučnih „alata” koji se mogu primeniti u procesu odlučivanja.

Operativni menadžmentje pravac koji koristi kvantitativne metode za poboljšanje produktivnosti i povećanje efikasnosti proizvodnje robe i usluga. Istraživači ovog pravca su verovali da, ako pristupaju problemima sa naučne strane i ako koriste više informacija za analizu i rešavanje, onda će se mnogo uspešnije naći rešenja za probleme. Mnoge organizacije, naročito iz oblasti industrije, koriste operativne menadžment tehnike, kao što su menadžment inventara i modeliranje mreža za poboljšanje odluka o distribuciji i operativnim problemima. U ovu kategoriju se ubrajaju i „alatke” koje pomažu organizacijama da uspostave kvalitetnu kontrolu i tehnike raspoređivanja koje pomažu menadžerima da planiraju i prate proizvodnu. Menadžment informacioni sistemplanira, obrađuje i prenosi informaciju kako bi podržao menadžment funkcije i proces donošenja i inplementacije odluka. Menadžeri koriste menadžment informacioni sistem ne samo kao kvantitativni zadatak, već ga koriste za čuvanje velikog broja informacija o svojoj organizaciji, klijentima i o okolini, koje su lako raspoložive za korišćenje. Zbog velike mogućnosti sakupljanja i sistematičnog analiziranja ogromne količine informacija, menadžment informacioni sistem je postao integralni deo svake menadžment funkcije, na skoro svakom nivou menadžmenta, u skoro svim organizacijama. Obim znanja iz oblasti operacionih istraživanja je u permanentnom porastu - u posljednje vreme naglasak je stavljen na višekriterijalno odlučivanje i izgradnju sistema i metoda za podršku odlučivanju. Na taj način kvantitativna škola menadžmenta doprinosi povećavanju riznice znanja menadžmenta kao nauke i, što je posebno značajno, pruža menadžerima instrumentarijum za uspješno obavljanje njihovih funkcija. To je i razlog da se

12

može tvrditi da će tekovine ( sadašnje i buduće ) ove škole biti aktuelne i u rešavanju budućih, sve kompleksnijih, problema efektivnog i efikasnog funkcionisanja svih profitnih i neprofitnih organizacija.

3.2.4 Sistematska škola menadzmenta

Opšta teorija sistema, kao moderan i univerzalno primenjiv metod istraživanja svih pojava i procesa, uticala je na razvoj svih nauka, pa tako i na razvoj menadžmenta. Ovo stoga što su odrednice opšte teorije sistema takve da su našle ( potpuno opravdano ) svoje mesto i ulogu i u istraživanju i rešavanju problema efektivnog i efikasnog menadžmenta. Na to poseban uticaj su imali sljedeći stavovi opšte teorije sistema: - da su sve pojave i procesi u prirodi i društvu međusobno povezani prema principima sistemnosti, koji imaju univerzalni karakter, - da celine ( sistemi ) nisu samo prost zbir svojih delova već više od toga: „celina je uvek veća od sume svojih dijelova”, - da su svi organizacioni sistemi otvoreni, odnosno da se organizacioni sistemi nalaze u permanentnoj interakciji sa okruženjem u kome se nalaze, - da svi sistemi imaju više nivoa i više ciljeva, - da se svi sistemi nalaze u stalnom kretanju - da svi sistemi teže ekvilibrijumu ( ravnoteži ). Sistematska škola menadzmenta promoviše brojna pravila i principe, a njavažniji su:

1. Analiziranje karakteristika međusobnih veza koje se uspostavljaju na relaciji organizacija - okruženje

2. Vođenje računa o postojanju prioriteta 3. Sve pojave i procesi u organizacijama su međusobno povezane i uslovljene, a stepen

složenosti veza i odnosa koji se uspostavljaju unutar organizacije i na relaciji organizacija – okruženje, je veoma visok i sve složeniji

4. Značaj monitoringa istraživanja svih pojava i procesa u organizacijama u skladu sa njihovim dinamičkom dimenzijom

5. Potreba da su u svim organizacijama odgovarajući informacioni sistemi 6. Dezorganizacija – pojava koja je karakteristična za organizacione sisteme, jer su oni

veštački sistemi kao i da entropija organizacionih sistemateži da stalno raste 7. Sve organizacije svoju strukturu i funkcionisanje regulišu na principima kola povratne

sprege ( samoregulaciona sprega, upravljačka povratna sprega )

Sistemska škola menadzmenta izvršila je snažan uticaj na menadzment kao teoriju i praksu.

3.2.5 Situaciona škola menadzmenata

Situaciona škola menadžmenta predstavlja poslednju u nizu priznatih (od najvećeg broja teoretičara ) škola menadžmenta. Njen nastanak vezuje se za pojavu poznate Fiedlerove teorije slučajnosti ( objavljene 1967. godine ) i radove mnogih savremenih istraživača menadžmenta. Situaciona škola menadžmenta je zasnovana na stavu da „sve zavisi od situacije”, tj. da menadžeri u svom ponašanju, odnosno u vršenju svojih funkcija, moraju respektovati performanse situacije u kojoj se poslovni sistemi nalaze odnosno u kojoj oni obavljaju svoj posao. Drugim rečima, menadžeri u svom ponašanju ne smeju biti puki sledbenici univerzalnih principa i pravila ( jer „nema najboljih rešenja” ) već kreatori rešenja koja u najvećoj mogućoj meri respektuju situacione faktore. Situaciona škola menadžmenta nije nastala samo kao reakcija na slabu praktičnu primenljivost „univerzalnih principa” već i kao posledica potrebe da menadžment preduzeća pronađe adekvatne odgovore na izrazito promenljive uslove okruženja. Zbog toga ova škola

13

uvažava realnost da su organizacioni sistemi deo okruženja kao sistema višeg reda. Isto tako, naglašava se složenost prirode organizacija i daju objašnjenja kako organizacije posluju pod promenjenim uslovima i u specifičnim okolnostima. Konačno, situaciona škola menadžmenta ukazuje na organizacione pretpostavke i upravljačke akcije koje su najprikladnije za specifične situacije. Shodno napred navedenom, autori situacione škole menadžmenta u centar pažnje uzimaju: 1) istraživanje situacije u kojoj funkcionišu organizacije, odnosno situacije u kojoj menadžeri obavljaju svoje funkcije 2) definisanje upravljačkih akcija koje menadžeri treba da preduzmu respektujući performanse situacije. Performanse situacije,koja se definiše kao ukupnost faktora koji se moraju respektovati prilikom određivanja upravljačke akcije, opredeljujuće deluju na izbor upravljačke akcije. To je i razlog da autori situacione škole menadžmenta ukazuju na neophodnost da se u procesu istraživanja situacije sveobuhvatno i precizno valorizuju performanse svih relevantnih internih i eksternih situacionih faktora, njihov međuodnos i, što je posebno značajno, njihov uticaj ( pojedinačni i zbirni ) na performanse situacije. U tu svrhu promoviše se upotreba različitih tehnika, među kojima posebno mesto imaju: empirijska istraživanja, eksperiment i multivarijaciona analiza. Zagovornici situacionog pristupa naglašavaju potrebu da se svaka situacija analizira posebno. To je i razumljivo. Jer, svaka organizacija je specifičan entitet koji pored opštih ima i svoja specifična konstituciona i funkcionalna svojstva ( koja su produkt relevantnih tehničkih, ekonomskih, socioloških i psiholoških varijabli ) ali i zato što su sve situacione varijable dinamičkog karaktera ( neke od njih se menjaju iz dana u dan ). Situaciona škola menadžmenta promoviše tezu da upravljačke akcije zavise od performansi situacije.Jednom rečju, situacija uslovljava rešenje, odnosno situacione varijable uslovljavaju upravljačke varijable. Shodno tome, uspešni menadžeri ne mogu u vršenju svojih funkcija ( planiranje, organizovanje, vođenje i kontrolisanje ) da se opredeljuju za unapred pripremljene ( univerzalne ) recepte već moraju da kreiraju upravljačku akciju koja će u maksimalnoj mjeri respektovati karakteristike konkretne ( specifične ) situacije. Isticanje uloge i značaja situacije u izboru upravljačke akcije ne znači da se menadžeri svode na aktere koji moraju samo da se prilagode situaciji ma kakva ona bila. Jer, situaciona škola menadžmenta ne isključuje aktivnu ulogu menadžera u menjanju situacije kao determinišuće odrednice izbora upravljačke akcije. Naprotiv. Ova škola ukazuje ne samo na potrebe već i na mogućnosti da menadžeri, neposrednim ili posrednim delovanjem na varijable koje se mogu kontrolisati ( potpuno ili delimično ), utiču na povećanje „povoljnosti situacije” što, u konačnom, treba da omogući izbor upravljačke akcije putem koje se obezbjeđuje maksimalno mogući nivo efektivnosti i efikasnosti organizacije. Situaciona škola menadžmenta je, kako je to već istaknuto, nastala kritičkim preispitivanjem realne korisnosti primjene univerzalnih principa i pravila upravljanja u regulisanju procesa funkcionisanja, rasta i razvoja poslovnih sistema ( na čemu su insistirali klasičari ). Međutim, po svojoj suštini, ona ne predstavlja školu koja se u potpunosti distancira od naučnih dostigunuća klasičara u oblasti menadžmenta. Ona predstavlja školu menadžmenta koja uvažava i koristi brojne spoznaje i stavove klasične ali i bihejviorističke, sistemske i kvantitativne škole menadžmenta s tim da njihova dostignuća nastoji implementirati u zavisnosti od situacije u kojoj se rešava određeni problem. Zato se za ovu školu može tvrditi da je integrativna jer, pored nastojanja da kreira određeni originalan doprinos, ona predstavlja pokušaj da se postojeća znanja iz oblasti menadžmenta koriste u rješavanju različitih (specifičnih) situacija.

14

Ova škola je dala značajan doprinos menadžmentu kao nauci. Smatra se da je upućivanje menadžera na razmišljanje i delovanje u kome fleksibilnost ima posebnu ulogu njen najveći doprinos. Međutim, pored toga, evidentno je i sledeće: - da je situaciona škola menadžmenta u velikoj meri uticala na promenu stavova ( i teoretičara i praktičara ) o univerzalnosti principa upravljanja, - da je ova škola podstakla brojne istraživače menadžmenta da svoju pažnju usmere na sveobuhvatno analiziranje odnosa između komponenti okruženja i performansi organizacionih sistema - da je situaciona škola menadžmenta dala i određena rešenja koja se mogu efikasno upotrebiti u rešavanju upravljačkih problema sa kojima se suočavaju menadžeri.

15

4. ZAKLJUČAK

Menadzmet se izučava još od pre nove ere, bez obzira kako se tada zvalo. Iako postoje razne teorije, škole i pravci izučavanja menadzmenta, menadžment ne predstavlja sistem znanja koji je u potpunosti zaokružen, jer u sebi ne sadrži sve naučno utvrđene i prihvaćene odgovore koji su potrebni za efikasno rešavanje brojnih upravljačkih problema. Razlog tome je izrazita dinamika postojećih i permenentna pojava novih problema upravljanja, za koje je potrebno naći adekvatna rešenja. Zato se može potvrditi da je menadžment nauka u razvoju4.

16

4 Ranko Lončarević,Menadzment, fakultet za finansijski menadzment i osiguranje, Univerzitet Singidunum, Beograd 2007

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 16 pages

preuzmi dokument