Seminarski rad swot analiza, Završni rad' predlog Strategisjki menadžment. European University
Jovana.Petrovic
Jovana.Petrovic26 August 2016

Seminarski rad swot analiza, Završni rad' predlog Strategisjki menadžment. European University

DOCX (81 KB)
14 strane
27broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%on 5 votesbroj ocena
3broj komentara
Opis
SWOT analiza, pojam i definicija, sa studijom slucaja
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 14

ovo je samo pregled

3 shown on 14 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 14 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 14 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 14 pages

preuzmi dokument

UNIVERZITET U BEOGRADU SAOBRAĆAJNI FAKULTET

Predmet: STRATEŠKI MENADŽMENT U TRANSPORTU I KOMUNIKACIJAMA

SEMINASKI RAD Tema: SWOT ANALIZA

Profesor: Student: Doc. Dr Nikola Knežević, dis Marko Savić

MT14M015

Beograd, oktobar 2015. god.

SADRŽAJ

1. UVOD................................................................................................................................................3

1

2. KAKO KORISTITI SWOT ANALIZU............................................................................................ 4

3. SVRHA SWOT ANALIZE................................................................................................................5

3.1. Jake strane biznisa......................................................................................................................... 6

3.2. Slabe strane biznisa....................................................................................................................... 7

3.3. Šanse okruženja.............................................................................................................................7

3.4. Opasnosti okruženja za biznis....................................................................................................... 8

4. SWOT MATRICA I VRIO OKVIR...................................................................................................9

5. PRIMENA SWOT ANALIZE NA LIČNOST.................................................................................10

6. VOĐA U UPRAVLJANJU PROJEKTIMA................................................................................. 12

7. PRIMER - SWOT ANALIZE KOMPANIJE “SWISSLION”............................................................15

8. ZAKLJUČAK..................................................................................................................................... 16

9. LITERATURA.................................................................................................................................... 17

1. UVOD

SWOT analiza (engl. SWOT analysis, nem. SWOT-Analyse) je kvalitativna analitička metoda kojom se stupanjem elemenata u okviru 4. polja analize (mogućnosti, ograničenja, prednosti, nedostaci) procenjuju jake i slabe strane, prednosti i problemi razmatranog predmeta ili pojave. Može se koristiti u proceni prednosti prostornih i tržišnih preduslova za turistički razvoj nekog prostora ili prednosti i stanja postojeće ponude u odnosu na tržište potražnje, kao i za određena marketinška istraživanja i sl. Kod toga treba respektovati činjenicu da se radi o subjektivnoj proceni elemenata analize, bez korištenja potrebnog analitičkog i metodološkog instrumenta. SWOT analiza predstavlja metodu pomoću koje se ocenjuje strategija preduzeća i uključuje četiri ključna faktora: snage (strengths), slabosti (weakness), šanse (opportunities) i pretnje (threaths). Snage i slabosti predstavljaju unutrašnje karakteristike preduzeća (biznisa), dok šanse i pretnje dolaze iz okruženja. Ona se temelji na prikupljenim i analiziranim podacima za vreme istraživanja tržišta. Pomoću SWOT analize se identifikuju i uzimaju u obzir ključni faktori u trenutku

2

plasiranja novog proizvoda/usluge na tržište. Namenjena je vrednovanju usklađenosti sposobnosti preduzeća sa uslovima u okolini poduzeća. 1. Strength – snage, prednosti, 2. Weaknesses – slabosti, nedostaci, 3. Opportunities – prilike, mogućnosti, 4. Threats – pretnje

Struktura SWOT analize je sledeća: SNAGE (STRENGTHS) SLABOSTI (WEAKNESSES)

Koje su jake strane proizvoda / usluge?

Po čemu se razlikuje od drugih proizvoda/ usluga?

Jesu li ove prednosti dovoljno iskorišćene?

Koje su slabosti proizvoda/usluga? U čemu je proizvod slabiji od ostalih proizvoda/usluga na tržištu?

PRILIKE (OPPORTUNITIES) PRETNJE (THREATS)

Koji spoljašni faktori mogu biti iskorišćeni ako se ukaže prilika i nađu resursi?

Koji spoljašni faktori mogu biti pretnja u smanjivanju udela na tržištu?

SWOT analizom se nastoji identifikovati poslovna strategija kojom će se na najbolji način iskoristiti snage i minimizirati slabosti, kapitalizirati prilike i minimizirati pretnje. Drugim rečima možemo reći da je cilj swot analize da se minimiziraju slabosti uz istovremeno povećanje snaga preduzeća, kako što bolje iskoristiti šanse uz istovremeno smanjenje pretnji iz okruženja. Ona može biti od velike pomoći prilikom planiranja i ocene određenog posla.

2. KAKO KORISTITI SWOT ANALIZU

SWOT (ili TOWS) analiza je moćna tehnika za identifikovanje prednosti i slabosti, kao i ispitivanje prilika i pretnji koje se susreću. SWOT analiza je osnovni alat koji se koristi u strateškom planiranju organizacija. Ukoliko se koristi u ličnom kontekstu, pomaže osobi da razvije svoju karijeru na način da iskoristi svoje talente, sposobnosti i mogućnosti koje mu se pružaju. Ono što SWOT analizu čini izrazito efikasnom jeste što, uz malo razmišljanja, pomaže da se otkriju šanse koje se mogu iskoristiti. A razumjevanjem slabosti, upravljaju se i eliminišu izazovi. Sprovođenjem SWOT analize, usavršavaju se i razvijaju posebni talenti i sposobnosti koje mogu pomoći da se ubrza vlastita karijera. Za sprovođenje analize, najbolje je podieliti jedan kvadrat na četiri manja.

3

Svaki kvadrat predstavlja jednu od kategorija koja se ispituje. U svaki od njih se upisuju pitanja:

S 1) Koje se prednosti (npr sposobnosti, znanja, poznanstva) poseduju u odnosu na druge? 2) Šta drugi vide kao prednost (posebno poslodavac)?

Odgovore na ova pitanja treba sagledati iz svoje, ali i perspektive ljudi. Potrebno je uporediti svoje osobine sa osobinama ljudi iz okruženja. Treba što objektivnije oceniti sebe. Kao pomoć pri odgovoru na ova pitanja može se poslužiti lista nekih vlastitih pozitivnih osobina.

W 1) Šta se može poboljšati kod sebe? 2) U čemu je osoba slabija od drugih (šta treba da izbegava)? 3) Šta drugi, verovatno, kod osobe vide kao slabosti?

Kao i kod S osobine, potrebno je gledati to i kroz oči saradnika. Oni možda primećuju osobine koje sami ne vidimo ili nesvesno zanemarujemo. Ovo su teška pitanja za odgovoriti, ali je potrebno biti iskren prema sebi. U čemu se konstantno kaska za ostalima? Treba navesti što više svojih slabosti, da bi se te slabosti u budućnosti ispravile.

O 1) Koje su šanse otvorene? 2) Koji trendovi se mogu iskoristiti?

Ovde se govori o svim trendovima okruženja kojih je osoba svesna. Sve prednosti mogu da izrode neku šansu. Promene u tehnologijama, tržištu, zakoni koji regulišu područje profesije i sl., sve su to šanse da se bude bolji od drugih.

T 1) Na koje se sve prepreke nailazi? 2) Šta čini konkurencija (saradnici)? 3) Da li se menjaju zahtevi pozicije posla koji se obavlja? 4) Koje slabosti mogu da ugroze položaj?

Ovaj deo analize ističe šta treba raditi direktno postavljajući probleme ispred sebe.

Cilj SWOT analize jeste da identifikuje kritične tačke kod pojedinca. Jednostavna 4

je, efikasna i brzo i lako se sprovodi. Ona ne pruža konkretne odgovore, ali upućuje na lične karakteristike i mogućnosti na koje treba paziti u razvoju karijere.

3. SVRHA SWOT ANALIZE

SWOT analiza je jedna od instrumenata kojima se manadžer može poslužiti u kreiranju strategije. Ovo je kvalitativna analitička metoda koja kroz 4. faktora nastoji prikazati snage, slabosti, prilike i pretnje određene pojave ili situacije. Međutim, treba uzeti u obzir da se radi o subjektivnoj metodi. Svako poduzeće mora voditi računa o unutrašnjem i spoljašnjem okruženju. U tom se kontekstu ova analiza može razumeti kao prikaz unutrašnjih snaga i slabosti organizacije i spoljašnih prilika i pretnji sa kojima se ta ista organizacija suočava. Trenutna situacija se brzo menja i prilike na tržištu se mogu u sekundi promeniti. U kontekstu vremena, snage i slabosti predstavljaju sadašnjost temeljenu na prošlosti, dok prilike i pretnje predstavljaju budućnost temeljenu na prošlosti i sadašnjosti. SWOT analiza predstavlja metod koji omogućava da se biznis u potpunosti definiše u okviru faktora koji imaju najviše uticaja na poslovanje. Ovo predstavlja veoma jednostavan i poznat način identifikacije ključnih osobina i komunikacije sa različitim karakteristikama. Prvo je potrebno da se pronađu jake i slabe strane preduzeća (unutrašnje osobine i sposobnosti biznisa), a zatim identifikuju šanse i opasnosti okruženja (faktori nezavisni od organizacije). Tipična SWOT analiza izrađuje se kao kvadrat od četiri polja u kojima se definiše svaki od ova četiri faktora. SWOT analiza je analitički okvir manadžementa za dobijanje relevantnih informacija organizacije o samoj sebi i okolini u kojoj deluje sada i u budućnosti sa svrhom utvrđivanja strategijskih prilika i pretnji u okolini i vlastitih strategijskih snaga i slabosti. Ona omogućava manadžementu da razvije strategiju na temelju relevantnih informacija o organizaciji i okolini. Temelji se na pretpostavci da će organizacija postići najveći strategijski uspeh maksimiziranjem vlastitih snaga i prilika u okolini uz istovremeno minimiziranje pretnji i slabosti, odnosno najboljom upotrebom unutarnjih snaga u korištenju prilika u okolini. Bitna je pretpostavka analiza opšte saglasnosti unutarnjih i spoljašnih faktora, te utvrđivanje njihovih implikacija za strategiju. Zapravo, unutrašnje snage i slabosti treba posmatrati u kontekstu spoljašnih prilika i pretnji i obrnuto.

3.1. Jake strane biznisa

Prednosti (engl. Strenghts) su neke pozitivne unutrašnje okolnosti i karakteristična svojstva organizacije koja joj osiguravaju ili mogu osigurati konkurentsku prednost. To je sve ono što organizacija radi posebno dobro i u čemu je bolja ili može postati bolja od konkurenta. To može biti jako kvalitetan manadžement, motivisano i sposobno osoblje, specifičan proizvodni ili tehnološki know-how, ekskluzivno vlasništvo patenata, jak imidž i reputacija, dobri distributivni kanali, poseban marketing i jake marketinške sposobnosti, posebna organizacijska kultura i odnos prema promenama, kvalitetni materijali i proizvodi, posebni, partnerski odnosi s dobavljačima ili kupcima,

5

optimalna upotreba resursa, niski troškovi itd. Sve to uz mnoštvo drugih činitelja može voditi i držati organizaciju ispred konkurenata, odnosno osiguravati joj konkurentsku prednost. U okviru prvog polja u SWOT analizi se daju odgovori na sledeća pitanja: 1. Zašto ste uspešni? 2. Šta je to što radite dobro? 3. Zašto kupci kažu da su prezadovoljni saradnjom? 4. Koje prednosti kompanija ima u odnosu na druge? Osnovna premisa u ovom delu – ne preteruj, budi realan. U nekim slučajevima pokušajte da sebe stavite u poziciju kupca ili trećeg lica i odgovorite na pitanje: Koje jače strane preduzeća vide korisnici? Jake strane firme mogu biti dugogodišnje proizvodno iskustvo, širok asortiman proizvoda, visok stepen iskorištenja kapaciteta, visok kvalitet proizvoda, razvijena saradnja sa distributivnom mrežom, kvalitetan servis, stabilna poslovna aktivnost, pozicija na tržištu, kvalifikovan menadžment tim itd.

3.2. Slabe strane biznisa

Nedostaci, slabosti (engl. Weaknesses) su unutrašnja svojstva organizacije koja smanjuju njenu uspešnost i šanse u konkurentskoj utakmici. To mogu biti loši manadžeri, nedostatak vizije i okrenutost prema unutra, te bavljenje aktuelnim problemima, negativan odnos prema promenama, birokratska kultura, nedostatak potrebnih znanja, kvalitetnih ljudi ili drugih resursa, zastarela tehnologija, slab imidž i čitav niz drugih faktora. Ukratko, nepostojanje svega onoga navedenog kao potencijalna prednost. Slabe strane nekad mogu mnogo da utiču na produktivnost i performanse biznisa, utiču na proizvodnost ili nedostatak resursa, sposobnosti i mogućnosti.

• Šta je potrebno poboljšati u vezi biznisa? • Izlazak na tržište, resursi, upravljanje, kontrola? • Šta je potrebno promieniti? • Gde postoje ''rupe'' u poslovanju? • Šta treba uraditi da se poboljšaju performanse? • Šta konkurenti rade bolje?

Savet je da se definiše što više slabosti, da se ne prelazi preko njih, već da se napravi lista grešaka, propusta i nedostataka kako bi delovali u cilju otklanjanja ovih nedostataka za uspešno poslovanje. Slabe strane biznisa mogu biti zastarela tehnologija, mali proizvodni kapaciteti, visoki troškovi energije, visoki troškovi radne snage, nekonkurentan proizvod, neprilagođenost tržištu, loš dizajn i pakovanje proizvoda, loš sistem kvaliteta itd.

3.3. Šanse okruženja

Mogućnosti (engl. Opportunities) su svi oni sadašnji ili budući uslovi i promene u organizacijskoj okolini koje ona može iskoristiti za poboljšanje svoje uspešnosti i konkurentske prednosti sada ili/i u budućnosti. Uspešne i neuspešne organizacije ili preduzetnici razlikuju se upravo po svojoj sposobnosti uočavanja prilika u promenama, po onom u čemu drugi vide pretnju i opasnost. Svaka promena nudi neke nove šanse, ali ih treba uočiti. Strah od promena, kao uostalom svaki strah, blokira i sužava pogled. Prilike se mogu nalaziti u promeni zakonskih uslova

6

(primer: prema povećanju sigurnosnih, ekoloških ili standarda kvaliteta), u novim tehnologijama, porastu broja potrošača specifičnih potreba, samozadovoljstvu konkurenta itd.

Najlakše će se uspeti ako se odgovori na pitanja: 1. Koje su šanse za razvoj biznisa? 2. Šta kupci žele, a ne dobijaju od konkurenata? 3. Otvoreno tržište za posebne proizvode?

Potrebno je da se u smislu iskorišćenja šanse na tržištu poznaju trendovi u sektoru biznisa – u pogledu tržišta, tehnologija, konkurencije itd. Šanse biznisa se mogu ogledati u procesu oživljavanja privredne aktivnosti, oživljavanja aktivnosti u grani, promenama propisa, tendenciji porasta konzumiranja proizvoda, jačanja poslovne snage privrednih subjekata, jačanje kupovne snage stanovništva itd.

3.4. Opasnosti okruženja za biznis

Opasnosti (engl. Threats) su ona sadašnja ili buduća svojstva i uslovi okoline koji imaju ili će u budućnosti imati negativan uticaj na organizacijsku uspešnost i konkurentski položaj. To može biti jačanje sadašnjih ili ulazak novih domaćih i inostranih konkurenata na tržište, pojava supstituta za proizvode, nepovoljna vladina politika i zakonske mere, promena ukusa i potreba potrošača, pojava nove tehnologije i drugo. Ove opasnosti predstavljaju ključ protiv koga treba da se usmere sav napor održanja biznisa i napredovanja na tržištu. Postavljaju se pitanja: 1. Šta konkurencija čini da bi zamenila konkurenta sa tržišta ili da bi onemogućila

rast i razvoj? 2. Kako konkurenti reaguju na svaki potez koji se napravi? 3. Koji su trendovi i strategije na tržištu koji štete poslovanju? 4. Da li će promena tehnologije ugroziti proizvode/servise ili posao?

Opasnosti okruženja mogu se ogledati u nepovljnim trendovima aktivnosti grane kojoj pripada preduzeće, nelikvidnost kupaca, jačanje domaće strane konkurencije, postojanje sivog tržišta, odliv kvalitetnog kadra, nepostojanje strategije razvoja – nacionalne i regionalne, zakonska regulativa, inflacija, nedostatak ili visoka cena finansijskih sredstava, nelojalna konkurencija itd.

4. SWOT MATRICA I VRIO OKVIR

Pored top menadžerskog znanja, iskustva i mogućnosti zapažanja, za izgradnju poslovne strategije potrebno je i korištenje određenih strateških alata, kao što su SWOT matrica i VRIO okvir. SWOT (TOWS) matrica predstavlja konceptualni okvir za sistemsku analizu. Ova matrica olakšava poređenje između spoljašnih prilika i pretnji sa unutrašnjim snagama i slabostima. Naziv ovog strateškog alata potiče od početnih slova engleskih reči: strengths (snage); weaknesses (slabosti);

7

opportunities (prilike); threats (opasnosti-pretnje). Ovaj oblik strateške analize je veoma rasprostranjen jer predstavlja dobar pokazatelj da li je u osnovi biznis organizacije zdrav ili ne. U praksi se, zavisno od organizacije, javljaju različiti pojavni oblici svake od ovih komponenti. U gornji levi ugao matrice stavljaju se snage, a u desni slabosti, dok u donji desni ugao stavljaju pretnje, a u levi prilike. Na osnovu SWOT matrice mogu se odrediti četiri alternativne strategije: 1) WT strategija koja je usmerena ka reduciranju internih slabosti i izbegavanju pretnji iz okruženja. Organizacija koja je suočena sa brojnim spoljašnim pretnjama i unutrašnjim slabostima mora se boriti za preživljavanje, spajanje, sužavanje poslovanja ili likvidaciju. 2) WO strategija akcenat stavlja na prevazilaženje sopstvenih slabosti u cilju iskorištenja spoljašnih šansi, odnosno pretvaranje slabosti u snage koje će odgovoriti na prepoznate šanse. 3) ST strategija koristi snage unutar organizacije da bi se reducirao ili izbegao uticaj eksternih pretnji. 4) SO strategija je najpoželjnija strategija koja koristi snage organizacije da ostvari šanse iz okruženja. Ovoj strategiji teže sve organizacije i osnovni cilj je preći iz ostalih (WT, ST i WO) u ovaj položaj na matrici. Ako postoje pretnje borit će se sa njima da bi se usmerili na prilike, a postojeće slabosti će nastojati pretvoriti u snagu. Vrlo bitna dimenzija SWOT matrice je vrednovanje snage, slabosti, prilika i pretnji što rezultira zaključcima o optimalnom zapošljavanju resursa organizacije u svetlu interne i eksterne situacije kao i mogućnostima izgradnje buduće baze resursa organizacije. SWOT matrica, u odnosu na BCG matricu, ima širi opseg i drugačije naglaske. Međutim, prva ne zamenjuje drugu. SWOT matrica je konceptualni okvir za sistemsku analizu koja olakšava uspoređivanje spoljašnih pretnji i prilika sa unutrašnjim slabostima i snagama organizacije. VRIO okvir je strateški alat na osnovu kojeg se stvaraju preduslovi za održivu konkurentsku prednost i omogućava top menadžerima da se opredele koji od identifikovanih resursa (sposobnosti) će predstavljati organizacijske konkurentske prednosti. Naziv predstavlja početna slova reči: value (vrednost), rareness (retkost), imitability (imitiranje), organization (organizacija). Svaki od ovih pojmova se odnosi na pitanja koja top menadžeri koriste u oceni organizaciskih sposobnosti.

1) Pitanje vrednosti: Da li odgovarajuća organizacijska sposobnost ili resurs omogućava organizaciji da odgovara na spoljašne opasnosti i šanse? 2) Pitanje retkosti: Da li neko od konkurenata već poseduje određenu sposobnost ili resurs, tj. da li je ta sposobnost retka? 3) Pitanje mogućnosti imitiranja: Da li konkurenti koji ne poseduju datu sposobnost (resurs) mogu bez većih troškova i ulaganja dostići te sposobnosti? 4) Pitanje organizacije: Da li je sama organizacija organizovana tako da može iskoristiti date resurse na optimalan način?

Za svaki organizacijski resurs i sposobnost se postavljaju ova pitanja i oni resursi kod kojih su svi odgovori na postavljena pitanja pozitivni mogu predstavljati izvor konkurentske prednosti. U žiži interesovanja top menadžera su ključne sposobnosti iz razloga što svaka ključna sposobnost ima relativno ograničeno vreme trajanja. Nakon identifikacije ključnih sposobnosti top menadžment sprovodi sledeće korake:

8

1) osnivanje plana za razvoj ključnih sposobnosti 2) izgradnja novih ključnih sposobnosti 3) raspoređivanje ključnih sposobnosti 4) zadržavanje vodstva u održavanju ključnih sposobnosti.

Neophodno je održati balans između postojećih ključnih nadležnosti i razvijanja novih. U procesu izgaradnje poslovne strategije uporedno se koriste SWOT matrica i VRIO okvir, jer se SWOT matricom određuju budući strateški fokusi, a uz VRIO okvir temelji za organizovanje poslovnih procesa koji su u službi ostvarenja odabrane strategije.

5. PRIMENA SWOT ANALIZE NA LIČNOST

Primena SWOT analize na ličnosti preduzetnika ili lica je vrlo jednostavno izvodljiva. Po mišljenju svih preduzetnika osoba mora znati koje su njene vrline, a koje su joj mane. Tek kada smo u potpunosti upoznati sami sa sobom, možemo za sebe reći da smo kompletna ličnost. Planiranje poslovanja u današnjem dinamičnom poslovnom okruženju gotovo je uzaludno bez ’’pogleda u sebe’’ i ’’pogleda oko sebe’’. SWOT analiza jedno je od marketinških pomagala koja privredni subjekti imaju na raspolaganju, a omogućuje im da izbegnu kratkovidnost i da budu spremni na buduće izazove. Da bi to ostvarili trebaju biti svesni svojih mogućnosti, a SWOT analiza omogućava privrednim subjektima da identifikuju svoje snage (S-strenghts) i slabosti (W - weaknesses), kao unutrašnje faktore, mogućnosti (0 - opportunities) i pretnje (T - threats) kao spoljašne faktore poslovanja. Koristeći SWOT analizu, preduzetnici se vrlo lako mogu usmeriti na područja u kojima su jaka, kao i na ona u kojima leže njihove najveće mogućnosti. Uobičajen postupak koji privredni subjekti koriste jeste izrada jednostavne tabele s relevantnim područjima, koja se potom pokušavaju objektivno proceniti. U okviru navodimo kako bi mogla izgledati SWOT analiza jednog privrednog subjekta. Pri proceni snaga ne treba biti skroman, nego realan. Uvek treba procenjivati preduzeće u poređenju s konkurencijom kako se ne bi stekao pogrešan utisak. Ako, npr. svi konkurenti lansiraju na tržište proizvode visokog kvaliteta, onda visok kvalitet proizvoda privrednog subjekta nije prednost nego očigledna potreba poslovanja na samom tržištu. Snage se ne bi smele procenjivati samo s individualnog gledišta nego i sa gledišta ljudi sa kojima se sarađuje. Isto se odnosi i na slabosti, pri čijoj proceni treba biti hrabar i što pre suočiti se s neugodnom istinom. U proceni ovoga područja obavezno se treba upitati šta se radi loše, šta se može poboljšati i šta ubuduće treba izbegavati. Identifikacijom i eliminisanjem slabosti automatski se pružaju nove mogućnosti poslovanju, koje, takođe, treba prepoznati. One mogu ležati u promeni tehnologije, državne politike, promeni u socijalnim uzorcima ili u promenama životnog stila neke grupe potrošača. Mogućnosti se mogu vrlo lako pronaći i u identifikovanim snagama privrednih subjekata. Pri analizi pretnji treba biti posebno dalekovidan. Neke od standardnih pretnji privrednim subjektima jesu aktivnosti konkurenata, rat cena, loši kanali distribucije, novi porezi, itd. SWOT analiza može biti prilično subjektivna i retko dvoje ljudi analizira preduzeće na isti način. Zato je treba koristiti kao svojevrstan vodič u poslovanju. Treba biti kratka, jednostavna i uvek napravljena u poređenju sa konkurencijom. Poslovati

9

mudro znači znati gde se stoji danas i gde biste se može naći u budućnosti, u čemu je SWOT analiza od velike pomoći. Potpuno zanemareno praćenje cash-flowa (tok gotovine, svi novčani prilivi i odlivi, pregled kretanja stanja na računu) - nema pravog uvida u sve finansijske poslove preduzeća. Posledica je nelikvidnost. Nepoznavanje strukture troškova - neiskorišteni kapaciteti, višak nekretnina, nepotrebne službe, nema strategije nego se proizvode proizvodi koji su se tradicionalno proizvodili - umesto orentacije na iskorištavanje postojećeg kapitala i pronalaženje tržišne šanse. Nema prakse izrade poslovnog plana - plana razvoja privrednog subjekta, nego životarenje iz meseca u mesec, nema dugoročnije vizije. Nema marketinga ili promocije vlastitih proizvoda, nego se najčešće čeka kupac. Nema tradicije, znanja i spremnosti za brzo donošenje važnih odluka, prevladava mentalitet neodlučnosti i oklevanja. Nepoverenje prema svim oblicima saradnje ili kooperacije. Niski etički standardi i osobno poštenje - nema duge tradicije uspešnih privatnih preduzetnika - neizmirene obaveze prema dobavljačima, neisplaćivanje plata, neplaćanje doprinosa . Nepovoljna starosna struktura - još uvek nedovoljno mladih preduzetnika. Mentalna inertnost i odbojnost prema daljem obrazovanju. Uporno čekanje nekakve strane pomoći umesto hvatanja u koštac sa vlastitim problemima.

6. VOĐA U UPRAVLJANJU PROJEKTIMA

Upravljanje projektom je izazovan posao i potrebno je da osoba ima širok raspon veština i znanja da bi bila uspešan preduzetnik ili manadžer. Pozicija manadžera zahteva, takođe, visok nivo energije, kako bi se održao traženi nivo efektivnosti tokom upravljanja i vođenja projektnog tima. Većina manadžera bi se složila da je manadžer, zapravo, dvojna uloga – vođe i menadžera. Kako to Vijay Verma objašnjava u svojoj knjizi „Human Resources Skills for Project Managers“, - PMI ®, projekt manadžer ima nekoliko uloga:

1. Kao Vođa:

1. Određuje pravac rada i definiše viziju 2. Inspiriše timski rad 3. Usklađuje zaposlene 4. Motiviše i pruža podršku

2. Kao Manadžer: 1. Planira i određuje sredstva 2. Organizuje radne grupe 3. Određuje članove projektnog tima 4. Kontroliše projekat

Da bi manadžeri ostvarili veći nivo efektivnosti i napredovali u svojoj kompaniji, moraju konstanto unapređivati svoje sposobnosti za prednjačenje. Na ovaj način, oni će, takođe, posredno unapređivati i sposobnosti i veštine svojih projektnih

10

timova. Prednjačenje definisano kao razvijanje jasnog i celovitog sistema očekivanja sa ciljem da se identifikuje, aktivira i iskoristi snaga svih resursa u organizaciji od kojih su ljudi najvažniji resurs. U projektnom okruženju, manadžer se oslanja na svoj tim da obavi posao, izveštava o statusu projekta i problemima i ostvari postavljene ciljeve. Ako identifikujemo ljude kao najznačajniji resurs, onda ima smisla fokusirati se na zadovoljavanje njihovih potreba ukoliko želimo da osiguramo uspeh projekta. Prednost na projektu se može definisati kao sposobnost da se stvari urade kako treba, da se ispune očekivanja i da se ostvari traženi proizvod i sve to zahvaljujući radu projektnog tima. Evo jednog lako razumljivog načina na koji se može posmatrati fenomen vođstva. Ovaj koncept je preuzet iz knjige „Human Resources Skills for Project Managers“, od Vijay Verma. L - Treba slušati šta govori projektni tim i stejkeholderi E - Treba ohrabriti srca članova tima (motivisati ih kroz akciju i davanje ovlaštenja) A - Treba delovati (Demonstrati svoje sposobnosti, inspirisati tim, raditi onako kako se priča) D - Treba proizvoditi (isporučiti ono što je rečeno da se treba isporučiti i treba ispunjavati data obećanja) Vođe projekata bi trebalo kontinuirano da traže načine za unapređenje svojih liderskih sposobnosti. Profesionalizam i socijalna odgovornost su domeni upravljanja projektima koji, ako prihvatimo definiciju koju daje Project Management Institute, stavljaju naglasak na učenje i podelu znanja sa drugima. Ovo se, takođe, može primeniti na vodstvo. Vođe bi trebalo da se osvrnu unazad, na odluke koje su donosili, analiziraju šta je to ostvareno, identifikuju mesta za poboljšanja i deluju u skladu sa stečenim saznanjima. Nakon donošenja neke odluke se treba zapitati:

1. Da li je zaista ostvareno ono što je nemeravano?“ Ako je odgovor Da, onda se treba odvojiti još neki trenutak da se razmisli šta je to što tu odluku čini ispravnom. Treba razmisliti na koji način saopštiti.

2. Da li se ta odluka jasno prezentovala? Ako odluka ima za rezultat negativnu reakciju, uzbunu, konflikt i nizak moral možda bi se trebalo zapitati „Kako to bolje uraditi?“

Unapređenje efektivnosti i stručnosti projektnog tima počinje sa menadžerom projekta. Svaki projekt manadžer bi trebao da ima lični plan razvoja. Samoprocena uz pomoć SWOT analize može da pruži dobru polaznu osnovu za razvoj programa unapređenja. Procenjujući svoje snage, slabosti, šanse i pretnje, može pomoći da se uspostave prioriteti, posebno ako projekt manadžer teži da ostvari veći stepen odgovornosti unutar svoje organizacije. SWOT analiza liderskih sposobnosti: SNAGE - Koje su to veštine koje se poseduju i koje pomažu da se ostvare ciljevi? Primeri: • Komunikativnost • Prezentacija • Planiranje • Organizacija • Slušanje • Sposobnost pomaganja • Rešavanje problema • Inovativnost i preduzimljivost

ŠANSE - Koje su to šanse koje postoje na nivou projekta i na ličnom nivou? 11

Primeri: • Dodatni prihod i prodaja nakon okončanja projekta • Novo i izazovnije zaduženje na projektu • Deliti znanje sa drugima u organizaciji • Unapređenje članova tima • Unapređenje na višu poziciju • Povećanje zadovoljstva klijenata

SLABOSTI - Koje su primećene slabosti ili na koje slabosti su drugi ukazali? Primeri: • Ne poštovanje zadanih obećanja • Ograničeno tehničko znanje • Sporo odgovaranje na zahteve članova tima • Mala transparentost • Neuspeh da se redovno daje povratna inforamcija • Slaba dostupnost članovima tima • Mikro-upravljanje timom • Neuspeh da se jasno definišu očekivanja

PRETNJE - Koje su to pretnje koje postoje i koje treba otkloniti? Primeri: • Neuspeh projekta usled lošeg vodstva • Gubitak radnih zaduženja • Gubitak ključnih članova projektnog tima • Odlaganje projekta • Gubitak ličnog kredibiliteta i integriteta

SWOT analiza liderskih sposobnosti će pomoći projekt manadžeru da identifikuje koji su mu to dodatni treninzi. Sličan pristup se može primeniti i na projektni tim. Ključ je da se iskoriste snage, otklone slabosti, iskoriste šanse i otklone ili minimizuju pretnje. Aktivnosti kojima se planira ovo ostvariti, kada su dosledno realizovane rezultovati će u većem stepenu efikasnosti i generalno boljim rezultatima kako na nivou tima tako i za samog projekt manadžera.

7. PRIMER - SWOT ANALIZE KOMPANIJE “SWISSLION”

Snage: • Visoko učešće u zadovoljenju tražnje

na tržištu konditorske industrije SCG

• Primena standarda i SL tehnologija • Stabilna materijalna osnova • Lanac od 20 vlastitih prodavnica pod

Slabosti: • Široka paleta proizvoda u ponudi i sličnost sa

dosta konkurentskih proizvoda • Nedovoljno izgrađena sopstvena robna

marka • Slabija informisanost potrošača o

kompaniji i njenom proizvodnom

12

zajedničkim imenom ‘‘Slatka kuća’’ • Politika prihvatljivih cena za kvalitetan

proizvod • Bogat asortiman • Sopstveni vozni park

programu • Česta promena ambalaže • Nedostatak stalnih promotivnih

aktivnosti • Nerazvijeni odnosi sa javnošću • Nepostojanje tržišne tradicije

Šanse: • Neaktivnost glavnih konkurenata u

projektovanju, programiranju i realizacija osmišljenih i celovitih promotivnih

aktivnosti • Dobra saradnja sa maloprodajnim

objektima

• Nerešeni vlasnički odnosi konkurenata • Razvoj svesti potrošača o proizvodima i

njihovom kvalitetu • Povratak tradiciji i poštovanje verskih

običaja

• Brzi život

Pretnje: • Prisustvo konkurentskih proizvoda iz

bivših yu republika, koji su još uvek dobro pozicionirani natržištu Srbije i Crne Gore

• Postojanja nelojalnog ponašanja konkurenata

• Teška i neizvesna konkurentska utakmica sa već afirmisanim brendovima

• Sve veći uvoz • Domaći potrošači preferiraju ino

pakovanje bez obzira na kvalitet proizvoda

• Reakcija konkurenata na promotivne napore

8. ZAKLJUČAK

U cilju određivanja potrebne strategije planeri organizacije moraju razmatrati dva ključna pitanja: 1. Koji je trenutni učinak kompanije na tržištu. 2. Koji faktori okruženja kompanije mogu bitno uticati na njenu budućnost. Odgovori na pitanja dobijaju se analizom četiri ključna faktora: snage (Strenghts), slabosti (Weaknesses), mogućnosti (Opportunities) kompanije i opasnosti (Tretas) koje joj prete. Prva slova naziva ovih faktora čine i naziv ove analize SWOT. SWOT analiza je analitički okvir managementa za dobijanje relevantnih informacija organizacije o samoj sebi i okolini u kojoj djeluje sada i u budućnosti sa svrhom utvrđivanja strategijskih prilika i pretnji u okolini i vlastitih strategijskih snaga i slabosti. Ona omogućava manadžementu da razvije strategiju na temelju relevantnih informacija o organizaciji i okolini.

13

9. LITERATURA [1] STRATEGIJSKI MENADŽMENT (pojam strategijskog menadžmenta, konkurentska prednost, swot analiza), Zagreb 1999 god. [2] www.ekapija.com [3] hr.wikipedia.org [4] http://seminarskirad.com/radovi/50.pdf

14

komentari (3)
Dobar i koncizan rad.

ovo je samo pregled

3 shown on 14 pages

preuzmi dokument