Seminarski rad Transport opasnih materija, Završni rad' predlog Marketing u poslovno upravljanje PiT prometu
mrzitedakucassam
mrzitedakucassam

Seminarski rad Transport opasnih materija, Završni rad' predlog Marketing u poslovno upravljanje PiT prometu

19 str.
50broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%od17broj ocena
6broj komentara
Opis
Transport opasnih materija ADR
70 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 19
ovo je samo pregled
3 prikazano na 19 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 19 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 19 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 19 str.

Univerzitet u Kragujevcu Mašinski fakultet

Smer Drumski saobraćaj

Seminarski rad Predmet:

Zakonska regulativa u drumskom saobraćaju

Tema: Prevoz opasnih materija

Predmetni nastavnik: Student: Prof. Dr Dragoljub Radonjić Malešević Nikola 305/2010

Kragujevac Jun 2011.

Sadržaj 1. Uvodna razmatranja................................................................................................................................ 3

2. Vrste i podela opasnih materija................................................................................................................4

2.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama............................................................ 5

2.1.1 Definicije razreda........................................................................................................................ 6

2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti...................................................................................................7

2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema načinu dejstva............................................................ 9

2.2 Gasovi............................................................................................................................................... 9

2.3 Zapaljive tečne materije...................................................................................................................11

2.4 Zapaljive čvrste materije.................................................................................................................. 12

2.5 Materije sklone samoupaljenju.........................................................................................................12

2.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove.............................................................13

Prevoz opasnih materija 2011

1

2.7 Oksidirajuće materije....................................................................................................................... 14

2.8 Organski peroksidi........................................................................................................................... 15

2.9 Otrovne materije.............................................................................................................................. 16

2.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije............................................................................................ 17

2.11 Radioaktivni materijali....................................................................................................................17

2.12 Korozivne (nagrizajuće) materije................................................................................................... 18

2.13 Ostale opasne materije i predmeti................................................................................................. 19

3. Vozila za prevoz opasnih materija......................................................................................................... 20

3.1 Eksploataciono-tehničke karakteristike vozila..................................................................................20

3.2 Označavanje vozila za prevoz opasnih materija.............................................................................. 22

3.2.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije.........................................................23

3.2.2 Table za obeležavanje vozila koja prevoze opasne materije.....................................................24

3.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija.................................................................26

3.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija...................................................................................... 29

4. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija.................................................... 30

4.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija.................................................. 30

4.2 Zahtevi koji se postavljaju pred određenim delovima vozila za prevoz opasnih materija................. 31

4.3 Posebni zahtevi koji se odnose na određenu izvedbu vozila........................................................... 32

5. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija............................................ 35

5.1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija.................................................................. 35

5.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija.........................38

5.2.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koji se odnose na drumski saobraćaj.................38

5.2.2 Odredbe pravilnika o načinu prevoza opasnih materija u drumskom transportu.......................44

5.2.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobraćaju.....................................48

5.2.4 Međunarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobraćaju (ADR).............. 51

5.3 Naknada štete prema međunarodnim ugovorima............................................................................52

6. Preventivne mere zaštite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama......54

6.1 Obučenost lica koja neposredno učestvuju u transportu opasnih materija...................................... 54

6.2 Pravila utovara, istovara i rukovanja opasnim materijama............................................................... 54

6.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slučaju zaustavljanja..........56

7. Intervencije u slučaju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija.................................................57

7.1 Prepoznavanje opasnosti.................................................................................................................57

7.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta......................... 58

8. Zaključna razmatranja........................................................................................................................... 62

Literatura................................................................................................................................................... 63

Prevoz opasnih materija 2011

2

1. Uvodna razmatranja Razvojem nauke, tehnike i tehnologije omogućena je proizvodnja velikog broja

različitih opasnih materija. Pod pojmom opasnih materija podrazumevaju se sve one materije koje imaju takve karakteristike da mogu izazvati posledice štetne po zdravlje i okolinu. Do toga dolazi usled neodgovornog i/ili nestručnog rada, zatim usled bilo kakve nezgode tokom proizvodnje, skladištenja, rukovanja ili transporta.

Transport opasnih materija zauzima sve značajnije mesto u strukturi ukupnog prevoza. Imajući u vidu svojstva ovih materija očigledno je da se njihovim prevozom povećava opšta opasnost, sa jedne strane zbog mogućnosti nastajanja saobraćajnih nezgoda, a sa druge strane zbog ograničenih mogućnosti prilagođavanja ambalaže i vozila kojima se prevoze opasne materije u cilju sprečavanja njihovog štetnog dejstva. Transportna sredstva kojima se vrši prevoz opasnih materija moraju biti posebne konstrukcije i moraju odgovarati uslovima koji su propisani odgovarajućim zakonom.

Mogućnosti bezbednog skladištenja ovih materija su daleko veće nego mogućnosti bezbednog prevoza. Naime, skladište se može locirati na najpovoljnijem mestu (udaljenom od naselja), dok se prevoz vrši i kroz gusto naseljene urbane sredine ili pored značajnih objekata i instalacija gde bi aktiviranje određene opasne materije moglo izazvati veoma teške posledice.

Prevoz opasnih materija 2011

3

Transport opasnih materija i predmeta, tzv. ”opasnih roba” je prema Evropskom sporazumu o međunarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobraćaju (ADR-u) zabranjen ukoliko se ne obavlja pod precizno definisanim uslovima. Za prevoz pojedinih vrsta opasnih materija nije uvek dovoljno ispuniti propisane uslove, već je potrebno dobiti i posebno odobrenje kako bi se izvršio prevoz.

Pored samog prevoza, propisima su regulisane i radnje kao što su pripremanje materije za prevoz, utovar, istovar, pretovar, usputne manipulacije, zatim postupci voznog osoblja u slučaju saobraćajne nezgode ili havarije i slično. Obeležavanje opasnih materija je takođe definisano ADR-om tako da omogućava brzo i jednostavno sagledavanje osnovnih podataka o opasnoj materiji, ali i sagledavanje zahteva koje treba da ispune ambalaža i prevozno sredstvo. Kolete, fiksirane cisterne ili kontejneri u kojima se prevoze opasne materije moraju biti na vidljivom mestu označene odgovarajućim listicama opasnosti i tablama za obeležavanje vozila.

Rizik pojave akcedentnih situacija pri prevozu opasnih materija je veliki, najpre sa aspekta mogućnosti nastanka saobraćajnih nezgoda, a zatim sa aspekta nemogućnosti sprečavanja štetnog dejstva od strane ambalaže i vozila u takvim situacijama. Takođe, do pojave akcedentnih situacija može doći i prilikom utovara i istovara opasnih materija, prema tome neophodno je striktno poštovanje propisa koji se odnose na ovu problematiku. U slučaju pojave incidenta, akteri su dužni da odmah obaveste odgovarajuće interventne servise čiji je zadatak da hitno reaguju u takvim situacijama i da im dostave sve potrebne informacije koje bi bile od koristi prilikom obavljanja intervencije. Delovanje interventnih ekipa predstavlja veoma bitan faktor u oblasti opasnih materija kome se poklanja posebna pažnja.

2. Vrste i podela opasnih materija Opasne materije su one materije koje pri proizvodnji, pakovanju, skladištenju,

transportu, rukovanju i korišćenju mogu biti opasne i štetne po zdravlje ljudi ili mogu dovesti do materijalnih šteta ukoliko se njima nestručno rukuje. Zauzimaju veoma značajno mestu u transportu, tako da su od strane ADR-a (European agreement concerning the international carriage of dangerousgoods by road) definisane osnovne instrukcije kojih se moraju pridržavati sve države potpisnice ovog sporazuma bez odstupanja.

Široka primena ovih materija uslovila je njihovu opštu klasifikaciju koja je izvršena u skladu sa međunarodnim propisima i sporazumima, a obuhvaćeno je oko 50.000 opasnih materija razvrstanih u 9 klasa. U zavisnosti od hemijskih osobina, agregatnog stanja i stepena opasnosti, prema ADR-u sve opasne materije su svrstane u sledeće klase:

KLASA 1: 1a Eksplozivne materije, 1b Predmeti punjeni eksplozivnim materijama, 1c Sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i drugi predmeti;

KLASA 2 Zbijeni gasovi pretvoreni u tečnost i gasovi rastvoreni pod pritiskom;

Prevoz opasnih materija 2011

4

KLASA 3 Zapaljive tečnosti;

KLASA 4: 4a Zapaljive čvrste materije, 4b Materije sklone samoupaljenju, 4c Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove;

KLASA 5: 5a Oksidirajuće materije, 5b Organski peroksidi;

KLASA 6: 6a Otrovne materije, 6b Gadne i zarazne materije;

KLASA 7 Radioaktivni materijali;

KLASA 8 Korozivne (nagrizajuće) materije;

KLASA 9 Ostale opasne materije i predmeti.

2.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama

Eksplozivne materije, predmeti punjeni eksplozivnim materijama, sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i drugi predmeti jesu čvrste i tečne hemijske materije koje imaju osobinuda, pod spoljnim dejstvom u vidu udara i trenja najčešće, eksplozivnim hemijskim razlaganjem oslobađaju energiju u obliku toplote ili gasova. Materije i predmeti klase 1 su osetljivi na: udare i potrese, povećanje temperature, varnice i hemijske reakcije. One su podeljene na gpupe kompatibilnosti i razrede opasnosti. Grupe kompatibilnosti su slovne oznake i ima ih 13, a pokazuju karakteristike materija klase 1. Na osnovu toga je data mogućnost da se izvrši pravilno raspoređivanje različitih opasnih materija ove klase u istom vozilu ili kontejneru. Razred opasnosti i slovna oznaka grupe kompatibilnosti predstavljaju klasifikacioni kod opasne materije klase 1 koji mora da bude ispisan na svakom pakovanju.

Ekplozivne materije su hemijska jedinjenja ili hemijske smeše sastavljene od goriva i oksidacionog sredstva koje mogu veoma brzo hemijskom reakcijom da razviju gasove takve brzine i takve temperature i pritiska da izazivaju oštećenja okoline. Da bi jedna materija bila eksplozivna, mora ispuniti uslove poput:

• hemijski proces niskog razlaganja mora se odigrati u što kraćem intervalu,

• proizvodi njenog razlaganja moraju biti potpuno ili delimično gasoviti.

• proces razlaganja mora biti praćen oslobađanjem velike količine toplotne energije.

Prevoz opasnih materija 2011

5

Brzina hemijskog procesa razlaganja je karakteristična osobina eksplozivnih materija i kreće se u granicama od nekoliko cm/sec do nekoliko km/sec. Brzo sagorevanje eksplozivnih materija omogućava kiseonik koji ulazi u hemijski sastav eksploziva, pa zbog toga mnoge eksplozivne materije mogu sagorevati i u zatvorenom prostoru. Pri hemijskom razlaganju eksplozivnih materija dolazi do stvaranja velikh količina gasovitih produkata zagrejanih na vrlo visokim temparaturama.

Svaki eksploziv ima određene fizičko-hemijske i balističke karakteristike na osnovu kojih se određuje njegov kvalitet i upotrebna vrednost. U ove karakteristike svrstavaju se:

1. Bilans kiseonika - predstavlja potrebnu količinu kiseonika za potpunu oksidaciju eksplozivne materije, ili predstavlja količinu kiseonika koja preostaje ili nedostaje za potpunu oksidaciju;

2. Gustina - predstavlja važno svojstvo eksplozivnih materija, jer ona diraktno utiče na brzinu i pritisak detonacije;

3. Specifična zapremina gasova - predstavlja zapreminu koju zauzimaju gasovi nastali procesom hemijskog razlaganja 1kg eksplozivne materije pod pritiskom od 1013 bara, pri čemu se nastala voda uzima da je u gasovitom stanju;

4. Sadržaj azota - veliki broj eksplozivnih materija u svojo hemijskoj strkuturi sardži azot;

5. Toplota sagorevanja - to je toplotni ekvivalent ukupne energije sagorevanja eksplozivne materije pri kome svi atomi oksidišu na najviši nivo;

6. Toplota eksplozije - predstavlja razliku između toplote stvaranja finalnih proizvoda eksplozije i toplote sagorevanja same eksplozivne materije;

7. Temperatura sagorevanja - je temperatura do koje se zagreju proizvodi nastali hemijskim razlaganjem eksplozivne materije;

8. Osetljivost na iniciranje - da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije potreban je izvestan impuls spolja, odnosno energija aktiviranja;

9. Osetljivost na udar - podrazumeva najmanju visinu izraženu u cm sa koje pada teg određene težine pri čemu se izaziva najmanje jedna eksplozija ili detonacija u toku 6 proba;

10. Osetljivost na trenje - je sposobnost hemijskog razlaganja eksplozivne materije pod uticajem određenog opterećenja;

11. Osetljivost na vlagu - prisustvo vlage smanjuje osetljivost eksplozivnih materija;

12. Osetljivost na plamen i varnicu - zavisi od vrste eksplozivnih materija i različita je.

U materije klase 1, prema ADR-u, se svrstavaju eksplozivne materije, eksplozivni predmeti, i materije i predmeti koji ne pripadaju navedenim grupama a izrađene su radi

Prevoz opasnih materija 2011

6

nekog praktičnog dejstva u vidu eksplozije ili pirotehničkih efekata. Sa aspekta zakona, eksplozivne materije su podeljene na:

• privredne eksplozive - pod privrednim eksplozivima se smatraju materije koje se upotrebljavaju za rušenje ili oblikovanje objekata ili materijala energijom oslobođenom hemijskom reakcijom eksplozivnog razlaganja;

• sredstva za paljenje eksploziva - ovde spadaju sve vrste kapisli, upaljača i štapina i pirotehnička sredstva koja se koriste pri miniranju;

• pirotehničke proizvode - pirotehničkim proizvodima se smatraju sva sredstva koja se upotrebljavaju za vatromete, protivgradne rakete i druge rakete koje se koriste u naučne i privredne svrhe, kao i predmeti koje sardže eksplozivne sastojke, prskave sastojke sa dejstvom eksploziva ili druge sastojke koji služe za postizanje efekata razaranja, vatre, svetlosti, pucanja i dima;

• privrednu municiju - privrednom municijom se smatraju meci, patroni i čaure opremljene kapislom i napunjene barutom;

• barut - barutom se smatra crni i malodimni barut namenjen za rudarske i sportske potrebe;

• sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju već navedenih materija - ovde spadaju materije koje po hemijskom sastavu i osetljivosti na paljenje imaju osobine eksploziva i sposobne su za eksplozivno razlaganje, a namenjene su za proizvodnju eksplozivnih materijala.

Polazeći od stepena opasnosti i njihovih karakteristika, eksplozivne materije i predmeti klase 1 razvrstani su u razrede i grupe kompatibilnosti.

2.1.1 Definicije razreda

U zavisnosti od stepena opasnosti, eksplozivne materije i predmeti se razvrstavaju u 6 razreda opasnosti i nose oznake od 1.1 do 1.6 kao što je:

1.1 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije, odnosno eksplozije koja dovodi do toga da praktično celokupno punjenje trenutno reaguje; 1.2 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od rasejavanja šrapnela ali ne i opasnost od amumulirane eksplozije; 1.3 Materije i predmeti kojima su imanentni opasnost od vatre, manjih detonacija, rasejavanje šrapnela ili od obe navedene opasnosti zajedno, ali ne i opasnost od akumulirane eksplozije; 1.4 Materije i predmeti koji predstavljaju samo manji rizik od eksplozije u slučaju upaljenja ili inicijalizacije (aktiviranja) tokom prevoza. Efekti su u velikoj meri ograničeni na pakete tako da se neočekuje izbacivanje fragmenata znatnije veličine i opsega. Spoljašnji požar ne sme dovesti do toga da praktično celokupni sadržaj paketa trenutno eksplodira; 1.5 Materije kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije ali koje su u toj meri neosetljive da je verovatnoća njihovog aktiviranja ili prelaza sa ormalnog na

Prevoz opasnih materija 2011

7

detonativno sagorevanje u uslovima normalnog prevoza vrlo mala. Minimalni zahtev za ove materije je da ne smeju da eksplodiraju prilikom ispitivanja u uslovima okruženja zahvaćenog požarom; 1.6 Izrazito neostljivi predmeti kojima nije imanentna opasnost od akumulirane eksplozije. Ovi predmeti sardže isključivo izrazito neosetljive detonativne materije kod kojih je mogućnost akcidentnog aktiviranja ili prostiranja svedena na minimum.

2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti

Za pravilno i bezbedno obavljanje transporta eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama izuzetno je važno poznavanje njihovih karakteristika i međusobne kompatibilnosti. Prema karakteristikama eksplozivne materije se razvrstavaju u 13 grupa kompatibilnosti (podnošljivosti) i imaju slovne oznake od A do S i to:

A) primarne eksplozivne materije; B) predmeti sa primarnim eksplozivnim materijama koji sadrže jednu efikasnu zaštitnu komponentu (stepen zaštite). Ovde spadaju detonatori za miniranje i udarne kapisle; C) progresivne eksplozivne i ostale deflagracione eksplozivne materije ili predmeti koji sadrže takve eksplozivne materije; D) dodatne (sekundarne) detonativne eksplozivne materije, crni barut ili predmeti koji sadrže sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje i bez progresivnog punjenja ili predmeti koji sadrže primarne eksplozivne materije sa dve ili više zaštitnih komponenti; E) predmeti koji sadrže sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje, sa progresivnim punjenjem; F) predmeti koji sadrže sekundarne detonativne eksplozivne materije sa sopstvenim elementima za aktiviranje, sa ili bez progresivnog punjenja; G) pirotehničke materije, predmeti sa pirotehničkim materijama ili predmeti koji sadrže kako eksplozivne tako i svetleće zapaljive dimne ili materije koje nadražuju oči; H) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadrže i beli fosfor; J) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadrže i zapaljive tečnosti ili gel; K) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadrže i toksične hemijske agense; L) eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim materijama koji predstavljaju posebnu opasnost tako da je neophodna izolacija svakog tipa ponaosob; N) predmeti koji sadrže isključivo izrazito neosetljive detonativne materije; S) Materije ili predmeti tako upakovani ili projektovani da, u slučaju nezgode usled akcidentnog aktiviranja, paketi zadržavaju sve opasne efekte. U tom slučaju efekti rasejavanja šrapnela, ili detonacije moraju biti ograničeni na onu meru koja znatnije ne ometa.

Tabela 1. Grupa kompatibilnosti

A B C D E F G H J L N S

A x

B x 5 x

C x x x x 3,4 x

Prevoz opasnih materija 2011

8

D x x x x x

E x x x x x

F x x

G x x x x x

H x x

J x x

L 2

N 3,4 3,4 3,4 3 x

S x x x x x x x x x x

Oznake korišćene u tabeli 1. imaju sledeće značenja:

X - dozvoljen mešoviti tovar; 2 - paketi u kojima se nalaze materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti L mogu da se tovare na isto vozilo zajedno sa paketima u kojima se nalaze materije i predmeti istog tipa iz te grupe kompatibilnosti; 3 - različiti tipovi predmeta iz grupa kompatibilnosti N mogu da se prevoze zajedno kao predmeti grupe kompatibilnosti N samo ukoliko je ispitivanjem utvrđeno da ne postoji dodatni rizik od simpatetičke detonacije između predmeta; 4 - ukoliko se predmeti iz grupa kompatibilnosti N prevoze zajedno sa materijama i predmetima iz grupa kompatibilnosti C, D ili E tada se predmeti iz grupe kompatibilnosti N kvalifikuju kao da poseduju karakteristike grupe kompatibilnosti D; 5 - paketi sa predmetima iz grupe kompatibilnosti B i materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti D mogu da se tovare zajedno na isto vozilo pod uslovom da se prevoze u zasebnim kontejnerima.

Poznavanje karakteristika eksplozivnih materija i predmeta, polazeći od njihove pripadnosti određenoj grupi kompatibilnosti je bitno kod prevoza, njihovog držanja odnosno skladištenja pri čemu moraju posebnu pažnju posvetiti lica koja rukuju ili vrše utovar ili istovar opasnih materija, a posebno magacioneri kojima je povereno pravilno uskladištavanje eksplozivnih materija.

2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema načinu dejstva

Podela eksplozivnih materija može se izvršiti na više načina, ali se najčešće koristi podela prema načinu dejstva. Prema načinu dejstva eksplozivne materije se dele na:

a. Baruti i raketna goriva - energija semijskog razlaganja baruta i raketnih goriva koristi se za pokretanje projektila u cevi i oružja ili u auto-propulziji. Baruti se prema sastavu i odnosu oksidansa i goriva dele na homogene i heterogene, dok raketna goriva mogu biti tečna ili čvrsta;

Prevoz opasnih materija 2011

9

b. Eksplozivi - to su materije sposobne da se razlažu prema režimu stabilne detonacije uz oslobađanje velike količine energije u veoma kratkom vremenu. Njihova podela uslovljena je osetljivošću na iniciranje pa imamo primarne (inicijalne) i sekundarne (brizatne);

c. Pirotehničke smeše - predstavljaju smeše oksidansa i goriva koje pri sagorevanju daju određene specifične efekte kao što su svetlosni, toplotni, zvučni, dimni i sl. Sa obzirom na namenu, mogu se podeliti na osvetljavajuće, signalne i trasirajuće, zapaljive, termitne, usporačke i dimne.

2.2 Gasovi

Gas je materija, prema ADR-u, koja na temperaturi od 50 °C ima pritisak pare viši od 3 bara ili je u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od 20 °C pri standardnom (atmosferskom) pritisku od 1.013 bara.

Sve je veća primena komprimovanih gasova, kako za laboratorijske, tako i za industrijske potrebe. Najčešće su u upotrebi sledeći komprimovani gasovi: azot, vodonik, kiseonik, vazduh, ugljen dioksid, amonijak, hlor, sumpordioksid, hlorovodonik, fluorovodonik, bortrifluorid, metilhlorid, metan, acetilen, etilen, propan butan, etilen oksid, freoni, plemeniti gasovi, itd. Gasovi se komprimuju u čeličnim bocama različitih veličina, kao i u specijalnim tankovima. Čelične boce skladište se u uspravnom stanju, u odgovarajućim držačima za učvršćivanje, radi sprečavanja padanja i oštećivanja ventila koji pak moraju biti zašićeni odgovarajućim čeličnim poklopcima. Prostorije, u kojima se skladište komprimovani gasovi, moraju da budu hladne, da ne budu izložene direktnom dejstvu sunčevih zraka, dobro ventilirana i bez izvora zagrevanja i paljenja.

Gasovi, prema ADR-u, pripadaju drugoj klasi opasnih materija, i dele se na:

1. Sabijene gasove - gasove pod pritiskom koji su u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od -50°C; 2. Tečni gasovi - gasovi pod pritiskom, koji su delimično u tečnom stanju na temperaturi većoj od 50°C. Ovoj grupi pripadaju:

• tečni gasovi pod visokim pritiskom - gasovi čija se kritična temperatura nalazi u granicama temperatura od - 50 °C do + 65 °C,

• tečni gasovi pod niskim pritiskom - gasovi čija je kritična temperatura iznad 65 ° C;

3. Rashlađeni tečni gasovi - gasovi koji su delimično tečni zbog njihove niske temperature; 4. Gasovi rastvoreni pod pritiskom - gasovi koji su prilikom prevoza rastvoreni u tečnom rastvaraču; 5. Raspršivači i sudovi, mali, koji sadrže gas ili gasne patrone (gasni kertridži); 6. Ostali predmeti koji sadrže gas pod pritiskom; 7. Nekomprimovani gasovi koji se transportuju pod posebnim zahtevima.

Svi gasovi, koji pripadaju klasi 2. opasnih materija se, izuzev raspršivača, razvrstavaju po odgovarajućim grupama opasnosti u zavisnosti od stepena rizika, na sledeći način: A - zagušujuće; O - oksidirajuće; F - zapaljive; T - toksične; TF - toksične,

Prevoz opasnih materija 2011

10

zapaljive; TC - toksične, korozivne; TO - toksične, oksidirajuće; TFC - toksične, zapaljive, oksidirajuće; TOC - toksične, oksidirajuće, korozivne.

Zagušljivci su gasovi koji obuhvataju grupu neoksidirajućih, nezapaljivih, netoksičnih gasova, odnosno gasove koji razređuju kiseonik u atmosferi. Zapaljivi gasovi obuhvataju grupu gasova koji su na temperaturi od 20 °C i pritisku od 1.013 bara zapaljivi u smeši sa 13 % ili manje vazduha ili imaju opseg zapaljivosti sa vazduhom od najmanje 12 procentnih poena bez obzira na donju granicu zapaljivosti. Zapaljivost se utvrđuje testom ili proračunom čije su metode i postupci propisane ISO standardom. Oksidirajući gasovi obuhvataju gasove koji mogu u većoj meri od vazduha da izazovu ili doprinesu procesu sagorevanja drugih materijala. Oksidirajuća sposobnost ovih gasova utvrđuje se testom ili proračunom propisanim ISO standardima. Toksični gasovi obuhvataju grupu gasova koji su poznati kao toksični ili korozivni u tolikoj meri da predstavljaju rizik po zdravlje ljudi ili se predpostavlja da su toksični ili korozivni jer je testom utvrdeno da im je LC50 vrednost koja se odnosi na visoku toksičnost jednaka ili manja od 5000 ml/m3. Korozivni gasovi su gasovi ili smeše gasova koji usled svojih korozivnih karakteristika zadovoljavaju sve kriterijume koji se odnose na toksične gasove zbog čega se i klasifikuju kao toksični sa postojećim rizikom od korozije. U korozivne gasove ubrajaju se i smeše gasova koje se smatraju toksičnim zahvaljujući kombinovanim efektima korozivnosti i toksičnosti i koje, na osnovu ljudskog iskustva, mogu biti opasne po ljudsku kožu, oči i sluzokožu nosa i grla ili čija korozivna komponenta smeše ima LC50 vrednost manju ili jednaku vrednosti od 5000 ml/m3.

Hemijski nestabilne materije klase 2. ne smeju se prevoziti ukoliko se predhodno ne preduzmu odgovarajuće preventivne mere kojima bi se sprečile opasne reakcije gasa u normalnim uslovima transporta. Naročito treba obratiti pažnju da ambalaža i cisterne u kojima se obavlja transport ne sadrže bilo kakve supstance koje bi mogle da izazovu ili pospeše opasne reakcije. Gasovi i smeše gasova koji nisu prihvatljivi za transport su:

• UN broj 2186 hlorovodonik, rashlađena tečnost; • UN broj 2421 azot-trioksid; • UN broj 2455 metil-nitrit; • Rashlađeni tečni gasovi kojima ne mogu biti dodeljeni klasifikacioni kodovi 3A, 30 ili 3F; • Gasovi rastvoreni pod pritiskom koji ne mogu biti klasifikovani kao UN broj 1001, 2073 ili 3318; • Raspršivači kod kojih su toksični ili zapaljivi gasovi korišćeni kao disperzanti; • Raspršivači čiji sadržaj, sa aspekta toksičnosti ili korozivnosti, zadovoljava

kriterijume za grupu pakovanja 1; • Gasni kertridži čija je odlika izuzetno visoka toksičnost (LC50 niža od 200 ppm).

Broj koji pokazuje pojavni oblik gasova i veliko slovo koje pokazuje opasnost koju pojedini gasovi imaju, čine klasifikacioni kod materija i predmeta klase 2. U klasi 2 nema podele na ambalažne grupe.

2.3 Zapaljive tečne materije

Prevoz opasnih materija 2011

11

Zapaljive tečnosti obuhvataju opasne materije i predmeta sa opasnim materijama koje, prema ADR- u, ispunjavaju sledeće uslove: nalaze se u tečnom stanju, na temperaturi od 50 °C imaju pritisak pare niži od 3 bara i nisu u gasnom stanju na temperaturi od 20 °C i pritisku od 1.013 bara, a imaju tačku paljenja ne veću od 61 °C. Tu spadaju benzin, sirova nafta, dizel gorivo, metanol, etanol, aceton, boje itd.

Klasa 3. takođe obuhvata i tečne materije i rastopljene čvrste materije sa tačkom paljenja većom od 61 °C koje se na transport predaju na temperaturi koja je veća ili jednaka od njihove tačke paljenja. U klasu 3. spadaju i tečni eksplozivi sa smanjenom osetljivošću. To su eksplozivne materije rastvorene u vodi ili drugoj tečnoj materiji, kako bi se formirala homogena tečna smeša koja potiskuje njihove eksplozivne karakteristike.

Da bi se tečna zapaljiva materija upalila mora predhodno da pređe u gasovito stanje, što znači da su isparenja zapaljiva, a ne tečnosti. Kod zapaljivih gasova gori sam gas. Sagorevanje zapaljivih tečnosti tj. njihovih para praćeno je plamenom. Isparenja zapaljivih tečnosti su teža od vazduha i padaju na dno u zatvorenim prostorima. Dok zapaljivi gasovi mogu biti lakši od vazduha (vodonik, acetilen) ili teži od vazduha (propan, butan). Pored zapaljivosti, isparenja mogu biti otrovna, eksplozivna i nagrizajuća. Tačka paljenja jedne zapaljive materije je ona najniža temperatura pri kojoj se stvara dovoljna količina gasova, odnosno odgovarajuća smeša gasa i vazduha pogodna za paljenje. Može se reći da je to najniža temperatura na kojoj će neka materija nakon paljenja nastaviti da gori. Za određivanje tačke paljenja kod zapaljivih tečnosti postoji tačno propisan metod. Gorenje je hemijski proces sjedinjavanja sa kiseonikom, odnosno oksidacija uz pojavu svetlosti, toplote, dima i pepela. Kada se proces sagorevanja odvija velikom brzinom nastaje takozvano eksplozivno sagorevanje, praćeno toplotom, povećanim pritiskom i praskom. Eksplozija gasova i isparenja počinje sa donjom granicom eksplozivnosti (najmanja koncentracija gasa ili isparenja u vazduhu pri kojoj može nastati eksplozija). Ove granice se razlikuju kod različitih materija. Zaustavljanje procesa gorenja može da se postigne oduzimanjem toplote (hlađenjem), oduzimanjem kiseonika (ugušivanjem) ili oduzimanjem gorive materije (odstranjivanje).

Da bi se sprečilo eventualno paljenje smeše zapaljivih para sa vazduhom, ovakve materije se skladište u prostorijama koji se hlade, uz obezbeđenje dobre venilacije, radi sprečavanja nagomilavanja para. Ovakve prostorije moraju da budu udaljene od eventualnih izvora paljenja, a pušenje i korišćenje izvora paljenja je najstrože zabranjeno. Ovakve prostorije, moraju da budu snabdevene efikasnim ručnim ili automatskim uređajima za gašenje požara.

Sledeće grupe zapaljivih materija nisu prihvatljive za transport: • Zapaljive materije čija je struktura bliska strukturi peroksida (kao što je to slučaj

sa etrima ili sa ostalim policikličnim oksidacionim materijama) ukoliko sadržaj peroksida prelazi 0.3 %;

• Hemiski nestabilne zapaljive tečnosti ukoliko predhodno nisu preduzete odgovarajuće preventivne mere kojima bi se sprečile njihove opasne reakcije u smislu opasnog razlaganja ili polimerizacije tokom transporta. Isto tako mora se

Prevoz opasnih materija 2011

12

obezbediti da ambalaža i cisterne u kojima se vrši transport ne sadrže materije koje izazivaju ili pospešuju opasne reakcije;

• Tečni eksplozivi smanjene osetljivosti koji nisu navedeni u listi opasnih materija.

2.4 Zapaljive čvrste materije

Zapaljive čvrste materije su čvrste materije koje, kad su u suvom stanju, mogu lako da se zapale u dodiru sa plamenom ili varnicom, ali nisu sklone samopaljenju. U ovu grupu se ubrajaju sumpor, crveni fosfor, celuloid, nitroceluloza isl.

U materije klase 4a, prema ADR-u, svrstavaju se: Samoreagujuće materije (čvrste materije ili tečnosti); Lakozapaljive čvrste materije i predmeti koji mogu da se upale pomoću varnica ili usled trenja; Čvrsti desenzitivisani (umanjene osetljivosti) eksplozivi; Materije povezane sa samoreagujućim materijama. Prema stepenu opasnosti zapaljive čvrste materije se dele na sledeće ambalažne grupe: Ambalažna grupa I (za materije sa visokom opasnošću prema kriterijumima za ispitivanje); Ambalažna grupa II (za materije sa srednjom opasnošću prema kriterijumu za ispitivanje); Ambalažna gmpa III (za materije sa malom opasnošću prema kriterijumu za ispitivanje).

Materije i predmeti klase 4a, na osnovu osobina dele se na: F zapaljive čvrste materije bez sporedne opasnosti (F1 organske, F2 rastopljene organske materije i F3 neorganske); FO zapaljive čvrste materije, koje deluju oksidirajuće (zapaljivo); FT otrovne zapaljive čvrste materije (FT1 otrovne organske, FT2 otrovne neorganske); D čvrsti desenzitivisani eksplozivi, bez dodatne opasnosti; DT otrovni čvrsti desenzitivisani eksplozivi; SR samoreagujuće materije (SR1 nije potrebna kontrola temperature, SR2 potrebna kontrola temperature).

2.5 Materije sklone samoupaljenju

Materije sklone samopaljenju su materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodom bez posredstva drugih materija (beli i žuti fosfor, cinkovi alkili, otpaci, nitrocelulozni filmovi, sirov pamuk, upotrebljene krpe i dr.). U materije klase 4b, prema ADR-u, svrstavaju se: Samozagrevajuće materije i predmeti (uključujući mešavine i rastvore) koji su prilikom kontakta sa vazduhom skloni zagrevanju bez bilo kakvog dovođenja energije (potrebne su veće količine - više kilograma i duži period vremena - više sati ili dana); Samozapaljive-piroforne materije (uključujući čvrste i tečne rastvore i smeše), koje se u dodiru sa vazduhom već u malim količinama pale u roku od pet minuta.

Prema stepenu opasnosti materije sklone samozapaljenju se dele na sledeće ambalažne grupe: Ambalažna grupa I (za samozapaljujuće materije prema kriterijumu za ispitivanje); Ambalažna grupa II (za samozagrevajuće materije prema kriterijumu za ispitivanje); Ambalažna grupa III (za manje samozagrevajuće materije prema kriterijumu za ispitivanje). Materije i predmeti klase 4b, na osnovu osobina (klasifikacioni kod) se dele na: S samozapaljive materije bez dodatne opasnosti (S1 tečne organske, S2 čvrste organske, S3 tečne neorganske, S4 čvrste neorganske); SWsamozapaljive materije koje u kontaktu sa vodom stvaraju zapaljive gasove; SO oksidirajuće

Prevoz opasnih materija 2011

13

samozapaljive materije; ST otrovne samozapaljive materije (ST1 tečne otrovne organske, ST2 čvrste otrovne organske, ST3 tečne otrovne neorganske, ST4 čvrste otrovne neorganske); SC korozivne samozapaljive materije (SC1 tečne, korozivne, organske, SC2 čvrste korozivne organske, SC3 tečne korozivne neorganske, SC4 čvrste korozivne neorganske).

Ove materije reaguju sa vodenim rastvorima, vodenom parom i vodom, i pri tome se oslobađa toplota, zapaljivi i eksplozivni gasovi. U ovu grupu materija ubrajaju se: kalcijum, alkalni metali, legure i amalgami ovih metala, hidridi, sulfidi, nitridi, karbidisilcidi, boridi, arsenidi, teluridi, fosfidi, anhidridi kiselina, koncentrovana kiselina i alkalije. Ove materije skladište se na suvim, hladnim i dobro ventiliranim prostorima, koje su uzdignute na visokim temeljima, a koji su odvojeni od drugih objekata.

2.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove

Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum, kalijum, kalcijum, kalcijum karbid, alkalni silicidi i dr.). U materije klase 4c prema ADR-u, svrstavaju se: materije koje reaguju sa vodom i emituju zapaljive gasove koji mogu sa vazduhom da formiraju i eksplozivnu smešu, kao i predmeti koji sadrže takve materije. Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum, kalijum, kalcijum, kalcijum karbid, alkalni silicidi i dr.).

Prema stepenu opasnosti materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove dele se na sledeće ambalažne grupe: Ambalažna grupa I (za materije koje imaju snažnu reakciju sa vodom, prema kriterijumu za ispitivanje), Ambalažna grupa II (za materije koje imaju laku reakciju sa vodom, prema kriterijumu za ispitivanje), Ambalažna grupa III (za materije koje imaju laganu reakciju sa vodom, prema kriterijumu za ispitivanje).

Materije i predmeti klase 4c, na osnovu osobina dele se na: W materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove, bez dodatnih opasnosti, kao i predmeti koji sadrže takve materije (W1 tečne, W2 čvrste, W3 predmeti); WF1 materije zapaljive tečne koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WF2 materije zapaljive čvrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WS materije samozagrevajuće čvrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WO materije oksidirajuće (zapaljive) čvrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WC otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (WC1 tečne, WC2 čvrste); WFC materije korozivne zapaljive koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove.

2.7 Oksidirajuće materije

Oksidirajuće materije su materije koje se u dodiru sa drugim materijama razlažu i pri tom mogu prouzrokovati vatru (hloridi, perflorati, vodeni rastvor vodonik-super- oksida, peroksidi alkalnih metala i njihove smeše i dr.).

Prevoz opasnih materija 2011

14

U grupu oksidacionih agenasa, svrstavaju se sledeće grupe jedinjenja: organski i neorganski peroksidi, oksidi, hlorati i perforati, persulfati, permanganati, jodati, perjodati, hromati, perbromati, bihromati, neorganski i organski nitriti i nitrati, ozon. Ove opasne materije ne treba skladištiti u blizini tečnosti niske temperature zapaljivosti. Ukoliko dođe do mešanja kalijum permanganata sa glicerinom na običnoj temperaturi, dolazi do izrazito snažne reakcije, uz pojavu vrelog plamena. Prostorije za skladištenje oksidacionih agenasa treba da budu hladne i dobro ventilirane, kao i da budu izrađene od materijala otpornog na požar.

U materije klase 5a, prema ADR-u, svrstavaju se materije koje same po sebi ne moraju biti zapaljive ili sagorljive, ali zbog viška kiseonika kojim raspolažu mogu da izazovu ili doprinesu paljenju ili sagorevanju drugog materijala koji je zapaljiv. Njihovim mešanjem sa tečnim korozivnim materijama mogu se stvarati veoma otrovni gasovi. Usled udara i trenja, u pojedinim slučajevima, mogu da pored požara izazovu i eksploziju.

Prema stepenu opasnosti oksidirajuće materije dele se na sledeće ambalažne grupe: Ambalažna grupa I (za materije koje deluju samozapaljivo, prema kriterijumu za ispitivanje); Ambalažna grupa II (za materije koje deluju zapaljivo prema kriterijumu za ispitivanje); Ambalažna grupa III (za materije koje deluju slabo zapaljivo, prema kriterijumu za ispitivanje).

Materije i predmeti klase 5a, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: O oksidirajuće materije bez dodatne opasnosti i predmeti koji sadrže takve materije (O1 tečne, O2 čvrste, O3 predmeti); OC korozivne oksidirajuće materije (OC1 tečne, OC2 čvrste); OTC otrovne korozivne oksidirajuće materije; OF čvrste i zapaljive oksidirajuće materije; OSčvrste samozagrevajuće oksidirajuće materije; OW čvrste oksidirajuće materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; OT oksidirajuće otrovne materije ( OT1 tečne, 0T2 čvrste).

2.8 Organski peroksidi

Organski peroksidi su organske materije sa višim stepenom oksidacije koje mogu da izazovu štetne posledice po zdravlje ili život ljudi ili oštećenje materijalnih dobara, a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar, odnosno trenje.

U materije klase 5b, prema ADR-u, svrstavaju se organske materije koje mogu da se smatraju derivatima vodonik peroksida, gde su jedan ili oba vodonikova atoma zamenjena organskim radikalima. Materije iz ove klase su termički nestabilne i razlažu se kod normalnih ili povećanih temperatura uz stvaranje toplote i gasova. Razlaganje može biti izazvano kontaktom sa nečistoćama (aminin, kiseline, jedinjenja teških metala), trenjem, povećanom temperaturom , udarom i slično. Brzina razlaganja raste sa temperaturom i zavisi od formulacije (tipa) organskih peroksida. Za sugurnost organskih peroksida potrebno je kontrolisati temperaturu u toku prevoza. Postoji velika

Prevoz opasnih materija 2011

15

opasnost od eksplozije i samozapaljenja, posebno kod oštećenih pakovanja i prosutog sadržaja. Kontakt vodonik peroksida sa očima može da izazove ozbiljne povrede kože ili rožnjače.

Organski peroksidi su organske materije sa višim stepenom oksidacije koje mogu da izazovu štetne posledice po zdravlje ili život ljudi ili oštećenje materijalnih dobara, a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar, odnosno trenje. Organski peroksidi su klasifikovani, na osnovu stepena opasnosti, u sedam tipova, i to: Tip A nije dozvoljen za prevoz zbog svoje opasnosti u ambalaži u kojoj je testiran; Tip G ne potpada pod propise klase 5b. Svrstavanje u tipove od B do F je direktno povezano sa najvećom dozvoljenom količinom u jednom pakovanju.

Materije klase 5b, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: P1organski peroksidi za koje nije potrebna kontrola temperature; P2organski peroksidi za koje je potrebna kontrola temperature. Temperature mogu biti:

• Kontrolna temperatura (maksimalna temperatura na kojoj organski peroksid može da se bezbedno prevozi);

• Kritična temperatura (temperatura na kojoj se moraju primeniti procedureza slučaj opasnosti);

• Samoubrzavajuća temperatura razlaganja (najniža temperatura na kojoj može doći do samoubrzavajućeg razlaganja materije u ambalaži upotrebljenoj prilikom prevoza).

2.9 Otrovne materije

Otrovi su supstancije sintetičkog, biološkog ili prirodnog porekla i preparati proizvedeni od tih supstancija koji, uneseni u organizam ili u dodiru sa organizmom, mogu ugroziti život ili zdravlje ljudi ili štetno delovati na životnu sredinu.

Da bi se izbegle neželjene posledice, pri skladištenju ovih materija, neophodno je primeniti sledeće mere:

• Prostorije za skladištenje treba da budu hladne i obezbeđene dobrom ventilacijom, zaštićene od direktnog dejstva sunčevih zraka, udaljene od mogućih izvora paljenja;

• Sudovi, sa toksičnim materijama, koje mogu međusobno da reaguju, moraju da budu izolovani jedni od drugih;

• U prostorijama, u kojima se drže ove materije, ne smeju da se drže životne namirnice i stočna hrana;

• Prostorije i ormani, u kojima se drže ove materije, moraju biti snabdevene za zaključavanjem, i obeležene natpisom „otrov";

• Ključeve, od prostorija i ormana, u kojima se čuvaju ove materije, može da čuva samo lice koje se stara o čuvanju i izdavanju ovih materija;

Prevoz opasnih materija 2011

16

• Sudovi, u kojima se nalaze ove materije, moraju da budu dobro zaptivene, kako bi se sprečilo isparavanje toksičnih materijala koji bi mogli da dovedu do zagađivanja skladištnih prostorija.

U materije klase 6a prema ADR-u, svrstavaju se materije za koje se iz iskustva ili na osnovu eksperimenata može predpostaviti, da pri delovanju, u relativno maloj količini upijanjem preko kože, udisanjem ili gutanjem, mogu da škode zdravlju, ili da dovedu do uništenja ljudi i životinja.

Prema stepenu opasnosti otrovne materije se dele, prema kriterijumu za ispitivanje, na sledeće ambalažne grupe: Ambalažna grupa I (za vrlo otrovne materije); Ambalažna grupa II(za otrovne materije); Ambalažna grupa III (za malo - neznatno otrovne materije).

Materije klase 6a, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: T otrovne materije bez dodatne opasnosti (T1 tečne organske, T2 čvrste organske, T3 organometalne, T4 tečne neorganske, T5 čvrste neorganske, T6 tečni pesticidi, T7 čvrsti pesticidi, T8 uzorci, T9 ostale otrovne materije); TF otrovne zapaljive materije (TF1 tečne, TF2 tečni pesticidi, TF3 čvrste); TS čvrste samozagrevajuće otrovne materije; TW otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (TW1 tečne, TW2 čvrste); TO oksidirajuće otrovne materije (T01 tečne, T02 čvrste); TC otrovne korozivne materije (TC1 tečne organske, TC2 čvrste organske, TC3 tečne neorganske, TC4 čvrste neorganske); TFC otrovne korozivne zapaljive materije.

2.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije

Gadne i zarazne materije su supstance koje šire neprijatan miris ili sadrže mikroorganizme ili njihove toksine za koje se zna da mogu izazvati zarazna oboljenja kod ljudi i životinja (sveža nesoljena ili usoljena koža, otpaci, iznutrice, žlezde, fekalije i dr.).

U materije klase 6b, prema ADR-u, svrstavaju se materije za koje je poznato, ili se može predpostaviti da sadrže izazivače bolesti, kao što su mikroorganizmi (uključujući bakterije, viruse, rikecije, parazite i gljive) ili se može predpostaviti da kod životinja ili ljudi mogu da prouzrokuju pojavu zaraznih bolesti. Predmeti koji su zagađeni virusima ili mikroorganizmima, smatraju se takođe materijama ove klase.

Prema stepenu opasnosti samo otpaci koji potiču od medicinskih postupaka na ljudima i životinjama kod kojih postoji relativno mala verovatnoća da imaju zarazne materije svrstavaju se u ambalažnu grupu II za materije sa srodnom opasnošću.

Materije klase 6b, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: I1 opasne po ljude zarazne opasne materije, I2 opasne po životinje zarazne opasne materije, I3 klinički otpaci, I4 dijagnostički uzorci).

2.11 Radioaktivni materijali

Prevoz opasnih materija 2011

17

Radioaktivne materije su materije čija specifična aktivnost prelazi 74 bekerela (0.02 mikrokirija) po gramu. U materije klase 7 prema ADR-u, svrstavaju se materije koje sadrže radionukleide kod kojih je koncentracija aktivnosti, kao i ukupna aktivnost za pošiljku iznad vrednosti koje su date prema kriterijumu ADR-a.

Radioaktivni materijali su posebno opasni jer odaju nevidljiva zračenja. Štetnost im zavisi od intenziteta i vrste. Pored zračenja može se pojaviti povećanje temperature kao posledica lančane reakcije. Posledice, po zdravlje mogu biti: pojava kancerogenih oboljenja, gubitak imuniteta, nedostaci kod novorođenčadi ili promene u zemljištu i slično. Prevoziti se smeju samo materijali klase 7 koji su poimenično navedeni u spisku ADR-roba (označeni akronimom „n.d.d."), pod uslovima koji su navedeni.

Radioaktivni materijali koji ne pripadaju klasi 7 opasne robe, prema zahtevima ADR-a su:

• Prirodni materijali i robe koji sadrže radionukleide koji se nalaze u prirodi i koji nisu prerađeni za upotrebu, pod uslovom da koncentracija aktivnosti ovih materijala ne premašuje desetostruku vrednost koja je navedena u tabelama za vrednosti aktivnosti prema zahtevima ADR-a;

• Radioaktivni materijali koji su sastavni deo prevoznog sredstva; • Radioaktivni materijali koji se prevoze u okviru uređaja ili postrojenja u kojima su

smešteni prema siguronosnim propisima i gde se prevoz ne obavlja javnim putevima ili železničkim prugama;

• Radioaktivni materijali u potrošnim proizvodima, koji su dobili propisano odobrenje, posle njihove prodaje krajnjem korisniku.

U klasi 7 nema podela na ambalažne grupe. Opasne materije i predmeti klase 7 nemaju klasifikacioni kod.

2.12 Korozivne (nagrizajuće) materije

Korozivne (nagrizajuće) materije su materije koje u dodiru sa drugim materijalima i živim organizmima izazivaju njihovo oštećenje ili uništenje (sumporna kiselina, azotna kiselina, brom, mravlja kiselina, natrijum-hloroksid i dr.). U korozivne materije, prema ADR-u, ubrajaju se:

• Materije i predmeti koji sadrže te materije, koje hemiskim delovanjem napadaju površinsko tkivo kože i sluzokože sa kojim dolazi u dodir ili koje prilikom oslobađanja nanose štetu drugoj robi ili transportnim sredstvima ili mogu da ih razore, a mogu da izazovu i druge opasnosti;

• Materije koje sa vodom stvaraju korozivne tečnosti ili sa prirodnom vlagom iz vazduha korozivne pare ili maglu.

U ove materije ubrajaju se kiseline i njihovi anhidridi i alkalije. One mogu da razore sudove u kojima se nalaze, a ukoliko su isparljivi, mogu da zagade i atmosferu u magacinskim prostorijama. Pare kiselina reaguju sa metalima i hidridima metala oslobađajući vodonik, dok u drugim slučajevima, mogu da oslobode toksične, i zapaljive gasovite produkte, reagujući sa jedinjenjima kao što su: selenidi, fluoridi karbidi, silicidi, boridi, fosfidi, teluridi, arsenidi, sulfidi, sulfiti, cijanidi. Ove materije čuvaju se u

Prevoz opasnih materija 2011

18

ventiliranim i hladnim prostorijama, čija temperatura nije niža od temperature mržnjenja korozivne materije koja se skladišti. Korozivne materije se moraju držati u obeleženim sudovima, izolovanim od materija, kao što su: sulfidi, cijanidi i druge materije koje pod dejstvom kiselina mogu da razvijaju izrazito otrovne gasovite produkte.

Materije klase 8, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na:

Prevoz opasnih materija 2011

19

vrlo detaljno
Svaka cast !! Hvala !! Pomoglo mi je dosta !!
Odlicno!
1-5 od 6
ovo je samo pregled
3 prikazano na 19 str.