Seminarski rad ugovor o poklonu, Završni rad' predlog Obligaciono pravo
Snezana2709
Snezana2709

Seminarski rad ugovor o poklonu, Završni rad' predlog Obligaciono pravo

31 str.
25broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%od3broj ocena
1broj komentara
Opis
Seminarski rad iz predmeta obligaciono pravo na temu Ugovor o poklonu
40 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 31
ovo je samo pregled
3 prikazano na 31 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 31 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 31 str.
ovo je samo pregled
3 prikazano na 31 str.

Ugovor o poklonu UVOD

Ugovor o poklonu je poznat još iz davnih vremena i pominjan od najranijih pisanih pravnih izvora. Odredbe o ugovoru o poklonu sadrže skoro svi gradjanski zakonici XIX i XX vijeka kao što su: Austrijski gradjanski zakonik, Njemacki gradjanski zakonik, Švajcarski zakonik o obligacijama, Gradjanski zakonik RS FSR i td. Ugovor o poklonu sadržan je i u Skici za Zakonik o obligacijama i ugovorima prof. Konstantinovica, dok Zakon o obligacionim odnosima ugovor o poklonu ne reguliše, jer je prevladalo mišljenje da to nije ugovor koji reguliše odnose u oblasti prometa robe i usluga, te mu stoga i ne pripada mesto u ovom zakonu. Zbog toga se kod ugovora o poklonu mogu primjenjivati neka pravna pravila iz Srpskog gradjanskog zakonika, kao i pojedine odredbe Porodicnog zakona i Zakona o nasljedjivanju. Ugovor o poklonu u praksi se javlja dosta cesto. Njegovo zakljucenje se vezuje za licne životne odnose koji daju povoda za cinjenje poklona bez odgovarajuce materijalne ili druge naknade za poklonodavca. Pokloni se daju iz raznih pobuda, a najcešce iz plemenitih namjera, prijateljskih ili porodicnih veza i predstavljaju izraz naklonosti, pažnje i zahvalnosti jednog lica prema drugome. Ali do davanja poklona može da dodje i zbog lakomislenosti ili moralnog pritiska, odnosno korištenja necije slabosti ili starosti. Ugovor o poklonu po pravilu je neopoziv. Medjutim, imajuci u vidu da se radi o specificnom ugovoru, koji se, najcešce, zasniva iz humanih i plemenitih pobuda, predvidjena je i mogucnost njegovog opozivanja kada se za to ispune odredjeni uslovi. U tom slucaju poklonoprimac je dužan da primljeni poklon vrati poklonodavcu. Ovaj diplomski rad se sastoji iz dva dela. U prvom delu je nešto detaljnije objašnjen sam ugovor o poklonu, njegov pojam, karakteristike, bitni elementi i dejstva ugovora o poklonu. Drugi dio odnosi se na opozivanje ugovora o poklonu. Tu su detaljnije objašnjene zakonske mogucnosti opozivanja ugovora o poklonu od strane poklonodavca i zakonske mogucnosti opozivanja ugovora o poklonu od strane trecih lica.

2016 Ugovor o poklonu

1

Ugovor o poklonu

UGOVOR O POKLONU

Pojam i karakteristike ugovora o poklonu

Prema Nacrtu zakona o obligacionim odnosima (ZOO) ugovor o poklonu se definiše kao ugovor kojim se „davalac poklona obavezuje prepustiti primaocu poklona bez protucinidbe stvar ili imovinsko pravo, a primalac poklona to prihvata.“1 Ugovaranje besplatne cinidbe se ne pretpostavlja, narocito ako se cinidba obeca kao protivcinidba za takvu cinidbu ugovornog partnera, ako ona osnovu ima u obavezi ugovornog partnera ili nekog treceg da se izvrši neka cinidba ili u vršenju takve jedne cinidbe, ili ako se obecanje cinidbe daje pod uslovom da se ugovorni partner ili neko treci obaveže na neku cinidbu ili izvrši neku cinidbu. Ugovorom o poklonu poklonodavac poklonoprimcu predaje ili se obavezuje da preda u svojinu odredjenu stvar, ili da mu prenese neko drugo pravo bez naknade. Ovim ugovorom poklonodavac raspolaže svojom imovinom u nameri da uveca imovinu poklonoprimca, na teret svoje imovine, dok poklonoprimac stice pravo svojine ili neko drugo pravo.2 Kao poklon u smislu Zakona o nasljedjivanju smatra se odricanje od prava, oproštaj duga, ono što je ostavilac za vrijeme svog života dao nasljedniku na ime nasljednog dijela, ili radi osnivanja ili proširenja domacinstva, ili radi obavljanja zanimanja, kao i svako drugo raspolaganje ostavioca bez naknade. Poklon ne postoji ako neko, u korist drugog, propusti da stekne neku imovinu ili se odrekne nekog dospelog, ali ne još konacno stecenog prava. Ispunjenje neke obaveze, pa i moralne, ne predstavlja poklon. Nema svojstvo poklona ni obecanje jedne strane da ce drugoj strani neko treci bez naknade preneti neko imovinsko pravo. Takodje, poklonom se ne smatra n

___________________________

1 Videti: cl. 626., st.1., Nacrt zakona o obligacionim odnosima RS 2 _or_e Nikolic, Obligaciono pravo, Prirucnik za polaganje pravosudnog ispita, Beograd, 2007, str. 186.

2016 Ugovor o poklonu

2

Ugovor o poklonu

odricanje od nasljedstva, odricanje od prava pre nego je steceno ili prava koje je sporno, kao i prenošenje na drugog stvari ili prava sa namerom da se to lice obaveže na protucinidbu.3 Bitnost poklona jeste namjera ili volja poklonodavca da nekog obdari (animus donandi – causa donandi), ali i spremnost polkonoprimca da taj poklon primi, jer se niko ne može prisiliti da poklon primi. Gde ovakve namere nema, nema ni poklona. Neophodno je da se to cini s jedne strane, tj. sa strane poklonodavca, potpuno besplatno, a sa druge strane da onaj koji poklon prima (poklonoprimac) nije imao, niti ima bilo kakvo pravo da traži nagradu, jer u protivnom ovakav pravni odnos prestaje biti poklon i postaje dogovor za placanje. Dakle, cilj zakljucenja ovog ugovora je da se jednom od ugovaraca pribavi imovinska korist na racun drugog ugovaraca. Iz razloga dobrocinstva koji mogu imati razlicite uzroke, imovina jednog lica se smanjuje, dok se imovina drugog lica povecava.

Karakteristike ugovora o poklonu: • Ugovor o poklonu je imenovani ugovor, on važecim ZOO nije posebno predvidjen, ali je parcijalno, ipak, regulisan na osnovu „pravnih pravila“ iz predratnih propisa, koja se primjenjuju na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donietih prije 6. aprila 1941. godine i za vrieme neprijateljske okupacije iz 1946. godine, kao i zakonima koji regulišu nasledne i porodicne odnose. • To je formalni ugovor, koji nekada nastaje ispunjenjem realne forme (prosta predaja stvari), a nekada ispunjenjem posebne pisane forme, koja je izricito zakonom predvidjena (kada je u pitanju prenos prava svojine na nepokretnosti ugovorom o poklonu). Da bi se postojanje ugovora o poklonu moglo dokazati, potrebno je da bude zakljucen u pismenoj formi ili da odmah usliedi predaja predmeta poklona. Znaci ta forma traži se u svrhu dokaza njegovog postojanja (ad probationem), a nije uslov njegove

___________________________________

3 Videti: cl. 626. st. 3., Nacrt zakona o obligacionim odnosima RS

2016 Ugovor o poklonu

3

Ugovor o poklonu

valjanosti (ad solemnitatem). Tako ukoliko je ugovor o poklonu zakljucen usmeno, a predmet poklona nije predat poklonoprimcu, ugovor je valjan, ali nije prinudan jer se njegovo postojanje može dokazati samo ukoliko je ugovor sacinjen u pismenoj formi. U ovom slucaju postoji naturalna (prirodna) obligacija.4 Prema Nacrtu ZOO ugovor o poklonu ciji je predmet nekretnina mora biti zakljucen u pismenoj formi i mora biti overen od starne nadležnog organa, a ukoliko je predmet ugovora pokretna stvar, ugovor koji ne ispunjava propisanu formu je punovažan ako je obecana cinidba u cijelosti izvršena, odnosno ako se predmet poklona prenese u imovinu poklonoprimaca. Dakle, predvidjena forma ugovora o poklonu je u svrhu dokaza njegovog postojanja (ad probationem), a ona nije uslov njegove punovažnosti (ad solemnitatem). Medjutim, ukoliko su predmet ovog ugovora nekretnine, za njegovu punovažnost su bitne odredbe zakona koji reguliše promet nepokretnosti i koji je lex specialis za ovu oblast. Ovde je forma ugovora o poklonu bitan element ugovora (konstitutivna forma ili forma ad solemnitatem). • To je ugovor koji se, u najvecem broju slucajeva, zakljucuje s obzirom na svojstva odre_ene licnosti (intuitu personae). Zbog toga je namera da se ucini poklon (animus donandi) bitan elemenat ovog ugovora. • Ugovor o poklonu je dobrocini obligacioni ugovor, jer poklonoprimac za stvar, odnosno, imovinsko pravo koje prima na osnovu ugovora o poklonu nije dužan da da naknadu. • Nacelno je jednostrano obavezan ugovor, jer obaveza nastaje samo na strani poklonodavca, dok za poklonoprimca ne nastaje nikakva obaveza. Poklonodavac je obavezan da ustupi u vlasništvo poklonoprimcu odredjenu stvar ili pravo.

______________________________

4 Bogdan Loza, Obligaciono pravo, Opšti dio, Sarajevo 1978., str.65. 5 Videti: cl. 629. st. 1. i st.3., Nacrta ZOO RS

2016 Ugovor o poklonu

4

Ugovor o poklonu

Poklonoprimac stice samo pravo iz ugovora da zahteva predaju predmeta poklona. Medjutim, kada je rec o nekim vrstama ugovora o poklonu, možemo uociti da nekad I druga strana ima izvesne obaveze (npr. ugovor o poklonu sa teretom ili nalogom). • Po pravilu je komutativan6 ugovor. To znaci da je u trenutku zakljucenja poznata vrednost poklona, odnosno stvar ili pravo koje se daruje. Izuzetno, ugovor o poklonu može da bude i aleotoran7, kada je zakljucen ugovor o poklonu buduce stvari, cija se vrednost u trenutku zakljucenja ugovora ne zna. • Ugovor o poklonu je dvostrani pravni posao, što znaci da je za postojanje ovog pravnog posla, osim izjave volje poklonodavca, potrebna i izjava volje poklonoprimca, tj. prihvat poklona (akcept).

Uslovi za zakljucenje ugovora o poklonu

„Opšta pravila o poslovnoj sposobnosti primjenjuju se kod ugovora o poklonu sa izvesnim odstupanjima, pri cemu se pravi razlika izmedju poklonodavca i poklonoprimca.“8 Od poklonodavca se, zbog toga što raspolaže svojom imovinom, zahteva potpuna poslovna sposobnost. Nasuprot tome, u odnosu na poklonoprimca se odstupa od tog pravila, jer maloletna lica mogu imati svoju imovinu koju steknu radom ili je dobiju nasljedstvom, poklonom ili po nekom drugom zakonskom osnovu.9 S obzirom na cinjenicu da stariji maloletnici, tj. lica izmedju navršenih 15 i 18 godina života, mogu da zakljuce ugovor o radu (pod uslovom da poseduju opštu zdravstvenu sposobnost za 6 Komutativni (lat. commutatio=promena, zamena) su oni ugovori kod kojih je, vec u trenutku njihovog zakljucenja, poznata visina i uzajamni odnos prestacija, tako da se tacno zna šta ko prima i šta ko po ugovoru duguje.

_________________________________

7 Aleatorni (lat. alea=kocka, igra na srecu, rizik) su oni ugovori kod kojih u momentu njihovog zakljucenja nije poznata visina i uzajamni odnos prestacija, tj. ne zna se za koju

2016 Ugovor o poklonu

5

ce stranu nastati pravo, a za koju obveza, ili kolika ce biti visina tih obaveza, ili kakav ce biti odnos uzajamnih obaveza, vec sve to zavisi od nekog neizvjesnog ili barem neodre_enog doga_aja. 8 _or_e Nikolic, nav. delo, str. 186. 9 Videti: cl. 285., st. 1., Porodicni zakon “Službeni glasnik RS“, br. 54

Ugovor o poklonu

rad i saglasnost zakonskog zastupnika)10, onda je logicno da mogu punovažno zakljuciti I ugovor o poklonu kao poklonodavci ukoliko predmet poklona potice iz njihove zarade ostvarene iz radnog odnosa. Za to im nije potrebna saglasnost roditelja, odnosno staratelja. Ali ukoliko predmet poklona ne potice iz njihove zarade, stariji maloletnici ne mogu zakljuciti ugovor o poklonu kao poklonodavci ni sa odobrenjem roditelja, odnosno staratelja.11 Maloljetnici stariji od 7 godina, mogu samostalno zakljuciti ugovor o poklonu u kome se pojavljuju kao poklonoprimci. Za ovo im nije potrebna saglasnost roditelja, odnosno staratelja, jer se polazi od toga da oni time sebi pribavljaju korist. Medjutim, roditelji, odnosno staratelji mogu, uz saglasnost organa starateljstva, zabraniti maloljetniku primanje poklona ukoliko bi na neki nacin primanjem tog poklona bio povrijedjen interes maloletnika. Maloljetnici mladji od 7 godina ne mogu zakljuciti ugovor o poklonu, jer se smatra sa ovi maloletnici nisu sposobni da valjano izjave svoju volju.

Bitni elementi ugovora o poklonu

Dva su kljucna, odnosno bitna elementa ugovora o poklonu: • Predmet ugovora (stvar ili pravo) • Namera darežljivosti (animus donandi)

Predmet ugovora o poklonu

Ugovor o poklonu može biti zakljucen o najrazlicitijim stvarima, pod uslovom da se nalaze u pravnom prometu. To može biti jedna ili više stvari poklonodavca, imovinska prava poklonodavca, jedan deo ili celokupna imovina poklonodavca ili buduca imovina (npr. ocekivani plodovi). Stvar koja je predmet ugovora o poklonu mora biti odredjena ili odrediva,

2016 Ugovor o poklonu

6

_________________________________

10 Vidjeti: cl. 14., st. 2. Zakona o radu Republike Srpske, “Službeni glasnik RS“, br. 55 11 Bogdan Loza, nav. djelo, str. 67. Ugovor o poklonu

znaci stvar mora biti individualizirana, kako bi se tacno znalo koja se imovinska vrednost ugovorom prenosi na poklonoprimca. Bitno je istaci da zakljucenje ugovora o poklonu, pa i sama predaja, ne utice na sudbinu stvarnih prava koja trece osobe imaju na predmetu poklona, zbog toga što poklonodavac ne može preneti više prava nego što i sam ima na stvari. Znaci, ukoliko je predmet poklona stvar na kojoj trece osobe imaju neko stvarno pravo, poklonoprimac je dužan i obavezan da poštuje ta prava, a trece osobe imaju pravo ostvariti svoje pravo na isti nacin kako su to mogle ostvariti prema poklonodavcu. Ukoliko se ugovorom o poklonu prenose imovinska prava, onda se mora raditi o prenosivim pravima. Pokloniti se može cela sadašnja imovina, a poklon buduce imovine ogranicen je suspenzivnim uslovom, a taj uslov je da poklonodavac tu imovinu stekne. Poklanjanje buduce imovine se mora specijalno ugovoriti. Prema Nacrtu ZOO u slucaju sumnje predmeta ugovora o poklonu, predmetom se smatra sadašnja imovina. Ukoliko poklonodavac poklanja tudju stvar, a ne svoju, zakljucenje ugovora o poklonu, pa I sama predaja poklonjene stvari poklonoprimcu nema uticaja na izmenu prava vlasništva povodom predmeta poklona. Ukoliko je stvar predata, vlasnik je može tražiti nazad vlasnickom tužbom, a ukoliko je došlo do oštecenja stvari, savesni poklonoprimac ne odgovara, dok nesavesni odgovara. Ukoliko poklonjenu stvar vlasnik oduzme od poklonoprimca, poklonodavac nece biti dužan da mu je nadoknadi ukoliko je savesatan, tj. nije znao da je stvar tudja. Medjutim, ukoliko je poklonodavac prilikom zakljucenja ugovora bio nesavjestan, bit ce dužan da nadoknadi poklonoprimcu svu štetu koja mu je prouzrokovana time što se ovaj pouzdao u zakljucenje ugovora.12

________________________

2016 Ugovor o poklonu

7

12Bogdan Loza, nav. delo, str. 68.

Ugovor o poklonu

Namera darežljivosti (animus donandi)

„Namera darežljivosti obuhvata kako volju poklonodavca da bez naknade uveca imovinu poklonoprimca, tako i volju poklonoprimca da besplatno pribavi imovinsku korist na racun imovine poklonodavca.“13 Ukoliko te namere ili volje nema, nece doci do valjanog zakljucenja ugovora o poklonu. Namera darežljivosti se ne pretpostavlja, vec mora biti nesumnjivo izražena u ugovoru. Upravo po toj nameri ugovor o poklonu se i razlikuje od drugih ugovora koji predstavljaju osnov za sticanje prava svojine, kao što su npr. ugovor o prodaji, ugovor o zajmu, ugovor o razmeni. Tako npr. ako neko lice plati dug drugog lica, misleci pri tome da je to njegov dug, to se ne bi smatralo poklonom od strane isplatioca duga, jer je on bio u zabludi kada je placao taj dug tako da kod isplatioca ne postoji animus donandi. Ali ako je on bio u zabludi u licnosti, misleci da je to lice postiglo odredjeni razultat, a ustvari taj rezultat je postigao neko drugi, ugovor se smatra zakljucenim, a isplatilac u tom slucaju može da traži poništenje ugovora. Ugovor o poklonu ne postoji ni u slucaju kad ugovorna stranka otudjuje svoju imovinu, a uopšte nije imala namjeru otudjiti je (ugovor zakljucen pod pretnjom ili prevarom).

Dejstvo ugovora o poklonu

Zakljucenjem ugovora o poklonu dolazi do zasnivanja obligacionog odnosa izmedju poklonodavca i poklonoprimca. Na osnovu tog obligacionog odnosa poklonodavac stice odredjene obaveze, a poklonoprimac odredjena prava.14 Pošto ugovor o poklonu spada u jednostrano obavezne ugovore, on stvara obaveze samo na strani poklonodavca, dok na strain poklonoprimca nastaje samo pravo bez obaveze. „Izvesna odstupanja postoje u slucaju darovanja s nalogom ili teretom, uzajamnog darovanja i mešovitog darovanja.“15

2016 Ugovor o poklonu

8

________________________________

13 _or_e Nikolic, nav. delo, str. 187. 14 Bogdan Loza, nav. delo, str. 70. 15 Veseljko Šeparovic, Ugovor o darovanju, Naša zakonitost, Zagreb, 1988., f. 9-10, str. 1169.

Ugovor o poklonu

Osnovna obaveza poklonodavaca jeste da preda predmet poklona poklonoprimcu. To dolazi u obzir kod konsenzualnog poklona, jer realno darovanje ne nastaje bez predaje. Kada se poklonoprimcu poklonjena stvar preda, on postaje njen vlasnik, a sve do tada, vlasnik stvari je poklonodavac, što znaci da je ugovor o poklonu samo titulus za sticanje prava vlasništva. Ako je predmet poklona neka tražbina (neko imovinsko pravo), poklonoprimac je postao njegov titular u momentu zakljucenja ugovora. Od zakljucenja ugovora o poklonu do roka predaje poklonoprimcu, poklonodavac je dužan cuvati stvar. On snosi rizik zbog oštecenja ili propasti stvari ako je do njega došlo njegovom krivicom. Ako do propasti ili oštecenja stvari dodje bez njegove krivice (viša sila, krivica poklonoprimca ili neke trece osobe), poklonodavac ne odgovara. Ako poklonodavac ne preda stvar poklonoprimcu ili zakasni sa predajom, odgovara smo ako je to ucinio namerno ili grubom nepažnjom. I prema Nacrtu ZOO poklonodavac odgovara za namerno neispunjenje obaveze iz ugovora o poklonu kao i za zadocnjenje, a u slucaju kašnjenja sa ispunjenjem novcanog poklona on ne duguje novcanu kamatu poklonoprimcu. Ukoliko poklonjena stvar ima mane, poklonodavac ne odgovara za njene fizicke i pravne nedostatke. Ali ako je za te nedostatke znao, pa ih namerno ili zbog nemarnosti nije rekao poklonoprimcu, pokonoprimac ima pravo zahtevati naknadu štete koju je pretrpio zbog nekog od tih nedostataka. Ali ukoliko je predmet poklona tudja stvar, a poklonoprimac je to znao i pored toga prihvatio tu stvar, tada poklonodavac ne odgovara za štetu.16

2016 Ugovor o poklonu

9

OPOZIVANJE UGOVORA O POKLONU

Ono što je dato ugovorom o poklonu ne može se tražiti nazad. Poklon je, po pravilu neopoziv, a nacelo neopozivosti je jedno od osnovnih nacela ugovora o poklonu. Ni poklonodavac, ni neko trece lice ne mogu od poklonoprimca oduzeti predmet poklona. Ali ugovaracima je ostavljena mogucnost da u ugovoru predvide mogucnost (klauzulu) jednostranog opozivanja

Ugovor o poklonu

poklona iz odredjenih razloga. Takve raskidne klauzule važece su ako nisu u suprotnosti sa prinudnim propisima i dobrim obicajima. Medjutim, ako samim ugovorom nije predvidjeno da se od poklonoprimca dati poklon može opozvati, u izvesnim slucajevima zakon to omogucava i to kako samom poklonodavcu, tako i odredjenim trecim licima, iz razloga da bi se zaštitili njihovi interesi. Zakon uglavnom uzima u obzir okolnosti koje su se desile, odnosno koje su nastupile posle zakljucenja ugovora. Prema tome, pravilo je da se jednostrano zakljucen ugovor o poklonu ne može jednostrano raskinuti, niti opozvati, osim u slucaju kada je to posebno ugovoreno ili zakonom propisano. „Osnov ugovorne obaveze nije protivvrednost koju druga strana daje, vec je to namera darivanja (animus donandi), koja se bazira na posebnom osecanju privrženosti prema nekom licu.“17 Ako zbog nastupanja kasnijih okolnosti prestane osnov za poklon, odnosno prestane posebni tretman nekog lica, samim tim prestaje i osnov za držanje poklonjene stvari. U tom slucaju pokonodavac stice pravo da od suda zahteva raskid ugovora o poklonu i vracanje poklonjene stvari, odnosno predmeta poklona.

Zakonski razlozi opozivanja poklona u našem pravu su: 1. Opozivanje poklona od strane poklonodavca: • Nezahvalnost poklonoprimca • Nedostatak sredstava za život poklonodavca

2016 Ugovor o poklonu

10

• Razvod braka i poništenje braka zakljucenog izmedju poklonodavca i Poklonoprimca

2. Opozivanje poklona od strane trecih lica: • Ako je poklonom povredjen nužni dio nužnih naslednika • Ako je poklonom povredjeno pravo izdržavanja odredjenih lica • Ako je poklonom oštecen poverilac poklonodavca Postoje i pokloni koji se ne mogu opozvati. To su: uobicajeni prigodni darovi, nagradni darovi, darovi ucinjeni iz zahvalnosti, darovi ucinjeni drušveno-politickoj zajednici, radnoj

_________________________

17 Dragan Kostic, Opoziv i povracaj poklona, Pravni život, br. 2/73, str. 25.

Ugovor o poklonu

organizaciji, ustanovi, udruženju ili nekom drugom pravnom licu, kao i darovi ucinjeni u dobrotvorne i opštekorisne svrhe.18 Prema Nacrtu ZOO ne mogu se opozvati uobicajeni prigodni darovi, nagradni darovi kao i darovi ucinjeni iz zahvalnosti. Kod opozivanja poklona od strane poklonodavca nastupanjem zakonom predvidjene cinjenice, samo poklonodavac stice pravo na opozivanje poklona. Ukoliko poklonodavac ne iskoristi to svoje pravo, ugovor se nece ni raskinuti, a samim tim poklon ce i dalje ostati kod poklonoprimca. „Pravo na opoziv poklona je licno pravo i gasi se smrcu poklonodavca. Izuzetno pravo na opoziv poklona prelazi na naslednike poklonodavca, ako je poklonoprimac umišljano prouzrokovao smrt poklonodavca ili ako poklonoprimac nije ispunio nalog ili teret.“19 Što se tice opozivanja ugovora o poklonu kojim se poklonodavac obavezao na povremena davanja, može se videti da Nacrt ZOO ovo pitanje reguliše nešto drugacije u odnosu na Skicu za zakonik o obligacijama i ugovorima. Prema Nacrtu ZOO ugovor o poklonu kojim se poklonodavac obavezao na povremena davanja prestaje smrcu jedne od ugovornih strana, ukoliko iz ugovora ne proizilazi nešto drugo20 (obaveze ne prelaze na naslednike), dok prema Skici za zakonik o obligacijama i ugovorima, ovaj ugovor prestaje smrcu poklonoprimca, ali u

2016 Ugovor o poklonu

11

slucaju smrti poklonodavca, obaveze iz takvog ugovora prelaze na njegove naslednike, ukoliko iz ugovora ne proizilazi nešto drugo. 21 Odricanje unapred od prava da se poklon opozove nema pravne važnosti.

_________________________________

18 Skica za zakonik o obligacijama i ugovorima cl. 520. st. 1. i st. 2. 19 Videti: cl. 713., st. 1. i 2. Nacrt ZOO, Federacija BiH-RS, 16.06.2003. 20 Videti: cl. 708., st. 1. Nacrt ZOO, Federacija BiH-RS, 16.06.2003. 21 Videti: cl. 513. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima

Ugovor o poklonu

Zakonska mogucnost opozivanja ugovora o poklonu od strane poklonodavca

U teoriji i zakonodavstvu zakonska mogucnost raskidanja ugovora o poklonu od strane poklonodavca naziva se opozivanje poklona (revocatio). To nije poništaj ugovora o poklonu, jer on dolazi u obzir samo u slucaju postojanja pravno relevantnih nedostataka u momentu zakljucenja ugovora. U slucaju opoziva poklona poklonodavac se ne poziva na nedostatke koji su se pojavili, odnosno koji su postojali u momentu zakljucenja ugovora, nego na cinjenice koje su nastale po zakljucenju, odnosno izvršenju ugovora. Tu se radi o nastupanju zakonom predvidjenih okolnosti koje poklonodavcu daju pravo na raskid ugovora. Ukoliko poklonodavac to pravo ne iskoristi, ugovor ostaje na snazi sa svim svojim dejstvima i

2016 Ugovor o poklonu

12

proizvodi pravne posledice.

Opozivanje ugovora o poklonu zbog nezahvalnosti Najcešci razlog koji poklonodavcu daje pravo da ugovor o poklonu jednostarano raskine je nezahvalnost poklonoprimca prema poklonodavcu. „Poklonodavac može raskinuti ugovor I opozvati ucinjeni poklon ako poklonoprimac svojim ponašanjem prema ovome ili prema nekom njemu bliskom licu pokaže veliku nezahvalnost.“22 Opozivanje ugovora o poklonu nije regulisano pozitivnim propisima i zbog toga se primjenjuju „pravna pravila“ iz predratnih propisa (OAGZ, SGZ, OIZ). U Srpskom gradjanskom zakoniku govori se o velikoj neblagodarnosti poklonoprimca prema poklonodavcu, koja se ispoljava u napadu na njegov život, povredi tela ili casti, odnosno u narušavanju njegove slobode i imovine.23 Austrijski gradjanski zakonik govori o gruboj neblagodarnosti kao razlogu za opozivanje poklona, podrazumijevajuci pod tim takvu povredu tela, casti ili imovine zbog koje se može protiv poklonoprimca, po službenoj dužnosti ili na zahtev poklonodavca (kao povrijedjenog), pokrenuti krivicni postupak.24

___________________________________

22 Mirsa Mijacic, Obligacioni ugovori, Savremena administracija, Beograd, str. 67. 23 Srpski gradjanski zakonik (SGZ) cl. 567. 24 Austrijski gradjanski zakonik (OAGZ) cl. 948.

Ugovor o poklonu

opštem imovinskom zakoniku za Crnu Goru, govori se „o krajnjoj neblagodarnosti poklonoprimca, koji tako postupa u slucaju kad umišljajno poklonodavcu radi o glavi, ili digne ruku na njega, ili ga inace teško uvredi, ili mu prouzrokuje kakvu vecu štetu na imovini.“25 Znaci, Austrijski gradjanski zakonik traži da delo ucinjeno prema poklonodavcu bude okvalifikovano kao krivicno delo, dok Srpski gradjanski zakonik i Opšti

2016 Ugovor o poklonu

13

imovinski zakonik za Crnu Goru predvidjaju da je dovoljno da je delo ucinjeno namerno. Sam pojam nezahvalnosti nije precizno odredjen, jer on predstavlja duhovno (unutrašnje) raspoloženje jednog lica koje se manifestuje kroz njegove postupke. Nije svaka nezahvalnost razlog za opoziv poklona (npr. obicna svadja sa poklonoprimcem). Mogu postojati razni oblici i stepeni nezahvalnosti, i svi oni nemaju podjednaku težinu i ne vode istom rezultatu. Zakon uzima u obzir samo teže oblike nezahvalnosti - kvalifikovane nezahvalnosti. Da bi poklonodavac imao pravo da traži opoziv poklona, mora da je u pitanju kvalifikovana, tj. gruba neblagodarnost, i da delo kojim se nanosi povreda licnosti, imovine ili casti poklonodavca proizilazi iz umišljajnog postupka poklonoprimca. Postojanje nezahvalnosti je fakticko pitanje i kod ove ocene treba imati u vidu sve relevantne okolnosti konkretnog slucaja i odredjene društvene standarde. Bitno je utvrditi krajnje nekorektan odnos poklonoprimca prema poklonodavcu, odnosno da se postupak poklonoprimca može okvalifikovati kao gruba nezahvalnost. Sud svoju odluku o tome da li postoji gruba nezahvalnost ili ne postoji, treba zasnivati na odgovarajucem pravnom standardu, na onome šta se najcešce dešava u jednoj sredini, prema uobicajenom i redovnom toku stvari. U sudskoj praksi ne postoji saglasnost u pogledu oblika i stepena nezahvalnosti koja bi bila razlog za opoziv poklona. „Tako: Poklon se može opozvati zbog grube neblagodarnosti poklonoprimca prema poklonodavcu. Postojanje grube neblagodarnosti je fakticko pitanje i ona se ne sastoji samo u

_____________

25 Mirsa Mijacic, nav. delo, str. 68.

Ugovor o poklonu

radnjama koje mogu povuci krivicnu odgovornost poklonoprimca. (presuda VS Slov. Pž-907/72 od 19. III 1973. Potvrdjena presudom VS Jug., Rev-179/73 od12. IX 1973)“26 “Pod grubom nezahvalnošcu ne može se podrazumevati svako delo koje ujedno predstavlja krivicno delo, vec ono mora biti tako da po svojoj težini i posljedicama na odnose medju strankama razumno opravdava opoziv darovanja. (VHS, Gzz-84 od/84 od 26. II 198)”27

2016 Ugovor o poklonu

14

U pravnoj teoriji i zakonodavstvu, ne postoji jedinstven stav o tome da li nezahvalnost treba da se odnosi samo na licnost poklonodavca ili i na njemu bliska lica. Tako prema SGZ i OAGZ samo nezahvalnost koja je pokazana od strane poklonoprimca prema poklonodavcu je relevantna za opoziv poklona.28 Druga zakonodavstva (Nemacki gradjaski zakonik cl. 53., Švajcarski zakonik o obligacijama cl. 249., st.1. i OIZ cl. 448. St. 2.) previdjaju da poklonodavac može tražiti opoziv poklona i u slucaju grube nezahvalnosti prema njemu biskim licima. U Skici za zakonik o obligacijam i ugovorima se navodi da “darivalac može raskinuti ugovor i opozvati dar ako obdarenik svojim ponašanjem prema njemu, ili nekom njemu bliskom licu, pokaže veliku neblagodarnost.”29 I u našem pravu, poklon može biti opozvan ne samo zbog grube nezahvalnosti izražene prema poklonodavcu, nego i prema clanovima njegove uže porodice kao što su deca, roditelji ili bracni drug, jer nanošenje štete nekom clanu porodice na neki nacin predstavlja štetu i samom poklodavcu. U Nacrtu ZOO je predvidjeno da poklonodavac može opozvati ugovor o poklonu zbog grube nezahvalnosti poklonoprimca, s tim da se pod grubom nezahvalnosti podrazumjeva da je poklonoprimac ucinio prema poklonodavcu ili nekom od clanova njegove uže porodice krivicno delo ili se teže ogrešio o zakonom utvrdjene dužnosti prema poklonodavcu ili clanovima njegove uže porodice.30

______________________________

26 Veseljko Šeparovic, nav. delo, str. 1172. 27 Veseljko Šeparovic, nav. delo, str. 1172. 28 Dragan Kostic, nav. delo str. 28. 29 Skica za zakonik o obligacijama i ugovorima cl. 571. 30 Videti: Nacrt ZOO BiH, cl. 643.

Ugovor o poklonu

Opoziv poklona je “civilna kazna“, koju zakonodavac predvidja za nezahvalnost

2016 Ugovor o poklonu

15

poklonoprimca u interesu javnog morala, jer ako poklonoprimac bez ikakve naknade uživa odredjene pogodnosti poklona, onda osnovno od njega treba ocekivati ako ne blagonaklon, onda bar korektan stav prema poklonodavcu.31 Samim delom velike nezahvalnosti od strane poklonoprimca ne dolazi do opoziva poklona ipso facto.32 Do opoziva poklona ce doci samo na zahev poklonodavca, odnosno njegovih nasljednika, ukoliko je smrt poklonodavca nastupila unutar predvidjenog roka za pravo na opoziv. Ako je poklonodavac bio živ za svo vreme trajanja roka za mogucnost opoziva poklona i nije podnio zahev za opoziv, nasednici gube pravo na stavljanje zahteva za opoziv poklona. Zahtev se podnosi protiv poklonoprimca koji je delo ucinio. Prema mišljenju nekih autora, ako poklonoprimac više nije živ, a rok nije istekao, zahtev se može podneti i protiv njegovih naslednika (i to u roku od tri godine od dana ucinjene nezahvalnosti),33 dok prema mišljenju drugih to nije moguce, jer naslednici poklonoprimca mogu ne samo da ne budu akteri cina nezahvalnosti, vec i da za to uopšte ne znaju.34 Prema Nacrtu ZOO naslednik poklonodavca može opozvati poklon, ako je poklonoprimac namerno usmrtio poklonodavca, odnosno ukoliko ga je sprecio da opozove poklon. Pravo na raskid ugovora zbog nezahvalnosti poklonoprimca, prestaje smrcu poklonoprimca kao i protekom jedne godine od dana kada je poklonodavac saznao za poklonoprimcevu nezahvalnost, a najduže u roku od deset godina od dana pokazane nezahvalnosti.35 U slucaju opozivanja poklona zbog nezahvalnosti, poklonoprimac je dužan vratiti sve što je primio na ime poklona. U zavisnosti od toga da li je predmet poklona u državini

_______________

31 Dragan Kostic, nav. delo, str. 27. 32 ipso facto (lat. = samim cinom), tehnicki izraz iz kanonskog prava kojim se kaže da kod nekih prekršaja kazna nastupa istog trenutka kada je prekršaj ucinjen, a ne nakon izricite odluke crkvene vlasti 33 Bogdan Loza, nav. delo str. 80. 34 Dragan Kostic, nav. delo str. 28.-29. 35 Skica za zakonik o obligacijama i ugovorima, cl. 517. st. 3.

Ugovor o poklonu

2016 Ugovor o poklonu

16

poklonoprimca ili treceg lica, primjenjivati ce se razlicita pravila. Do podnošenja zahteva za opoziv poklona poklonoprimac, odnosno njegovi nasljednici smatraju se savesnim, a od momenta podnošenja zahteva nesavesnim.36 U slucaju kad je predmet ugovora o poklonu u državini poklonoprimca, primjenjuju se pravila savesne i nesavesne državine. Odgovornost nesavesnog držaoca daleko je oštrija, a savesni držalac postaje nesavestan momentom podnošenja tužbe za povracaj predmeta poklona. Kada je u pitanju predmet ugovora o poklonu koji se u trenutku raskida ugovora i vracanja poklona nalazi kod treceg lica, primjenjuju se pravila o savesnosti i nesavesnosti poklonoprimca. U tom slucaju savestan poklonoprimac vraca ono što je na osnovu teretnog otudjenja dobio kao naknadu, ali ne i preko vrijednosti poklonjene stvari, dok kod bezteretnog otudjenja nema obavezu vracanja poklonjene stvari. Nesavestan poklonoprimac mora vratiti punu vrednost poklonjene stvari. „Ukoliko su treca lica prije opoziva poklona konstituisala neko pravo na poklonjenoj stvari, opoziv poklona na njih ne utice, ono ostaje na snazi i posle opoziva. Ali ako je ovo pravo konstituisano na predmetu poklona poslije opoziva poklona, ne tangira podnosioca zahtjeva.“37 Iz tog razloga je neophodno da se podizanje tužbe za opoziv poklona upiše u zemljišne knjige ako je u pitanju nekretnina kao predmet poklona, da bi treca lica to mogla saznati.

Opozivanje ugovora o poklonu zbog nedostatka sredstava za život (zbog osiromašenja)

Poklonodavac koji nema dovoljno sredstava za život ili za izdržavanje lica koja je po zakonu dužan da izdržava, može raskinuti ugovor o poklonu, a ako je vec predao stvar

_________________

36 Bogdan Loza, nav. djelo, str. 77. 37 Bogdan Loza, Obligaciono pravo II, Posebni dio, Srpsko Sarajevo 2000., str.80.

Ugovor o poklonu

poklonoprimcu, može poklon opozvati i tražiti da mu poklonoprimac vrati ono što se od primljenog poklona još nalazi u njegovoj imovini.38 Nacrt ZOO razlikuje

2016 Ugovor o poklonu

17

odustajanje od poklona zbog osiromašenja i opoziv poklona zbog osiromašenja. Poklonodavac može odustati od ugovora o poklonu, sve dok njegova obaveza ne dospe za ispunjenje, ako se njegovo imovinsko stanje toliko pogorša da bi ispunjenje ugovora ugrozilo njegovo izdržavanje, ili onemogucilo ispunjavanje njegove obaveze izdržavanja. Ukoliko se poklonodavac, nakon ispunjenja ugovora o poklonu, toliko osiromaši da nema sredstava za svoje nužno izdržavanje, a nema ni osobe koja ga je po zakonu dužna da izdržava, može opozvati ugovor o poklonu i zahtevati njegovo vracanje.39 Srpski gradjanski zakonik govori o osiromašenju poklonodavca da ni živeti ne može, a austrijski Opšti gradjanski zakonik govori u zapadanju poklonodavca u takvu oskudicu da mu nedostaje potrebno izdržavanje.40 Po austrijskom Opštem gradjanskom zakoniku poklonodavac je imao pravo tzv. delimicnog opoziva poklona, tj. opoziva samo prinosa koje je davao predmet poklona kao što su plodovi, kamate i sl., i to u onoj meri koja je potrebna za njegovo nužno izdržavanje. Po Srpskom gradjanskom zakoniku poklonodavac je imao pravo tzv. apsolutnog opoziva poklona, odnosno opoziva poklona u celosti, što je prihvaceno i u našem pravu. Pravna teorija i sudska praksa je izgradila uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se ugovor o poklonu mogao opozvati zbog osiromašenja. Ti uslovi su: da ne postoje lica koja su po zakonu dužna da ga izdržavaju, ili ako ona postoje, da nemaju sredstava za njegovo izdržavanje; da poklonoprimac nije i sam u oskudici u pogledu nužnog izdržavanja sebe i svoje porodice; da se predmet poklona ili njegova vrednost nalazi u imovini poklonoprimca.41

_____________________________________

38 Skica za zakonik o obligacijama i ugovorima, cl. 518. st. 1. 39 Videti: Nacrt ZOO , cl. 641. i cl. 642. st. 1. 40 Videti: paragraf 567. SGZ, paragraf 947. OAGZ 41 Videti: Mirsa Mijacic, nav. djelo str. 70., Bogdan Loza nav. delo str. 78., Dragan Kostic nav. delo str. 26.-27.

Ugovor o poklonu

2016 Ugovor o poklonu

18

I redaktori Nacrta ZOO su, u većoj meri, uzeli u obzir ove uslove. Tako je u Nacrtu ZOO navedeno da poklonodavac može opozvati ugovor o poklonu zbog osiromašenja: ako nema sredstava za svoje nužno izdržavanje, a nema ni lica koja su ga prema zakonu dužna da izdržavaju; ako se predmet poklona ili njegova vrednost nalaze u imovini poklonoprimca; i ako poklonoprimac nije i sam u oskudici u pogledu svog izdržavanja kao i izdržavanja lica koja je po zakonu dužan da izdržava.42 „Ukoliko je poklonoprimac predmet poklona ili njegovu vrednost zlonamjerno otuđio, biće odgovoran za to.“43 Raskid treba da deluje za ubuduće ukoliko nije došlo do predaje predmeta poklona, a ukoliko je predmet poklona kod poklonoprimca, tužbom se može tražiti povraćaj po pravilima o savesnoj državini. Pošto se radi o osiromašenju bez krivice poklonodavca, treba voditi računa i o interesima poklonoprimca. Ukoliko je i poklonoprimac u teškoj materijalnoj situaciji, bez nužnih sredstava za život ili bez sredstava za izdržavanje lica koja je po zakonu dužan da izdržava, raskid ne treba dozvoliti, odnosno, poklonodavcu ne treba dozvoliti pravo na povraćaj poklona. Poklonoprimac može izbeći opozivanje ako se obaveže da će davati poklonodavcu, u odgovarajućoj meri, sredstva koja mu nedostaju.44 Ukoliko poklonoprimac prihvati tu obavezu on ne može biti prinuđen na vraćanje poklona, jer poklonodavac više nema pravo na opozivanje. Ovo pravilo je ustanovljeno da bi se zaštitili interesi poklonoprimca, a ne samo poklonodavca.

___________________________

42 Videti: Nacrt ZOO RS , čl. 642. st. 1. i st. 2. 43 Bogdan Loza, nav. delo, str. 78. 44 Skica za zakonik o obligacijama i ugovorima, čl. 518. st.2., Nacrt ZOO, čl. 642. st. 3.

2016 Ugovor o poklonu

19

Ugovor o poklonu

Prema Nacrtu ZOO poklonodavac ne može opozvati poklon ili zahtijevati vraćenje poklona ako, se namjerno ili grubom nepažnjom doveo u tu oskudicu. Ako je polonodavac učinio više poklona i steknu se uslovi za njihovo opozivanje zbog nedostatka sredstava za život, pokloni se opozivaju obrnutim redom u odnosu na redosled kojim su učinjeni. Znači opozivaju se prvo kasniji, pa onda raniji pokloni, sve dok se ne namire potrebe poklonodavca za nužno izdržavanje. Ukoliko su pokloni učinjeni istovremeno opozivaju se srazmerno njihovoj pojedinačnoj vrednosti prema sumi vrednosti svih zahteva.45 Opoziv poklona vrši se podnošenjem zahteva poklonoprimcu koji može biti sudski i vansudski. Do podnošenja tog zahteva poklonoprimac se smatra savesnim držaocem predmeta poklona, a posle toga nesavjesnim, što je značajno zbog obima vraćanja poklona. Poklonodavac ne može opozvati poklon, ako je od predaje poklona proteklo dest godina za nepokretne stvari, odnosno pet godina za pokretne.46 3.1.3 Opozivanje ugovora o poklonu u slučaju razvoda ili poništenja braka između poklonodavca i poklonoprimca Do opozivanja poklona može doći i u slučaju razvoda ili poništenja braka zaključenog između poklonodavca i poklonoprimca. Ovaj razlog opozivanja ugovora o poklonu nije predviđen Nacrtom ZOO-a, ali se može naći u Porodičnom zakonu kao lex specialis. I razvod i poništenje (ništavost) braka su jedan od načina prestanka braka. Porodični zakon Republike Srbije predviđa da brak nije valjan: ako je sklopljen između dva lica istog pola ili ako nije zaključen pred nadležnim organom, ako brak nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života supružnika, ako je zaključen za vreme trajanja ranijeg braka jednog od supružnika, ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasuđivanje, ako su ga sklopili krvni,

________________________

45 Videti: M. Mijačić, nav. delo str. 70.-71., B.Loza, nav. djelo str. 78. 46 Videti: Nacrt ZOO, čl. 642. st. 5.

2016 Ugovor o poklonu

20

Ugovor o poklonu

tazbinski ili adoptivni srodnici između kojih nije dozvoljeno sklapanje braka, ako su ga međusobno sklopili staratelj i štićenik. Prema ovom zakonu bračni supružnik može tražiti razvod braka ako su bračni odnosi teško i trajno poremećeni, usled čega je zajednički život postao nepodnošljiv, kao i u slučaju ukoliko je jedan od bračnih supružnika nestao i o njemu nema nikakvih vesti za vreme od dve godine.47 Prema Porodičnom zakon Republike Srbije ako brak prestane razvodom ili poništenjem, pokloni koje su supružnici učinili jedan drugome pre zaključenja braka ili u toku braka, ne vraćaju se. Vraćaju se samo pokloni iz posebne imovine bračnog supružnika koji su nesrazmerno velike vrednosti, u odnosu na vrednost njegove celokupne imovine. Međutim, bračni drug nije dužan da vrati takav poklon ako bi to značilo očitu nepravdu za njega, ili ako bi ga to dovelo u teške materijalne prilike.48 Ukoliko je poklon otuđen, onda umesto njega, vraćaju se novčane vrednosti ili za njega primljene stvari, s tim da se vrednost u novcu utvrđuje, prema izboru poklonodavca, u visini za koju je otuđena poklonjena stvar, ili u vrednosti koju je poklonjena stvar imala u vreme otuđenja. Ukoliko je poklonjena stvar otuđena ili uništena u zloj nameri, poklonprimac je dužan da poklonodavcu nadoknadi vrednost stvari po tržišnoj ceni u vreme kada je stvar trebalo vratiti.49 Prema Porodičnom zakonu Republike Srbije, ako brak prestane razvodom ili poništanjem, uobičajeni pokloni koje su supružnici učinili jedan drugome u toku trajanja zajedničkog života u braku ne vraćaju se, ali se vraćaju oni pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika. Opoziv poklona supružnik ne može ostvariti, ako bi prihvatanje njegovog zahteva za opoziv poklona predstavljalo očiglednu 47

___________________________

Videti: čl. 29. do 33., čl. 52. st. 1. i čl. 53., Porodični zakon, “Službeni glasnik RS“, br.54 48 Videti: čl. 282. st. 1., Porodični zakon , “Službeni glasnik RS“, br. 54 49 Videti: čl. 283., Porodični zakon, “Službeni glasnik RS“, br. 54

2016 Ugovor o poklonu

21

Ugovor o poklonu

nepravdu za drugog supružnika. Pokloni se vraćaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajedničkog života u braku.50 Kao što se iz navedenog može videti, u pravu Republike Srbske, kao i u pravu Republike Srbije, primjenjuju se ista pravila i prilikom opozivanja ugovora o poklonu u slučaju razvoda braka i prilikom opozivanje ugovora o poklonu u slučaju poništenja braka. Njihove odredbe u manjoj ili većoj meri na isti način regulišu ova pitanja. Razlika postoji samo u onom delu koji se odnosi na poklone koji se vraćaju, odnosno na imovinu iz koje se pokloni vraćaju. U pravu Republike Srbije vraćaju se oni pokloni (koji su supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja braka) čija je vrednost nesrazmjerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika, dok se u pravu Republike Srpske vraćaju pokloni iz posebne imovine bračnog supružnika, koji su nesrazmerno velike vrednosti u odnosu na vrednost njegove celokupne imovine, u vreme postavljanja zahteva za vraćanje. Takođe, u Porodičnom zakonu Republike Srbije nje regulisano pitanje vraćanja poklona koji je otuđen ili uništen, dok je to pitanje regulisano Porodičnim zakonom Republike Srpske. U bivšim jugoslovenskim republikama kod opoziva poklona zbog razvoda braka uzimala se u obzir krivica bračnih drugova, a kod opoziva poklona zbog poništenja braka savesnost, odnosno nesavesnost bračnih drugova. Tako se u slučaju razvoda braka, obični pokloni koji su bračni supružnici učinili jedan drugom nisu vraćali, dok su se ostali pokloni (naročito oni koji su nesrazmjeri sa imovinskim stanjem poklonodavca) vraćali. Ali bračni drug koji nije bio kriv za razvod imao je pravo da zadrži sve poklone primljene od bračnog druga zbog čije je krivice brak razveden, a ukoliko su pokloni otuđeni vraćala se vrednost ili stvar primljena za njih.51 Ali ukoliko je brak razveden bez ičije krivice ili ukoliko su oba bračna druga kriva za razvod, svaki bračni drug je imao pravo da zadrži primljene poklone. 50

________________________________

Videti: čl. 190., Porodični zakon Republike Srbije, “Službeni glasnik RS“, br. 18/2005 51 Videti: čl. 68. Zakon o braku Socijalističke Republike Srbije, “Službeni glasnik SRS“, br. 52/74

2016 Ugovor o poklonu

22

Ugovor o poklonu

U slučaju poništenja braka bračni drug koji je bio savestan, zadržavao je poklone koje dobio radi braka i u toku braka od drugog bračnog druga ili drugih lica. Takođe imao je pravo zahtevati vraćanje poklona koje je učinio drugom bračnom drugu, ukoliko je ovaj bio nesavestan.52 Ukoliko su oba bračna druga bila savesna, nisu znali za razloge ništavosti, imali su pravo da zadrže poklone primljene za vrijeme trajanja braka, znači učinjeni pokloni se nisu mogli opozvati. To je isto važilo i u slučaju kada su oba bračna druga bila nesavesna, odnosno kada su znali za razloge koji njihov brak čine ništavim. 3.2 Zakonska mogućnost opozivanja ugovora o poklonu od strane trećih lica U našem pravnom sistemu postoji mogućnost da i neka treća lica, pod određenim pretpostavkama, opozovu ugovor o poklonu koji je zaključen između drugih osoba, a radi zaštite svojih interesa. Ta lica su: 1. Nužni naslednici, kada je ostavilac poklonima povredio njihov nužni deo 2. Lica koja je po zakonu poklonodavac bio dužan da izdržava 3. Poverioci poklonodavca 3.2.1 Pravo nužnih naslednika da opozovu ugovor o poklonu Opoziv poklona od strane nužnih naslednika dolazi do izražaja kada je povređen njihov nužni deo. Nužni deo je deo zaostavštine kojom ostavilac ne može raspolagati. To je određeni deo zakonskog dela, odnosno deo onog dela koji bi nužni naslednik, kao zakonski naslednik, dobio da nema testamenta. Opoziv poklona kojim je povređen nužni deo mogu da traže samo nužni naslednici. To su: deca umrlog, njegovi usvojenici (ukoliko pri usvajanju to pravo nije ograničeno ili sasvim isključeno) i njegov supružnik. Ostali potomci umrlog su 52

__________________________

Videti: čl. 39. Zakon o braku Socijalističke Republike Srbije, “Službeni glasnik SRS“, br. 52/74

2016 Ugovor o poklonu

23

Ugovor o poklonu

nužni naslednici kada su po zakonskom redu nasljeđivanja pozvani na nasljeđe i ukoliko su nesposobni za rad i nemaju nužnih sredstava za život.53 Nužni naslednici mogu tražiti vraćanje poklona koje je ostavilac učinio za života, a kojima je povređen njihov nužni deo. U tom slučaju raspolaganja testamentom će se smanjiti, a pokloni će se vratiti ukoliko je potrebno da bi se namirio nužni deo. Nužni dio je povrijeđen kada ukupna vrijednost testamentarnog raspolaganja i učinjenih poklona premašuje raspoloživi deo.54 Ukoliko je došlo do povrede nužnog dela, prvo se smanjuju raspolaganja učinjena testamentom, pa ukoliko nužni deo time ne bude namiren onda se vraćaju pokloni, jer se polazi od toga da je i testamentarno raspolaganje ustvari poklon, i to po vremenu najkasniji.“55 Pokloni se vraćaju sukcesivno, i to obrnutim redom kojim su učinjeni. Prvo se vraćaju pokloni novijeg datuma, pa starijeg datuma, sve dok se ne namiri nužni deo naslednika. Pokloni koji su učinjeni istovremeno vraćaju se srazmerno njihovoj vrijednosti i vrijednosti koja je potrebna za namirenje nužnog dijela. Ako ugovor o poklonu nije sačinjen pismeno, datum kojeg je poklon učinjen određuje se prema predaji poklonjene stvari, a ukoliko je sačinjen pismeno onda prema momentu sačinjenja.56 Poklonoprimac se smatra savesnim držaocem poklona, sve do dana kada je saznao za zahtev za vraćanje poklona. Vraćanje poklona usled povrede nužnog dela, nužni nasljednici mogu tražiti u roku od tri godine od smrti ostavioca, odnosno od dana kada je rešenje kojim je utvrđena njegova smrt postalo pravosnažno.

______________________________

53 Videti: čl. 30., Zakon o nasljeđivanju Republike Srpske, “Službeni glasnik RS“, br. 1/2009 54 Videti: čl.39. st.1., Zakon o nasljeđevanju Republike Srpske, “Službeni glasnik RS“, br.1/2009 55Bogdan Loza, nav. delo, str. 79. 56 Bogdan Loza, nav. djelo, str. 82.

2016 Ugovor o poklonu

24

Ugovor o poklonu

Pravo opoziva ugovora o poklonu od strane lica koja je poklonodavac bio dužan da izdržava

„Lica koja je poklonodavac bio dužan da izdržava po bilo kom osnovu (zakonu, testamentu, sudskoj odluci) mogu da opozovu poklone koje je ovaj učinio da bi se mogla ispuniti obaveza izdržavanja.“57 Dakle, izdržavana lica imaju pravo da zahtevaju od poklonoprimca da vrati poklon u onoj meri u kojoj je njihovo pravo ugroženo, ali u granicama njegovog obogaćenja. Poklonodavac koji je po zakonu dužan da izdržava određena lica, ne može činiti one poklone kojima bi svoju imovinu smanjio u tolikoj meri, da time dovede u pitanje pravo izdržavanih lica. Ali ukoliko to učini, lice koja je poklonodavac dužan da izdržava, ovlašteno je da sudskim putem traži od poklonoprimca ono što mu poklonodavac, zbog učinjenog poklona, više ne može dati. Poklonoprimac može zadržati predmet poklona ako se obaveže da će izdržavanim licima, u odgovarajućoj meri, davati sredstava za izdržavanje.58 Opozivanje poklona vrši se obrnuto redu kojim su učinjeni. Poklonoprimac se smatra savesnim držaocem do momenta opozivanja poklona, odnosno do trenutka podnošenja zahteva od strane izdržavanih lica. Opozivanje poklona iz ovih razloga ima za cilj da se onemogući izigravanje obaveze lica koje je dužno da daje izdržavanje drugom licu. Opoziv poklona od strane lica koja je poklonodavac bio dužan da izdržava nije regulisan u Porodičnom zakonu Republike Srpske.

______________________

2016 Ugovor o poklonu

25

informativan
ovo je samo pregled
3 prikazano na 31 str.