Seminarski rad-Zaštita od poplava-Poljoprivreda
maja098
maja09826 November 2012

Seminarski rad-Zaštita od poplava-Poljoprivreda

PDF (227 KB)
22 strane
23broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%on 3 votesbroj ocena
4broj komentara
Opis
Seminarski rad-Zaštita od poplava-Poljoprivreda;. КЛАСИФИКАЦИЈА РАДОВА И МЕРА НА ЗАШТИТИ ОД ПОПЛАВА; ЗАШТИТА ОД ПОПЛАВА У СРБИЈИ - НОВИ ПРИСТУП 3.1. КРАТАК ПРИКАЗ ПРОЈЕКАТА EC ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОПЛАВА; Примена метео...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 22

ovo je samo pregled

3 shown on 22 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 22 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 22 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 22 pages

preuzmi dokument
9

1

1. УВОД Поплава је природна појава која означава неуобичајено високи водостај у рекама и

језерима, због кога се вода из речног корита или језерске завале прелива преко обале те

плави околно подручје. Такође означава и нешто ређу и обично краткотрајнију појаву која

се догађа на обалама мора. Узроци поплава река и језера најчешће су велике падавине,

односно нагло топљење снега и леда, док је код мора и великих језера узрок обично

потрес, неуобичајено снажна олуја или деловање вулкана. Коришћење благодети које

доносе поплаве, односно борба против њихових негативних последица, били су значајни

фактори у развоју првих људских цивилизација.

Поплаве представљају једну од највећих опасности за људску заједницу и имају значајан

утицај на друштвени и економски развој. Неколико великих поплава у разним деловима

Европе и света у последњој деценији двадесетог века, праћених високим штетама и

губицима људских живота, вратиле су проблем поплава у жижу интересовања јавности.

Такође, уз чињеницу да услед економског развоја постоји велики притисак на коришћење

простора поред река, постало је јасно да вековима примењиван принцип "борбе против

поплава" мора бити замењен принципом "живети са поплавама". То је нови, интегрални

концепт заштите од поплава, који се уклапа у међународно прихваћени концепт одрживог

развоја. Полазећи од овога, Европска комисија (EC) је преко својих надлежних

институција покренула већи број пројеката у вези са моделирањем речних сливова,

управљањем поплавама и смањењем ризика од поплава. Бројни пројекти, које је подржала

Генерална дирекција за научна истраживања и развој (DIRECTORATE GENERAL OF

SCIENCE RESEARCH AND DEVELOPMENT - DG), завршени су у последњих десет

година: "Климатологија и природне опасности", "Човекова средина и клима", "Заштита

становништва и природне средине", "Природна средина и клима" и "Управљање и

упорозорења у случају опасности".

Нови концепт развоја заштите од поплава се базира на савременим светским и

европским трендовима у области заштите од поплава, а уважава актуелно стање

система за заштиту од поплава и ограничене економске могућности наше

Републике. У односу на концепт изложен у Нацрту Водопривредне основе

Републике Србије (1996. године), у новом концепту се већи значај даје

неинвестиционим него инвестиционим мерама и радовима.

2

2. КЛАСИФИКАЦИЈА РАДОВА И МЕРА НА ЗАШТИТИ ОД ПОПЛАВА Досадашњи развој водопривреде у Србији био је условљен потребама и

могућностима претходних генерација. Најзначајнији радови у прошлости извођени

су у области заштите од поплава на равничарским теренима и речним долинама са

циљем да се онемогуће честа плављења и да се ове површине преведу у

високопродуктивна пољопривредна земљишта.

Радови у области заштите од вода треба да омогуће, са одговарајућим нивоом

прихватљивог ризика, безбедност насеља и других привредних и друштвених

система и објеката, земљишта и других добара од штетног дејства вода.

Заштиту од поплава и уређење водотока треба, у првом реду, реализовати

комбинацијом инвестиционих (пасивних и активних) и неинветиционих мера

заштите, у клопу интегралног комплексног и јединственог водопривредног система

Србије.

Инвестиционе мере могу се у основи поделити на пасивне, линијске системе

(насипи, регулације) и активне мере (акумулације, ретензије, каналски системи).

Неинвестиционе мере које играју веома значајну улогу код заштите од штетног

дејства вода обухватају комплекс мера, у оквиру којих су посебно значајне

превентивне мере, којима се ограничава грађење одређених објеката у угроженим

зонама, чиме се спречава пораст потенцијалних штета од поплава.

Наравно да ове мере не треба да угрозе привредни развој посматраних подручја,

тако да се морају примењивати до рационалног нивоа.

Степен заштите је динамичка и економска категорија и мења се у зависности од

промене вредности брањених добара, економске снаге друштва, промене режима

великих вода и нивоа развоја интегралног, комплексног и јединственог

водопривредног система.

Када су у питању екстремно велике воде ретке вероватноће појаве, нема ни

економског ни друштвеног оправдања, а негде ни техничких могућности да се

обезбеђује заштита од њих.

У зонама од посебног значаја у историјском, археолошком, биолошком или

геолошком погледу нарочит значај даје се очувању и заштити ових природних или

човеком створених вредности.

Код свих радова на заштити од вода и уређењу водотока потребно је очувати склад

између природе и техничких радова и мера, и побољшати естетски изглед водотока

и непосредне околине, као и општи режим вода.

3

У склопу ових радова потребно је на мањим водотоцима, а посебно у заштићеним

зонама, пројектовати и реализовати радове који не ремете (најмање ремете)

природну равнотежу (натурална регулација).

У оквиру Плана за управљање водним режимом потребно је предвидети могућност

коришћења акумулација и ретензија у одбрани од поплава.

Дугорочан задатак је и санација свих ерозионих и бујичних жаришта и

конзервација и рекултивација сливова (као елемент комплексног газдовања водом и

земљиштем). Код заштите сливова приоритет имају сливови акумулација, а посебно

акумулација за водоснабдевање становништва, као и остали посебно заштићени

простори. Предност код антиерозионих мера заштите имају биолошке мере заштите

(пошумљавање и мелиорација шумских пашњака).

Ради обезбеђења од еолске ерозије потребно је реализовати шумско-заштитне

појасеве.

Код транзитних токова утицаји на режим великих вода на нашим просторима су

ограниченог домета, а мере заштите претежно пасивног карактера.

Раније усвојена стратегија заштите од великих вода реке Саве мора се преиспитати,

с обзиром на то да је сасвим неизвесно коришћење предвиђених ретензија за пријем

поплавних таласа. При овом се мора узети у обзир могућност коинциденције

великих вода Саве и Дрине.

Слично важи за друге транзитне водотоке код којих се, због радова у сливовима

(искључивање инундација, регулације, акумулације, изградња насеља), велике воде

могу значајно повећати, док се мале воде могу још више смањити. Оптимално

решење може се наћи само у рационалним и јединственим мерама на читавом

сливном подручју, сарађујући са суседним земљама.

Код свих водопривредних грана, односно радова на водама и око њих, потребно је

применити и одговарајуће неинвестиционе мере, чиме се омогућава постизање

основних водопривредних циљева на најрационалнији начин.

За реализацију усвојених циљева потребно је, поред изградње објеката и

постројења, у оквиру реализације неинвестиционих мера адекватно законски

регулисати ову област, извршити одговарајућу институционалну и другу

организованост, формирати одговарајући логистички систем подршке и на

одговарајући начин укључити јавно мњење.

4

3. ЗАШТИТА ОД ПОПЛАВА У СРБИЈИ - НОВИ ПРИСТУП 3.1. КРАТАК ПРИКАЗ ПРОЈЕКАТА EC ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД

ПОПЛАВА

Пројекти EC су се бавили следећим областима:

• Примена метеоролошких радара и сателита

• Хидрометеоролошки модели

• Прогноза поплава

• Модели речног басена

• Површински и речни нанос

• Процена ризика од поплава

Основна одлика скоро свих наведених пројеката EC, чији је кратак приказ дат у

наставку, је да су базирани на коришћењу података мерења у природи, а не на

екперименталним и теоријским истраживањима. Из тога проистиче њихова

практична вредност и релевантност. Такође, многи од пројеката су резултирали

израдом прототипа, у сарадњи са надлежним агенцијама и институцијама.

3.1.1. Примена метеоролошких радара и сателита

Већ дуже од три деценије метеоролошки радари се користе за процену просторне

дистрибуције падавина. Поред тога, радарска слика се може успешно користити и

за мерење дистрибуције киша над великим површинама, у реалном времену.

Многобројна истраживања која су претходила пројектима EC била су усмерена на

испитивање могућности и ограничења радарске технологије у прогнози падавина.

Квалитетна радарска прогноза има посебан значај код заштите од поплава у малим

сливовима, јер се може користити за благовремено упозорење о наиласку бујичних

поплава и предузимање усвојених мера заштите становништва. Како су у многим

европским земљама честе бујичне поплаве, EC је финансирала пројекте DARTH и

HYDROMET у којима је истраживано коришћење и интерпретација података

метеоролошких радара. У оквиру пројекта DARTH дата је процена ефеката који ће

се остварити увођењем података добијених побољшаном радарском технологијом у

оперативну метеорологију и хидрологију. У оквиру HYDROMET-а је развијена

процедура која омогућава значајно побољшање тачности радарских мерења

падавина у брдским и планинским подручјима. Поред тога, истраживана је

5

могућност коришћења сателитских осматрања за краткорочну прогнозу падавина у

оквиру пројекта MEFFE.

3.1.2. Хидрометеоролошки модели

Тип оперативне прогнозе поплава зависи од величине и стања у сливу, као и

временских услова. У великим сливовима (већим од 10000 км2), прогноза поплава

се базира на хидролошким и метеоролошким осматрањима у сливу и даје се за

више дана унапред. У сливовима бујичних водотока (површине мање од 100 км2)

наилазак поплава се мора најавити неколико сати раније. Стога је најбоље да се

прогноза поплава заснива на квантитативној прогнози падавина, базираној на

метеоролошким радарским и сателитским осматрањима у реалном времену и

моделима развоја и кретања олујних облака.

У случају малих сливова је потребна чвршћа веза између хидрологије и

метеорологије као научних дисциплина, јер је потребно да се превазиђе проблем у

несразмери обима информација које се користе у метеоролошким и хидролошким

прогнозама. У том циљу покренут је пројекат TELFLOOD, а и напред поменути

пројекти HYDROMET и MEFFE су се том проблематиком бавили.

Циљ пројекта TELFLOOD је био развој и тестирање научне основе за прогнозу

поплава у планинским сливовима (на више сливова у Ирској, Шведској и Италији).

У оквиру HYDROMET -а је разрађена шема за краткорочну квантитативну прогнозу

падавина, која омогућава повезивање података са земаљских метеоролошких

станица са подацима радарских и сателитских осматрања. Циљ пројекта MEFFE је

било побољшање метода за процену интензитета падавина, уз коришћење података

радарских и сателитских осматрања. У њему су такође испитиване могућности

повезивања података осматрања метеоролошких сателита и радара (појединачних

или умрежених) са концептуалним хидролошким моделима.

Пројектом FRIMAR је обухваћена проблематика ризика од поплава у планинским

подручјима, као и коришћење информација добијених применом модела струјања у

атмосфери за хидролошке прогнозе. Повезивање хидролошких и климатолошких

модела је такође значајно за оцену утицаја дугорочних климатских промена на

ризик од поплава. Из пројекта су проистекла упутства коју методологију треба

применити у сваком конкретном случају, зависно од величине, карактеристика

слива (стање и променљивост вегетације) и топографије (просторна заступљеност

одређених висинских зона у сливу од које зависи формирање отицаја, укључујући и

6

топљење снега).

3.1.3. Прогноза поплава

Модели за прогнозу су главна компонента модерног оперативног система за

упозорење о наиласку поплава. У принципу, модели могу бити концептуални или

базирани на физици феномена и у њима се врши трансформација података о

падавинама (мереним или прогнозираним) у податке о протицајиму у водотоку.

Нужно је да се успостави равнотежа између сложености модела са потребама

прогнозе и квалитетом расположивих информација о падавинама и стању слива. EC

је финансирала два пројекта у овој области - AFORISM и HYDROMET.

AFORISM је обухватио две активности:

• Упоређење различитих приступа моделирању процеса трансформације

падавина у отицај на различитим сливовима, као и испитивање

применљивости модела за планирање и прогнозу поплава у реалном

времену;

• Израду студије оправданости на конкретном сливу реке Рено, величине

4172 км2. У студији је, интегрисањем нових технологија, формиран

експертни систем за прогнозу поплава и анализу њених утицаја.

Већ поменути HYDROMET програм је, поред хидрометеоролошке компоненте,

имао и компоненту прогнозе отицаја. У почетној фази пројекта истраживан је

утицај незаобилазних грешака које се јављају у радарском мерењу падавина на

тачност прогнозе отицаја.

3.1.4. Модели речног басена

Основу сваког система за прогнозу поплава или заштиту од поплава представља

модел речног басена. Постоји велики број модела различитих нивоа, од повезаних

концептуалних хидролошких модела до вишедимензионалних хидрауличких

модела за пропагацију поплавног таласа у водотоку и плавним површинама. С

обзиром на ово, пројекти које је финансирала EC нису имали за циљ развој нових

модела, већ примену постојећих за конкретну намену.

Један од значајнијих је међународни пројекат назван RIBAMOD Concerted Action,

покренут 1995. године, који је разматрао заштиту од поплава у склопу интегралног

управљања речним сливом. Најважнији циљ пројекта RIBAMOD је био је

испитивање примене модела речног басена у контексту заштите од поплава,

7

односно утврђивање степена досадашњег развоја и постављање праваца за даља

истраживања у овој области.

У оквиру пројекта AFORISM је више типова модела повезано у експертни систем за

подршку прогнози и заштити од поплава. FLOODAWARE пројекат предлаже

комбинацију хидролошког и хидрауличког моделирања са дигиталном представом

терена за израду мапа ризика, док се у пројекту FRIMAR разматра специфично

моделирање планинских водотока са великим падом и енергијом тока.

3.1.5. Површински и речни нанос

Поплаве на бујичним водотоцима су праћене допунским феноменима као што су

појава бујичне лаве, одрона, клизишта. Услед наглог наиласка великих вода,

бујични таласи имају изражено стрмо чело које има велику деструктивну моћ, па

руши обале, уништава вегетацију и објекте у кориту и приобаљу, носећи са собом

сав отпад из поплављеног појаса (тзв. Површински нанос). Бујични талас проноси

велике масе површинског наноса, као и суспендованог и вученог речног наноса,

које оставља на местима сужења или у долини. Механизмом настанка наноса у

бујичним токовима, његовог кретања и депоновања бавили су се пројекти FRIMAR

и DEBRIS FLOWS.

3.1.6. Процена ризика од поплава

Ризик од поплава се никад не може у потпуности елиминисати неинвестиционим

или инвестиционим радовима и мерама. У различитим земљама Европе се

толерише различит степен ризика од поплава. На пример, у Енглеској се насеља

штите од стогодишње велике воде, уколико се за то докаже економска оправданост.

У Холандији је, међутим, законом прописано да се мора обезбедити заштита од

великих вода минималног повратног периода 1250 година, а у неким случајевима

10000 година.

Европска Унија тежи да се уједначи степен заштите од поплава на територијама

свих земаља које припадају сливу једне реке. Такође, степен толеранције јавности

према ризику од поплава се мења са социјалним и економским развојем. Многе

земље чланице ЕУ имају прописане процедуре за процену ризика од поплава у

неким индустријским гранама (производња нуклеарне енергије, хемијска и нафтна

индустрија), али је њихова примена још увек у почетном стадијуму. Због тога је EC

финансирала истраживања чији је циљ био налажење методе за процену, картирање

8

и информисање јавности од ризику о поплава. Ово је био главни циљ пројекта

FLOODAWARE, а тиме су се бавили и пројекти FRIMAR и AFORISM.

FLOODAWARE пројекат је објединио постојеће и нове технике за:

• Хидролошко моделирање типа протицај - трајање - повратни период

• Математичко моделирање течења у водотоку

• Дигитално моделирање терена у циљу детерминисања поплавних зона

• Одређивање начина коришћења земљишта, као индикатора изложености ризику

• Израду мапа ризика на бази претходно одређених поплавних зона и степена

осетљивости садржаја у приобаљу.

4. ДУГОРОЧНА СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ЗАШТИТЕ ОД

ПОПЛАВА У СРБИЈИ Заштита од поплава представља важан сегмент комплекса радова и мера везаних за

управљање речним сливом. Током досадашњег развоја ове области водопривреде,

на подручју Србије је превасходно примењиван принцип "борбе против поплава",

који је подразумевао изградњу значајних и скупих инвестиционих објеката (бране,

акумулације, насипи, регулација водотока, растеретни канали и др.), ради

обезбеђења сигурности за људе и добра која се налазе у плавним зонама.

У овом раду је дат нови концепт решавања проблема заштите од поплава у Србији.

Концепт се базира на савременим светским и европским трендовима у области

заштите од поплава и уважава актуелно стање система за заштиту од поплава и

ограничене економске могућности друштва.

4.1. Осврт на садашње стање заштите и штете од поплава у Србији

И поред чињенице да су за заштиту од поплава изграђени насипи дужине скоро

3500 км, да су регулисана корита бројних водотока, као и да 39 постојећих

акумулација и ретензија у већој или мањој мери учествује у одбрани од поплава,

садашње стање заштите од поплава у Србији није задовољавајуће. Најпре, велики

део територије је још увек реално угрожен поплавама. И тамо где су системи

заштите изграђени, потенцијални ризик од плављења постоји. Ризик је израженији

тамо где карактеристике заштитних објеката нису одговарајуће (неодговарајући

критеријуми за димензионисање објеката, објекти нису повезани у затворене

целине или габарити, квалитет и врста уграђеног материјала нису задовољавајући).

9

Поред тога, вишегодишња редукција улагања у редовно одржавање заштитних

објеката је довела до знатног смањења сигурности објеката, па самим тим и степена

заштите, у односу на раније стање. Посебно је, због неадекватног одржавања и

коришћења речних корита, угрожено приобаље водотока са бујичним хидролошким

режимом.

Оваквом стању доприноси и неодговоран однос појединаца, а често и шире

друштвене заједнице, према објектима који су у функцији заштите од поплава (у

речним коритима и на инундацијама граде се неадекватни објекти, насипи служе

као позајмишта материјала, речна корита су депоније отпада, врши се непланска

експлоатација материјала из корита и са инундација, неадекватно се управља

бранама и акумулацијама и сл.). Због тога су још увек директне и индиректне штете

од поплава изузетно велике и понекад превазилазе укупан годишњи приход

административне јединице на којој су се јавиле.

После маловодног периода који је трајао више од деценије (последња велика

поплава се десила у сливу реке Власине, 1987. године), у неколико последњих

узастопних година смо сведоци учесталих појава великих вода у Србији.

Дуготрајне и интензивне падавине у јулу 1999. године су изазвале велике воде на

мањим водотоцима у сливовима Саве, Велике и Западне Мораве.

Већ у децембру исте године велике воде су се поново јавиле у сливовима Дрине и

Саве. На водотоцима који припадају Карпатском сливу (Тиса и Тамиш) су се, у

марту и априлу 2000. године, као последица наглог топљења снега и истовремених

падавина, јавиле екстремно велике воде. У јуну 2001. године су поново ектремно

јаке кише изазвале велике воде на водотоцима у сливовима Дрине (на Љубовији,

Јадру, Штири) и Колубаре. Поменуте велике воде су се излиле из корита (осим на

Тиси) и изазвале значајне штете у приобаљу, од којих су неке приказане у наставку.

Јула 1999. године је само у сливу Велике Мораве ванредно стање било проглашено

у 9 општина. Једна од њих је општина Смедеревска Паланка, на чијој територији је

укупна висина штета од поплаве износила око 305 милиона динара (око 20 милиона

ЕУР), што је неколико пута више од годишњег прихода општине. Изливене воде су

нанеле највеће штете привредним објектима и опреми (око 150 милиона динара) и

пољопривредним површинама (96.5 милиона динара).

У априлу 2000. године поплављено је око 13.000 хектара пољопривредних

површина у приобаљу Тамиша, на територији општине Сечањ. Изузетним

напорима спречено је плављење насеља, али је спровођење мера одбране коштало

10

17 милиона динара. Штете од ове поплаве (без штета на саобраћајним,

водопривредним и др. објектима) износиле су 203 милиона динара или око 3.4

милиона ЕУР, што двоструко премашује годишњи приход општине Сечањ.

4.2. Потреба за променом постојећег принципа заштите од поплава

У условима друштвеног и економског развоја у Србији може се очекивати стално

повећање потребе за коришћењем земљишта у плавним зонама, праћено

прогресивним растом вредности добара и повећањем концентрације становништва.

У циљу заштите приобалних подручја било би, у случају даље примене принципа

"борбе против поплава", потребно перманентно и изузетно велико улагање у

објекте. И поред тога, ризик од поплава се не би могао у потпуности елиминисати,

чак ни уз велика економска улагања, јер се увек може јавити вода већа од усвојене

меродавне воде за димензионисање система или може доћи до његовог отказа

(услед старости објекта, лошег одржавања, људског фактора итд.).

Због тога у даљем развоју заштите од поплава у Србији треба постепено уводити у

примену радове и мере које се базирају на принципу "живети са поплавама". То је

нови, интегрални концепт заштите од поплава, који се уклапа у међународно

прихваћени концепт одрживог развоја, а тежи усаглашавању захтева "хумане"

компоненте (заштите добара и људских живота) и "еколошке" компоненте (очување

или поновно успостављање природних функција и ресурса плавног подручја).

Одржање природних ресурса плавног подручја је веома значајно са водопривредног

аспекта (за контролу поплава и ерозије, одржање квалитета површинских вода,

очување режима подземних вода), еколошког (одржање високо-продуктивних

шума, рибљих и животињских заједница) и других аспеката (рекреација и др.).

Познавање вредности природних ресурса плавних подручја је за сада ограничено и

не може се лако економски валоризовати, али ће разумевање природних вредности

сигурно јачати у будућности, уз адекватна мултидисциплинарна истраживања и

едукацију становништва.

4.3. Концепт будућег развоја заштите од поплава

Интегрално уређење и заштита плавних површина у Србији, које је у складу са

концептом одрживог развоја у области заштите од вода, може се у будућности

постићи адекватном комбинацијом:

11

• Неинвестиционих радова и мера и

• Инвестиционих (хидрограђевинских) радова и мера.

У том контексту водопривредни планери морају поћи од основног постулата да се

интегрално решење заштите од поплава мора дефинисати на нивоу слива, а не да се

заштита обезбеђује парцијалним решењима, са локалним ефектима и у функцији

политике, што је до сада била честа пракса код нас. Само на тај начин моћи ће да се

дефинише технички изводљиво, економски и еколошки оправдано и одрживо

решење заштите од поплава.

Поред чињенице да ће неинвестиционе мере заштите, као компонента одрживог

управљања плавним подручјима, у будућности имати све већи значај, неопходно је

да се и комплексу инвестиционих радова и мера посвети одговарајући значај. Ово

се пре свега односи на инвестиционо и редовно одржавање изведених објеката

заштите од поплава, од чијег адекватног функционисања зависи сигурност бројних

насеља, привредних и објеката инфраструктуре. Такође, због чињенице да подручја

дуж равничарских река практично зависе од постојања хидрограђевинских

објеката, требало би постепено комплетирати велике системе за заштиту од поплава

(доградњом и реконструкцијом објеката), што захтева значајне инвестиције у

наредном периоду. У случају средњих и малих водотока треба наћи такву

комбинацију инвестиционих и неинвестиционих радова и мера, којом би се, уз што

мања улагања, обезбедило оптимално и интегрално решење заштите од поплава.

4.4. Неинвестиционе мере заштите од поплава

Неинвестиционе мере заштите од поплава којима се утиче на смањење штета, било

превентивним деловањем, било добром организацијом спровођења одбране од

поплава, обухватају више категорија:

• Превентивне и оперативне мере су усмерене на сузбијање опасности од поплава и

смањење штетних последица у свим фазама одбране од поплава. Њихова битна

одлика мора бити организованост:

о Најзначајнију превентивну меру представља доношење и спровођење

планова и правилника за одбрану од поплава, у којима се дефинишу обавезе

и права свих учесника у одбрани од поплава.

о У групу превентивних мера спада и превентивно обезбеђење поплавом

угрожених објеката (изградња локалне заштите око објеката, спречавање

продора воде у објекте, дислокација предмета у објектима и сл.).

12

о Оперативне мере заштите од поплава обухватају:

− Прогнозу наиласка поплавног таласа,

− Пренос информација на терен,

− Обавештавање и узбуњивање надлежних органа и становништва, у

складу са унапред припремљеним планом. Овај план мора

предвидети и евентуалну дислокацију становништва и добара, за

случај наиласка екстремних великих вода.

Осавремењивање и усавршавање система за осматрање и прогнозу наиласка

великих вода је од посебног значаја код малих водотока, где се, због брзог

формирања таласа, располаже кратким временом за предузимање осталих акција на

одбрани од поплава. Код речних токова на којима се у заштити од поплава користе

и акумулације, раде се посебна оперативна упутства за управљање, што је нарочито

важно код вишенаменских акумулација.

Оперативна одбрана од поплава треба да укључује и мониторинг неких феномена

који се јављају у току поплавног таласа и понашање објеката (пре свега насипа), у

циљу планирања превентивних и заштитних мера и прикупљања релевантних

информација.

Регулативне и институционалне мере чини скуп мера дефинисаних законима,

прописима, уредбама или на други начин, којима се остварује одређена политика у

погледу коришћења поплавом угроженог подручја. У овај скуп мера убраја се и

формирање структуре управљања подручјима угроженим поплавом,

административне надлежности, организовање стручних служби, функција надзора

и предузимања мера ради поштовања законске и друге регулативе. Ове мере имају

највећи ефекат у планирању развоја на поплавом угроженим просторима, али могу

да утичу и на активности корисника који су већ лоцирани на тим просторима.

Основне регулативне и институционалне мере су:

• Зонирање терена према степену угрожености од поплава. Ово је основна

мера, на коју се ослањају све остале мере за регулисање употребе терена;

• Прописи о намени поплавом угрожених терена. Они одређују начин

коришћења терена, врсту градње која је на њима допустива, а могу

прецизирати и најниже допуштене коте објеката;

• Грађевински прописи. Они регулишу врсту конструкција, начин градње и

грађевинске материјале који се могу примењивати у зависности од степена

13

угрожености од поплава.

У циљу адекватног спровођења регулативно-институционалних мера, потребно је

обезбедити ефикасност водопривредне инспекцијске службе и других надлежних

органа.

Мере солидарности за ублажавање последица поплава имају за циљ смањење штета

које настају у току и након поплава, због поремећаја друштвеног и економског

живота. У ове мере делимично улази и осигурање од последица поплава, као мера

смишљене расподеле ризика од поплава по времену и простору.

Информисање и едукација становништва је неопходан предуслов за ефикасно

спровођење одбране од поплава. Поред тога, потребно је и допунско усавршавање

стручних кадрова, укључених у проблематику заштиту од поплава.

Основ будућег развоја заштите од поплава је идентификација друштвене и

индивидуалне одговорности у вези ризика од поплава. Наиме, потребно је одредити

који ризици имају друштвени карактер, тако да о њима мора да брине држава, а

који приватни карактер, тако да о њима бригу морају да воде појединци који живе у

плавним зонама. Притом се мора тежити успостављању праведних релација између

државних мера и акција које се препуштају бризи појединаца, водећи рачуна о

финансијским могућностима једних и других. У сваком случају, досадашње

схватање да је заштита од поплава искључива брига државе и да она мора да

обезбеди потпуну безбедност свих житеља речних приобаља, без обзира на њихово

често неодговорно понашање, непоштовање услова, ограничења или забране

изградње, мора постепено да се мења.

Због тога први корак у примени неинвестиционих мера заштите од поплава мора

бити зонирање подручја према угрожености од поплава, уз увођење у просторне и

урбанистичке планове утврђеног дозвољеног начина коришћења сваке зоне. Тиме

се отварају могућности за процену потенцијалних штета од поплава различитих

вероватноћа појаве (чија се картографска презентација назива мапа ризика),

умањење последица поплава, планирање противпоплавних мера и радова,

утврђивање основа за примену политике осигурања од поплава и решавање

евентуалних судских спорова.

Суштина зонирања се састоји у утврђивању граница различитих степена

угрожености на терену (у свету се обично дефинишу зоне плављења за велике воде

које се јављају једном у 50, 100 и 200 година), при чему је, у случају реално

14

плавних зона, од кључног значаја подела инундације на проточну и ретензиону. То

је веома озбиљан задатак, који се мора базирати на адекватним топографским,

хидролошким и хидрауличким подлогама и прорачунима.

Са зонирањем терена мора се упознати јавност, јер постојећи и потенцијални

корисници инундација морају познавати степен угрожености делова терена на коме

живе или на коме мисле да граде.

Од нових корисника, који траже дозволу за градњу на поплавом угроженом терену,

оправдано је и могуће захтевати пуне економске премије за осигурање против

штета од поплава. Тиме би будући корисник могао да у потпуности сагледа

величину ризика од поплава и реално оцени исплативост улагања. Истовремено,

грађевинским прописима треба предвидети услове изградње објеката у плавним

зонама. За објекте који већ постоје у плавном подручју, треба предвидети мере

обезбеђења поједничних или група објеката од плављења, у циљу смањења штета.

Осим зонирања реално плавних зона (површина које би увек плавиле велике воде,

што је присутно углавном у долинама мањих водотока, без изграђених заштитних

система), зонирањем треба обухватити и потенцијалне плавне зоне (површине

заштићене од поплава пасивним или активним мерама заштите, које би биле

плављене само у случају отказа система). У случају заштићених подручја, зонирање

терена према степену потенцијалне опасности треба извршити за сваку брањену

касету, при чему се ризик од штета везује не само за карактеристике великих вода,

већ и карактеристике објеката за заштиту од поплава. Уколико је могуће, треба

избећи изградњу нових насеља и нових инвестиционих објеката у потенцијално

плавним зонама, јер се тако само повећавају потенцијалне штете. Мапе ризика могу

допринети формирању јавне свести о чињеници да ниједан хидрограђевински

објекат не може гарантовати потпуну заштиту од било које велике воде.

Зонирање терена према степену угрожености од поплава треба најпре урадити за

оне сливове у Србији на којима не постоје заштитни системи или се процењује да

је, због њихове некомплетности, старости или лошег стања, функција заштите

неодговарајућа.

Да би се обезбедио адекватан правни оквир за имплементацију предложених мера и

активности у области заштите од поплава, неопходно је што пре законску и другу

регулативу прилагодити принципима одрживог развоја. Такође, потребно је

започети или интензивирати и друге активности које су предуслов за ефикаснију

заштиту од поплава (едукација, информисање, побољшање прогнозе, мониторинга

15

и др.).

Увођење неинвестиционих мера заштите од поплава на територији Србије мора се

одвијати постепено, кроз следеће фазе:

• Почетна фаза, у којој се ради на припреми подлога (мапа ризика, планова,

регулативе, итд.);

• Фаза имплементације неинвестиционих мера у заштиту од поплава

(постављање система за узбуњивање, увежбавање служби и становништва за

понашање у ванредном стању, итд.);

• Фаза примене неинвестиционих мера, која подразумева стално критичко

преиспитивање, дораду и унапређење.

Процењује се да ће за прву и другу фазу бити потребно око 10 година, уколико се

обезбеде потребна средства (око пола милиона ЕУР-а годишње).

4.5. Инвестициони радови и мере

Интегрални системи заштите од поплава на појединим сливовима у Србији морају,

и поред планираног увођења неинвестиционих мера заштите, да обухвате и

грађевинске објекте. Полазећи од актуелног стања (незавршени објекти,

неуједначен степен заштите, не постоји или није довољна заштита многих градова)

дефинисани су приоритети инвестиционе изградње у области заштите од поплава и

уређења водотока, који обухватају:

• Завршетак започетих објеката;

• Радове на реконструкцији или изградњи објеката за заштиту од поплава

или уређење водотока првог (заштита касета у којима живи више од 20.000

становника, као и врло великих и значајних индустријских и других

привредних објеката) и евентуално другог ранга приоритета (заштита

простора са 5-20.000 становника, средњих индустријских и других

привредних објеката, значајних мелиорационих система или изворишта за

водоснабдевање становништва);

• Радове на међудржавним водотоцима, који проистичу из прихваћених

обавеза или су од посебног интереса за нашу земљу.

Ургентни инвестициони радови, чија се укупна инвестициона вредност процењује

на око 89 милиона ЕУР-а, би требало да се заврше у периоду од 5 до 10 година, што

ће зависити од економске снаге друштва и расположивих средстава за

16

водопривреду. После извођења инвестиционих објеката за заштиту од поплава и

уређење водотока, неопходно је њихово континуирано одржавање у

функционалном стању. Стога се сваки нови објекат после изградње и стављања у

функцију мора укључити у план редовног годишњег одржавања. Оптимална

годишња вредност радова на одржавању постојећих објеката за заштиту од поплава

и уређење водотока је око 9 милиона ЕУР-а и она ће се повећавати са увођењем у

функцију нових објеката.

4.6. Временска компонента интегралне заштите од поплава

Сви напред наведени неинвестициони и инвестициони радови и мере су

равноправни у оквиру комплекса активности усмерених на елиминисање или

смањење штета и ублажење последица поплава. Притом се, према времену

имплементације, разликују:

1. Припремни радови и мере, који обухватају:

• Планирање начина коришћења земљишта у сливу;

• Зонирање терена према степену угрожености од поплава;

• Осигурање од последица поплава;

• Разраду планова за увођење ванредног стања у случају поплава

(дефинисање критеријума за проглашење ванредног стања, планирање

путева за евакуацију становништва, припрема јавних служби за случај

ванредног стања итд.);

• Изградњу инфраструктуре за одбрану од поплава, која укључује и

одбрамбене објекте и објекте у систему за прогнозу и упозорење;

• Одржавање инфраструктуре за одбрану од поплава;

• Упознавање становништва са постојањем перманентне опасности од

поплава (посебно становништва у градовима, као и на подручјима која су

заштићена насипима или су лоцирана низводно од акумулација, тако да могу

бити угрожена у случају рушења објеката);

• Упознавање становништва са мерама и поступцима које треба предузимати

у случају опасности.

2. Мере оперативне одбране, у оквиру којих се:

• Утврђује могућност формирања поплавног таласа, на основу радарских и

хидрометеоролошких осматрања;

17

• Прогнозирају услови у водотоку на основу хидрометеоролошких

осматрања;

• Упућују упозорења надлежним институцијама и јавности о величини,

јачини и времену појаве поплавног таласа;

• Надлежне институције и јавност одазивају на упозорења и предузимају

одговарајуће радове и мере за заштиту од поплава, у складу са унапред

дефинисаним плановима.

3. Мере по престанку поплаве зависе од њене величине, а могу обухватити:

• Помоћ угроженима за задовољење ургентних потреба (вода, храна, смештај

итд.);

• Реконструкцију оштећених стамбених и инфраструктурних објеката, као и

објеката за заштиту од поплава;

• Санацију поплављеног подручја и обнову привредних активности на њему;

• Критички приказ активности које су предузимане, како би се убудуће

повећала ефикасност заштите и омогућило боље планирање одговарајућих

активности, не само на посматраном угроженом подручју већ и шире.

5. ПРЕПОРУКЕ ЗА ДАЉЕ АКТИВНОСТИ 5.1. Заштита приобаља великих река

Заштита од поплава приобаља великих река и даље ће се базирати превасходно на

хидрограђевинским објектима, од чијег ће стања и функционалности зависити

ефикасност заштите. Из тог разлога ће дуж великих река и у будућности

инвестициони радови на доградњи и реконструкцији објеката заштите, праћени

редовним одржавањем, представљати приоритетну активност. Овој активности

треба прикључити и израду карата плавних зона (стварних и потенцијалних), како

би се понашање у овим зонама прилагодило ризицима које носе поплаве. У ту

сврху треба имати одговарајућу топографску подлогу приобаља, са актуелним

садржајем и начином коришћења простора. На бази хидрауличких прорачуна треба

уцртати линије плављења за карактеристичне протицаје, као подлогу за

валоризацију потенцијалних штета И утврђивање правила понашања у

детерминисаним зонама.

18

5.2. Заштита сливова мањих водотока

Заштита од поплава подручја у сливовима мањих водотока у Србији увек је била у

другом плану. Мере заштите су биле углавном локалне природе, ограничене на већа

насеља или значајније индустријске објекте. У поплавама у прошлости (најновији

су примери 1999-2001.година) постојећи објекти за заштиту од поплава нису могли

да обезбеде заштиту брањеног подручја (системи нису били заокружени или нису

имали довољан степен заштите). Због специфичног режима водотока (нагли

надолазак и кратко трајање великих вода), није било времена ни за какве

оперативне мере одбране од поплава, тако да су штете биле изузетно велике, а

активности надлежних органа су се сводиле на помоћ становништву, евидентирање

штета и санацију објеката након проласка поплавног таласа.

Побољшању заштите од поплава на мањим водотоцима треба у наредном периоду

посветитити већу пажњу и због могућег погоршања режима великих вода услед

климатских промена.

Постоји мишљење да климатске промене (повишење температура ваздуха у летњем

периоду године и интензивирање конвективних процеса у атмосфери) могу довести

до чешћих и јачих падавина, а овакви метеоролошки услови до повећања

учесталости и интензитета великих вода, првенствено на мањим водотоцима.

Полазећи од ових сазнања, може се препоручити да се у наредном периоду почне са

увођењем интегралног приступа заштити од поплава на сливовима мањих водотока

у Србији. За почетак, треба изабрати један репрезентативни слив који ће служити

као пилот модел. За одабрани слив треба оформити стратегију заштите од поплава,

користећи резултате најновијих истраживања у оквиру EC и водећи рачуна о

специфичностима слива, досадашњим искуствима, друштвеном окружењу,

економским могућностима итд. Израда регулативе која треба да подржи

реализацију интегралног концепта заштите од поплава мора се одвијати

истовремено, на републичком нивоу.

У првој фази увођења интегралног концепта заштите од поплава на изабраном

пилот сливу требало би радити на припреми подлога за израду мапа ризика. У том

оквиру потребно је прикупити и систематизовати подлоге и расположиве податке и

извршити одговарајуће прорачуне и анализе.

Генерално, потребно је обезбедити податке о сливу (топографски, геолошки,

педолошки, начин коришћења земљишта, метеоролошки подаци) и водотоку

(морфологија корита, плавне зоне, објекти у кориту и на инундацијама, подаци о

19

водостајима и протицајима). После прикупљања и систематизације података треба:

• Формирати базу метеоролошких, хидролошких, хидрауличких и

морфолошких података;

• Користећи познате моделе, утврдити зависност између падавина и отицаја,

уз идентификацију осетљивости модела на различите параметре (стање

вегетације, температура ваздуха, тип и начин коришћења земљишта и др.);

• Изабрати одговарајући хидролошки модел и помоћу њега, за симулиране

различите сценарије (услове у сливу), одредити карактеристичне протицаје

великих вода;

• Одабрати одговарајући хидраулички модел и извршити калибрацију

његових параметара на бази осмотрених и измерених вредности (уколико их

нема, онда на бази рачунских хидролошких вредности);

• За различите сценарије (услове у водотоку и инундацији) извршити

хидрауличке прорачуне за карактеристичне велике воде (водећи притом

рачуна о међусобном утицају главног тока и притока);

• На топографским картама погодне размере (зависно од величине и значаја

добара у прибаљу) уцртати линије плављења за карактеристичне повратне

периоде великих вода и најнеповољније услове у сливу и на водотоку.

После зонирања према угрожености од поплава, у које треба укључити и економско

вредновање штета које би биле изазване поплавом (уништење материјалних добара,

инфраструктуре, природних ресурса), треба разрадити план мера и радова за

заштиту од поплава на сливу и покренути јавну дискусију о њима. У јавној

дискусији се мора истаћи место и улога државе и појединаца у заштити од поплава,

као и опасности које проистичу из неодговорног понашања или непоштовања

услова, ограничења или забране изградње на плавном подручју.

Надградња у виду имплементације система за поуздану прогнозу поплава и

узбуњивање становништва, као и осталих радова и мера, уследила би после тога.

Уколико би се прихватио став да се са увођењем интегралног концепта заштите од

поплава започне на одабраном пилот моделу, предлаже се да то буде река Јадар,

притока Дрине. Постоји више разлога за то:

• На овом водотоку су у новијем периоду забележене учестале поплаве

(1999. и 2001. године);

• Дуж водотока постоје различити услови заштите од поплава:

о На најузводнијем потезу реке, у насељу Осечина, делимично је

20

изведена регулација водотока у функцији заштите од поплава;

о Средњи део тока, са великим комплексима пољопривредног

земљишта у приобаљу, нема објекте заштите од поплава;

о На најнизводнијем потезу је изведен систем за заштиту од поплава

(регулација корита са пратећим обостраним насипима, којима се

штити равничарско подручје са већим бројем насеља).

• Велике штете од поплава нису настале само због природних фактора, већ и

неадекватног односа становништва према постојећим објектима за заштиту

од поплава.

21

6. ЗАКЉУЧАК Заштита од поплава представља важан сегмент комплекса радова и мера везаних за

управљање речним сливом. Током досадашњег развоја ове области водопривреде,

на подручју Србије је превасходно примењиван принцип "борбе против поплава",

који је подразумевао изградњу значајних и скупих инвестиционих објеката (бране,

акумулације, насипи, регулација водотока, растеретни канали и др.), ради

обезбеђења сигурности за људе и добра која се налазе у плавним зонама.

Принцип "борбе против поплава" био је, до последњих деценија прошлог века

најчешће примењиван и у свету. Тада је овај принцип напуштен, уз увођење новог -

"живети са поплавама". То је нови, интегрални концепт заштите од поплава, који се

уклапа у међународно прихваћени концепт одрживог развоја, а тежи усаглашавању

захтева "хумане" компоненте (заштите добара и људских живота) и "еколошке"

компоненте (очување или поновно успостављање природних функција и ресурса

плавног подручја).

У будућности се концепт заштите од поплава у Србији мора базирати на

савременим светским трендовима, уз уважавање актуелног стања система заштите

од поплава и економске снаге друштва. Притом се, пре свега у случају малих и

средњих водотока, интегрална решења заштите морају дефинисати на нивоу слива.

Адекватна комбинација неинвестиционих и инвестиционих (хидрограђевинских)

радова и мера треба да обезбеди квалитетно решење интегралног уређења и

заштите плавних површина у Србији. Притом комплекс неинвестиционих мера

(којима се утиче на смањење штета било превентивним деловањем било добром

организацијом спровођења одбране) мора на сливовима малих и средњих водотока

да добије већи значај од инвестиционих.

У случају великих река, заштита од поплава ће се и даље базирати превасходно на

хидрограђевинским објектима, али се и на њима морају формирати карте плавних

зона (стварних и потенцијалних), како би се понашање у овим зонама прилагодило

ризицима плављења.

22

7. Л И Т Е Р А Т У Р А 1. Blyth K., Baltas E., Benedini M., Givone P. (2001): Risk of Inundation - Planning and

Response Interactive User System, Final Report EN4302, Riparius

2. Casale R., P. G. Samuels (1998): Hydrological Risks: Analysis of recent results from

EC research and technological development actions, European Commission,

Directorate General D`II, Science, Research and Development, Environment and

Climate Programme

3. Havno K., Samuels P. G. (2001): Research Needs Within Integrated River

Management and Flood Risk, NATO Advanced Research Njorkshop “New Paradigms

in River and estuary Management”, Boise

4. Njhite R. (2000): Waters in Rivers: Flooding, World Water Vision

5. Вукомир Младеновић: Мелиорације земљишта, 2006.г,

5. Институт “Јарослав Черни” (2001): Заштита од поплава и уређење водотока у

Републици

komentari (4)
nema na cemu :)

ovo je samo pregled

3 shown on 22 pages

preuzmi dokument