seminarski-TRGOVINA HARTIJAMA OD VREDNOSTI NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU
fokara.djokara1
fokara.djokara1

seminarski-TRGOVINA HARTIJAMA OD VREDNOSTI NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU

22 str.
15broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
HOV
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 22
ovo je samo pregled
3 prikazano na 22 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 22 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 22 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 22 str.
preuzmi dokument

FINANSIJSKA TRZISTA I HARTIJE OD VREDNOSTI Seminarski rad

TRGOVINA HARTIJAMA OD VREDNOSTI NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU

BEOGRAD 2013

SADRŽAJ:

1 UVOD.................................................................................................................................... 3 2 FINANSIJSKO TRŽIŠNO OKRUŽENJE........................................................................ 4

2.1 1.1.Podela finansijskog tržišta.................................................................. 4

2.1.1 1.2.1. Berzansko tržište i organizacioni oblici berzi........................ 5 2.1.2 ...................................................................................................... 2.1.3 1.2.2. Vanberzansko tržište............................................................ 6 2.1.4 1.2.3. Razlika između berzanskog i vanberzanskog tržišta............ 7

3 HARTIJE OD VREDNOSTI.............................................................................................. 7 3.1 2.1. Sadržaj hartije od vrednosti............................................................. 7

3.2 2.2. Izdavaoci hartija od vrednosti i uloga Centralnog registra................ 8

3.3 .................................................................................................................

3.4 2.3. Princip centralizacije ,prednosti i mane............................................. 8

3.5 2.4. Uloga i cilj komisije za hartiju od vrednosti....................................... 9

3.6 .................................................................................................................

3.7 2.5. Zakon o hartijama od vrednosti........................................................ 10

3.8 2.6. Kotacija i listing hartija od vrednosti................................................. 10

4 3.PREDUSLOV ZA ULAZAK NA BERZANSKO I VANBERZANSKO TRŽIŠTE.... 11 4.1 3.1. Nalog................................................................................................. 11

4.2 3.2. Prospekt............................................................................................ 11

4.3 3.3. Trgovina i distribucija seriskim hartijama od vrednosti..................... 12

4.3.1 3.3.1. Primarna i sekundarna javna ponuda i javna ponuda hartija od vrednosti...................................................................................................... 12 4.3.2 3.3.2. Prodaja emitovanih HOV na primarnom i sekundarnom tržištu .... 12

4.4 3.4. Predmet javne ponude na organizovanom tržištu............................. 13

4.4.1 4.1.2.Vrste akcija........................................................................... 14 4.4.2 4.1.3.Prava iz akcije....................................................................... 15

4.5 4.2. Obveznice......................................................................................... 15

4.6 4.3. Varanti i prava................................................................................... 16

4.7 4.4. Kratkoročne hartije od vrednosti....................................................... 16

4.8 .................................................................................................................

4.9 4.4. Ovlašćeni učesnici berzanske trgovine.............................................. 17

4.9.1 4.4.1. Banka, investiciona banka,investicioni bankari, institucionalne banke........................................................................................................... 18 4.9.2 4.4.2. Penzijski fondovi ................................................................. 19 4.9.3 4.4.3. Berzanski posrednici (brokeri i dileri)................................... 19 4.9.4 ......................................................................................................

4.104.5. Poslovi sa hartijama od vrijednosti koje obavljaju ovlašćeni učesnici. 20

5 ZAKLJUČAK..................................................................................................................... 20 6 LITERATURA:.................................................................................................................... 21 UVOD

Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog sistema u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Na njemu se susreću ponuda i tražnja kapitala. Preko finansijskih tržišta kompanije dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje

svog poslovanja. Ona olakšavaju povezivanje kompanija koji raspolažu sa viškom finansijskih sredstava i kompanija kojima nedostaju finansijska sredstva. Oni povezuju štednju i investiciju.

Hartije od vrednosti su prenosivi elektronski dokumenti kojima se trguje na finansijskom tržištu iz kojih za zakonite imaoce proizlaze prava i obaveze u skladu sa zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i odlukom izdavaoca o izdavanju hartija od vrednosti. Hartije od vrednosti izdaju se, prenose i evidentiraju u obliku elektronskog zapisa u informacionom sistemu Centralnog registra.

Hartije od vrednosti su invensticioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije derivati i dr..Ove akcije su izraz ili vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničkog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranžmana. One se kupuju ili prodaju na specijalizovanom finansijskom tržištu tj. Tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskom tržištu.

Organizovano tržište obuhvata berzansko tržište i vanberzansko tržište.

Sekundarna ponuda hartija od vrednosti, odnosno trgovina hartijama od vrednosti obavlja se na organizovanom tržištu, osim zakonom nije drukčije određeno. Na organizovanom tržištu mogu trgovati samo njegovi članovi brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke, a druga lica - jedino posredstvom članova organizovanog tržišta. Sekundarno tržište može biti organizovano na dva načina: berze, na kojima se kupci i prodavci HOV (ili njihovi brokeri i drugi posrednici) organizovano sučeljavaju na jednoj centralnoj lokaciji da bi obavili trgovinu i formirali cenu finansijskih instrumenata i vanberzansko tržište, na kome posluju dileri s različitih lokacija. Oni prave tržište(market mejkeri) tako što poseduju određeni broj HOV, a spremni su da ih kupe i prodaju preko šaltera

svakome ko je spreman da prihvati njihovu cenu.

FINANSIJSKO TRŽIŠNO OKRUŽENJE

Finansijsko tržište nastaje kada pojedinac ili kompanija ima višak kapitala (štednju) i želi da taj isti plasira kroz investicije u kompaniju kojoj je taj kapital potreban za rad daljeg razvoja i napredovanja.Na finansijskom tržištu se susreću ponuda i potražnja kapitala, oni poveziju štednju i investiciju. Ukoliko je štednja jednaka investiciji, ne može se formirati finansijsko tržište, jer nema finansijske imovine.

1.1.Podela finansijskog tržišta

I. Tržište novca je deo finansijskog tržišta na kojem se trguje kratkoročnim izvorom finansiranja, vreme dospeća je do jedne godine. Ovo tržište funkcioniše sa tačno utvrđenom procedurom poslovanja,pravilima i obavezama učesika, koji transakcije obavljaju u određeno vreme i na određenom mestu. Trguje se novcem, zlatom, plemenitim metalima i vrednosnim

papirima.Učesnici na tržištu novca su: centarlna banka kao vrhovna monetarna vlast u jednoj zemnlji, poslovne banke,institucionalni fondovi (brojni finansijski posrednici) i berzanski posrednici.

II. Tržište kapitala je deo finansijskog tržišta na kojem se trguje dugoročnim izvorom finansiranja, vreme dospeća je duži od jedne godine. Trguje se obaveznicama i akcijama odnosno dužničkim i imovinskim instrumentima.Postoje četiri vrste tržišta kapitala: 1. primarno tržiše – prva prodaja hartije od vrednosti, 2. sekundarno tržište – svaka naredna prodaja vrednosnih papira, posle primarne kupovine, 3. treće tržište - vezano je OTC trgovanje akcija, kompanije koje nisu članice berze, 4. četvrto tržište – trguje se velikim blokovima vrednosnih papira preko brokerskih kuća. Na trećem i četvrtom tržištu učestvuju veliki institucionalni ivestitori među kojima su: penzioni fondovi, osiguravajuće kompanije i uzajamni fondovi.

III. Devizno tržište je deo finansijskog tržišta na kojem se trguje devizama (potraživanja u inostranim sredstvima plaćanja). Devizni kurs formira se na samom tržištu ili putem bankarskih transakcija. Centralna banka i ovlašćene poslovne panke trguju na deviznom tržištu.Trguje se SPOT – u roku od 48 sati mora se izvršiti transakcija novca od dana sklopljenog ugovora i na TERMIN – kupujte danas a plaćajte kasnije na rokove, termin od 1,2,3 ili 6 meseci.1

1.2. Organizovano tržište

Organizovano tržište je tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koje je dostupno javnosti i na kome se po unapred propisanim pravilima trguje hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima, a koje organizuje organizator tržišta i nad kojim nadzor vrši Komisija.Organizovano tržište obuhvata berzansko tržište i vanberzansko tržište.

Hartijama od vrednosti može da se trguje na organizovanom tržištu samo ukoliko je izdavalac od Komisije dobio odobrenje za izdavanje hartija od vrednosti, odnosno za uključenje hartija od vrednosti na organizovano tržište. Na organizovanom tržištu se može trgovati hartijama od vrednosti koje izdaju Republika i Narodna banka Srbije.

1.2.1. Berzansko tržište i organizacioni oblici berzi

Berzansko tržište je tržište na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima koji su primljeni na listing berze i kojima se trguje u skladu sa pravilima koje propisuje berza. Berzansko tržište predstavljaju ugovore o prodaji kotiranih predmeta, koje posredstvom berze zaključuju posebno ovlašćeni subjekti pod posebnim pravnim režimom. Suština berzanskih poslova odnosi se na to, da se vezuju za kupo-prodajne poslove, koji se zaključuju na određenom mestu, u određeno vreme, pod određenim standardizovanim

1 Prof. dr Milorad Bejatović, Bankarsko pravo i hartije od vrednosti , Novi Sad,(2008).

uslovima i koji se odnose na speificiranu berzansku robu. Pod berzanskim poslovanjem podrazumevamo: poslovi oko registracije tržišnog materijala kojim se trguje na berzi, utvrđivanje kamatnih stopa, kurseva tj. cena tržišnog materijala kojim se trguje, trgovina tržišnim materijalom. Izvršavanje obaveza svih učesnika po poslovima koje su zaključili na berzi i javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi.

Berza je prostor na kojima se trguje dugoročnim finansijskim sredstvima i u vlasništvu je države ili učesnika u berzanskoj trgovini. Ona je institucija sa javnim ovlašćenjima, veoma organizovana sa jasno utvrđenim pravilima berzanske trgovine za učesnike i vrši kontrolu njihovog ispunjavanja.Berza je organizovano tržište na kome ovlašćeni berzanski posrednici, trguju određenim, standardizovanim tržišnim materijalom, po unapred propisanim pravilima i načinima važećim za sve subjekte, propraćeno standardizovanom dokumentacijom.Berza ne poseduje nikakve hartije od vrednosti sa kojima se trguje, ona sama ne prodaje niti kupuje hartije od vrednosti koje su predmet trgovine. Ona ne utvrđuje cene hartije od vrednosti,već se one formiraju na osnovu odnosa ponude i tražnje koja se u određeno vreme formira.

Postoje četiri organizacionalna oblika berze:1. berza kao specijalizovano akcionarsko društvo neprofitnog tipa; 2. berza kao dobrovoljno udruženje članova neprofitnog tipa; 3. berza kao akcionarko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću profitnog tipa; 4. berza se organizuje kao državna utanova, kojom upravljaju njeni posrednici i službenici.

Vrste berzi: 1. prema vrsti materijala sa kojima se trguje na berzi: Specijalizovana berza (trguje se samo jednom vrstom materijala) i Meљovita berza (trguje se viљe vrsta materijala tj robama i efektima).2. prema predmetu trgovanja na berzi: Robne ili produktivne berze( trguje se robom tj. zlato, vuna i pamuk u Londonu, žitarice i obojeni metali u Njujorku i Čikagu, šećer u Hamburg i Njujorku i dr.,Novčana ili devizna berza (trguje se stranom valutom, trguju velike svetske banke), Berza usluge (trguje se različitim vrstama usluga, npr berza efekata),Berza efekata.2

1.2.2. Vanberzansko tržište

Vanberzansko tržište je tržište na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima kojima se trguje u skladu sa pravilima koje propisuje organizator vanberzanskog tržišta.

Razlikujemo dve vrste vanberzanske trgovine:1.Regulisane vanberzanske poslove, koji se odnose na sve poslove koje zaključuju članovi berze, međusobno ili sa nezavisnim brokerima,u skladu sa berzanskim pravilima, ali bez posredovanja brokera berze i vanberzanskog pulta i 2. Slobodne vanberzanske poslove, pod kojima se podrazumevaju svi ostali kupoprodajni ugovori koji se zaključuju bez obzira na berzanska pravila. Njih mogu da zaključa kako berzanski članovi, tako i neregistrovani slobodni brokeri.

2 Prof. dr Milorad Bejatović, Bankarsko pravo i hartije od vrednosti , Novi Sad,(2008),

1.2.3. Razlika između berzanskog i vanberzanskog tržišta

Razlika između ova dva tržišta je u tome što kod berzanskog tržištapostoji određeni fizički prostor u kome se moraju poštovatistroga pravila i procedure u kupoprodajnim transakcijama HOV.Trgovina se odvija na podijumu (floor). Kod vanberzanskog tržišta(Over the Counter Market – OTC), nema određenog prostora već setransakcije odvijaju elektronskim putem (kompjuterski trgovačkimedijum). Značaj organizovane razmene finansijskih instrumenata i ulogu tzv. tržišta preko šaltera- nema tržište nema geografske granice i obuhvata veliki broj brokerskih kuća, koje svoje poslovne aktivnosti obavljaju pomoću kompjuterizovane mreže i telefona.

HARTIJE OD VREDNOSTI

Hartija od vrednosti- je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu koja je upisana njenom zakonitom imaocu. Ona je pismeni dokument ili isprava koja onom ko je poseduje daje određeno imovinsko pravo, a može se koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva nad tom hartijom od vrednosti. U hartiji od vrednosti mora da bude inkorporirano pravo na osnovu dužničko overilačkih odnosa,koje se ne može ostvariti ni preneti na drugog, bez same te isprave.

Pod hartijom od vrednosti podrazumevaju se one isprave koje ispunjavaju sledeće uslove:

da je hartija od vrednosti uvek i samo pismena isprava,da hartija od vrednosti sadrži pismenu obavezu izdavalaca kao i da se pismena obaveza, koja je uneta u hartiju od vrednosti, mora po zakonu ispuniti, zakonitom imaocu navedene hartije.

Prava iz hartija od vrednosti i prava na hartijama od vrednosti mogu sticati i njima raspolagati domaća i strana fizička i pravna lica, osim ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

2.1. Sadržaj hartije od vrednosti

Prema prirodi prava sadržanog u hartiji može biti: stvarno pravna hartija,obligaciono pravna hartija i hartija sa pravom učešća.

Hartije od vrednosti naročito sadrže:1. oznaku vrste hartije od vrednosti;2. oznaku klase, odnosno serije hartije od vrednosti ako je izdavalac izdao više klasa,odnosno serija hartija od vrednosti iste vrste;3. naziv, sedište i matični broj izdavaoca hartija od vrednosti;4. naziv, sedište

i matični broj pravnog lica, odnosno ime, prezime, adresu i jedinstveni matični broj fizičkog lica na čije ime glasi hartija od vrednosti; 5. nominalnu vrednost celokupne emisije hartija od vrednosti; 6. nominalnu vrednost hartija od vrednosti, odnosno knjigovodstvenu vrednost ako se akcije izdaju bez nominalne vrednosti; 7. opis prava i obaveza koje hartija od vrednosti sadrži i način njihovog ostvarenja; 8. datum izdavanja, odnosno upisa hartije od vrednosti u Centralni registar. Posebne elemente pojedinih vrsta hartija od vrednosti i jednoobraznu identifikaciju hartija odvrednosti utvrđuje Centralni registar.

2.2. Izdavaoci hartija od vrednosti i uloga Centralnog registra

Izdavaoci hartija od vrednosti su:1. pravna lica sa sedištem na teritoriji Republike (domaća pravna lica); 2. Republika, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, pravna lica korisnici budžetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, u skladu sa zakonom; 3. Narodna banka Srbije; 4. pravna lica sa sedištem na teritoriji država članica OECD i EU i na teritoriji susednih država sa čijim institucijama nadležnim za kontrolu tržišta hartija od vrednosti Komisija ima zaključen ugovor kojim se uređuje saradnja nadležnih organa za kontrolu tržišta.

Hartije od vrednosti se evidentiraju u obliku elektronskog zapisa u Centaralnom registru, vodi: 1. registar hartija od vrednosti, 2. jedinstvene evidencije hartija od vrednosti na računima emitenata i na računima lanova Centralnog registra i njihovih klijenata, 3. evidencije o pravima trećih lica na hartije od vrednosti, 4. obavlja poslove kliringa i saldiranja obaveza i potraživanja nastalih na osnovu zaključenih poslova sa hartijama od vrednosti, 5. vrši prenos i preknjižvanje hartija od vrednosti na računima članova i vlasnika hartija.3

Centralni registar odgovara izdavaocu, vlasniku hartije od vrednosti, za štetu nastalu neizvršenjem naloga.

2.3. Princip centralizacije ,prednosti i mane

Centralni registar je dužan da o upisu hartija od vrednosti registar odmah obavesti izdavaoca preko člana Centralnog registra i organizatora tržišta u skladu sa odlukom izdavaoca. 3 Pof. dr Slavko Carić, Bankarsko pravo i hartije od vrednosti, Privredna akademija Novi Sad, (2007)

Izdavalac je dužan da, u roku od tri dana od prijema obaveštenja od Centralnog registra o izvršenom upisu hartija od vrednosti, podnese zahtev organizatoru tržišta za prijem na vanberzansko tržište ili da u istom roku podnese zahtev za prijem na berzansko tržište.

Ukoliko hartije od vrednosti ispunjavaju uslove za trgovinu na organizovanom tržištu,

organizator tržišta je dužan da ih najkasnije u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva za prijem na vanberzansko tržište, primi na vanberzansko tržište.

Ukoliko hartije od vrednosti za koje je izdavalac podneo zahtev za prijem na berzansko

tržište ne ispunjavaju uslove za prijem na listing berzanskog tržišta, organizator tržišta

postupa u skladu sa odlukom izdavaoca. Organizator tržišta je dužan da o izvršenom prijemu hartija od vrednosti na organizovano tržište obavesti Komisiju.

Hartije od vrednosti se uključuju na organizovano tržište ako su izdate javnom ponudom,

odnosno ako je izdavalac dobio od Komisije rešenje o uključenju tih hartija na organizovano tržište. Od obaveza trgovanja na organizovanom tržištu može se odustati, tako dužničkim hartijama može da se trguje van berze, kada se ponuda za kupovinu, odnosno prodaju vrši bez javnog oglašavanja.

Princip centralizacije omogućava da se podstakne razvoj tržišta hartija od vrednosti i da se na potpuniji način ostvari zaštita investitora. Mane principa centrlizacije ogledaju se u tome što je berzanski promet skuplji za investitore( moraju da plaćaju proviziju bankarskim posrednicima i berzi po svakom zaključenom poslu), što je složeno i skupo za emitente.

2.4. Uloga i cilj komisije za hartiju od vrednosti

Uloga komisije za hartije od vrednosti osnovana je sa ciljem utvrđivanja nadzora i unapređivanja finansijskog tržišta. Ona ima status pravnog lica čiji su položaj i nadležnost utvrđeni Uredbom o Saveznoj komisiji za hartiju od vrednostii finansijskog tržišta.Komisija ima predsednika i pet članova koje postavlja Savezna vlada na period od 5 godina, to su stručnjaci privrednog, monetarnog i finansijskog sistema. Oni donose odluke na sednicama, većinom glasova prisutnih članova kojim zastupa Presednik komisije.

Emisija i trgovina serijskim hartijama od vrednosti vrši se uz prethodni i naknadni nadzor koji obavlja Komisija za hartije od vrednosti. Prethodni nadzor se sprovodi pre početka prodaje hartija od vrednosti koji se sastoji u kontroli dopustivosti emisije. Naknadni nadzor se vrši u fazi prodaje hartija od vrednosti ulagačima.

Osnovni cilj regulative tržišta hartije od vrednosti je zaštita investitora. Glavne aktivnosti komisije je obezbeđenje kvaliteta hartija od vrednosti, sprovođenje finansijske discipline,

poštovanje pravila trgovine, sprečavanje spekulativne prakse i manipulatorskog ponašanja, zabrana insajderske trgovine.Komisija je nadležna da kontroliše pored finansijskih poslovanja eminenata i drugih učesnika i samu berzu na kojoj se trguje kapitalom, akcijama, dugoročnim hartijama od vrednosti i finansijskim darivatima. Kontroliše na sopstvenu inicijativu, na zahtev berze ili berzanskog posrednika. Nepravilnosti se moraju ukloniti u predviđenom roku u suprotnom se podnose prijave za krivična dela, privredne prestupe.Osnivanje i poslovanje berze i berzanskih posrednika u našoj zemlji regulisano je Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

Nadzor nad zakonitošću poslovanja centralnog registra vrše Komisija za hartije od vrednosti i Narodna banka u delu koji se odnosi na obavljanje platnog prometa preko novčanih računa. U postupku vršenja nadzora, Komisija za hartije od vrednosti može da pregleda akte i druge dokumente centralnog registra. Centralni registar podnosi izveštaj Komisiji za hartije od vrednosti, kao i drugim činjenicama značajnim za organizovano tržište hartijaod vrednosti.4

Izveštaj o poslovanju Centralni registar dostavlja Komisiji za hartije od vrednosti.

2.5. Zakon o hartijama od vrednosti

Savremena kontrola na berzanskom tržištu obuhvata: - zakon koji reguliše rad sa finansijskim instrumentima i finansijskim darivatima, gde se prvenstveno odnosi na akcije kao hartije od vrednosti.Reguliše trgovinu sa obveznicama,varante za kupovinu akcija ili obveznica koje imaocu daje pravo na kupovinu budućih emisija akcija i kontrolu i nadzor nad radom učesnika na finansijskom tržištu.Zakon o hartijama od vrednosti uređuju način i uslove distribucije i trgovine hartija od vrednosti na organizovanom tržištu.Uloga komisije za hartije od vrednosti osnovana je sa ciljem utvrđivanja nadzora i unapređivanja finansijskog tržišta. Ona ima status pravnog lica čiji su položaj i nadležnost utvrđeni Uredbom o Saveznoj komisiji za hartiju od vrednostii finansijskog tržišta.

Komisija ima predsednika i pet članova koje postavlja Savezna vlada na period od 5 godina, to su stručnjaci privrednog, monetarnog i finansijskog sistema. Oni donose odluke na sednicama, većinom glasova prisutnih članova kojim zastupa Presednik komisije.

2.6. Kotacija i listing hartija od vrednosti

Najviši stepen berzanskog tržišta jeste kotiranje hartija od vrednosti. Pravni uslovi za kotaciju hartija od vrednosti imaju za cilj da obezbede njihov kvalitet, kako bi se zaštitili investitori koji kupuju te hartije od vrednosti. Najstožiji uslovi su na glavnom berzanskom tržištu, a najblaži kad se radi na trećem tržištu.

Kotacija akcija na berzi, znači da je određena korporacija dobila odobrenje da svoje akcije plasira na berzi, kao kompanija na listingu, što se smatra načinom, na koji se omogućava

4 Prof. dr Vignjević-Đorđević Nada,Berzansko poslovanje za menadžere,Beograd, (2008)

prikupljanje dodatnog kapitala. Svaka berza objavljuje listing kompanija, čije se akcije mogu kotirati na berzi.

Listing je postupak registrovanja hartija od vrednosti kompanije na berzi. Dolazak na listing je isključivo odluka emitenta efekata, da potencijalni investitori kupuju navedene efekte po pravilima trgovanja propisanih na berzi.Kada kompanija ispuni uslove za pristup za listing u pogledu visine kapitala i objavljivanja finansijskih izveštaja stiče pravo da se njene akcije kotiraju na glavnom tržištu u okviru berze. Na slobodnom berzanskom tržištu se može trgovati hartijama od vrednosti koje ne ispunjavaju uslove za listing i kotaciju.5

3.PREDUSLOV ZA ULAZAK NA BERZANSKO I VANBERZANSKO TRŽIŠTE

Moramo navesti da na berzi u trgovanju učestvuju samo ovlašćeni učesnici, predstavnici članova berze, tako da kompanija-klijent kad odluči u dogovoru sa svojim finansijskim menadžerom da izađe na berzu, da li da kupuje ili prodaje svoje hartije od vrednosti mora prvo da pronađe brokera od poverenja, koji će da radi u interesu svog klijenta.On radi za klijenta i za njegov račun, savetuje Vas ali odluka o kupovini ili prodaji je na kraju samo Vaša!

Broker će pomoći klijentu, posavetovati ga da otvori račun u banci u kojima se vrše transakcije obavljene na berzi za hartiju od vrednosti po utvrđenoj ceni. Broker je posrednik u trgovanju hartijama od vrednosti, stručan i osposobljen da nastupa na finansijskom tržištu.

3.1. Nalog

Kako bi broker mogao da trguje na tržištu kapitala on mora da dobije od klijenta nalog koji u sebi između ostalog sadrži: vrstu berzanskog posla (uslovni ili bezuslovni, terminski ili promptni), vrstu berzanskog materijala, količinu materijala i cenu, vrstu berzanskog naloga sa limitiranom cenom, pod najpovoljnijim uslovima, stop nalog i rok važenja naloga.

U nalogu treba da se navede što više podataka, šta klijent tačno želi, kako bi smanjili mogućnost greške, da broker ne bih proizvoljno protumačio i uradio nešta protiv volje i zahteva klijenta. Ni jedna berza ne može zakazati trgovanje hartijama od vrednosti dok ne dobije svu potrebnu dokumentaciju.

3.2. Prospekt

5 Prof. dr Vignjević-Đorđević Nada,Berzansko poslovanje za menadžere,Beograd, (2008)

Preduslov za prijem na slobodno berzansko tržište predstavljaju prospekt kao i zahtev za uključivanje na tržište i drugi potrebni dokumenti koji propisuje pravilnik o radu.Prospekt sadrži osnovne podatke o poslovanju preduzeća i mora biti overen od strane uprave, jer odgovornost za istinitost podataka snosi samo kompanija.

Za uključivanje na listing Berze potrebno je da kompanija ispuni i dodatne uslove predviđene regulativom Berze, npr. Likvidnost kompanije, veličina.. Berza prikuplja i obrađuje dokumentaciju koju preduzeća dostavljaju da bi se zakazalo trgovanjenjihovim akcijama

3.3. Trgovina i distribucija seriskim hartijama od vrednosti

Trgovina i distribucija seriskim hartijama od vrednosti vrši se, po pravilu, na osnovu javne ponude i na organizovanom berzanskom tržištu. Predmet javne ponude na organizovanom berzanskom tržištu mogu da budu: -akcije, -obveznice(dužničke hartije od vrednosti),- druge hartije od vrednosti izdate u seriji koje imaocu daje pravo da isplate nominalne vrednosti ili nominalne vrednosti sa kamatom, kao i druga prava,- varanti za kupovinu akcija i obveznica,- depozitne potvrde. Emisija i trgovina seriskim hartijama od vredosti vrљi se uz predhodni i naknadni nadzor koji obavlja Komisija od vrednosti.

3.3.1. Primarna i sekundarna javna ponuda i javna ponuda hartija od vrednosti

Primarna ponuda hartija od vrednosti je prva ponuda za prodaju hartija od vrednosti koju vrљi izdavalac tih hartija.Svaka druga ponuda, odnosno trgovina hartijama od vrednosti je sekundarna ponuda hartijaod vrednosti.

Primarna javna ponuda hartija od vrednosti je izdavanje hartija od vrednosti na osnovu javneponude koju vrši izdavalac.Sekundarna javna ponuda hartija od vrednosti je svaka druga javna ponuda, odnosno trgovina hartijama od vrednosti na organizovanom tržištu koju vrši njen imalac.Javna ponuda hartija od vrednosti je javni poziv upućen neodređenom broju nepoznatih licada izvrše upis i uplatu hartija od vrednosti u postupku primarne javne ponude ili da kupe hartije od vrednosti u sekundarnoj javnoj ponudi.6

3.3.2. Prodaja emitovanih HOV na primarnom i sekundarnom tržištu

Primarno tržište je prva prodaja emitovanih hartija od vrednosti, tj. investitor direktno kupuje hartije od vrednosti od emitenta i plaća je emitentu. Svaka sledeća prodaja ili kupovina naziva se sekundarno tržište,svaka naredna prodaja (preprodaja) posle primarne. Novac je

6 Pof. dr Slavko Carić, Bankarsko pravo i hartije od vrednosti, Privredna akademija Novi Sad, (2007)

direktno usmeren od onih koji imaju novac(investitor) ka onima kojima taj isti potreban za dalji razvoj i unpređenje kompanije(emitentu).

Sekundarno tržište formira se odnos kupovine i prodaje hartije od vrednosti posle primarnog tržišta. Odnosi se mogu formirati na međunarodnom tržištu i nacionalnom tržištu. Nacionalno sekundarno tržište hartija(kako kratkoročnih tako i dugoročnih) kupoprodajni odnos se formira između svih učesnika(pravnih i fizičkih lica) direktnim putem ovlašćenih učesnika ili indirektnim gde neovlašćeni učesnici stupaju u međusobne poslovne odnose.7

Promet na sekundarnom tržištu je daleko veći od onog koji postoji na primarnom tržištu. Vanberzanski promet predstavljaju transakcije koje se obavljaju van parketa ili berzanskog ringa. Sekundarno tržište obuhvata kupoprodaju i registrovanih i ne registrovanih vrednosnih papira. Trgovina hartijama od vrednosti se ne obavlja samo preko organizovanog tržišta tj. berze, sekundarna trgovina se obavlja i preko drugih tržišta otc tržište, treće i četvrto tržište.

3.4. Predmet javne ponude na organizovanom tržištu

Predmet javne ponude na organizovanom tržištu mogu biti sledeće hartije od vrednosti:

1) akcije - hartije od vrednosti koje glase na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva;

2) dužničke hartije od vrednosti;

3) varanti - hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na kupovinu, odnosno prodaju hartija

od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, određenog dana, odnosno u određenom periodu, po unapred određenoj ili odredivoj ceni;

4) depozitne potvrde - hartije od vrednosti koje izdaju banke koje poseduju inostrane akcije ili

obveznice deponovane kod banke u inostranstvu, a koje predstavljaju domaći ekvivalent inostranih akcija ili obveznica, odnosno sadrže istovetna prava i obaveze, kao i inostrane hartije od vrednosti na koje se odnose.

Predmet javne ponude na organizovanom tržištu mogu biti i druge hartije od vrednosti,

odnosno finansijski instrumenti koje se utvrđuju u skladu sa ovim zakonom i aktom Komisije.

4. OSNOVNA OBELEŽJA I VRSTE EFEKATA

Efekti su dugoročne hartije od vrednosti čiji je rok dospeća duži od jedne godine. To su pismene isprave (akcije , obveznice, blagajnički zapisi, komercijalni zapisi, državni zapisi, sertifikati o depozitu i finansijski darivati kojima se trguje na berzi).Efekti se sastoje od omota i

7 Prof. dr Vignjević-Đorđević Nada,Berzansko poslovanje za menadžere,Beograd, (2008)

uloška.Omot je- pismeno potvrđuje potraživanja ili pravo učesnika, uložak se sastoji od kamatnih kupona (akcije nemaju fiksni iznos, obveznice imaju fiksni iznos).

VRSTE EFEKATA: I prema mogućnosti prenošenja:efekti koji glase na donosioca,efekti koji glase na ime i mogu se prenositi,efekti koji glase na ime i ne mogu se prenositi;II prema vrsti prihoda:efekti sa fiksnim prihodom u formi kamate,efekti sa varijabilnim prihodom u formi dividende,efekti sa mešovitim prohodom u formi kamate i dividende.8

Efekte sa fiksnim prihodom delimo na: efekti javnog-pravnog izdanja, efekti privatnog izdanja i efekti javnog i privatnog izdanja u savremenim tržišnim uslovima. Efekti sa fiksnim prihodo je unapred poznat i zagarantovan prihod vlasniku,a efekti sa varijabilnim prihodom su akcije.

4.1. Akcije

Akcije predstavljaju vlasničke hartije od vrednosti. Vlasnik akcija u stvari poseduje deo kapitala preduzeća i po osnovu veličine svog akcijskog udela ostvaruje pravo na: upravljanje, dividendu i likvidacioni ostatak.Akcija sa pravom glasa, jedno od osnovnih prava koje vlasnici akcija imaju jeste pravo glasa na skupštini akcionara. Veliki broj odluka koje su od značaja za poslovanje preduzeća donose se na skupštini akcionara, što je uglavnom propisano statusom preduzeća. Najčešća situacija je da jedna akcija donosi jedan glas na skupštini akcionara, jedan glas bude predstavljen većim brojem akcionara.

Akcije se emituju sa ciljem formiranja i povećanja kapitala imovine. Akcije su vlasničke hartije od vrednosti i one su deo osnovnog kapitala akcionarskog društva. Prodajom akcija akcionarsko društvo stiče sopstveni kapital koji je trajni izvor finansiranja. Kupovinom akcija kupac stiče pravo svoine nad akcijom sve u skladu sa zakonom. Kupac može isplatiti akcije odjednom ili u ratama. Akcije svojim vlasnicima ne donose unapred poznat prihod. Akcije u princi traju neograničeno i vezana je za sudbinu emitenta.Akcije se sadrže od plašta(omota) i kuponskog tabaka

4.1.2.Vrste akcija

U zavisnosti od nosioca prava na akciji postoje: 1 akcija na ime i 2. akcija na donosioca.

Obične(redovne) akcije- su najčešće i one vlasniku obezbeđuju učešća u dobiti akcionarskog društva nakon izmirivanja svih prioritetnih obaveza.Obična akcija daje učešća u upravljanju, pravo na učešće u dobiti akcionaskog društva, pravo na deo likvidacione mase. Obične akcije prdstavljaju onu vrstu akcija koja vlasniku garantuje ostvarivanje i realizaciju svih materijalnih i nematerijalnih prava iz akcije. Obična akcija ne garantuje prava iz dividende.Postoje i obične akcijebez prava glasa.

8 Prof. dr Vignjević-Đorđević Nada,Berzansko poslovanje za menadžere,Beograd, (2008)

Prioritetne akcije – one ne nose pravo glasa na skupštini akcionara. Kao i obične akcije, one predstavljaju deo kapitala preduzeća, ali ne pružaju mogućnost učešća u donošenju odluka koje su u nadležnosti skupštine akcionara. Preduzeća prioritetne akcije obično emituju kada žele da obezbede dodatna sredstva za finansiranje proizvodnje, ali nisu spremni da obezbede drugim akcionarima da učestvuju u odlučivanju. S druge strane, da bi se investitori motivisali da ulažu u prioritetne akcije, ove akcije imaju pripritet prilikom isplate dividende i eventualnog likvidacionog ostatka, kao i ponekad, fiksni, garantovani iznos dividende. Prioritetne akcija može biti komulativna, participativna i zamenljiva akcija. Prioritetne akcije daju pravo na ispalatu dividende u odnosu na obične akcije u slučaju stečaja akcionarskog društva.

Konvertibilne akcije- i ako se konvertibilne akcije još uvek ne koriste na domaćem tržištu kapitala, one predstavljaju još jedan od poznatih oblika finansiranja preduzeća. Naziv su dobile po činjenici da se po odluci investitora mogu konvertovati u obične akcije koje sadrže pravo na upravljanje, dividendu i likvidacioni ostatak. Konvertibilne akcije imaju veću sigurnost investitoru, kao i višu dividendu, ali slično preferencijalnim ne omogućavaju upravljanje. Cena konvertibilnih akcija obično je nešta viša od cene običnih akcija istog preduzeća i ima sličan trend promene.

Preferencijalne (povlašćene)akcije nose fiksnu dividendu – vlasnik nesnosi rizik ostvarenja dobitka.U slučaju likvidacije emitenta prvo se isplaćuju obveznice, povlašćene akcije pa tek onda obične akcije.

4.1.3.Prava iz akcije

Akcija kao hartija od vrednosti sa varijabilnim prihodom ne donosi vlasniku unapred određenu kamatu kao što je kod obveznca, ali mu zato daje određena prava koja se dele na:

I MATERIJALNA PRAVA ubrajamo: pravo na dividendu srazmeran deo ostvarene dobiti akcionarskog društva, pravo preče kupovine, novoemitovanih akcija i pravo na srazmeran deo likvidacione mase u postupku likvidacije akcionarskog društva i

II NEMATERIJALNA PRAVA ubrajamo:pravo učestovanja u radu skupštine akcionara,pravo odlučivanja o svim pitanjima na skupštini akcionara,pravo dobijanja svih poslovnih informacija od poslovne i rukovodeće strukture akcinarskog društva.

4.2. Obveznice

Obveznica je hartija od vrednosti kojom se izdavalac obavezuje da će vlasniku obveznice, u roku dospeća isplatiti određen iznos novca sa pripadajućom kamatom.

1. prema načinu obezbeđenja prava iz obveznice one mogu biti:garantovane obveznice,negarantovane obveznice i hipotekarne založnice;

2. prem subjektu koji ih izdaje postoje:obveznice koje izdaje javni sektor i obveznice koje izdaje privatni sektor;

3. prema roku dospeća mogu biti: kratkoročne i dugoročne;

4. prema posebnim pravilima mogu biti: participativne i konvertibilne (zamenljive);

5. prema načinu ostvarenja prava na kamatu: obveznice bez kupona i obveznice sa kuponom.9

Obveznice lokalnih organa uprave izdaju državne jedinice, gradovi, lokalne poreske uprave.Obveznice koje izdaje javni sektor mogu biti:kratkoročne državne obveznice,državne obveznice,obveznice vladinih agencija korporacija,obveznice lokalnih organa uprave.

Tržište kapitala poznaje dugoročne obveznice sa rokom dospeća od najmanje godinu dana, obveznice sa rokom dospeća od jedne godine nazivaju note, a obveznice je rezervisana za dužničke hartije od jedne godine. Obveznica mora da sadrži fiksni datum kad se pozajmljeni novac mora vratiti (rok dospeća) i ugovoreni iznos kamate. Obveznica se sastoji od plašta i kamatnih kupona.

4.3. Varanti i prava

Preduzeće može emitovati dugoročne finansijske instrumente koji vlasniku daje pravo da ih pretvore u akcije. Ove dugoročne hartije od vrednosti nazivaju se varanti.Varant je dugoročna opcija koju emituje kompanija-emitent koji daje pravo investitoru da kupi određen broj običnih akcija po utvrđenoj ceni u bilo kom momentu pre isteka utvrđenog roka. Njihova cena je uvek niža od cene akcije.

Prava kao i varanti su vezani uz emisiju novih akcija i daju pravo starom akcionaru da u određenom roku pored akcija koje već poseduje kupi novu akciju po ceni koja je niža od tržišne cene. Rights su predmet berzabske trgovine, stim što se moraju iskoristiti u mnogo kraćem roku nego varanti, od 2-4 sedmice posle čega postaju bezvredni.

4.4. Kratkoročne hartije od vrednosti

Blagajničlki zapis -je po svom karakteru veoma sličan obveznici te se na postupanjem sa njim mogu primenjivati zakonske odredbe koje su propisane za obveznice. Blagajnički zapis je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuju da će kupcu u roku dospeća platiti određenu sumu primljenog novca pripadajućom kamatom. Blagajnički zapis mogu emitovati prema Zakonu o hartijama od vrednosti NBS, banke i druge finansijske organizacije.10

Komercijalni zapis – je hartija od vrednosti čijom prodajom se prikupljaju kratkoročna novčana sredstva. Oni se izdaju sa rokom dospeća od godinu dana, a izdaju ga sva pravna lica 9 Pof. dr Slavko Carić, Bankarsko pravo i hartije od vrednosti, Privredna akademija Novi Sad, (2007) 10 Prof. dr Vignjević-Đorđević Nada,Berzansko poslovanje za menadžere,Beograd, (2008)

sem lica koja su ovlašćena za emisiju blagajničkih zapisa. Komercijalni zapis je kratkoročno kreditno sredstvo, a izdaje se u cilju obezbeđenja likvidnosti u uslovima sezonske neravnomernosti u prilivu i odlivu novčanih sredstava, radi finansiranja poslovanja kompanije.

Državni zapis je kratkoročna hartija od vrednosti koja se emituje radi prikupljanja novčanih sredstava za prevazilaženje vremenske neusklađenosti između prikupljanja prihoda i izvršavanja za finansiranje budžetskog deficita, a čije obaveze dospevaju najkasnije do kraja budžetske godine.Državni zapis može da emituje republika Srbija, a Odluku o emisiji donosi vlada republike.Javni poziv sadrži:1. seriju hartije od vrednosti, 2. obim i datum izdavanja – emisije, 3. nominalna vrednost državnog zapisa, 4. datum dospeća državnog zapisa, 5. način dostavljanja ponude za državni zapis, i 6. datum, sat i mesto održavanje aukcije. Najkasnije jedan dan pre upisa državnog zapisa, treba da bude objavljen javni poziv u službenom glasniku.

Državne zapise mogu da kupe sva pravna i fizička lica preko članova Centralnog registra.

Državni zapis se evidentira kod Centralnog registra u obliku elektronskog zapisa. Prenos vlasništva vrši se na dan upisa državnog zapisa na odgovarajući račun kod Centralnog registra.

Državni zapis u SAD se izdaje sa rokom dospeća od trinaest, dvadeset šest i pedesetdve nedelje, a prodaje ih sa diskontom od nominalne vrednosti koja minimalno iznosi deset hiljada amer.dol.

Menica - je novčana hartija od vredosti sa obavezom bezuslovnog plaćanja naznačenog novčanog iznosa drugom licu, po naredbi napisanoj na poleđini, nezavisno od vrste posla. Menica je hartija od vrednosti po naredbi, ali ona može da bude izdata kao hartija na ime upisivanjem klauzule-ne po naredbi-. Pored toga menica je apstraktna hartija od vrednosti, jer iz nje se ne vidi kojim osnovnim poslom je izdata. Menica se upotrebljava kao kreditno sredstvo, kao sredstvo obezbeđenja potraživanja (bankarske garancije, potrošački krediti itd) i kao sredstvo plaćanja.Razlikujemo: protestovane i neprotestovane menice, akceptirane i neakceptirane menice, avalirane i neavalirane menice, imnožene i neumnožene menice itd..

Ček- je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac nalaže nekom licu da po predočenju čeka iz njegovih sredstava koja se nalaze kod njega, isplati korisniku određenu sumu novca, ili da izvrši prenos sa računa izdavaoca čeka na račun njegovog korisnika. Lice koji izdaje ček naziva se izdavalac, banka kojoj je izdat ček-nalog naziva se platilac, a lice kome se plaća naziva se korisnik.U platnom prometu ima više vrste čekova, svi čekovi se dele u dve grupe: prema načinu određevanja imaoca prava i prema nameni koju imaju.

Certifikat- predstavlja pismenu potvrdu o primljenom novčanom depozitu položenom kod banke sa rokom dužim od jedne godine. Certifikat je pismeni instrument kojim se njegov izdavalac obavezuje da će njegovom vlasniku isplatiti iznos deponovanih sredstava sa pripadajućom kamatom u roku predviđenom ugovorom o deponovanju sredstava sa rokom dužim od godinu dana, na osnovu čega je certifikat i emitovan. Certifikat emituju banke i druge finansijske organizacije.

4.4. Ovlašćeni učesnici berzanske trgovine

Finansijske institucije i posrednici. Berzanski posrednici mogu biti: brokerske kuće, dilerske kuće i investicioni fondovi.Javno ovlašćeni berzanski posrednici koji ispunjavaju određene uslove i prihvataju berzanska pravila imaju prava pristupa berzanskom parketu na kojem se odvija trgovina.

Lica koja trguju na berzi su članovi berze i moraju ispunjavati utvrđene uslove u pogledu oblika organizacije, imovinskog statusa, obaveza prema berzi itd.. Ove uslove propisuje sama berza ili država ili komisija za hartije od vrednosti.Na berzi se kao učesnici ne mogu pojaviti fizička i pravna lica direktno nego preko posrednika. Berzanski posrednici mogu biti: brokerske kuće, dilerske kuće i investicioni fondovi. Banke kao institucionalni berzanski učesnik, investiciona banka, penzijski fond, broker diler.11

4.4.1. Banka, investiciona banka,investicioni bankari, institucionalne banke

Organizacioni oblici i forme banaka kao učesnika na tržištu kapitala su od zemlje do zemlje različite. U nekim zemljama su to specijalizovane i za to posebno osnovane banke, u nekim su posebno organizovani delovi banke koji su specijalizovani za poslovanje na tržištu kapitala, a u trećim zemljama su to banke univerzalne koje obavljaju sve poslove, bankarske transakcije pa i one na tržištu kapitala. Imamo investicione banke, hipotekarne i univerzalne banke.

Investicione banke su fiansijske institucije koje obavljaju sve aktivnosti u vezi sa propremom emisija i plasmanom hartija od vrednosti. Emitovanje hartija od vrednosti(akcija i obveznica) na primarnom tržištu pomažu investicioni bankari, kao što to čine dileri i brokeri u transakcijama na sekundarnom tržištu.

Investicioni bankari kao učesnici na berzanskom tržištu bave se formiranjem finansijskih potencijala na osnovu emitovanja hartija od vrednosti koji se koriste za dugoročne plasmane. Najstariji organizacioni oblik invensticionih banaka su hipotekarne banke čiji su plasmani osigurani hipotekom.

Poslovne banke se bave kratkoročnim poslovanjem, a invest. dugoročnim poslovanjem. One obavljaju poslove koje se odnose na garantovanje i distribuciju novih hartija od vrednosti koje emituju korporacije, razne institucije, fondovi po ceni koja je niža od one koju očekuju.

Institucionalne banke su vrsta finansijskih posrednika koja se može javiti u ulozi, u funkciji principala ( koristi sopstveni kapital) i u funkciji agenta. Oni su kreatori tržišta oni vrše

11 Prof. Dr Jednak Jovo II osnovna obeležja finansijskih tržišta, institucija i instrumenata, Beograd

analizu na primarnom i sekundarnom tržištu, vrše i administrativne poslove- Inve. Banke ne primaju depozite štediša niti odobravaju krediti.12

4.4.2. Penzijski fondovi

Koristi se za isplatu penzija, nakon njihovog penzionisanja. Zaniva se na fiksnoj ispalati penzija do kraja života. Imamo privatni i javni penzijski fond Penzijski fondovi moraju da kontrolišu upravljanje preduzećima čije su akcije kupili, samo na taj način mogu da osiguraju isplatu dividendi od strane preduzeće. Ukoliko nebi primili dividende fond nebi bio u stanju izmiriti svoje obaveze, obezbediti penzije svojim članovima.

4.4.3. Berzanski posrednici (brokeri i dileri)

Berzanski posrednici su pravno lice osnovano po posebnom zakonu za poslove trgovanjem hartijama od vrednosti na organizovanom finansijskom tržištu-berzi. Od zavisnosti od načina organizacije berzanskog posrednika oni mogu nastupiti kao dileri i brokeri.

Brokeri posluju u ime i za račun klijenta dok dileri mogu poslovati i u svoje ime i za svoj račun. Na američkim berzama i ako sa istim funkcijama po nazivu se razlikuju market mejkeri ( trguju na vanberzanskom tržištu, tržištu preko šaltera OTC) i specijalisti (trguju na samoj berzi).

Market mejkeri deluju na stabilizovanje tržišta, oni zarađuju kupujući akcije jeftinije a prodajući ih skuplje, ali posluju istovremeno i kao agenti.trgujući akcijama po nalogu klijenata za odgovarajuću poziciju. Broker posrednici u trgovanju hartijama od vrednosti u svoje ime a za račun klijenta(komisionar)ili u ime i za račun klijenta(zastupnik). Za svoje usluge brokeri naplaćuju proviziju, a osim posredovanja mogu imati i savotedavnu ulogu. Po pravilu provizija se plaća po izvršenju transakcije.

Dileri se pojavljuju kao berzanski posrednici ali i kao ovlašćeni maloprodavci za promet određenih marki proizvoda. Oni trguju za svoje ime i za svoj račun, što znači da sami snose rizik. Dileri posluju kao market mejkeri na berzi i imaju zaduženje da održavaju stabilnost tržišta. Na SAD tržištu se nazivaju registrovani konkurentski trgovci. Većina dilera obavlja i brokerske poslove za svoje klijente. Stoga je u običaje naziv broker-diler.Dileri su trgovci hartijama od vrednosti koji istupa u svoje ime i za svoj račun (principal) Zaradu ostvaruju razlikom u ceni hartije(kupovna cena-prodajna cena),snoseći eventualni rizik gubitka. Diler može istupiti i kao komisionar i zastupnik.

12 Prof. Dr Jednak Jovo II osnovna obeležja finansijskih tržišta, institucija i instrumenata, Beograd

4.5. Poslovi sa hartijama od vrijednosti koje obavljaju ovlašćeni učesnici

Poslovi sa hartijama od vrijednosti koje obavljaju ovlašćeni učesnici su: 1. posredovanje u kupovini i prodaji hartija od vrijednosti po nalogu klijenta (u svoje ime, a za tuđ račun), uz naplatu provizije (brokerski poslovi); 2. trgovina hartijama od vrijednosti u svoje ime i za svoj račun radi ostvarivanja razlike u cijeni (dilerski poslovi); 3. upravljanje portfeljom hartija od vrijednosti koje pripadaju drugom licu (poslovi investicionog menadžera); 4. preuzimanje cijele nove emisije hartija od vrijednosti u cilju dalje prodaje u korist emitenta ili garantovanje emitentu da će neprodati dio preuzete emisije biti kupljen od strane preuzimaoca (poslovi preuzimanja emisije -underrighting-a); 5. davanje investitoru ili potencijalnom investitoru savjeta o prednostima kupovine, prodaje, upisa ili preuzimanja hartija od vrijednosti (poslovi investicionog savjetnika); 6. drugi poslovi za koje Komisija odredi da predstavljaju poslove sa hartijama od vrijednosti.

ZAKLJUČAK

Trgovina na organizovanom tržištu podrazumeva javnu ponudu hartija od vrednosti i povezivanje ponude i potražnje hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.Trgovina hartijama od vrednosti obavlja se isključivo na organizovanom tržištu u Republici koje obuhvata berzansko i vanberzansko tržište, ako zakonom nije drukčije određeno.Organizaciju i propisivanje uslova poslovanja organizovanog tržišta, nadzor nad poslovanjem članova organizovanog tržišta, kao i prijem hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenta na organizovano tržište vrši organizator tržišta.

Berza institucija koja je sačinjena od dilera, brokera, bankara, pravnika i dr. koji imaju ulogu da omoguće prenos novca od onih koji ga imaju do onih koji ga nemaju, po zakonski utvrđenim pravilima. Oni koji imaju novac daju ga i za uzvrat očekuju profit, a oni kojima treba novac i žele da ga pozajme, su kompanije kojima treba kapital da bi se proširile. Postoje finansijski posrednici koji su između onih koji daju i onih koji uzimaju novac, a za uzvrat posrednici naplaćuju provizije od obe strane. Na kraju svakog dana Posrednik tačno zna koliko je zaradio od izvršenih transakcija.

Veća upotrebljivost i značaj hartija u jednoj zemlji zavisi od stepena razvijenosti hartija od vrednosti. Stepen razvijenosti tržišta hartija od vrednosti direktno i u velikoj meri utiče na mogućnost korišćenja hartija od vrednosti u jednoj zemlji.Tržište hartija od vrednosti kod nas još nije baš razvijeno i ako postoji veliki broj hartija od vrednosti, a samim tim i velika potreba za organizovanjem tržišta HOV. Na tržištu HOV može se organizovati promet samo onim HOV čiji je promet dopušten, a to se kod nas po pravilu odnosi na sve hartije koja su kod nas regulisana u pozitivnom pravu.

Na tržištu HOV najčešće se utvrđuju posebna pravila o prometu HOV, a koja obezbeđuju sve učesnike na ovom tržištu. Posebno se organizuje služba prikupljanja podataka o ponudi i potražnji pojedinih hartija od vrednosti, kao i obavljanje ponude i potražnje HOV. O ostvarenom prometu vodi se posebna evidencija.

Važno je naglasiti da se može trgovati samo onim HOV koje su emitovane na zakonit način i da o emitentu tih hartija od vrednosti i o njegovom poslovanju postoji pozitivno mišljenje ovlašćenog revizora. Ne može se trgovati hartijama od vrednosti ako je protiv njihovog emitenta pokrenut postupak sanacije, stečaja ili likvidacije. Strana pravna lica kod nas mogu kupovti ili prodavati HOV samo preko berzanskih posrednika.

Kupovinom velikog broja akcija, vi možete da dobijete mnogo ukoliko cena tih isti na tržištu raste, a isto tako možete da izgubite ako cena pada. Ukoliko posedujete u vlasništvu veći iznos kapitala, stručnjaci klijentu uvek predlažu portfolio (skup različitih hartija od vrednosti kojim raspolaže jedno lice).Ulažite vaše akcije u više različitih kompanija, da ukoliko gubite na ceni od nekoj od kompanija, možda dobijete u preostalim kompanijama gde ste uložili vaš kapital. Osnovno pravilo je kupovati hartije od vrednosti po najnižoj mogućoj ceni,a prodavati te iste po najvišoj mogućoj ceni!! Trguje se da se uvek ostvari prinos. Mogućnost rizika uvek postoji.

LITERATURA:

1. Prof. dr Dragana Đurić, Finansijski menadžment, Beograd

2. Prof. Dr Jednak Jovo, II osnovna obeležja finansijskih tržišta, institucija i instrumena, Beograd.

3. Prof. dr Milorad Bejatović, Bankarsko pravo i hartije od vrednosti ,Novi Sad(2008),

4. Prof. dr Milutin Srdić, Jovanović Vladimir ,Pravni položaj privrednih subjekata,Privredna akademija, Novi Sad 2008.

5. . Dr Slobodan Đurović, Mr Milan Đurović, Hartije od vrednosti, Beograd, 2008

6. Prof. dr Slavko Carić, Bankarsko pravo i hartije od vrednosti, Novi Sad, 2008.

7. Prof. dr Vignjević-Đorđević Nada,Berzansko poslovanje za menadžere,Beograd, 2008.

8. Zakon o tržištu HOV i drugih finansijskih instrumenata, (“Sl. glasnikRS“, br.47/2006)

www.invest-in-serbia.com / zakon o hartijama od vrednosti/vrste i emisija hartija od vrednosti/

www.crhov.rs / Centralni registar hartija od vrednosti Republike Srbije

www.sec.gov.rs / Republika Srbija - Komisija za hartije od vrednosti

www.apr.gov.rs / Agencija za privredne registre Republike Srbije

www.parlament.gov.rs / Narodna skupština Republike Srbije/ zakoni

www.belex.info, www.belex.rs /regulativa/status i pravila poslovanja/, /proizvodi i usluge/ indeksi/, tržišta i hartije /organizacija tržišta /metode trgovanja/

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 22 str.
preuzmi dokument