Sifilis
Aleksandra17
Aleksandra17

Sifilis

14 str.
2broj preuzimanja
932broj poseta
Opis
labaratorijska dijagnostika sifilisa
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 14
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument
MEDICINSKI FAKULTET UNIVERZITET U BEOGRADU

MEDICINSKI FAKULTET UNIVERZITET U BEOGRADU

LABARATORISKA DIAGNOSTIKA U DERMATOVENEROLOGIJI

-IZBORNI PREDMET -

TEMA: Labaratoriska dijagnostika sifilisa

PROF. DR JELICA SRETENOVIĆ

STUDENT: Aleksandra Jovanović 153/11

SIFILIS • Sifilis ili lues je zarazna bolest koju izaziva bakterija Treponema

pallidum. Najčešće se prenosi seksualnim kontaktom, ali su mogući i drugi putevi prenošenja (transplacentarno sa majke na plod ili direktnim kontaktom sa sifilističnim promenama ili krvlju obolelog u ranom stadijumu bolesti ). U početku bolest pretežno zahvata kožu i sluzokože, a kasnije , u manjem broju slučajeva kardiovaskularni i centralni nervni sistem ili bilo koji drugi organ. Endemo-epidemijsko javljanje bolesti, tesna povezanost i uslovljenost socijalno- ekonomskih i kulturnim faktorima sredine kao i teške reperkusije koje ostavlja, svrstavaju sifilis u grupu klasičnih socijalnih bolesti.

Uzročnik Uzročnik sifilisa je Treponema pallidum (bleda spiroheta). Veoma je osetljiva na sve

uticaje spoljne sredine. Lako je van organizma mogu uništiti blaga dezinfekciona sredstva, a osetljiva je i na lokalno aplikovanje antibiotika. Infekcija se ostvaruje kroz sitne defekte kože i sluzokože prilikom seksualnog odnosa.

Epidemiologija Rezervoar zaraze je bolestan čovek. Inficirane osobe u toku

primarnog i sekundarnog stadijuma mogu biti zarazne oko dve do pet godina, a u latentno inficiranih žena, uzročnik može biti prisutan i decenijama. Dominantan put prenošenja je direktni kontakt, tj. polni odnos. Indirektni kontaktni put preko zagađenih predmeta je izuzetno redak. Od sifilisa obolevaju ljudi svih društvenih slojeva u svim krajevima sveta. Najčešće su to osobe izmedu 20 i 39 godina, tj. seksualno aktivnije stanovništvo. Počev od 1957. godine zapaža se značajan porast obolevanja od sifilisa u svim krajevima sveta. Vrhunac morbiditeta zabeležen je u periodu 1963/64 posle cega je došlo do regresije kao rezultata preduzimanja širokih, međunarodno usmeravanih mera otkrivanja i lecenja.

Klinička slika Bolest se javlja u tri oblika: venerični ili stečeni sifilis, kongenitalni sifilis i

endemski (nevernerični) sifilis. Venerični sifilis je hronično oboljenje koje

prolazi kroz tri stadijuma.

Primarni stadijum (primarni afekat) traje 4-7 nedelja. Promene nastaju na mestu prodora spirohete u organizam (ulcus durum). U daljem toku dolazi do otoka najpre regionalnih, a zatim i ostalih limfnih žlezda.

Drugi stadijum traje dve do cetiri i više godina. U ovom

stadijumu nastaje generalizacija sifilisa.

Treci stadijum se razvija posle 3-20 godina. Karakterišu ga destruktivne promene: sifilistične gume,

promene na aorti, kostima i nervima sve do poznog sifilisa cns-a.

U toku rane faze retko dolazi do smrti ili onesposobljavanja dok kasne manifestacije skraćuju život, oštećuju zdravlje i ograničavaju radnu sposobnost. Kongenitalni sifilis je posledica transplacentarne infekcije.

Pri masovnoj infekciji dolazi do abortusa, mrtvorođenosti i preranog porođaja, a pri manjoj infekciji do postnatalnog sifilisa-sifilisa detinjeg doba. Endemski sifilis je nevenerična bolest. Primarne promene nisu na genitalnim organima, vec najčešće na koži i sluznici usta. Prenošenje se ostvaruje direktnim ili indirektnim kontaktom sa infektivnim promenama kože i sluznice. Rasprostranjeno je u predelima sa lošim socioekonomskim uslovima.

Lečenje • Penicilin je dosta suvereno sredstvo i metod izbora u terapiji sifilisa. Dužina

lečenja, dovoljna za svaki oblik sifilisa iznosi 21 dan pod uslovom da se obezbedi koncentracija penicilina u krvi od 0,02 mg. Kod obolelih trudnica lečenje se sprovodi dvokratno u prvoj, a zatim u drugoj polovini trudnoće po istom principu.

Prevencija • Zdravstveno vaspitanje stanovništva, narocito omladine i mladih ljudi.

Pravovremeno upoznavanje sa nacinom infekcije i prirodom same bolesti, a naročito sa posledicama. Seksualno vaspitanje. Individualna zaštita. Izbegavanje seksualnog kontakta sa nepoznatim osobama, izbegavanje promiskuteta i dr.

• U zadnjih 10 godina u Severnobackom Okrugu prijavljeno je 45 slucajeva sifilisa, od toga samo u 1999. godini 10 obolelih. Broj obolelih je svakako veći od broja registrovanih, po nekim procenama najmanje za dva puta.

TESTOVI ZA DOKAZIVANJE SIFILISA

• Klinička dijagnoza sifilisa se potvrdjuje dokazivanjem T.pallidum mikroskopom na tamnom polju i serološki.

• Ukoliko klinička dijagnoza ukazuje na sifilis a serološki testovi su negativni ili neodređeni, treba odraditi histopatolosku analizu lezije ili dirkni imunoflorescentni test materijala iz lezije.

MIKROSKOPSKI TESTOVI ZA IDENTIFIKACIJU TP!

1. Ispitivanje na mikroskopu sa tamnim poljem se primenjuje za dijagnozu primarnog ( ulcus durum) I sekundarnog sifilisa ( papile, condylomata lata, ploce na sluzokozi usne duplje).

Uzorak za ispitivanje predstavljaju serozni eksudat sa suspektne promene, aspirirani sadržajiz uvećanih limfnih zlezda ili sekret iz nosa novorođenčeta.

Ukoliko se materijal za pregled uzima sa kože ili sluzokože, leziju prvo treba očistiti 0,9% NaCl, promena se zagrebe ezom a dobijena serozna tecnost, bez krvi, se stavi na predmetno staklo, koje se zatim prekrije tamnim pokrovnim staklom I mikroskopira se tamno polje.

Ukoliko je promena prethodno lečena antibakteriskom mašću, neophodno je da se 24h pre uzimanja materijala za dijagnostiku stavljaju oblozi 0,9% NaCl-a pa se potom uzima uzorak za posmatranje.

Ukoliko postoji superinfekcija, pre mikroskopije uzorka neophodno je otkloniti krustu kiretažom. T. pallidum ima karakteristične pokrete, izdužuje se i skračuje, spiralno uvrće i blago lučno

savijana. osetljivost testa se smanjuje ukoliko se primenjuje ili je bila primenjena lokalna i opsta antibiotska terapija, ukoliko je uzorak neadekvatno uzet ili su prisutne nekroticne mase i eritrociti. Zbog svega navedenog neophodno je sukcesivno ispitivanje u tri navrata pre nego sto se rezultat i utvrde negativnim.

2. Direkni imunoflorescentni test -- Uzorak se uzima kao i kod prethodne metode , stavlja se na predmetno staklo a potom se vrsi inkubacija sa anti-TP globulinom oblezenim fluoresceinom. Nakon inkubacije preparat se posmatra imunoflorescentnim mikroskopom. Ova metoda ima isti dijagnostički značaj kao i ispitivanje tamnim poljem stim sto je njegova

prednost jer se moze koristiti za ispitivanje uzoraka iz usta gde postoje saprofitne treponeme a takodje je znacajan i za dijagnostiku ranog sifilisa.

• SEROLOSKI TESTOVI ZA IDENTIFIKACIJU TP!

• U imunom odgovoru organizma na infekcije T.pallidum stvaraju se dve vrste antitela

• 1. antitela na lipoidne antigene ( reagini ) • 2. antitela na jednu ili vise komponenti antigena

TP koja se mogu podeliti na antitela koja se stvaraju samo na specifične antigene patogenih treponema i antitela koja se stvaraju i na antigene nepatogenih treponema.

• Imamo vise vrsta testova: • 1. netreponemski testovi • 2. treponemski testovi

• NETREPONEMSKI TESTOVI:

kao antigen se upotrebljava kardiolipin a dokazuju se IgM i IgG antitela. A. Reakcija fiksacije komplemenata - nema nikakvu prednost nad ostalim

testovima koji su jeftiniji a izvode se brže i jendostavnije. B. Flokulacioni testovi (VDRL) - znacajni su za postavljanje dijagnoze,

praćenje aktivnosti oboljenja, ekonomični su i jendostavni za izvodjenja. VDRL - Venereal Disease Research Labotarory - je flokulacioni test

koji se lako standardizuje i lako određuje. Antigen kardiolipin-lecitin- holesterol se mesa sa inaktivisanim serumom, flokulacija se očitava mikroskopom.

Reakcija se obelezava kao : a) reaktivna b) slabo reaktivna c) nereaktivna U svakoj pozitivnoj reakciji antitela se određuju i kvantitativno. U aktivnom oboljenju titar antitela raste, po zavrsenoj terapiji titar antitela

se smanjuje. Ovim testom se odredjuju 19S IgM antitela koja se detektuju u ranoj fazi bolesti, i 7 S IgG antitela koja se detektuju u kasnoj fazi bolesti. Reakcija je pozitivna obično 14.og dana od pojave primarnog sifilisa.

• TREPONEMSKI TESTOVI:

• se koriste za definitivno postavljanje dijagnoze sifilisa. Testovi su specifični i njima se dokazuju antitreponemska antitela.

A. TP imobilizacioni test - kao antigen se koristi živa treponema, test se više ne preporučuje za rutinsku dijagnostiku zato sto je tehnika komplikovana, skupa i dugotrajna.

B. TP hemaglutinacioni test ( TPHA) - u rekaciji se koriste sveži eritrociti ovce na koje je aherirana lizirana TP. U prisustvu seruma koji sadrzi antitreponemska antitela nastaje njihova aglutinacija. Reakcija se označava kao reaktivna i nereaktivna.

C. Fluorescentni treponemsko antitelo absorbcioni test ( FTA - ABC ) - Uz TPHA test ovo je najosetljiviji serološki test u svim stadijumima sifilisa. Iz inaktivisanog seruma se absorbuje nespecificna antitreponemska antitela a zatim se serum inkubira sa antigenom TP i dodaje se antihumani globulin obeležen fluoresceinom. reakcija se obelezava kao : reaktivna, minimalno reaktivna i nereaktivna. Test je osetljiv i pozitivnan u svim stadijumima sifilisa. Ovim testom se dokazuje 19S IgM antitela i 7S IgG antitela.

Test postaje pozitivan već pri pojavi tvrdog sankra, od prilike u periodu od 3-4 nedelje od infekcije. 19S IgM test je vrlo osetljiv i specifičan , inaktivira se oko trećeg meseca posle preležane infekcije primarnog sifilisa , ili 12 meseci po izlečenju kasnog sifilisa. Ovim testovima u kojima se dokazuje IgM antitela označavaju aktivnu sifilisnu reakciju, adekvatnost terapije i inaktivnnost prethodno postojeće bolesti.

• Literatura: - Knjiga iz DERMATOVENEROLOGIJE (poglavlje 1. SIFILIS oblas

venerologije ) - Slike sajt www.svetmedicine.com - Fitzpatrick’s color atlas and synopsis of clinical dermatology

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 14 str.
preuzmi dokument