skripta iz predmeta istorija politickih i socijalnih teorija, Beleške' predlog Klasicne socioloske teorije. Sveučilište nije definirano
milica_ur_anovi
milica_ur_anovi31 January 2017

skripta iz predmeta istorija politickih i socijalnih teorija, Beleške' predlog Klasicne socioloske teorije. Sveučilište nije definirano

PDF (527 KB)
44 strane
1broj preuzimanja
125broj poseta
100%on 1 votesbroj ocena
Opis
skripta iz predmeta istorija politickih i socijalnih teorija molnar
20poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 44
ovo je samo pregled
3 shown on 44 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 44 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 44 pages
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 shown on 44 pages
preuzmi dokument

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

Ispod svakog odgovora crvenim slovima je navedena literatura, dodatnu nisam navodila, ako kome bude bilo potrebno neka mi se javi na mail, da šaljem.

Ako primetite neku grešku, a verovatno ih ima, javite mi da ispravim.

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

REFORMACIJA U ZAPADNOM HRIŠĆANSTVU PRETEČE I POČECI

Protestantizam je nastao kao pobuna protiv papističkog izopačenja izvornog hrišćanstva ali na početku nije imao nameru da ospori ni duhovnu ni svetovnu vlast. Najstabilnije moderne ustavne države nikle su iz protestantskog političkog nasleđa.

Među pretečama protestantizma mogli bi da se nađu neki od reformatora katoličanstva: Đirolama Savonarolam Džon Viklif, Jan Hus.

Savonarola (1494-1512.)

Signoria Medičija u Firenci bila je prekidana dva puta ( 1494-1512 i 1527-1530). Kada je Piero de Medici zbog sramnog držanja prema Francuzima oteran iz Firence ceo ustavni sistem se srušio. Pošto je rad svih državnih institucija održavao signor, sa njegovim nestankom razotkrivena je nemoć nosilaca vlasti da svoja ovlašćenja obavljaju samosamostalno. Avgusta 1495. donet je zakon po kojem je pod pretnjom smrtne kazne zabranjeno sazivanje Parlamenta, kao regularnog pučkog organa.

Zakonodavstvo je dospelo pod kontrolu dominikanskog sveštenika Đirolama Savonarole, koji je bio najžešći borac protiv Parlamenta. Savonarola je oformio savet ( Consilio Maggiore) koji je dobio pravo da odlučuje o svemu i bio je sastavljen od 3.200 članova, otprilike 3% ukupnog stanovništva Firence.

U pitanju su bili uglavnom bogatiji građani i oni koji su bili pod kontrolom Savonarole i njegvih saboraca, tzv. plačljivaca. Time je na mesto signore Medičija, stupila kvaziteokratska tiranija Savonarole, koji je tokom sledeće četiri godine pokušavao da spoji hrišćanski puritanizam sa nekom vrstom demokratskog despotizma. A kada je 1498. pao Savonarolin režim, demokratija je u očima Fjorentinaca postala najomraženije državno uređenjem u kojem su slobode građana još više ugrožene nego u tiranskoj signoriji.

Džon Viklif

Bio je engleski teolog i reformator, koji se podigao protiv katoličke crkve. Osnovao je pokret lolarda, koji su predstavljali preteče protestantizma. Njegovo učenje je snažno delovalo na Jana Husa i husite. Bio je jedan od najranijih kritičara želje papa za sekularnom vlašću. Prvi je preveo Bibliju na engleski jezik, Viklifova Bibila se prvi put pojavila 1382. godine.

Bio je dekan Baliol koledža u Oksfordu, a kasnije sveštenik blizu Oksforda, sa kojem je nastavio da održava veze i da predaje. U vreme Džona Viklifa papstvo se dosta povezivalo sa Francuskom, i on je istupio kao teološki savetnik i bio je protiv plaćanja danka papama. Dokazao je u parlamentu da je papino prisvajanje autoriteta nad svetovnim vladarima u suprotnosti sa razumom i sa Biblijom. Džon Viklif je uživao veliku podršku i zaštitu od engleskih vlasti.

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

U knjizi „Summa theologiae“ napao je vladavinu klera, i formulisao je 18.teza u kojima se suprotstavljao metodama kojima je crkva vladala i prikupljala novac. Naročito je vodio borbu protiv opraštanja greha (indulgencija) i smatrao je da je neophodna sekularizacija crkvenih dobara u Engleskoj. Viklif je tvrdio da opraštanje greha ne može da se kupi za novac nego da treba da se traži od Boga.

Pored toga, jedna od centralnih ideja njegovih učenja je bila da je greh opirati se kralju, čija vlast dolazi od Boga. Svi podanici, pa i sveštenstvo treba kralju da plaćaju danak. Kralj treba mudro da koristi svoju vlast a zakoni treba da budu u skladu sa Božijim, jer su od Boga, uključujući i one po kojima je carstvo iznad sveštenstva.

Njegovo osnovno verovanje je da crkva treba da ostane siromašna, kao u doba apostola. Tvrdio je da crkva može da postoji i bez vidljivog poglavara, ali da nema štete ako je na čelu odgovarajući dobar poglavar.

Monaške redove je smatrao sektama, jer u Bibliji nema ništa o njima. Verovao je da Biblija treba da bude zajedničko dobro svih hrišćana i da zato treba da bude na jeziku običnog naroda. Viklifova Biblija je prodavana po celoj Engleskoj, ali je crkva proglasila da je to neautorizovan prevod.

Umro je 1384. a Koncil u Konstanci iz 4.maja 1415. i tada su Džona Viklifa proglasili jeretikom, a njegovo učenje potpuno zabranili, naređeno je da se spale njegove knjige i da se posmrtno spale njegove kosti.

Jan Hus

Češki propovednik, filozof, mislilac i ideolog češke reformacije. Rimokatolička crkva je njegovo učenje proglasila jeretičkim, pa je u Konstanci spaljen na lomači 1415.

Tokom papske šizme početkom XV veka, univerzitet u Pragu je bio rastrzan, zato je kralj Vaclav IV naredio svim sveštenicima da budu neutralni prema obojici papa, isto je važilo i za univerzitet.

Hus je bio pod velikim uticajem Džona Viklifa i njegovog učenja. Govorio je protiv indulgencija, govorio je da papa ili biskup nemaju pravo da uzmu mač u ime crkve, da se treba moliti za svoje neprijatelje i da se pravi oprost grehova dobija pokajanjem, a ne otkupom grehova novcem.

Teolozi su odgovarali Husu, ali bezuspešno. Husovi sledbenici su spalili papsku bulu kojom je zabranjivano učenje Džona Viklifa i smatrali su katoličku crkvu pokvarenom institucijom ogrezlom u greh.

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

Trojici husita koji su se suprostavljala učenju crkve su odrubljene glave, a teološki fakultet zahteva od Husa da da predstavi svoje učenje i doktrinu dekanu na proveru, što Hus odbija, i fakultet delove Husovog učenja proglašava jeretičkim, Kralj takođe zabranjuje te delove. Husovo učenje se širi u Poljsku, Mađarsku, Hrvatsku i Austriju.

1414. je sazvan koncil u Konstanci da bi se okončala zapadna šizma. Kralj Nemačke i Ugarske je želeo da očisti svoju zemlju od jeresi i pozvao je Husa u Konstancu, Hus je želeo da okonča sporove i rado se odazvao pozivu. Bila mu je garantovana sigurnost tokom puta i pravedno suđenje, što je delimično razbesnelo Kralja Nemačke i Ugarske Žigmunda Luksemburškog.

1415. je suđeno Janu Husu i tada je priznao da poštuje učenje Džona Viklifa. Pristao je da povuče i ubuduće ne koristi teze koje je biskup smatrao pogrešnim, ali je odbio da ih smatra pogrešnim jer bi to bilo protivno njegovoj savest.

Na svečanom koncilu u katedrali je osuđen na spaljivanje na lomači, kao jeretik, 6.jula 1415.

(wikipedia!)

LUTEROVA TEORIJA

Među tezama koje je 1517. godine izložio na vratima Vitemberške crkve nije bilo nijedne koja je bila usmerena protvi vlasti pape, imperatora ili kneževa. Luter je bio izazvan problemom prodaje indulgencija i protestantizam u svom početku nema ideju razdvajanja od katoličke crkve već zahteva reformu prema izvornim hrišćanskim načelima.

Luter nije verovao u pobune i nije ih opravdavao iz četiri razloga:

1. Sam Bog hoće i biće onaj koji kažnjava 2. Pobuna nikada ne može da prđe bez prolivanja nevine krvi i štete 3. Niko ne može biti sudija u svojoj stvari 4. Pobuna je sasvim izvesno delo đavola

Tako da je Luter smatrao da običan čovek može samo da se prepusti Bogu koji će na Strašnom sudu da kazni sve nosioce vlasti za sva nedela koja su učinili.

1530. protestanti su stavljeni pred dilemu priznavanja jeresi ili rata i Luter će biti primoran da se pridruži saksonskim pravnicima u njihovom opravdavanju otpora. Luter je hteo da izbegne da se rulja podigne na noge i sruši ili ugrozi postojeći poredak. Nastojao je da drži rulju po strani od svih političkih zbivanja, smatrajući je politički nezrelom i nesposobnom za bilo kakvu smislenu akciju.

Na Torgauškoj konferenciji Luter sa drugim teolozima objavljuje deklaraciju u kojoj prihvata postojanje obaveze otpora i to ne na osnovu „svetovnog prava“ nego na osnovu

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

dužnosti i potreba savesti.

Konačno, Luter zaključuje da postoji prirodni poredak u skladu sa kojim svako ima pravo ( prirodno) da se brani od tiranije i zbog koje po prirodnom pravu prestaju sve obaveze između podanika i najviše vlasti.

Vremenom je Luter počeo da zastupa stav da se u verskom ratu mora računati na svakog vernika koji je sposoban da se pridruži vojsci protestantskih kneževa i gradova. Smatrao je da je u temelju svake države prirodno pravo koje je Mojsije kodifikovao u Dekalogu i koje važi za sve ljude. Tako je napravio korak ka pomirenju prirodnog i pozitivnog prava, ali nije objasnio problem postupanja podanika u situaciji kada državna vlast prestane da se pridržava zapovesti iz Dekaloga.

Rešenje tog problema vidi se u pravu na otpor tiraniji i u prirodnom pravu na samoodbranu koje Luter razvija u dve varijante:

1. pravo na otpor „antihristu“ ili „apokaliptičnom tiraninu“. Podrazumeva se da su svi podanici imperatora dućni da se pokoravaju svim njegovim političkim odlukama koje on donosi na osnovu svoje pozicije i ovlašćenja koja ima iz nje, ali kada imperator postupa u nekom drugom svojstvu, recimo kao najamnik pape u verskim ratovima, onda za njegove podanike ne postoji obaveza otpora.

2. druga varijanta bi mogla da se zove pravo na samoodržanje stricto sensu; Otpor će biti opravdan ako imperator i jedan ( katolički) deo kneževa krenu u rat protiv protestanata, na osnovu legalno donesene odluke; Protestanti će biti dužni da se brane od krvožednih pasa, a njihova obaveza će biti da daju Bogu Božje, caru carevo ali ne i svoje „krvožednim psima“; Ova odbrana od „krvožednih pasa“ je razlika između teoloških argumenata saksonskih pravnika kao i od apokaliptične revolucije Tomasa Mincera.

Pošto ih je proglasio „krvožednim psima“ za njih postaju nadležni samo prirodni zakoni samoodržanja; Samoodržanje po Luteru nema nikakve veze sa religioznim zapovestima jer u tom slučaju svako je ovlašćen da zaboravi civilno i kanonsko pravo i da se na osnovu prirodnog prava nasiljem suprotstavi krvožednim psima.

Razvijajući teoriju o pravu na otpor tiraniji i argumentacijom samoodržanja Luter napušta tradicionalnu etiku bez postavljanja temelja novoj etici, unutar koje bi argument samoodržanja dobio svoje pravo mesto.

(u rideru: Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi, I, str. 285-290 i 296-312, 334-342, 349-367; )

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

KALVINOVA TEORIJA

1555. Augsburškim mirom svi kneževi i gradovi u Svetom Rimskom Rajhu Nemačke Nacije su stekli pravo da na svojim teritorijama Luterovo učenje proizvedu u državnu religiju.

Augsburški mir će u naredne 63 godine da obezbedi prestanak verskih sukoba i zaborav ideja o „pravu na otpor tiraniji“ a „duh otpora“ koji se rasplamsao početkom XVI veka polako će da izbledi i da se vrati duhu potpune poslušnosti svetovne vlasti što je karakterisalo ranu Luterovu misao. Ovaj period je period radikalizacije kalvinizma.

Kalvin je iskoristio Luterovu ideju da je Dekalog kodifikovano prirodno pravo; Za njega Dekalog predstavlja svojevrstan pravni temelj saveza /ugovora/ između Boga i naroda.

Smatrao je da su ploče podeljene na prvu ploču čije četiri zapovesti se odnose na pojedinca:

1. verovanje u Boga 2. praktikovanje religioznih ceremonija 3. poštovanje Boga 4. posvećenje nedelje za religiozne ceremonije

a drugu ploču čine zapovesti koje se tiču pojedinčevog odnosa prema bližnjem:

5. poštovanje pretpostavljenih autoriteta 6. zaštita svog i tuđeg života 7. uzdržavanje od seksualnog nemorala 8. zaštita sopstvene i tuđe svojine 9. zaštita sopstvene i tuđe časti 10. izbegavanje gramzivosti i pohote

Ove zapovesti su za Kalvina centralna tema njegove pravne teorije ali i analize političkih institucija. Ova ideja o ugovoru sa Bogom je predstavljala glavni pokretač ustavnih promena dok nije dovela do sekularizovane predstave države nastale iz društvenog ugovora građana, koja kao temelj pravnog poretka više nema Dekalog nego na ustavotvornoj skupštini donet ustav.

Kalvinov neposredan religiozni cilj bio je da pomiri crkvene reforme sa idealom jedinstvenog hrišćanskog naroda.

Rezultat je bila federalnoteološka koncepcija po kojoj će se čovek pokoravati Bogu da bi dobio Božji blagoslov i da bi živeo. Međutim, Bog je samo poverilac ali ne i dužnik – ugovor je taj koji mu omogućuje poslušnost vernika. Obostrane obaveze kao sadržaj ugovora se odnose na unutrašnje, moralne, obaveze i religiozne veze.

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

Po Kalvinu socijalni efekti federalnoteološke koncepcije bili su značajniji od političkih. Insistirao je na ugovornom karakteru Dekaloga.

Rezultat Kalvinove teorije bila je ugovorna zajednica ostvarena 1537. u Ženevi, čiji su građani morali da polože zakletvu da će se u svom privatnom životu pridržavati Dekaloga, disciplina se bazirala na zakonskoj i religioznoj disciplini.

Kalvinova federalnoteološka teorija je eliminisala osnovni postulat protestantizma – lično prosuđivanje u stvarima vere i Kalvin je došao do pozicije na kojoj je bio i papa, stvorio je kru, represivan i autoritativan političko-religiozni sistem.

Aristokratski savet je bio glavni organ svetovne vlasti i držao je kontrolu nad Ženevom a u spornim slučajevima imao je moć da nametne svoju volju sveštenicima.

Kalvin je nametnuo svoju ideju o konzistorijumu – duhovnoj policiji, koja je bila klica religioznog terora. Predlog za konzistorijum Kalvin je izneo u „crkvenim ordonansima“ koji su usvojeni 1541. uz znatne ustupke svetovnoj vlasti po kojima civilna vlast mora da ostane netaknuta.

Kalvin je bio zagovornik Tomine teze o tiranima kao Božjoj kazni za grehe puka i umesto otpora je preporučivao usrdne molitve kako bi se Bog smilovao i sam uklonio tiranina. Kao i Luter i Kalvin je imao ideju jedinstvenog hrišćanstva, i zato mu je opšte pravilo bilo da je hrišćanin dužan da se pokorava i dobrom i lošem vladaru. Neposlušnost bi jedino bila opravdana ako bi tiranin od podanika zahtevao da krše Božje zapovesti.

Od Kalvinovog pravila o otporu tiraninu postoji samo jedan izuzetak, ako bi Bog izričito tražio tiranoubistvo; Međutim tiranicid ne može da bude dopušten bilo kom pojedincu nego samo „osvetnicima“ - licima koja nemaju javnu službu.

Pučki magistrat ( populares magistratus) je zadužen za obuzdavanje kraljeve samovolje; Po Kalvinu su staleške skupštine nosioci prava na otpor tiraniji.

Pučki magistrati efore u Sparti demarh u Atini pučki tribunal u Rimu→ → →

Kalvinovo pravo na otpor tiraniji je ekstremno legalističko: ustavnopravni argument može da važi samo u onim porecima gde su eksplicitno predviđeni „pučki magistrati“ sa jasnim ovlašćenjima primene prava na otpor tiraniji. Sadržaj prirodnog prava su bili skoro identični sa sadržajem Dekaloga.

Dekalog čini odredbe prirodnog prava jasnijim, transparentnijim i lakšim za primenu. Kalvinovo shvatanje prirodnog prava je bilo idealističko jer je upućivalo samo na onu „dobru“ prirodu čoveka kao Božjeg stvorenja koja je bila karakteristična za bezgrešni život u raju i koju je nakon pada iz raja ugrožavala „zla“ tj. grešna priroda.

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

Kalvin je u svoj stavu o pravu na otpor tiraniji još uvek bliži ranohrišćankoj tradiciji nenasilnog otpora običnog puka, ali je ipak načinio jasan otklon od izvorne hrišćanske etike, koja mučeništvo pretpostavlja nasilju, i tako olakšao monarhomasima radikalizaciju prava na otpor tiraniji jer će u diskusiji o pravu na otpor tiraniji znatno ojačati ustavnopravni argument.

U pismo Koliniju, Kalvin daje podršku svakom dobrom podaniku da se pridruži vojsci plemenitih kneževa ( a ne pučkim magistratima!) kada se oni pobune protiv monarha zarad dobra zemlje.

(u rideru: Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi, I, str. 285-290 i 296-312, 334-342, 349-367; )

OTMANOVA TEORIJA

Frankogalija je bila prva teorijska reakcija na masakr Vartolomejske noći, 23/24. avgust 1572. Istorijskopravni argument protiv tiranije. Monarhomasi – neprijatelji monarhističke tiranije.

Franci i Gali su po starom ustavu na skupštini birali sebi kralja i svrgavali ga kada nije vladao po njihovoj volji.

U Francuskoj u XVI veku sukobljavaju se dva nastojanja monarhističke vlasti: da se emancipuje od puka ( i vremenom postane apsolutna) i da bude religiozno utemeljena u tradicionalnom katoličanstvu.

Početkom XVI veka francuska monarhija je odobravala i podržavala uspon hrišćanstva u Nemačkoj; Protestantski kneževi postali su najbolji saveznici francuskog monarha u borbi protiv univerzalne opasnosti koja je dolazila od imperatora.

Francuski monarh Fransoa I odigrao je ključnu ulogu u borbama protiv Karla V, što je rezultiralo Augsburškim mirom 1555. ali je doprinelo usponu protestantizma u Francuskoj.

1562. Hugenoti su okupili veliku vojsku koja je imala za cilj da odbrani kralja, kraljicu i čitavu kraljevinu, i ukloni tiraniju vojvode od Žizea.

Rana hugenotska teorija prava na otpor tiraniji bila je formulisana kao monarhomaška.

Spis Frankogalija posvećen je Knezu izborniku Fridrifu-Pobožnom koji je pružio najveću inostranu pomoć francuskim hugenotima; Konačna verzija nastala je tokom Otmanovog egzila u Ženevi, neposredno posle događaja u Vartolomejskoj noći.

Osnovna svrha Otmanova Frankogalije je da izloži, pre svega, istorijsku ali i konstitucionalnu teoriju o organu zaduženom za kontrolu monarhijske vlasti. Taj model nije mogao da bude francuski parlament zbog svog neprijateljskog stava prema hugenotima ali

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

je mogao da bude opšti stalež koji se sastajao više puta tokom XVI veka i bio otvoren za hugenotske ideje i sklon kompromisima.

Otman je bio poznati kalvinistički pisac i advokat; U spisu „Izlaganje o izučavanju prava“ iz 1567. izneo je opštu kritiku rimskog prava i proglasio izvorno francusko pravo nezavisno od rimskog i ukorenjeno u običajno pravo Franko-Gala.

Smatrao je da rimsko pravo zasnovano na apsolutističkom i paganskom obliku vlasti; Ta ideja o paganskim korenima rimskog prava je radikalizovana u Frankogaliji i prilagođena sukobu hugenota sa francuskim kraljem i katoličkim plemstvom.

Po Otmanovom mišljenju aktuelno varvarstvo potiče od Luja XI koje je počeo sa rušenjem starih i ispravnih političkih institucija da bi pod vladavinom Šarla IX Francuska postala obična tiranija.

Smatrao je da Francuska neće imati mir sve dok ne vrati starim Franko-Galskim institucijama i ne povrati staru slobodu.

Logika romantičarskog republikanizma kod Otmana, vidi se u njegovom jasnom pozivu na povratak u staro, takoreći prirodno stanje, u osudi rimskog prava; Dominira nacionalistička crta koja se poziva na kontinuitet posebnosti nacionalne istorije.

Slaže se sa klasičnim renesansnim republikancima u mišljenju da narod koji padne pod jaram tiranije gubi svoje vrline. Rešenje je da kada se tiranija svrgne vrline se regenerišu.

Otman odbacuje Makijavelijev „državni rezon“.

Idealizuje staro staleško uređenje zbog njegove mogućnosti da kontroliše monarhe. Takav ideal je, po Otmanu, već ostvaren u prerimskom vremenu u galskim skupštinama koje su odlučivale o najvažnijim državnim stvarima. Otman tvrdi da je u tom periodu puk bio suveren i da se ta suverenost nije ogledala samo u jednokratnom činu izbora monarha nego je nastavljala da postoji kroz ovlašćenja kontrole nad izabranim monarhom.

Pošto su imali slobodarske ideje koje su ih oslobodile od Rimljana, oni su stvorili monarhiju koja je bila najbolja za očuvanje te slobode i kraljevi Franko-Gala nikada nisu bili tirani nego čuvari slobode.

Da bi naglasio svoju tezu da su kraljevi Frankogalije birani iz ljubavi na nekoliko mesta ponavlja ceremoniju izbora kralja i donošenja tih odluka na skupštini. Tako Otman stavlja ljubav kao silu koja spaja puk i kralja i koja je najbolji dokaz „zdravlja političkih institucija“.

Otman jasno izjednačava puk sa staležima, a staleška skupština zauzima centralno mesto u njegovim opisima ispravnog političkog uređenja. Ona se sastaje jednom godišnje bira

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

kralja, ima najvišu vlast u oblastima zakonodavstva, poreza, odlučivanja o ratu i miru i suđenja vladaru koji je optužen za neki zločin.

On ostaje veran Kalvinovoj predstavi efora „kao pučkih magistrata i započinje kontinentalnu monarhomašku tradiciju pozivanja na ustav. Međutim, za Otmana je ustav još uvek bio istorijsko-pravni konstrukt a realnost je bila loš Otmanov saveznik.

1576. kralj je sazvao opšte staleže na kojima su dominirali radikalni katolici kojima je cilj bio da izvrše pritisak na kralja da iskoreni hugenotsku jeres. Otmanovi istorijski asrgumenti su bili nategnuti i iskonstruisani tako da su bili lako demantovani.

Monarhomasi zbog toga napuštaju istorijske argumente i okreću se sholastičkoj pravnoj tradiciji. Kod njih se neće više, kao kod Otmana, veličati slobodarska frankogalska prošlost i staro religiozno pripovedanje, već Toma Akvinski i kodifikatori rimskog prava. Tako da će teorija prava na otpor usmerena biti usmerena u pravcu prirodnog prava.

(u rideru: Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi, I, str. 285-290 i 296-312, 334-342, 349-367; )

OPTUŽBE PROTIV TIRANINA Iber Lange i Filip di Plesi Mornej

Vrhunac francuske monarhomaške misli, objavljen u Bernu 1579.

Smatra se da je glavnina teksta nastala između 1574. i 1577. da bi svoj konačni oblik dobila 1579. dok su Plesi Mornej i Lange bili diplomate u Nizozemskoj.

Optužbe protiv tiranina nose snažan pravnički pečat i predstavljaju spoj dve potpuno različite strategije osporavanja apsolutne vlasti monarha.

Središte teorije Mornejevog i Langovog koncepta je teorija o dvostrukom savezu u kojem stoje kralj i puk. Prvi savez je zarad ispravne vere a drugi zarad ispravne vladavine.

Prvi savez – uobičajena kalvinistička teorija o savezu Boga, kralja i izabranog naroda radi praktikovanja ispravne vere. Bog se u odnosu prema kralju stavlja u poziciju sizerena prema vazalu a odnos između kralja i puka je odnos između gospodara i kolona; Puk, iako u potčinjenom položaju ima mogućnost da ukloni kralja ukoliko se ovaj ne pridržava ispravne vere.

Drugi savez počiva na ideji prirodne slobode ljudi i njihovog odustajanja od prava svoje prirode zarad neke velike koristi. Ne objašnjavaju i ne nude razloge zbog kojih su se ljudi ujedinili u puk pre nego što su izabrali kralja.

Zaključuju da niko nije rođen kao kralj i zato niko ne može da vlada bez

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

saglasnosti puka. U početku je puk neposredno na skupštini demokratski birao svog kralja ali se kako su se države širile izbor kralja preuzeli predstavnici puka.

Otpor tiranijia: smatraju da država treba da se sastoji iz niza privilegovanih provincija, regiona i gradova koji predstavljaju države u državi i u svakom trenutku mogu da se odupru eventualnoj tiraniji centralne vlasti. Lange i Mornej pružaju konture teorije koju će kasnije razviti Altuzijus o ustavnom pravu na secesiju.

Lange i Mornej razlikuju tiranina-uzurpatora i tiranina koji protiv-pravno obavlja regularno mu dodeljenu vlast.

Tiranin-uzurpator je onaj koji uzurpira presto i tada više ne može da se govori o državi već pojedinci ulaze u stanje u kojem čovek čoveku postaje vuk. Ovde kulminira protestantska tema prava na otpor tiraniji iz razloga samoodržanja tj. samoodbrane od krvožednih pasa koju je formulisao Luter.

Optužbe protiv tiranina su ujedno i poslednje delo francuskog kalvinističkog monarhomahizma.

(u rideru: Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi, I, str. 285-290 i 296-312, 334-342, 349-367; )

katoličke monarhomaške teorije *vredi znati

Nakon smrti monarha vojvode Anžujskog 1584. postalo je jasno da će presto da nasledi hugenot Anri Navarski.

Fransoa Otman iz trećeg izdanja svoje Frankogalije izbacuje sva mesta na kojima je zagovarao izbornu monarhiju. Ideološki zadatak sada je bio zagovaranje što jače monarhijske vlasti kako bi se ostavile odrešene ruke Anriju Navarskom.

Dojučerašnji monarhomasi prelaze u protivnički tabor i postaju konzervativni legitmisti.

Anri Navarski, Anri IV je 1598. uspeo da stabilizuje apsolutnu monarhijsku vlast, Nantskim ediktom 1598. proglašava versku toleranciju i prihvata katoličanstvo.

Hugenotsko nezadovoljstvo se završili Nantnskim ediktom koji je pozivao vernike na toleranciju.

*Hugenoti su bili protestanti ( kalvinisti) naslednici Huga Kapeta koji su se udružili kako bi se borili protiv „inostrane“ loze uzurpatora ( Žizea) i lažne vere ( katoličanstva).

(u rideru: Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi, I, str. 285-290 i 296-312, 334-342, 349-367; )

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

BODENOVA TEORIJA

Bodenov spis „Šest knjiga o republici“ smatra se rodnim mestom novovekovnih ideja monarhijskog suvereniteta. Ideje iz Bodenovih knjiga kasnije su kanonizovane u „zvaničnu konstitucionalnu teoriju starog režima“ - apsolutnog monarha po milosti Božjoj.

Boden je suverenitet vezao za mudrog i pravednog vladara, koji je u stanju da odredi granice svoje moći.

1576. na Opštim staležima Boden je podržao predloge za jačanje ustavnih temelja države i pao je u nemilost francuskog kralja, koji se tako pokazao kao „neistinski“ suveren, ne uviđajući dokle seže njegova moć.

Pojam monarhijskog suvereniteta ima zadatak da očuva i konsoliduje svevlašće vladara ( monarha) i zato u u XVI veku jača predstava o vladaru kao otelovljenom Bogu.

*Monarhomasi stupaju na pozornicu političkih zbivanja kao prvi protivnici koncepta monarhijskog suvereniteta; Pojam monarhomahizma su skovali katolički pisci kao zbirni pojam u XVI veku za sve protestantske borce protiv monarha. Po monarhomaškim teorijama suverenitet u svakoj ispravnoj državi mora biti pučki.

Praktični cilj Bodenove teorije bio je učvršćivanje monarhije i okončanje verskog rata. Država je pravna vladavina zajedničkih poslova tri ili više porodica kojima pripada suverena vlast.

Ograničenje suverenosti:

– prirodno pravo – ustav – međunarodno pravo – privatna svojina

(u rideru: Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi, I, str. 285-290 i 296-312, 334-342, 349-367; )

ALTUZIJUSOVA TEORIJA

Emden je bio veliki i bogat Nizozemski grad, najzaslužniji za širenje kalvinizma. U gradu je 1589. uspostavljen „pučki magistrat“ sa zadatkom da spreči apsolutizaciju gradonačelničke vlasti u gradu.

1603. Johan Altuzijus piše „Politiku“; Nizozemska stranka Emdena je bila toliko impresionirana tom knjigom da nudi Altuzijusu mesto sindikusa.

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

Altuzijus uvodi novi, treći ugovor u teoriju ugovora ( kalvinistička federalnoteološka teorija!), tako da sada postoje tri: ugovor o ispravnoj religiji, ugovor o ispravnoj vladavini i ugovor pripadnika puka radi pružanja otpora vladaru. Pripadnici puka moraju da se samoorganizuju jer jedino tako organizovani mogu da pruže otpor vladaru. Ovaj treći ugovor će kasnije u istoriji socijalnih teorija postati poznat kao društveni ugovor.

Društveni ugovor nije nužno morao da bude ugovor kojim se individue udružuju u demokratskim političkim zajednicama, ideja o kalvinističkom društvenom ugovoru bila je ograničena na „niže“ ili „pučke magistrate“.

Teorija o simbiotskom suživotu ljudi je antropološko objašnjenje za udruživanje pojedinaca u društvo, odnosno privatne zajednice ali zato prilikom dostizanja nivoa političkih zajednica pojedinačni uticaj se gubi.

Po Altuzijusu zajednički život proizilazi iz društvenog ugovora. Iz zajedničkog života ljudi nastaje ius symbioticum koji počiva na tri principa:

– autarhiji ( samodovoljnosti) – eunomiji ( uređenosti) – eutasiji ( unutrašnjoj čvrstini)

Ljudi mogu da žive u zajednicama u kojima ne mora da dođe do simbiotskog suživota ljudi, tj. da te zajednice nikada ne postanu autarhične, uređene i čvrsto integrisane.

Garant postojanja ius symbioticuma neke zajednice je postojanje vlasti.

Zajednice mogu biti privatne ( porodica i korporacija) ili javne ( opština, provincija, država).

Altuzijus se smatra utemeljivačem sekularizovanog prirodnog prava jer je smatrao da su po prirodnom pravu svi ljudi jednaki i slobodni od svake vlasti, osim one za koju su se sporazumno opredelili i preneli joj svoja prava.

On eksplicitno odbacuje mogućnost da u prvobitnom ( prirodnom) stanju nije bilo nikakve vlasti i da su se pojedinci rukovodili isključivo odredbama prirodnog prava. Upravo suprotno, to je bilo vreme dok je na zemlji vladao Bog, bez posrednika. Pravo puka da sebi bira vladara, važi dakle kao biblijski posvedočeno prirodno pravo. Bog i dalje ostaje instanca koja stvara, garantuje i sankcioniše prirodno pravo.

U državi u kojoj je puk zadržao suverenitet, vladar se obavezuje da će vladati u skladu sa Dekalogom i ustavom, ali prvenstveno u skladu sa Dekalogom.

Altuzijus ostaje veran kalvinističkoj tradiciji jednačenja Dekaloga sa prirodnim

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

pravima.

Odvajanje pravne i političke nauke – smatra da činjenicama treba da se bave politička i druge nauke, ali da cilj pravne nauke ostaje da pravo izvodi iz činjenica i primenjuje ga na ljude. Smatrao je i da simbitoično srastanje nije dovoljno da drži ljude na okupu i da je zato potrebno da postoji vlast. Tako vlas, za Alutzijusa postaje prirodna činjenica.

Vlast i državni suverenitet razlikuju državu od svih ostalih zajednica a predmet političke nauke je upravo suverenitet; Altuzijus zaključuje da suverenitet mora biti pučki pošto ga je puk dobio od Boga.

Logika društvenog ugovora govori da su pojedinci već nepovratno utopoljeni u privatne zajednice ( porodice ili korporacije) koje se zato samostalno udružuju u opštine, dok se opštine udružuju u provincije a provincije u državu. Udruživanje javnih zajednica ide odozgo naviše.

Logika ugovora o vlasti govori da je Bog dao samo puku u državi suverenitet i da je ovaj na osnovu toga sebi izabrao vladara, da vlada na osnovu Dekaloga i ustava.

Logika društvenog ugovora polazi od primata nižih zajednica a logika ugovora o vlasti od primata najviše zajednice, tj. države. Pokušaj usklađivanja ove dve logike nalazi se u Altuzijusovoj teoriji dualističkog sistema vlasti unutar federalne države.

Ovaj dualistički sistem obuhvata dva ravnopravna organa – vladara i efore – od kojih jedan vlada a drugi ga kontroliše. Tako puk, kao jedinstvena i nedeljiva celina, ugovorom predaje vlas vladaru ali svoju suverenost čuva tako što bira pučke magistrate – efore – koji imaju obavezu da kontrolišu vladara da ne zloupotrebi vlast. Efori su, ako dođe do zloupotrebe vlasti obavezni na otpor jer predstavljaju puk, koji se po osnovu ugovora sa Bogom obavezao da dâ Bogu Božje.

Postoje tri uslova za korušćenje prava na otpor tiraniji:

1. tiranija mora biti notorna 2. tiranin mora biti opomenut 3. sva druga miroljubiva sredstva moraju biti iscrpljena

Ako efori ne pruž otpor tiraninu oni postaju njegovi saučesnici, puk nema pravo na samoinicijativno pružanje otpora.

Opšti eforu se bore protiv tiranije a posebni se bore protiv tiranije većine provincija nad manjinom.

• sedam provincijalnih, posebnih efora – Nizozemsko otcepljenje od Španije i stvaranje ujedinjenih provincija; Utrehtski sporazum iz 1579. ( nizozemski ustav) po kojem je pravo secesije pojedinih provincija bilo eksplicitno zabranjeno.

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

(u rideru: Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi, I, str. 285-290 i 296-312, 334-342, 349-367; )

ENGLESKA REVOLUCIJA

Niz sukoba koji su se odigrali sredinom XVII veka između engleskog kralja Čarlsa I i engleskog Parlamenta. Sukob je bio političke i verske prirode.

Čarls I bio je nominalni poglavar Anglikanske crkve, smatrao je da ima božansko pravo vladanja i da niko nema pravo da dovodi u pitanje njegov autoritet i odluke. Zapovednik vojske parlamenta bio je Oliver Kromvel.

1659. Protestantizam se širi u Škotskoj i Irskoj, kralj saziva parlament u nadi da će da reši problem, međutim parlament odbija poslušnost. Kralj ga raspušta a taj parlament ulazi u istoriju kao kratki parlament.

Parlament onda podiže svoju vojsku protiv kralja koji gubi rat. U januaru 1648. mu je suđeno i kralj je pogubljen.

Kao posledica ove revolucije Engleska je prvi put u istoriji bila republika na čelu sa Oliverom Kromvelom.

Trajna posledica revolucije bilo je napuštanje koncepta o božanskom pravu kraljeva pa su svi budući engleski kraljevi vladali uz „blagoslov zakonodavne vlasti“. Zato se ova engleska „slavna revolucija“ smatrala zaslužnom za stvaranje moderne demokratije, odnosno koncepta liberalne demokratije u današnjem zapadnom svetu.

Restauracija monarhije usledila je 1659. 10.oktobra 1658. je donešena Haška deklaracija a 1689. nastaje Deklaracije prava koja postaje Zakon o pravima.

1689. Viljem i Meri Oranski postaju ko-vladari, kralj i kraljica Engleske.

( u rideru:Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi, II, str. 175-205, 244-255 i 271-292; + dodatna!)

HOBZOVA KONCEPCIJA PRIRODNOG STANJA, PRAVA I ZAKONA

U prirodnom stanju čovek je čoveku vuk, to je stanje rata svih protiv sviju.

Novovekovna politička misao razvijala se od aristotelijanske u dva pravca – u makijavelističkom i u sekularizovanom prirodnopravnom.

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

Hobz percepcira prirodno stanji iz Aristotelove Politike u kojoj piše da „čovek zbog svoje prirode, a ne slučajem stoji van društvene zajednice i po prirodi želi rat, budući da je sâm i prepušten slučaju“

Priroda je po Hobzu sveukupnost sila i tela koji se prema određenom zakonima sudaraju ili usklađuju.

Ljudi su jedina privilegovana stvorenja koja poseduju Božji dar stvaranja i zato imaju slobodu izlaska izvan dejstva prirodnih zakona slučajnosti.

Pošto je tek iz konstruisanja nečega moguće saznati svojstva onoga što je konstruisano, u smislu političke filozofije to je značilo da se država prvo mora konstruisati da bi se utvrdila njena svojstva.

Ljudi izlaze iz prirodnog stanja društvenim ugovorom kojim stvaraju državu. Država je artificijalni proizvod aktivnosti ljudi. Hobz zaključuje da dva elementa države postoje i u prirodnom stanju: ljudi i zakoni razuma u obliku prirodnih zakona.

Hobz tvrdi da se čovek ponaša različito u različitim situacijama, u dobro uređenim državama on je prema drugom čoveku poput Boga, dok je u prirodnom stanju prema drugom čoveku poput vuka. Tako da se u prirodnom stanju čak i dobar čovek može ponašati poput vuka – zbog svog opstanka.

Pošto kada izađu iz prirodnog stanja ljudi naprave države i te države stoje u međusobnom odnosu u prirodnom stanju i tako ono postaje večna osnova ljudske egzistencije, koja može samo delimično da bude suzbijana ali nikada u potpunosti.

Elementarni uvid koji pruža razum je samoodržanje iz kojeg proističu osnovna prirodna prava samoodržanja:

1. pravo na samoodbranu – sebe, slobode i imovine 2. pravo na sve stvari – ovo pravo vodi u rat 3. pravo prvog udarca – pojedinac ima pravo da prvi napadne da bi predupredio

napad

Prirodno pravo je racionalizacija mogućnosti koje pojedinac može da bira u prirodnom stanju.

Sledeći stepen racionalizacije je 20 prirodnih zakona koji dopunjuju prirodno pravo.

Pravo je sloboda da se nešto uradi ili ne a zakoni su uvek obaveze i zato se prirodni zakoni odnose na stvari koje su neophodne radi „konstantnog opstanka“. Prirodni zakoni postaju političke ekstenzije prirodnog prava sa ciljem da se prevaziđu ograničesnoti.

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

Prvi prirodni zakon se odnosi na osnovno prirodno pravo, afirmišući vrednost mira, i tako dok traje pravo svakog na sve, opšte pravilo razuma je da svaki čovek teži miru, sve dok se nada njegovom održanju.

U Levijatanu ima 20 zakona od kojih su tri ključna:

1. vrednost mira – svaki čovek treba da teži miru 2. ravnoteža slobode – svako drugima priznaje onoliko slobode koliko traži i za sebe 3. pridržavanje ugovornih obaveza

Građanski zakoni su pozitiviranje i konkretizacija prirodnih zakona.

( u rideru:Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi, II, str. 175-205, 244-255 i 271-292; )

HOBZOVA TEORIJA DRŽAVE društveni ugovor – Levijatan

Država je način izlaska iz prirodnog stanja; Može da nastane:

1. putem institucije 2. putem osvajanja

Putem institucije – potrebna je spoznaja prirodnog prava, prirodnih zakona i tri socijalne strasti: strah od smrti, želja za posedovanjem stvari koje život čine udobnijim i nada da te stvari mogu da se steknu radom. Puk u ustavotvornoj skuštini određuje kakav će oblik imati buduća država i da li će njome vladati jedna osoba ili skupština; Zatim se puk povlači prepuštajući vlast.

Putem osvajanja – Država ne nastaje vojnom pobedom već pristankom podanika bivšeg suverena; Razlika u odnosu na državu koja nastaje institucijom je što se podanici osvajaču pokoravaju jer strahuju od njega a ne jedni od drugih.

Egalitarizam u zaključivanju društvenog ugovora. Zbir međusobno jednakih osoba Hobz naziva mnoštvom, njihov cilj je da postanu čvrsto integrisan puk kroz društveni ugovor.

Država koja je stvorena društvenim ugovorom je demokratska država i u njoj nastaje dualizam mnoštva i puka. U Engleskoj je monarh suvereni puk dok je parlament u poziciji mnoštva.

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

Mnoštvo je puk u prirodnom stanju. Društveni ugovor nema u tom slučaju obavezujuću snagu i ne može da stvori državu nego prelazno stanje koje još nije država ali u njemu postoji puk.

Građani na osnovu društvenog ugovora postaju puk, koji još nije suveren i koji tek mora da stvori vlast kao agens vlastite integracije i subjektiviteta.

U Levijatanu se pominje autorizacija – proces kroz koji bi puk ovlastio suverena i uspostavio državu.

Pošto je pravo na samoodržanje neotuđivo, pojedinci mogu na suverena da prenesu samo pravo da nad njima vlada do onog trenutka dok se u društvenom stanju ne osete ugroženim kao da su u prirodnom stanju.

Racionalni egoisti – puk je rezultat stvaralačke sposobnosti racionalnih egoista. Takav puk može da sledi svoje prosvećene interese i nema razloga da bude sputan prošlošću. Država ne sme da robuje prošlosti i mora da se razvija u skladu sa razvojem prosvetiteljstva.

Kroz Levijatan dominiraju antitradicionalizam i racionalizam.

( u rideru:Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi, II, str. 175-205, 244-255 i 271-292; )

HOBZOVA TEORIJA REVOLUCIJE

U Behemontu se govori o revoluciji nalik kretanju nebeskih tela, koja je počela otporom Drugog parlamenta monarhiji i Čarlsu I a završila se restauracijom monarhije njegovog sina Čarlsa II.

Vlast je uzurpirana od legitimnog monarha i prenosi se na Drugi parlament, pa na Krnji parlament pa na Lorda protektora. Proces poništenja uzurpacije vraća se kroz iste faze.

Obeležja revolucije:

– revolucija ima unutrašnju logiju kretanja – jednom pokrenuta više ne može da se zaustavi

– uzaludan kružni proces uzurpacije vlasti

Levijatan je, po jednoj teoriji za Hobza predstavljao čuvara civilizacije. Levijatan i Behemont kao antipodi koji se međusobno bore. Levijatan simbolizuje državu a Behemont revoluciju ( pobunu podanika protiv suverena).

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

U Behemontu je formulisana teorija koja bi mogla da se smatra prvom teorijom revolucije.

Kada koristi termin „revolucija“ Hobz ima na umu njen negativan efekat : jednom stavljena u pogon ona ne može brzo da se završi , nego mora da prođe kroz sve faze pre nego što se vrati na početak.

Čarls I drugi parlament krnji parlament lord protektor Čarls II→ → → →

Mogućnost da se spreči fatalni rotacioni tok revolucije leži u shvatanju puka bez suverena, koji može privremeno da postoji kao ustavotvorna skupština ali i kao pobunjenički savez. Puk mora da formira pobunjenički savez jer su ugrožena njegova osnovna prava na samoodbranu.

( u rideru:Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi, II, str. 175-205, 244-255 i 271-292; )

LOKOV SPOR SA FILMEROM

Prva rasprava o vladi predstavlja spor sa Robertom Filmerom i osporavanje njegovog učenja iz knjige Patrijarh.

Filmer u „Patrijarhu“ pokušava da nađe trag navodnom božanskom pravu kralja da vlada i da opravda apsolutizam. Filmer je tvrdio da vlast kraljeva potiče od Boga.

Lok to osporava i tvrdi da je srž Filmerovog učenja, po kome nijedan čovek nije rođen slobodan, pogrešna i zaključuje da je baš suprotno. Da je svaka vlada ograničena voljom puka i da su svi ljudi rođeni slobodni i jednaki.

U Patrijarhu Filmer je dao uporište i argumentaciju zagovornicima apsolutne monarhije. Glavna pretpostavka je da ljudi po prirodi nisu jednaki i da je svaka apsolutna vlast legitimna. Filmer tumači Adama kao nekoga ko ima apslolutnu moć i autoritet nad svojom decom, koji se prenosi kroz generacije, a Adamov autoritet potiče od vlasništva nad čitavim svetom.

U Prvoj raspravi Lok prihvata autoritet koji dopušta očinstvo ali negira mogućnost da se taj autoritet prenosi kroz generacije, pošto jedino Bog stvara život. Lok kaže da je Bog Adamu dao ašov da radi a ne zemlju da vlada, a vlasništvo koje je dato Adamu od Boga su zemlja i životinje a ne ljudi.

Lok kao konačni argument u Prvoj raspravi iznosi to da ako je Filmer u pravu onda bi postojao jedan kralj celog sveta koji vodi poreklo od Adama, a da kroz proučavanje istorije u Bibliji i kasnije istorije, ne postoje dokazi koji to potkrepljuju.

Obojica su verovala da je čoveka stvorio Bog prema svom liku i da Biblija sadrži bukvalan a ne metaforički opis ljudske praistorije i da je moralni autoritet neprikosnoven.

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

U Drugoj raspravi Lok brani interese radnog dela engleske nacije koji stvara vrednost i proširuje trgovinu, a protiv neproduktivne „dvorske“ klase zemljoposednika. Delio je društvo na klasu privrednika i klasu „dembelana“.

Lokova politička teorija imala je ishodište u delotvornoj teoriji o pravu puka na otpor katoličkom apsolutnom monarhu, koji je po definiciji tiranin, a da bi bila delotvorna za subjekt otpora je proglašavala puk.

U političkoj teoriji, kao i Hobz, Lok polazi od prirodnog stanja u kojem vlada prirodno pravo na samoodržanje, ali Lok ne pravi razliku između prirodnog prava i prirodnih zakona. Prirodni zakon za njega je neprotivrečan i zahteva jednostrano očuvanje svih ljudi.

Lok teži da važenje prirodnog zakona učini univerzalnim i utemeljenim u Bogu. Normalno ponašanje u prirodnom stanju oscilira kod Loka, između savršene harmonije i rata svih protiv sviju.

( u rideru:Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi, II, str. 175-205, 244-255 i 271-292; )

LOKOVA TEORIJA SVOJINE

U društvenom stanju, cilj vlade je da čuva svojinu građana.

Pod pojmom svojina, Lok je podrazumevao vlasništvo nad nekom stvari ali i zbirni pojam za život, slobodu i imovinu. U zavisnosti od oblika svojine koji treba da se štiti zavisi i oblik državnog uređenja.

Ukoliko dođe do ugrožavanja prava na svojinu parlament ima moć da raspusti državno uređenje i državne organe, ukine državu i vrati narod u prirodno stanje, a narod će da stvori institucije i primereno državno uređenje.

Svojina u užem smislu predstavlja dobra koja čovek svojim radom otuđuje od prirode a u širem smislu vlasništvo nad sopstvenim telom, koje je neotuđivo, sloboda i imovina postoje pre vlasti, tako da vlast ne može da je oduzme jer je nije ni dala.

( u rideru:Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi, II, str. 175-205, 244-255 i 271-292; )

LOKOVA TEORIJA DRŽAVE

Lok se slaže sa Hobzom da je potrebno da se napusti prirodno stanje i da je u društvenom stanju potrebno da postoje zakoni koji će regulisati sukobe između ljudi.

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

Mora da postoji princip podele vlasti, zbog očuvanja ljudske slobode u građanskom društvu. Lokova teorija podrazumeva podelu vlasti samo iz legislative i egzekutive, dok sudska vlast ostaje nerešena.

Lokova teorija države ne poznaje suverenu institucionalnu instancu koja ima poslednju reč između sporova legislative i egzekutive.

Lokova podela vlasti u državi:

– zakonodavna – legislativa – donosi zakone – vrhovna vlast – kralj, gornji i donji dom – izvršna vlast – egzekutiva – u dva nivoa kralj u unutrašnjem a – federalna vlast – egzekutiva na međunarodnom nivou

Vrhovni organ vlasti ( monarh ili Parlament) je sličan Hobzovom suverenu, pošto u svojim rukama sjedinjuje sve tri vlasti a nema nijednu iznad sebe.

U Dve rasprave o vladi Lok zaključuje da je u Engleskoj ustav uvek podrazumevao parlamentarnu monarhiju.

Zakonodavna vlast je u jednom društvu legitimna samo ako je ustanovljena saglasnošću grašana, nijedna vlada ne može da računa na poslušnost ljudi koji na to nisu slobodno pristali.

Oduzimanje prava na samoočuvanje je ultimativni osnov za pobunu protiv vlasti. Tiranija može da bude sporadična i smišljena. Tiraninu koji smišljeno sprovodi tiraniju svaki čovek može da se odupre isto kao i stranom osvajaču ili bilo kom drugom zločincu.

Lok ne misli da rasprad vlade znači i raspad društva. Puk kada se jednom vrati u prirodno stanje ima pravo da ponovo uspostavi svoje zakonodavno telo.

Lok smatra da dugotrajna tiranija pasivizuje podanike i da ropstvo može da se zapati i potpuno isključi mogućnost korišćenja prava na otpor.

( u rideru:Aleksandar Molnar:Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi, II, str. 175-205, 244-255 i 271-292; )

MONTESKJEOVA TEORIJA DUHA ZAKONA (iz Uroševe skripte!)

Duh zakona je sveukupnost zakona u jednom društvu od prirodnih do pozitivnih i odnos celine zakona prema društvenim faktorima.

Duh zakona je sastavljen od nekoliko elemenata prirodnih zakona koji postoje u svakom čoveku, a to su:

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

– težnja za mirom – nagon za samoodržanjem – polni nagon – društvenost

Ovi zakoni su univerzalni i upravljaju čovekom a pored njih važni su i drugi faktori kao što su običaji, pozitivno pravo, moral, podneblje...

Svaki narod ima svoj duh zakona. Pozitivno pravo ima svoj uzrok i uz ljudsko društvo može biti predmet nauke.

Monteskje smatra da tamo gde mislimo da vladaju ljudske ćudi i hirovi, u stvari postoji izvesna nužnost, tako da pozitivni zakoni izviru iz prirode stvari. Neki proizilaze iz podneblja a neki iz prirode vladavine i običaja.

Monteskje je objašnjavao zakone nizom kombinacija – elemenata koji čine duh zakona.

Ideja jednom sistema – Duh zakona zavisi od ostalih činilaca koji pak zavise od duha zakona a svaki sa svoje strane zavisi od ostalih činilaca, tj. zakoni zavise od običaja ili klime, a običaji od religije ili načela vladavine.

Svi elementi koji čine duh zakona usklađeni su sa pokretačkim principima odgovarajućeg uređenja.

(u rideru:Aljoša Mimica i Veljko Vujačić: “Monteskjeov Duh zakona”, u: Monteskje:O duhu zakona, I, str. VII-XL )

MONTESKJEOVA TIPOLOGIJA DRŽAVNOG UREĐENJA I UTICAJ GEOGRAFSKIH ČINILACA NA DRUŠTVO

(prepisano iz Uroševe skripte!)

Monteskjeova polazna osnova u tipologiji državnih uređenja je da:

1. pronađe što manji broj tipova koji će da obuhvate sva postojeća državna uređenja

2. nastoji da pokaže zašto pojedina državna uređenja propadaju i na koji način ih je moguće zadržati. Zato ukazuje na različite izvanpolitičke činioce, najpre prirodne a onda i moralne

3. želi da pokaže na međusobnu čvrstu povezanost političkih i društvenih ustanova

Smatra da postoje tri osnovna tipa državnih uređenja:

1. republika

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

2. monarhija 3. despotija

Svaki od ovih oblika može da bude zakonit ili nezakonit. Tako smatra da se u republici i monarhiji vlast sprovodi na osnovu zakona a u despotiji, despot vlada po svojoj volji.

Aristotela prati i po tome što veruje u vladavinu prava.

Pravi razliku između prirode i načela svake vladavine. Priroda neke vladavine čini vladavinu onakvom kakva jeste a nečelo vladavinu stavlja u dejstvo.

Republike – poredak u kojem suverenu vlast ima nekolicina ili svi ( aristokratija ili demokratija). Karakterišu je mala teritorija i u njoj mora da postoji jaka sila integracije kroz vrliku. Politička vrlina republike je ljubav prema domovini, zakonima i jednakosti. Opšte dobro je republikama vrhunska vrlina, svakog ponaosob lišiti jednog dela njegovog pojedinačnog dobra i na taj način smanjiti razlike među ljudima. Najviše vrednosti u republici su skromnost i umerenost. Republike su teritorijalno male i nalaze se u lošim klimatskim uslovima, imaju religije sa najvišim brojem sloboda.

Monarhija – uređenje teritorije srednje veličine u kojoj upravlja jedan čovek rukovodeći se zakonima koji garantuju da vlast neće biti i sudska ( arbitrarna). Načelo monarhije je čast ( povlastice za određen broj ljudi koji se odlikuju svojim poreklom). Odlika je individualizam, nezavisnost pojedinca od društva. Nalaze se u umerenim klimatskim uslovima a njihove religije pružaju mali broj sloboda.

Despotije – oličenje političkog zla, ukidanja političkih i građanskih sloboda. Odlikuje ih velika teritorija, što je veća teritorija despotija je gora, kao i nejednakost, svi su ljudi jednaki u ropstvu. Nečelo despotije je strah, koji je uslov opstanka i države su uglavnom vojničke. Vladaru se može suprotstaviti jedino religija, u smislu da može da ga kontroliše, ali je njena uloga represivna. Pošto despotska vlast podrazumeva neznanje jer se pod tim uslovima može održati, obrazovanje je posvećeno usađivanju straha i osnovnih religijskih načela. (u rideru:Aljoša Mimica i Veljko Vujačić: “Monteskjeov Duh zakona”, u: Monteskje:O duhu zakona, I, str. VII-XL )

MONTESKJEOVA TEORIJA PODELE VLASTI (prepisano iz skripte)

Vlast se deli na:

zakonodavnu, izvršnu i sudsku

Smatra da u vlast treba da budu ugrađeni mehanizmi koji će njene različite funkcionalne i organizacione elemente uzajamno da organizuju, uravnoteže i nadziru kako bi se suzbila svaka opasnost da se ukorenjena vladavina izvrgne u despotizam.

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

Tako vlast biva obuzdana samom sobom zahvaljujući sistemu teže i protivteže. Da ne bi mogla da se zloupotrebljava, potrebno je rasporedom samih stvari da jedna vlast obuzdava drugu.

Ubeđen je da je podelom vlasti postignut oblik vladavine kome ne preti opasnost od tiranske uzurpacije. Uzor podele vlasti je Engleska čiji je politički sistem stabilizovan tokom XVII veka jer je njeno uređenje za neposredan cilj imalo političku slobodu.

Istakao je potrebu da vlast bude razdeljena između zakonodavne, izvršne i sudske.

Sudska vlas se javlja kao instanca – nezavisna u odnosu na legislativu i egzekutivu.

U okviru ustavne monarhije ( čiji je zagovornik) treba da se uspostavi ravnoteža između kralja ( monarhistički element), plemstva ( aristokratski element) i trećeg staleža ( demokratski element) čiju korenitu promenu nije želeo.

Zalagao se za uspostavljanje uređenja kojem će osnovni cilj da bude sloboda građana.

(u rideru:Aljoša Mimica i Veljko Vujačić: “Monteskjeov Duh zakona”, u: Monteskje:O duhu zakona, I, str. VII-XL )

KANTOV SPIS: ODGOVOR NA PITANJE ŠTA JE PROSVEĆENOST

Prosvećenost je čovekov izlazak iz samoskrivljene nezrelosti. Nezrelost je nemoć da se sopstveni razum upotrebljava bez vođstva nekog drugog. Ta nezrelost je samoskrivljena onda kada njen uzrok nije nedostatak razuma, nego nedostatak odlučnosti i hrabrosti da se razum koristi bez rukovođenja nekog drugog.

Lenjost i kukavičluk su uzroci zbog kojih mnogi razumni ljudi dobrovoljno ostaju nezreli do kraja života.

Svakom pojedincu je teško da se izvuče iz nezrelosti koja je skoro postala njegova priroda. Oni koji su izašli iza takve nezrelost moraju da utiču na druge, da ih prosvetle.

Prosvećenost je sloboda korišćenja sopstvenog uma. Kant razlikuje privatnu i javnu upotrebu uma.

Javna upotreba uma mora uvek da bude slobodna i ona može da pospeši prosvećenost ljudi, to je vrsta naučnog mišljenja.

Privatna upotreba uma je ona koju čovek ima pri obavljanju nekih dužnosti koje su mu poverene i koje je potrebno da budu izvršene na tačno određen datum.

Javna upotreba uma, u svojstvu naučenjaka koji ima punu slobodu, obavezuje takve

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

žuta boja – pitanja roza – godineplava – dela autora

umove da i drugima prenesu svoje zaključke i shvatanja.

Ugovor koji bi zauvek držao zatvorenim svako dalje prosvećivanje ljudskog roda, bezuslovno je ništavan i nevažeći. Neki period vremena ne može da se zatvori i da se spreči napredak prosvećenosti. Zato je potomstvo ljudi potpuno ovlašćeno da neke takve odluke ne poštuje, ili ih odbaci.

Po Kantu nedopustivno je ujedinjenje u kruto religijsko uređenje u koje nije dozvoljeno da se sumnja. Smatrao je da on nije živeo u prosvećenom vremenu ali jeste u vreme prosvetiteljstva, nazivao je svoje vreme vekom prosvećenosti Fridriha II.

Kant je težište prosvećenosti stavljao na religiju jer je smatrao da je verska nezrelost i najštetnija i najnečasnija od svih drugih.

( u rideru: Danilo Basta: “Kant kao politički mislilac”, str. 5-25; + dodatna literatura!)

KANTOV SPIS VEČNI MIR

Spis napisan povodom zaključenja Francusko-Pruskog mira.

Smatrao je da postoje dve vrste državnog uređenja despotija i republika, a da republika može da bude monarhija, aristokratija ili demokratija.

Prvi odeljak spisa „Večni mir“ sadrži preliminarne članove večnog mira među državama:

1. Nijedan ugovor ne treba smatrati mirovnim ako je tako sklopljen da sadrži povod budućeg rata. Jer to po Kantu predstavlja samo primirje, odlaganje budućeg neprijateljstva a ne mir, koji znači kraj svih razmirica.

2. Nijednu samostalnu državu ne može druga država da stekne nasleđem, zamenom, kupovinom, niti darivanjem; Država nije imovina nego zajednica ljudi kojom niko drugi ne može da raspolaže osim nje same; Podanici se upotrebljavaju i troše kao stvari kojima se rukuje kako ko hoće.

3. Stajaće vojske treba vremenom potpuno da nestanu, jer prete ratom drugim državama i tako mir postaje još mučniji od kratkog rata. Iznajmljivanje vojske i plaćenici ne mogu da se dovedu u sklad sa pravom čoveka, jer se koriste kao mašine ili oruđe u rukama država. Od tri sile: verske, savezničke i novčane ova poslednja je najpouzdanije ratno oruđe.

4. Država ne sme da se zadužuje zbog spoljašnjih državnih razmirica. Jer to nije pravedno ratovanje gde države ratuju sa onolikom moći sa kojom raspolažu i to je velika pretnja za ostvarenje večnog mira.

5. Nijedna država ne sme nasilno da se upliće u uređenje i upravljanje druge države jer na to ne može da ima pravo.

Skriptu sklepala Milena Marić, za sve greške pišite mi na mail: pijemishijem@gmail.com ** ne štampajte ovo inače da Bog da vam grana pala na glavu!** čuvajmo prirodu!**

komentari (0)
nema postavljenih komentara
budi prvi koji ce napisati!
ovo je samo pregled
3 shown on 44 pages
preuzmi dokument