Socijalna Demografija-Beleska-Sociologija 1.deo, Beleške' predlog Socijalna demografija. University of Belgrade
hippe72
hippe727 June 2012

Socijalna Demografija-Beleska-Sociologija 1.deo, Beleške' predlog Socijalna demografija. University of Belgrade

PDF (6 MB)
34 strane
7broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Osnovni pojmovi; Porast stanovnistva i njegove komponente; Migracioni saldo; Definisanje predmeta i odnosi sa drugim naukama; Bioloske strukture stanovnistva; Pojam populacione politike; Ispitivanje diferencijalnog ferti...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 34

ovo je samo pregled

3 shown on 34 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 34 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 34 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 34 pages

preuzmi dokument

- 2 - . ' • s t r a i i a

Rasna s t r ru lc tura s t a n o T n i s t v a 71

EtniČlco s t r u l c t u r e s t a n o v n i š t v a 72

S t r u k t u r e p r e n a j e z i l c u i r e l i g i j i i ' 74

B&AK> £ORODIĆA I 'EOILlCIr;STVO 73 ' • ' ' '' , ' ': ' ' , ' ' i '

Bračna s t r u l c t u r a s tanovniŠTr /a 1.!. 77

I T u p c i j a l i ' t e t . . . • 85

l i v o r c i j a l i t - j t , . . . . i . . . . . . . . . / 85

S t a r o s t p r i s l d a p a n g u i r a z v o d u "braka . . . . . . 86

STiiTOVTTIbTVO I PROSIOR . . . . - , 92

N a s e i j e n o s t i n a s e l j a 92

N a s e l j e £ K i g r a c i j e s t a n o v n i š t v a 9 8

i • • i

I I I DBO r

RSPROĐUKCIJA STAITOTiTLcIv'A V 102

NATALITET I EZRTTLITET . . . . ' . . . . . . 104 k' " I T a t a l i t e t I . . . . • 104

' • P o l c a z a t e l j i ' f c r t i l i t e t a 106

• č i n i o c i k o j i d e l u j u na n a t a l i t e t i

^ f e r t i l i t o t ; 112

MOR^ALITET . . ? L 124

R o l c a z a t e l j i n o r t a l i t e t a I 2 c

C i n i o c i lcoj i d e i u j u na n : o r t a l i t o t 150 i Mor t a l . i t e t p r e n a s t a r o s t i i p o l u 153

•2ruš tr /eni c i n i o c i - n o r t - a l i u e t a ' 156

' . _ OSKOVICE P O J T I O V I U D I H O G - i t A J I J I

: ' -S v- . ' *

Najj 'ednostavnija odredj ivano e deanografij e j e njeno '.iinB; • 'de:nosgraphein ; .proučavanje s t a n o v n i š t v a .

j- X,U "Višejezičnom demografskom rdGnilcu", l :o j i su l:o- ' in i s i ja z a ' p i t a n j a s t a n o v n i š t v a OUN i Medjunarodna u n i j a 2a

;•- naučno pro'ucavanje s tanovnijš tva p r i p r e a i l e sa cilj.eiii i z l a g a - nja t e h n i č k e t e r m i n o l o g i j e love naulce, ona se d e f i n i š e "na s l e -

- d e c i nač in: ''Demografija j e nau3.ca k o j a proučava s t a n o v n i š t v o , ngjegovu v e l i c i n u } s a s t a v , r a z v o j i nj egova o p š t a ob'e ležja , po~ smatrana u' prvom redu sa lcvanti tat ivnx)g^j£^

'Potpuna s a a r š a j n a d e f i n i c i j a demograf i j e u oncm s n i i s l u u lcome će b i t i i z l a g a n a u ovom t e č a j u , "biće i z n e t a k a s - n i j e , p o s l e i z l a g a n j a njenog i s t o r i j a t a r a z v o j a . Al i , pre toga t r e b a d e f i n i s ' a t i osnovne pojmove:. stanovništrvo , - p o r a s t , , r e p r o - d u k ć i j a i .'strulctura. ' . Op,eracionalna d e f i n i c i j a s tanovniš tv . ( - ;?Las i : s t a ~

novrdštvo i l i p o p u l a c i j u č i n i skup poj^dinac^ k o j i ž i v e na odredjenoj t e r i t o r i j i , u odredjenom' vremenu, i imaju o d r e d j e -

"ne"?sobineo Kod "konlaretnih p o p u l a c i j a ova t r i e lementa moraju uvek b i t i poznata', lcod h i p o t e t s k i h p o p u l a c i j a koj e s e prouČa- v a j u unutar teorijsldLii i m e t o d o l o š k i h razmatranja populaci-ja j e d e f i n i s a n a sarno' osobinama. a b r o j n o s t j o j s e n a j č e š ć e o d r e -

/

d j u j e na 100 h i l j a d a l i c a y ' - S tanovn i s tvo n i j e p r o s t zb ir p o j e d i n a c a . Ono s e jav-

I j a kao p r o s t zb ir samo u o d r e d j i v a n j u b r o j n o s t i . U svim o s t a - l im aspektima s t a n o v n i š t v o j e posebanj novi k v a l i t e t , nastao udruživanjem osobina po j ed inaca 'ko j i ga Čine.

• ' Po j e d i n a c , s tanovnik u demografskoj t e r m i n o l o g i j i , ima s v o j e b i o i o š k e i druŠtvene o sob ine : s taro£ . t , p o l , sposob- n o s t za .dobi janje potomstva,- r.asu i . narod^ bračno s t a n j e , na - č i n u č e s t v o v a n j a u aruš-tn/enoj podel^l rada i drus tvenoj p o t r o š - nji.>-..pripadanj c r a z l i č i t i m o b l i c i m a uai?uživanja u ang lomerac i - j e , grup.e i za jednice^ SvaIcp;..od o v i h s v o j s t a v a kod p o j e d i n c a p o s t o j i -sarno u jednom' od mogućih-pojavnih o b i i k a , on j e i l i

/

piŠ2!ert i l i nepismen', i l i ' d e t e i l i s t a r a c ? i l i u bralc i l i van ftjega, i l i . Jfcaćp6"sI:erL i l i " nezaposl'en,- • a udruž ivanje r a z l i č i t i h TDioloslcih, drustv.enih i p s i h o l o š l c i h s v o j s t a v a u p o j e d i h c u č i -

.. n i ga nepono v l j i Vom >•. p o j ed i načiiom. po j avom. I U s t ^ o v n i š t v u po j ea inačne osob ine b i o l o s k o g ^ i dru-

- ' ' • ' " , . r 1—-—: 1 ! 1 . š ivenog . "bića . javl jaju. s e u punom rasponu mogućih p o j a v n i h o b - .

" —i— 1 i ' ' • . . ' , * ! '.. ' ' ' ' ' '

l i l c a y po j edinac irna odr edjenu s t a r o s t } s t a n o v n i š t v o strulcturu' po st-aros-ti , o"d^hajmladjih ao n a j s t a r i jih:, manj e a s t a n o v n i š t v o strulcturu po zanimanju lcoja i z r a ž a v a j e~

v / • " " • ' I . :... daa o p š t i . k v a l i t e . t druš.tva,. p r o i e s i o i x a l n u pode lu rada >u njemu. Pojed inac s e r a d j a , . odras-ta-j.. s t a r i i umire, . s tano.vniš tvo p o s - t o j i , granične.. tačl-ce ž i v o t a po j e d i n c a , r a d j a n j e i smrt , ssono su p.ojedinačna promena, u bro j n o s t i s t a n o v n i š t v a . Otuda s t a n o - vni-štvo- ima s v o j e posebne zalco:3J-tosti ,. p r a v i l n o s t i i odnose

• lcoji s e i s p i t u j u u olcviru d e m o g r a f i j e . Treći element d e i i n i s a n j a stanovništrva^ odredjene

o s o b i n e , ukazuje izmedju o s t a l o g i, na to da. s e popnlac i jom ne može s m a t r a t i b i l o k o j i skup,'.po j e d i n a c a . Po p r a v i l u s e pojam s t s m o v n i š t v a odnosi na č lanove nekog . d r u š i T v a ^ d r s a v e > r p l e m e -

• na^ naroda,.. n a s e l j a . Otuda i ' t anovn i š tvo c ine . s v i clanovi. neke . druš tvene o r g a n i z a c i j e , .zaj ednic e . i l i grupe. S t a n o v n i š t v o ne

p o s t o j i van društ\ ra, k o j e . j e nj egov i s t o r i j s l c i okvir . p o s t o j a - n j a - dolc j d s tanovn i š tvo 'društrvu nj egov ž i v i i a e l a t n i s a d r - žaj i b io loška. osnova p o s t o j a n j a . Osobino s t a n o v n i š t v a i o s o - b i n e drušijva. s e s t o g a medjusobno pov.ezuju i . u s l o v l j a v a j . u .

'JPolazna osobina svalce .populaci .j e j e nj ena b r o j n o s t obim, v e l i č i n a , broj č lanova k o j i j e čin^T^Žemografi j a b r o j -

n o s t smatra i prouČava kao k v a l i t e t , .bez koga n i j e moguće. o p i - s a t i s'tanovni'štvo^, i k v a l i t e t k o j i . j e povezan sa druiplm o s o b i -

; narna,. demo^?afslcim i društvenim. U" tom pog ledu se r a z l i l c u j u majL'ê :^ye l i jče . .populac i j e j, k l jučna razlika__medju^njima^j e u t o - me"^sto , s e demografske p r a v i l n o s t i i z a k o n i t o s t i . i s p o 1 j a v a j u p r j ^ s v e g a u . v e l l k i m ^ u p o v i m a , . dok ujaiajjjn mogu b i t i značajno izmenj.ene s lučajnim i ^ s p ec i f i či,iim .činiocima^. Talco s e b i o l o š k a konstan.ta. ,broja. dečalca,i , devo j č i c a : p r i r a d j a n j u (105-107 d e č a - lca. na svalcih-.100 devc j č i c a ) -luož e. tolcom . j edne goddne i s n o l j i t i samo kod vel i lcog bro ja r a d j a n j a , u b r o j n o j p d p u l a c i j i > "u maloj

5 . ^

s.?u20 p r i s a ž i n a n j u r a d j a n j a tokom duieg vremena. Sa ovom p o - 'delom j e unelcolilco po<veza4a i . druga'poaela' , n a ' g l o b a l n e i par- c i j a l n e Ipopulaci ' je . 'Pod globalnom populac i jom s e n a j c e š ć e po~, smatr a^sjuanovm^š tvro' .i e dn e dr ž aye ? ^o^Žtgg^.^pbljJ^a^ dr uš t v e no r t e r i t o r i j s i i i e ' or^axiz_aci tje^danas.. ^Parc i ja lne p o p u l a c i j e su ce- l i n e u n u t a r Klob a lne p o p u l a c i j e: nas e l j e y o p š t i n a , pr edeo 7

j p r i p a d n i c i nekore naroda,, u „okviru he.terogene. ^zaj e.dnic e.. Kslzo su p a r c i j a l n e p o p u l a c i j e uvel: manj e- od' g l o b a l n e , to u -n j ima mogu p o s t o j a t i d r u g a č i j i o d n o s i no h#a opstem pianu^ pod d e l o - vanjem ' s p e c i f i č n i h č i n i l a c a . Talco U' opštejugoslovenslcom olcvi - r u u s t a n o v n i š t v u ima v i š e ž ena , a l i u albarusko j t u r s k o j i musl ir .anskoj grupi ima v i š e mušlcaraca, pod de lovanj em s p e c i - f i č n i h cčnosa u m o r t a l i t e t u prema p o l u . I r a j n a p r e s e i j a v a n j a d e i u j u na b r o j s t a n o v n i š t v a g l o b a l n e p o p u i a c i j e znatno b l a ž e

/

no • 3Zo d e l u j u na b r o j n o s t p a r c i j a l n e p o p u l a c i j e nelcog n a s e l j a , U p o s l e d n j e vreme ž i r i s e i n t e r e s d e m o g r a f i j e za proučavanje m a l i h p a r c i j a l n i h p o p u l a c i j a ( š t o j e od posebnog i n t e r c-sa za s o c i o i o g i j u ) a ima ne samo p r a l c t i č n i vec i t e o r i j o l c i značaj .

Poras t̂ s t a n o v n i štya_ rij_e_gove lcomponente

Poras t i l i Icretanje s t a n o v n i š t v a j e jedna od osnov-

;od dej.stvom dveju s l o ž e n i h lcomponenti , ^prirodnog p r i r a š t a j a L i g r a c i j a . ITajveći b r o j demograislcih dolctrina i t e c r i j a s a -

s n l v a s e .upravo,.na i s p i t i v a n j u poras ta> t r a ž e n j u n j e g o v i h z a - lconi to s t i i p r a v i i n o s t i , i i s p i t i v a n j u nj egovih neposrodrjLh. i posreclnih uzrolca i - u s l o v a * •

:Porast s e i s p i t u j e na jpre prelco s v r j e a p s o l u t n e vo- l i ^ i i u ^ j i ^ e tačlce, ' n a j č e s ć e godine: R = - PQ , a potom prelco r e l a t i v n i h p o l c a z a t e l j a^^s'to^a^p'orastaT^P^eko Icoga su_ j edino _moguća poredj enj a to lcomvr emena ,i ( izimedju p o p - j i a c i - j a r a z i i č i t e b r o j n o s t i . To/; j čj r = (P y : P n ) > 100 i l i 1 0 0 0 , j i z r a ž e n u procenti iaa i l i p r o a i i l i i T i a . Kalco s e pogac i o b r o j u s tanovn ika naj č esć e d o b i j a j u g o " / r emenim pr ebro j avanj em, p o p i - sirna, to s e , s topa p o r a s t a izraedju.Jcraj.:ijih.'taČaIca^,p.osmatr3Lnja zamenjuje nrosečnim g o d i š n j i m porastom:- ' s

; i

•A

' l !" r . o* J.v)

V* U • = • R. i-./L SlOOtlOOO

• r p v - p. - / • v r •

«.-.'., , ;' .\OvaIrva k o n s t r u k c i j a s e z a s n i v a na p r e t p o s t a v c i !ar i - ' t m e t i e k p S ' p o r a s t a y ; z a - i s t i iznos- i z . g o d i n e u.-godinu, odnosno

na line^nCm',:tr.endUr..c Ujdužem vremenskom 'razdo'bl.iu č e s f o s e k o - 5 M , , . j r i s t i ^ g e o i ^ • \ ^ ^ . . a . ; ^ - : , : . ;

^ ['

\ v / p ' j " * l / p , r i t p " j ž r / p,r « V X I . 0 0 0 /

Po sm.eru..promene p o r a s t može b i t i p o s i t i v a n ( p o v e - ć anj e' 'br'o j a ) , n o ^ a t i v a n (šmanj enj e ) i l i s t agnantan (b e2"prome- ne i l i s a vepma malim promenama)-•

'Kod o o r e d j i v a n j a jač ine_promene p o s t a v l j a .se p i t ' a - r j e š t a . .1 e • vis.qIc.?._umeren, nizal: . g o r a s t . To s e o d r e d j u j e po s k a l i k o j a pokazuje vr ednos t ' s t o p e u c/o p o t r e b h e da s e neka p o - p u l a c i j a udvostruČi - i l i p r e p o l o v i , ako j e n e g a t i v a n - tokom vremena: '«. • • •...

_StppSL .' b r o j ' g o d i n a ' " p o r a s j :

0 , 2 5 . •278-, '• ; • ' veoma nizailc 0^50 • 137 'nizalc l j O b - - : 70 s r e d n j i - u m e r en 1 , 5 0 ' 4-7 v isolc 2 ,00 50 e k s p l o z i v a n

Ctceća'odrednica porasta> p o r e d smora i v i s i n e , jes-. . . v . . . . . . . . . . . . . ^ ^ ue srazmera l zmedju n j e g o v r h s a s t a v n r h . o d r e d n i c a , . p r i r o d n o g p r i r a š t a j a i '^migraci j a , odriosno b r o j a r o d j e n i h i urar l ih , dose- l j e n i h i i s e i j e n i h , «

P3C ^ P o + ' ,

H'= (3F -'M)- + (I /C- E)

• •/:• ' R = T + G " .

r •'. .5 . . /

.....• StoDa porasta-|j_prema •• tome, jpred ,v lav l ja s t o p a i i a t a l i t e t a } ' m o r t a l i t e t a , i m i g r a c i j e i e m i g r a c i j e ^ odnosno z b i r s topa p r i - r o d n o g ^ r i r a š t a j a ( n a t a l i t e t ' i m p r t a l i t e ' t j ^ i st'ope migrac i j e *"( do s e l j avarg e i s i s e l j avanj..e..„ i l i , , .mi gr ac i o n i . _s aldo ).:.

-n ^ ' , r cs — 3 -f t $2T P . 0 P / 'V T * P

r =. n ~ m i - e = v -r g # K ^ I ^ C M ' ^ A ^ f , • ^ „

~ i s t a n o v n i š t v a naz iva se^ps^g^ __ H^jt/^j ^ s t o p a n a t a l i t . e t a ^ „1 zmedj.u__br,oja .umrlih...i s . t anovn i š tvaCopF ta .

- ^ t o p a mortaJi^et^"~i i s r a ž a v a j u s e po p r a v i l u na 1000 s t a n o ^ vnika« Zajedno posmatrani 'č ingC^rirodni_prira.štaj>j prirochio lcretanje i l i prirodno obnav l janje s t a n o v n i š t v a - /To j e b i o l o š - lca r e p r o d u k c i j a s t a n o v n i š t v a , s t a l n i proces umiranja i rac l ja- n j a , kojim s t a n o v n i š t v o p o s t o j i i t r a j e u vremenu. Sem nepo- srednog u t i c a j a na b r o j } b i o l o š k a reprodukc i ja d e i u j e i na sva o s t a l a s v o j s t v a s t a n o v n i š t v a - Se lovanje može b i t i ( ^ r e k t -

"no^ neposredno ( r a z l i k e u opštim stopama m o r j a i i t e t a p o j e d i - nih k a t e g o r i j a bračnog s t a n j a , na primer) i l i p<Tsredž3 ko star-osno-polne -s.trulctur e . Termin pr i r o d n i p r i r ^ a š t a j se k o - r i s t i n a j č e š ć e u i s p i t i v a n j u p o r a s t a i b r o j n o s t i . B i o l o š k a renrodulcci la j e-.nešto__..siri po j am , j er ulcl jučuj e i s t a r o s n u sbruktuiai^v^tajrosna s t r u k t u r a , jednso od n a j z n a č a j n i j i h cdred- n ica svalcog stanoviiLŠtva, s t v a r a se tokom vremena delovainjem n a t a l i t e t a i m o r t a l i t e t a , a j s a druge s t rane us lov l java . n.j iho- vu v i s i n u i svo j s t v a ^jtalco da č ini_neodvo j i v o j edinstvo__ga_pri- rodnim pr iraš tajem«

Otuda možemo r e ć i da j e p o r a s t stanovništva^^odr^dj en _sa .dva js lož&aa procesa 3 j edan j e u osnovi bioloalze a drui~i clru- štvene—pirirode.

U globalrirn.. populac i jama j e osnovna determinanta p c - r a s t a upravo pr irodni p r ^ r a s t a j ,. dolc, m i p r a c i j e de lu ju . znatnb manj e_.. Deldvanj e migraci, ia kod m a l i h , p a r p i j a l n i h p o p u l a c i j a j e .obično v e ć e , a u nelcim sluČajevima može b i t i značajni'j..e od prirodnog p r i r a š t a j a u .odr cdj enom vrcmenu. ema p r i s u s t v u m i - g r a c i j a u p o r a s t u s t a n o v n i s t v a p o p u l a c i j e se dele. na otr/orene

28 r

'•• snagii ••zeiiLLj e i c o v e č ' a n s t v a ' i pos l ' e p r e o v l a d j i ^ a r g a " elćonoinslcog pes imizma zauvelc' smo ' s e • o s l o b o d i l i s t r a h a "od p r e n a s e i ' j e n o s t i . • I z ' n j e c rp imo značaone a rgumen te ' u ' p r i ' l o g s ' o c i j a l n o g ' p r e o b r a -

' z a j a ," j er '"kad bi"čalc.-Mal ' tus ' b e z u š l o v n o lmao' ;pr'avoY b i l o i b i nužno ođmah 'pr e d u z e t i -taij p r e o b ' r a ž a j , j er samo on', šamo p r o ~ sveć enos t "masa ' k o j a j e b l a g o d a r e ć i - 'nj ernu moguoa ,' omoguč'ava i

.ono moralno : o g r a n i č a v a n j e ins'fcik"ća r a z m n o ž a v a h j a r k o j e sam H a l t u s sma t r a ' "na j i a l c š im i • n a j i j s p e š n i jxm . s r e d s t v o m _ p r o t l v p r e - nas e l j eno's t i 'n ' . Irveba' r ' e c i da ' ;su I e m o g r a f s I d L ^ p t i . m i I < c i a s i 1;a marks lžma^ u s m i s l u " odbacivain j a ' sNnvatang a o a l c tua lno j ' p r e n a -

: ' s e l j enoš ' t i i p b s t a v k e ' ' aa 'će d a l j i ' ' r ' a z v o j p c i v r e d e ' i d r u š t v a o m r g u ć i t i -veći p o r a s t ' s t a n o v n i š l j v a , b i l i ' talco e nepo ' tpuno t r e t i r a n i , i b i l i su osnova za ona g l e d i š t a k o j i ' m a r l ć s i s t i Č -

\lcq_kp_nc_eT)ci j u 'iz,j ednaqava, iu s a s h v a ' t a n j em 0 n e i c o n t r o l i s a n o m •pr'irodnom p r i r a š t a j u , odrlosnd v_ođsU_stw p o t r e o e da s e ' talcva l c o n t r o l a u druš"tvu' po j a v i . ^ime j e s i rvorena lcorrbrover za K a r k s - Kal"nus_x__ii l c r a j n j e uprošćenom I neadelcvatnom y i d u p r o n a " r a l I s t i č • j-cag^i. a . n j n j a a t a l l 5 č k o g _ d r u š t v a i V e l l k u u l o g u u ovom u p r o s ć a - v a j u i ' -neadekva ' tnom 'trumačenju i m a l i ' Su s o v j e t s l c i ' d e m o g r a f i , kao i u i z b a c i v a n j u - b i o l o š l c e r eprodulcci j e i z po jma p r o i z v o d - n j e d r u š t v a ^ i z i d e o i o š l c i h i p r a l c t i č n i h r a z l o g ' a . Z a s t u p a n j e p o t r e b e s t a l n o g p o r a s t a I o t s u s t v a d r u ' š t v e n e i n t e r v e n c i j e ne p o s t o j i n i g d e ' ' u ra'doviina 'Karksa' i E n g e ' l s a . r T a p r c t i v , u j e d - nom pismu-Kauckom povoaom n j e g o v o g r a d a o p o r a s t u s t a n o v n i š t - va , E n g e l s ^ k a ž e': ' : I A p s t r a k t n a m c g u ć n o s t t akvog ' i o r a s ' t a ' s t a n o - vnišiTva,' ' k o j i I z i s k u j e da mu . se p o s t a v e g r a n i C Ć , s ' t \ r arno p o s - t o j i . A l i j ' ako b i kadgod .k^munj-s t ičko a ruš l jvo o i l o p r i s i l j e n o . . da r eguliše_prpi 'z .v.odnj-U-1 j u a l , ' 'ono će' t o s t v a r h o moći da i z v r - š l b e z t e š k o ć a , " i s t o onak'o kao š t o će u t o d o b f r e g u l i s a t i p r o i z v o d n j u s t v a r i . 'Pl'ans'lci ' p o s t i g n h t i " ' u ' "talcvoiA "društrvu r e - z u l t a t e ' s l i č n o bnima koj ' i" su p o s t i g n u t i s t i l i i j i o , b e z p l a n a u j r a n c u s k o j i ' d o n j o j Aus ' t r i j i - ' , č i n i mi' s e da h i j e n a r o č i t o težalc posap". U svaicom s l u č a j u ' u komimis t ičkcm- druš i jvu ć ' e ^ l j u - d l sami' r ' e š i t i t r eb ' a I I " za t u sv rhu ' p r i m e n i t i 'niere, kalco i lcakve. Ne smatram se : , pozvan im da i m ' u tom pogle 'du ma š t o p r e d - l o ž i m i l i da":im d a j em šav'e"te' ; i. '

'.' .! ' 1 f ' • • .., V ;•.'.: • • • '• , '• : • _' ' ' ' f"* '• t . •

29

• . ..[•„} . • MedoU-'-ostaJLe p o s t a v k e . ' o d z n a c a j a za t e o r i j u o s t a - n o v n i š t v u - •dpl.azi.žis.ticapLj e p r o i z v o d j a č k o g s v o j s t v a s t a n o v n i - š t v a . t e .• j e .cnou- ne. s amO; • po t r o Š ač već p r e ' s v e g a p r o i z v o d j a č , i t o obzirom.. aa : §vp-j\e s t a r o š n e , p o l n e i o s t a l e k a r a k t e r i s t i - k e . Z a t i m , •ppjmovi pp.Šfce v. p o s e b n e i p o j e d i n a č n e p o d e l e r a d a u s t a n o v n i š t v u , k o j i z a j edno s a ovom podelom u p r i v r e d i č i n e j e d n u od o s n o v n i h osob. ina k o n k r e t n ^ g d r u š t v a . G o v o r i l i s u o f i z i o l o š k o j odnosno s t a r o s n o - - p o l n o j . p o d e l i r a d a u p r i m i t i v - nim z a j edn icamaj odnosu b r o j n o s t i i g u s t i n e n a s e l j e n o s t i s a podeldm r a d a 5 u t i c a j u d r u š t v e n o - e k o n o m s k e s t r u k t u r e ' na r e p r o - d u l c c i j u . Enge i s j e p r i d a o v e l i l c i z n a č a j p o r o d i c i - u d e m o g r a f - skim p roces ima^ z a i s t a , ako d e m o g r a i i j a ž e l i da p o t p u n i j e s h v a t i p r o c e s e u s t a n o v n i š t v u , mora sem p o s m a t r a m j a p o j e d i - n a c a da p o s m a t r a i d e m o g r a i s k e o s o b i n e p o r o d i c e : b r o j n o s t , " s a s t a v , naČine s t v a r a n j a i r a s i o r m i r a n g a u b i t n o j p o v e z a n o s - t i s a n a t c i l i t e t o m i m o r t a l i t e t o ' m :

Def in i sa_n j e_ p r e d m e t ^ d e m o g r a f i j ^ e

Rec d e m o g r a i i j a u s a d a š n j e m s m i s l u pojma p o j a v i l a se p r v i p u t 1855-• u- F r a n c u s k o j dalcle neŠ to k a s n i j e p 'oš to ' j e Kont dao n a z i v s o c i o l o g i j a , u r a d u j l c h i l l e G u i l l a r d : S l e m e n t s , ,

^Zr j a r jde- a t a t i s . t i - q u e humaino or demograph ie coraparee DemO' g r a f - i j a .j e p r i r o d n a i ' d r u š t v e n a naulca l j u d s k e v r s t e lcoja i s - n?azuj e c e l o k u p n o s t zaI-:ona prema k o j i m a s tanovnis ' tvo• ' ostn/a•

r u j e a v n j dalc2_na.1 Tpre b r o jno , a k a s n i j e - u pogTeduT"obra- ?;ovgjn j g . 'ronr,1 ,_nih v r e d n o s t i i s n a g e , kao i s r a n a a r a a " . CTuž em , o p e r a c i o n a l n o m s m i s l u t o ' j e "matemaidčko z n a n j e 'o s ^ a n b v n i s t - v u , n j egovim o p š t i m k r e . t a n j i m a , o n j e^ovom f i z i č k o m g r a d j a n s -

icom'7~inteIgktualnom i moralnom s t a n j u . " . ' • "' . Ova d e f i n i c i j a - j e š i r a s a d r ž a j n i j a no š t o će b i -

t i mnoge d e f i n i c i j e • • d e m o g r a f i j ' e u 20 v e k u . " " D e f i n i c i j e d e m o g r a f i j e su veoma b r o j n e , i do danas

n i j e p o s t i g n u t a s a g l a s n o s t . na ' opš tem p l a n u . No , ma ko l i l co b i - l e . r a z l i č i t e . , mogu.-.se p o d e l i t i na dve g r u p e , u ž e i š i r e o d r e - d j i v a n j e . . p r e d m e t a . r'": • •' ' ' —

JJ

50

• '-• • ' ' -Kod^Iz e ^ o ' d r e d j i v a n j a" nbma s p o r a t o / j e• i o t r a ž i - v a n j e' osnovm-h pnoces 'a : - ' - n a t a i i ' t e j ; a m b r t s L ^ m i g r a c i j a , t j . ' p b r a s t a s t ano 'vmjr tVa , j.iinpl 1 c j ^ j ^ j ^ g t a r ^ no-polne^ s t r u l r - t u r e : bez'IEo'j e'' j e nemoguce'' i s p l i a v a n j e pr'ir^odno^g p r i r a š t & j a . Ko d dr 'e 'aj i-vanj a ' ovim s e. p i t a n j i m a . :doda ju" I : 'drug'I U v i -

^di u o s o b i n e š fa 'hovni š trv'a >'. N ' ' ;; : ' ^ T'alco (^onald Bbgue?.u ^ ^ i n c l p i m a . • demog ta f i ' j e s m a - t r aC-B'ogV nj renim 'pr edmetom;' s t a l i s t i c l c o ilma-t'ematslco p r o u c a v a - - • n j e- v e l l c i n e ' j s a s t a v a I p r o s t o r n e r a s p o d e l e • s t a n o v n i š t v a , i promena ko j_i .s'.e', ,tolcom...,\cr.emena 'j a v i j ' a j u . p r eko d ;elo v a n j a ^ n a t a -

• l i ' t e t a V " m o r t a l i t ' e ' t a , m i g r a c l j a - / i s o c i j ' a l n e mob^Llnosti ; On p r i ' tome r a z i i k u j e j j ' d e m o g r a f i j u " i-^pr o uč a v a n j e s t'ano vn i š tv'a , " p o p u l a t i o n 's t u d i e s ^ ' ^ p r v p p r o uČ a va k r e t a r j e i l n j e g o v e lcom- p o n e n t e ,' a (đruggp 'sas tav s t a n o v n i š t v a ^ p o s t a r o s t i , p o l u I elconomslcim o b e l e ž j i m a

W-V/inIcler u lcn j i ' z i '"-Demometrija" r a ' ž l i k u j e t r i _ o b l a s t i . ( l ^ a ^ j j ^ r j ^ p l j a n j e , ^ a d a i s r e d j i v a n j e p o d a t a - .

ka Q s t a n o v n i š t v u V demogra f ska š t a t i s t i k a i , ( ^ d r u ^ ^ naučna _ SLnaliza ov ih poda taka^ ač t r^e^^ p o s l e d i c a p o s t o j e -

^ ć i l i - demograJLskih 'osobina obzirom n a ' d a l j i r a z v o j . _Prve dve _ o b l a s t i č i n e ' d e m o g r a f i j u , d ruga I ' t r e ć a nanlcu o s t a n o v n i š t -

vu." On s m a t r a "da I zučava rg ' e d ruš tven i l ' i s t r u k t u r a s t a n o v n i š t - • • • >

' v a s p a d a ' U do'men drugih. naulca , a" d 'a- 'demografl j a može posma- • t r a t i ' n j i h o v a d e l o v a n j a n'a r ep rodu lcc i j u s t a n o v n i š t v a #

j e s t , a n t e r e s u j e ga samo u tn . ca j s - a ' na r ejp: --a ne i r ever z i b i l n i '"tok , u t i c a j r eprodulcci j e na | s t r u l c t u r u . A promene ' b i ' lo ko j e . ' d ruš tvene s t r u i č t u r e ' s t a n o v n i š trva tokom T/reme'na'ne mogu s e , ' u s t v a r i , o b j a s D i i i bez d e l o v a n j a n a t a l i - t e t a ' , m o r t ' a l i t e t a i p r o c e s a s t a r e n j a > Č i s t o d e m c i g r a i s l c i h ' l e - nomena-

v ^ , " ? h i I I p _ Haus e r 1 0 t i 3 Durgaii o d r e d j u j i i p redmet d e - a f i j e Icao p r o u č a v a n j e b ro ja , . j t e r i t o r i j a l r o g j r a s p o r e d a "I

s a s t a v a - s t n o v n i š t v a i n j i h o v e promehb, ' z a t i m ' k o m p o n e n t e t i h promena^^ t j , . n a t a l i t e t ^ m o r t a i i t - e t , ' m i g r a c i j e i~1soćij~alnu , m o b i i ' h o š t , Po'd( o ^ i m ' , p o s l e d n j i m oznacava ' s e švaica- promeha u , d r u š t v e n i m osobinama p o j e d i n a c a , t j . ne s'amo promena žani rna- n j a , već i mes ta s t a n o v a n j a , š k o l s k e . spreme i l i "b^ačnog s t a n j a

31

1o j e rj f r r . c g r . s f i . u už gm j-STrnV . g l u ? , T 3 / s j -p Jsmi fll n , j e O Ć T edju.1 U t a k o da s e p roučava . j u o d a o s i ±za6d.ju demopn?af s k i h promena •• (na :-prim.^r ) izmedj-u, I c r ^ t a n j a •naita 1 i t e t a • ' i m o r t a l i t e t a , m o r - t a l i t e t i a i • s t r u l c t u r e , po . . a k t i v n o s t i i t d . ) ± d e l o v a n i e g a n a i i s - k i h j . "bojološld.h, g e o g r a f s l c i h , ekonomskih i d r u š t v e n i h č i n i l a -

i p demc

ca na ć .emografske promeng ; . . jSo.vj_etski demograf ^ . I & m i t r i j V a i e n t e j j u l c n j i z i

M a r k s i s t i j k ^ l e n j i n i s t i č k a t e o r i j a o s t a n o v n i š t v u " o d r e d j u - g r a f i j u d o s t a usko,. '1Dftmogrgfi ja p rouoavg h r n j j ^ s a s .

t a V j -ooras t . i, r a z m e š t a j ^ t a n o v n i š t v a ? j ednom. r e c i ^ n j egovu r e p r o d d l c c i j u u o a r e d j e n i m i s t o r i j s l c i m u s i o v i m a " . To j e samo- 3 t a l n a j d r u š t v e n a nauka p o d e l j e n a na mnogo g r a n a . D e s l c r i p t i v -

. na d e m o g r a f i j a ( o p i s u j e s t a n o v n i š t v o na osnovu s t a t i s t i č l c i h p o d a t a k a ) , t e o r i j s l c a d e m o g r a f i j a , z a t im i s t o r i j s l c a d e m o g r a f i - j a i e l c o n o m s k a . d e m o g r a f i j a . Po,d maj?ksističlcom demogra f i j om se podrazumeva k r i t i č k a a n a l i z a g l e d i š t a na p rob lem s t a n o v n i -

. / . š t v a r a z l i č i t i h "buržoaskih a u t o r a .

• • - j u g o s l o v e n s k o j d e m o g r a f i j i o p š t e j e p r i h v a ć e n o o d r e d j l v a n j e naulce k o j e j e dao l i i l o š Macura .

, ; D e m o g r a f i j a j e naulca o r a z v i t k u s t a n o v n i š t v a . • ..! . R a z v i t a k s t a n o v n i š t r / a j e s l o ž e n p r o c e s u kome se

jLS_tpyr„em.eno_dešavaj_u_kako k v a n t i t a t i v n e promeneT^u" s m i s l u ' "" p r i r a š t a j a . s tanovniš" t r /a ) talco i k v a l i t a t i v n e - p r o m e n e ( u " s m i s - l u mergan ja . volumena i ' n j e g o v e s t r u l c t u r e ) , u olcviru p o r o d i č - n i h i cLcugih oo l i l ca ž-ivo.ta i pod d e j s t v o m f a l c t o r a .veoma r a z - liciT^e pri ro-da . -

R a z v i t a k s t a n o v n i š t v a s e ne može s v e s t i na p o r a s t " s t a n o v n i š t v a , n j _ e g o v e ^ . j d e l o v e a s t a n o v n i š t v a i n j e - ne pro^_ene_ ne_pos to j e n e z a v i s n o od o r g a n i z a c i j e p o r o d i c e i d o m a ć i n s t v a i od p o r a s t a s t a n o v n i Š t v a ^ n i t i s e pa|c f o r m i r a j u n e z a v i s n o od f a l c t o r a l co j i u t i Č u n a . p o r o d i c u , domać ins tvo i p o r a s t , , To s e i s t o moŽe r e ć i i za p o r a s t s t a n o v n i š t v a i f o r - m i r a n j e p o r o a i c e i d o m a ć i n s t v a , t j . za sv§ s a s t a v n e del-emen- t e demograf skog . r a z v i t k a u n j i h o v i m medjusobpi m .kombinaci j a -

.:,. ...: ..Bucjoići poa jalcim uticajem-, d c u š t v e n i h i ekonomskih .prpmena.?.. ±,.sam s e r a z v i . t f k ,stojiovni|.tya:-,mo'4e s h v a t i t i sarno

t /

Jfc

/ 32 /

i l

•lcao i s i ; o r i j s l d . p r o c o s n e o d v o j i v i ,deo o p š t e g . r a z v i t k a c r u - š tva . i , .covelca lcao ;vrs.te.- . . • • , . . . . . . • . .. . L. .

•. Demograislci . . razvitalc .• j e . r e v e n z i b i i n i i s t c r i j s l c i pr.oc.es , .-celina .odnosa .lco j i s.e . s t a l n o . p j s p o s t a v l j a j u u . s t a n o - vniš : tvu. . : ^ a l i t i c l c i i n upr.o.šcavanj em-.on .se, može r a z d v o j i na • t r i s i s t e m a v e z a . ...

~*"~^^< ?^~PoveZanost-..i u s i o v l j e n o s t i z m e d j u ' p o j e d i n i h s t r u l c - t u r a odnosno o s o b i n a s . t a n o v n i š t v a , na p r i m e r , s t a r o . s n o - p o l n e i b r a c n e . , Zatim p o v e z a n o s t i z m e d j u demogra f s l i lh p r o c e s a , na p r i m e r , s t a r e n j a , s t a n o v n i s t 7 / a ,;pada. o p s t e s tope- n a t a i i t e t a i p o r a s t a p p š t e s t o p e mortaLLite^ta^ : z a t im izme.djju n a t a i i t - e t a i m o r t a l i t e t a (visolc.. n a t a l i t e t j e~udruž en s a vijsolcom s m r t n o š - ću . n a j m l a d j i h ) n a t a l i t e t a . u pr .e thodnim a e c e n i j a m a i . s k l a p a - n j a bra lca . Na jzad , , p^vez.anrO-s-1 s t r u l c t ' u r a i p r o c e s a . • ..

- .. ... . Ovaj. t o t a i i t e t o cino s a .1 e demograf_slcL r a z v i t a l c u

• už em__smi3lu,. i ima svoj.e imanen tne . p r a v i i n o s t i i zalconitos.r- t i , k o j e p r o i z l a z e i z demografskih-. po j a v a . • : . ..

P o l a z e ć i ' o i n a č e l a konlcre tnog i s t o r i j s k o g t o t a l i - t e t a , s t a n o v n i š t v o mo.že;.. .postojati samo u d r u š t v u ? i samo s e u olcviru. draštva.^može i z u c a v a t i . Time dolazimo- na o d r e d j i v a - n j e clemografs.kog r a z . y i t k a u š i r em s m i s l u , k o j i . u k l j u č u j e j o š j edan : skup odnosa , l^zmedju r a z v i t k a u užem smisl.ujL d r u š t v a . Demograislci. r a z v i t a l c ima dve v r s t e č i n i l a c a , p r v i j e endo.go-

j2^ , . samo. . .stan.ovništyo., Oco.j e s a d a š n j i m : osobinama/ i - l c r e t an j em u t i č e na s t a n j e i l c re ' t an je ,u. b u d u ć n o s t d . Drugi ,j e slcup- e g z o -. • . . j . . . . . . • g e n i h č i n i l a c a , gde na j e d n o j s t r s a i l s t o j e bipio.šlce d e t e i n n i - n a n t e I juds lce . v r s t e , a na drug.oj i s t o r i j s k i - , d r u š t v e n i čirJLo- c i , od m a t e r i j a l n e p . ro i zvodn j e , o3ob ina p o r o d i c e do m o r a l n i h normi i . s is tema, . v redno . s t i . . • . .

... ELme r a z v i t a l c . s t a n o v n i š t v a im.a i dve v r š . t e - p o s i e - d i c a . , : P r v o su po.sledi,ce d e l o v a n j a endoge.nih i egzogen ih č i n i - l a c a . n a samo. sbano.vniš.tvo,- Drugo-.su p o s l e d i c e : k o j e . .osobine s t a n o v n i š t v a i n a j u na d r u š t v o . Veze su, - dalcl.e|, r e v e r z i b i l n e .

Uzmimo. kao p r i m e r m o r t a l i t e t . Njegova v i s i n a i s a s - t a v b i ć e pod u t i c a j e m b r o j n i h č i n i l a c a . P r v o , i b i o l o š k i h ,• b i o - lošk.e o g r a n i č e n o s t i . duži.ne i r a j a n j a živpta^. i . . i i t i c a j a b i o l o š - kog v i t a l i t e t a po j e d i n c a : u n u t a r . ove ogran ič .ene . duž ine . Drugo , ' ' ' ' • " ; / ' / ' '

12

demogijafsldjai č in iocem, s tarosno-po lnom • strulctrurom, -srazziera- ma g e n e r a c i j a nej ednalco o t p o r n i h prema oholoevanju i smrt i - a l i is |tovremeno i svim omm Činiocima k o j i su s t v o r i l i , ak - t u a i n u s t a r o s n u ' e t r u l c t u r u , ,a to je^ i zmedju o s t a l o g , i sam m o r t a l i t e t u prgthodnim decen i jama. Zatim j e tu d e l o v a n j e sicupa d r u š t v e n l h č i n i i a c a « i r u š t v e n a u s i o v i j e n o s t d e i u j e p r e - lco mat e r i j ainog; b o g a t s t v a > . znanj a.,.o...suzbi j anj u smr tnos t i i n j i h o v e društveno organizovane pr imene, preko društvene se~ l e k c i j e ' ne j ednaldh" u s i o v a ž ivota" i 'radaj^sve do s o c i o - p s i h o - l o š k e k l ime i vredno,vanja z i v o t a i s m r t i . Delovanje u drugom smeru, de lovanje m o r t a i i t e t a na društvo i s t a n o v n i š t v o talco- dje idje ,u "hrojnim pravcima« De lu juć i nejednalco na mušlcarce i žene o!n s t v a r a strulcturu po p o i u , a prelco toga u t i č e na p r o - c e s e s k i a p a n j a bralca i i i angažovanost ženslce radne snage u a r u š t v e n o j p o a e i i r a d a . U us iov ima š i r e n j a osnovnog o b r a z o - vanja m o r t a i i t e t j e , pored š k o i o v a n j a 4 e c e i osnovni falctor opadanja b r o j a i p r o c e n t a nepi smenih . Svetslci. t rend pada mor- t a i i t e t a i produžavanje prosečnog t r a j a n j a ž i v o t a doveo 'j e do pomeranja na v i š e s t a r o s n i h g r a n i c a i zmeaju m i a d o s t i i z r e - i o s t i , z r e l o s t i i s t a r o s t i , i promena društvenog p o i o ž a j a p o j e d i n i h g e n e r a c i j a i i i u z r a s t a u; druš tvu , promeni d r u Š t v e - ne k l ime i s h v a t a n j a .

Talco j e dempgrafslci razv i ta l c i s tovremeno i s v o j e - vrsna o b l a s t , i j e a a n od v idova s i o ž e n o g i s t o r i j s k o g p r o c e s a razvojja nelce l j u d s k e z a j e d n i c e , ko ju demograf i ja posmatra Icao s t a n o v n i š t v o a s o c i o l o g i j a icao društvo -

/

Ovako d e f i n i s a n i predmet demograf i j e j e dovo i jno š i r o k i potpun da omogući lcauzaino i s t r a ž i v a n j e demografslcih p o j a v a , i i s tovremeno i s p i ' t i v a n j e u t i c a j a s t a n o v n i š t v a na druŠtvo> š t o r a n i j e i z n e t e d e f i n i c i j e zsuaemaruju. Demograf s - lce p o j a v e s e oznaeavaju lcao c e l i n a b i o l o š l c i h r demografslcih i d r u š t v e r i h e lemenata, čime se demogra f i ja povezuje s a svim naulcama lcoje se bave čov.ekom, i društvom.

uslova>

Eazvoj^ d o a o i j e_^od j i o b i j a ^ j im ênâ oa_d_alj e

I z d v a j a n j e demografi j e omogućeno j e s t i o a n j e n t r i

Btt , /

Fajpre j e to poj*ava i p r e v l a s t savremene m i s l i u • i i l o z o f i j i L• .dr^trvenisi: nauJceiaav. <W. o r g a n i z a c i j a: druš tvenog

.. i : p p l i t i č l c o g . - ž i v o t a - . l j u d i - n i j e m i z r a z pr irodne; n i i z r a z t>o:žajislce; v o l j ey.„ v©6.:- de lovanj e• drus tvene :zaj ednio.e. O.tuda; n i - j e ^slučajnp. ..š.to su s e , s o c i o l o g i j a X .demografi j a - ,pojav i l e . u, i s to j z eml j i . i i s tom • vr em enu (1839 -1. 855 ) y .• & a o sr o djae. i | lcompi e -

, mentarne d i s c i p i i n e I i r k e n i o r V a ...JIS6ci j .alna moj|fol:og;i j aM., .-'/pro- učavanj e: k o j e • se r odnos i" na : .materi-j al-.ne.- forine ;.društva > t o j e s t } "bro j i . prir.odu-, nj.egovih delova, . . n a č i n kako- r a s p o l a ž u tl.om,

.unutrašnj^ migr.aci j e r ; .ob l ike anglomerac i j & i i n a s t a h j e n o s t i " j e s t e spoj p o j a v a koj.e ,,se• danas • prouČavaju u > k v i r u demogra-

. f i j . e i s o c i o l o g i j e» . ••• •..•• ; • .:••..•••; . >•••- • ... Za.-,razvoj d e m o g r a f i j e i z u z e t a n značaj i m a . r a z v o j

metoda, r a z v o j s t a . t i s . t i k e i matematike. s a j eane, druš. tvenih i n s t i t u c i j a ko j e p r i k u p l j a ju podatke o s t a n o ^ n i š . t v u ' s a dru- g e s t r a n e . Gradjansko d r u š t v o . j e društvenu r e g i s t r a c i j u , i n s - t i t u c i o n a l i z o v a l o . n a da leko p o t p u n i j i i š i r l . način^no š t o j e to. b i o s lučaj . 'r .ani j e , • i š.to j e j p š znaČajhi j e.5 c ' e n t r a l i ~ zova lo • p r i l c u p l j a n j e poda.taka u je.dins"Weni sist^em. A . t o - j e . b i l a osnova za primenu' s t a t i s t i č l c i h m.etoda, j e r se s tanov^i i - š t v o kao masovna pojava (čalc i kada s e r a a i o veoma m a i o b r o j - noj g r u p i ) može i s t r a ž i v a t i samo. ovim;putem, o s n o v u ' t o g a i s - t r a ž i v a n j a Čine l cvs in t i ta t i vn i p o d a c i , . •

• Olr.eći u s i o v , lcoji j e veoma j alco u t i c a o na r a z v o j aemograf i j e u c e i i n i - i poj.edinim; državama, j e s t e o p š t e d r u š - t v e n i . i n t e r e s • za. poznavanje s t a n o v n i š t v a i d r u š t v a , .aruš.tve- na p r a k s a . Otuda> n a . p r i m e r , značaj ?ranpuske u- r a z v o j u s a - vremene demogra.fi j e: ona j e prva • evropska zemlja u k o j o j s e jav io . pad poras ta ' I zazvan-Jadom n a t a l i t e t a , i prva zemlja' - lcoja j e- f o r m u l i s a l a s v o j u demografsku polit i lcu^' r a z r p . c i v š i

. i r p r i m e n i v š i s i s t e m d r u s t v i h i h mera koj i - j e u b l a ž i o , pad" n a - 1 . , '. 'i: •

• t a l i t e t a . , .• . _ - • -. , . Poseban zamah., . s a d r ž a j n i ' i a n a l i t i č l d . , d o b i j a -dciio-

g r a f i j a po olcončanju II-: .svetskog, r a t a , k a k o zbog n a s t a l i h novih i s t a r i h proolema, talco i u s l e d s t v a r a n j a medjunarodnih o r g a -t n i z a c i j a , naučnih i društveirLh, -.koje svo j ' i n t e r e s - u s m e r a v a j u na s t a n o v n i š t v o , b i l o kao poseban predmet proučavanja T b i l o

•" ka'o -j edau komponentu društvaV R a s p o l o ž i v o s t podatalca i z v c l i - ' " ' 3'a zemalja otvor^ila j e š i r o k e mogućnost i za komparaci -

proucavarge i s t o r i j s l c o g r a z v o j a s t a n o v n i š t v a . Metodi čni 'za: demografi ju- s e ubrzano r a z v i j a j u , a u v e z i sa

u nerazv i3 enim ; i'zeml3ajna-sveta j a v l j a se- i jedna no'- ako 'mnog'e od ovih^zem'al ja ' - još uvek nemaju s t a t i s t i č - em u onom s m i s l u lcakav" p o s t o j i u Evropi i r a z v i j enim a , k o j i omogućava Jp'6tpunb_ posmatrsmje "stanovniŠtva,"

j a v i j a !ss nova v r s t a metoda, a n a l i z e na osnovu nepotpunih podatakja. B?vo su ,to posmćv'^ranja' pomoću uzorka p o p u l a c i j e i p r e n o š e n j e d o b i j e n i h s v o j s t a v a na ulcupnu p o p u l a c i j u (sem t o - g a , uzorak p o č i n j e sve v i š e da s e k o r i s t i u produbljenim i s - t r a ž i v a n j i m a deinografslcih p o j a v a , na pr imer , i s p i t i v a n j u s t a - vova prema repro'dulcciji , to j e s t - , " o n i h u s i o v a i uzorica k o j e s t a t i s u i c l d . šlsbem -ne p r a t i ) . Iicugo su metodi k o r e l a c i o n i h v e z a i zmedju demogirajLslclh p o j a v a , zasnovani., na utvrdjenim praviln6stiraa ; : 'u s t a n o v h i š t v u . Uprošćeno r e č e n o , preko s t a - r o s h e strulcture ; može' s e o c e n i t i n a t a l i t e t i m o r t a l i t e t , i 'obratno .''lvo-nstrulcci j a talcozvanih demograf slcih modela j e me- t o d o l o š k a komponenta r a z v o j a domograf i j e od v e l i k o g značaja za t e o r i j u , a poseban značaj za^društvenu praksu imaju modc- l i p r e d v i d j a n j a i p r o c e n j i v a n j a ' b u d u ć i h k r e t a n j a s t a n o v n i š t - v a .

| U sadašnjem trenutku r a z v o j a može s e r e ć i da p o s - t o j i meij^odoioŠko j e d i n s t v o d e m o g r a f i j e , č i j i . j e o p e r a c i o n a l - rdl metod s t a t i s t i č k i , 'dok su o p š t i motoai , lcao i u drxigij'ii nau- kama, k o m p a r a t i v n i i s t o r i js lc i i u z r o c n i . U demogra i i j r j"e p o - Četni p r i l a z i n d u k c i j a , neophodna ko_d masovnih po'java, a l i s e

. sve v i š e k o r i s t i i dedulcti.vni metod. : ~ I-stp .tako, j.e veoma raz.vi j en pojmpvni apara t , i t c r -

mini. u opštoj- upotrebi .... • • . Oko- predmeta depiografi j e s u nes laganj a danaus manja

no pre p o l a velca* Veoma su; r e t k i savremeni demografi k o j i j e d e f i n i š u u už;eia s m i s l u A ( d e f i n i c i j a u užem :smis. lu j e lcara- k t e r i s t i č n a za drugu, salcupljaČicu f a z u ) , lcao proučavahj e p o - r a s t a i i ij .egovih komponenti. u k l j u č u j u ć i s tarosnu-polnu, s t r u k - /turu- I s p i t i v a n j c o s t a l i h f?trulctura p r i d a j e. s e podebnim nau-

lcog orp " j\ i 'i" za s p e c i f i j s t a n j en\ v o s t . K k i s i s t z emlj am

36. I

•. karna.̂ : a.. i spi t ivarg' .e braka ^ p o r o d i c e ; i domaćins"Ura . saiio* s o c i o - •• lo .gi j i» . - I ž g l e d a da je. teorij .sld.-'ošnov, ovalca--us.kog o p r e d e l j i - •-.vanja deapogr.afi j e • Maltuspvo s t a n o v i š t e , . usniereno- na b r o j n o s t

s t a n o v n i š t v a kao.^izraz pri?odnog ^alcona jednakog u svalco'm.-. dr.uštvu-. i prema tome _ nezav isno od- d r u š t v a . : ••.'; •. •„. ...•. ".-..• ••

• •••.. ;Dcugo, •nešto..";šire odredj ivanj e-prddmeta: .už i pojarn s e .dopunjuj e s.tr.\ilcturama- -i •, proc esim'a slcLapanj a- br alca -- Kor eni ovog. shva tanj a na laze s-.e -U demograf sko j • • • s ta t i s t i c i , j er ona p r a t i ; ov.e .poj av.e. - ; ; . , . •

;•• . .-i'Taj zad, š i r e-, odredj ivanj e- ptedme.ta,. manje i l i v i š e • ' i

. potpuno , u- z a v i s n o s t i od -ocena p o v e z a n o s t i s tanovniš t .va i- .društva. No-, ...može s e r.eći 'da ovo š a r e n i l o u d e f i n i s a n j u derno- g r a f i j e . ima mnogo. manje značaj a - z a - n j en s.avr emeni..; razvp j ,• no stanje- .u- demografskoj t e o r i j i . ' J-er,, za •de f in i s sLnj e, pr edmeta demograf i ja n i j e "bitpa- samo š ir ina-problema- , ; ko l iko . pove .z iva- nj e-znanja-'u k o n z i s t e n t a n t e o r i j s l c i ; s i s tem^ .

... „. Izgradnja-užih. . . i , . š i r i h • t e o r i j s l c i h s i s t ema u ; demo- g r a f i j i - (t .eori j a .•migraci j a , t e o r i j a obrazovnog pra^a, t e o r i - j a demografske t r a n z i c i j e . . . ) j o š uvek n i j o dos t i g i a - n ivo- t e o - r i j s k e . z r . e l o s t i k o j i - b i ,b io . opt imalan .obsirom ,na r a z v i j e n o s t metoda i f o n i a r a s p o l o ž i v i h podatalca. / ''•• :•

i • .• . •

OINOS DSMOGRAPIJE I IRUGIH NAUia

: 'U: sis'temu • nauČni'h znanja demograf i j a š t o j i izmedju naulca ko j e s e "bave 'po j'eainc em 'I onih lcoje se bave društvom.

Većina naulca koj e prouČ'avaju čovelca i nj egove o s o - b e n o s t i , b i o l o g i j a , g e n e t i k a , ''meaićina , humana suatropologi j a , ' . . . j . • "" do laze u odredjenoj f a z i fazv-.ga na prouČavanjie, svo j i h p i ta ' - n ja u prenošergu sa p o j e d i n c a na p o p u l a c i j u , š.to i h povezuje sa demografijom«> R e z u l t a t i ovih i s t r a ž i v a n j a sh od poscbnog in ter 'esa za ona deo demogra'flje k o j i s e bavi i s p i t i v a n j e m b i o - l o š k e u s l o v l j 'enost i n a t a l l t e t a " - I m o r t a l i t e t a . palco j e , ' na p r l - mer, broj rodjene dece ymedju ženama sposobnim ža r a d j a n j e pod u t i c a j em/pohašaiij a (kao skupa društveni-h' u š l o v a ) i pod u t i c a - j em • f i z i o l o š l c e - s p o š o b n o s t i za dobi'janj"e' potomstva,' a ova s p o - sobnos t n i j e na-istom'' s tepehU'Izmeaju 15 do 50 . frodina s t a r o s t i

' ' ; J

jDa .bi še^potpuni j e sag ledao u t i c a j .ponašanja na n e r a d j a n j o , frpeoa .^dvod.iti• pnaj deo k o j i '.se . duguj e naslednom } potpunom

• s t e r i l i t e t u ^ i . st.eoenom s t e r i l i t e t u tokom . s t a r e n j a - R i z i k urni- r a n j a 'od .pp j e d i n i h uzroka. j e nejednsuc po -uzrastu. i p o l u , a ovaj rizjik.-može. b i t i u s l o v l j en i f i z i o l o s l d . i đ r u š t v e n o , t e s e potpun.p . .objašnj enj e-može Jdobiul sajno preko s p a j a n j a znanja i z demogra[fij e. i m e d i c i n e . IJsled n a g l a š e n e povezgmost i uzroka

I : ' I smrt i ..i s t a r o s t i s t a r o s n a s truktura , . demografslci fenomen, od v e l i k o g j e i n t e r e s a za-medic inu i e p i d e r a i o l o g i j u . Mnoga oir/o- : r e n a . p l t a n j a biološld.h.,.nauka o coveku moći će s e r e š i t i samo po.sma tr;anj em p o p u l a c i j e r Na spoju problema b i o l o s k o g i popu- l a c i o n o ^ . f o r m i r a l a • s e . j edna nova nauka^ populac iona g e n e t i k a i l i g e n e t i k a • s t a h o v n i š t v a . k

U slaipu naulca lcoje povezuju čoveka i p r o s t o r , demo g r a f i j a s e poyezuje sa 'ekologijom, :'ekološlcL lcompleks" č i n i c e l i n a o k o l i n e , t e h n o l o g i j e , o r g a n i z a c i j e i s t a n o v n i š t v a . 'Po k a t e g o r i j a m a stanovništr /o i o k o l i n a i l i p r o s t o r , ove dve nau- ke s e u mnogo čemu dod iruju , a r e z u l t a t i demograjfslcih i s t r a -

. ... L - .•

živsLaja ' su za e l co log i ju naophoani . Veza s t a r o v : : i . š " j v i p r o s - t o r a v ( p r o s t o r j e jedan od elemenata d e f i n i s a n j a s t a n o v n i š t v a ) n a j j a s n i j e se og l eda u a n t r o p o g e o g r a f i j i i l i g e o g r , a f i j i s t a - n o v n i š t v a . Veoma značajan doprinos proučavanju s t a n o v n i š t v a na našeip p r o s t o r u u p r o š l o s t i da ia j e upravo s intropogeogra-I , ^ f i j a , Jpvan C v i j i ć i njegova š k o l a . H- Pr iganov ić d e f i n i š e g e o g r a f i j u s t a n o v n i š t v a kao nauku,koja ima zadatali da i z l o ž i i objajsni p r o s t o r n i razmeš ta j i k r e t a n j e s t a n o v n i Š t v a v n j c g o - •vu s"b?ulcturu i dinamiku, vezu' u medjuzavrsnos t svoga razmeš- •taja sa prirodnom i oruštverom šredinom.. Prirod_na sredir^a s a s - t o j i 38 od b i o l o š l d h . i f i z i č k i h s trulctura k o j e su nastsLle . p r i - rodnim propesima,- dok r j e . druŠtvena s r e d i n a s t v o r e n a neposred- nim ut ipajem l juds ld .h z a j ^ d n i c a . N. Carić d e f i n i š e demogr.afi- • j u kao posebsm deo privrec |ne g e o g r a f i j e k o j a proučava p o s t o - j e ć e - raz l ike u nazrmeštaju . . s tanovništva u p r o s t o r u (nastanalc,

.razvoj i u z r p k e ) , u n j i h o v o j g u s t i n i , f iziČkom i biološlcom Izre- r.taj2ju, ^ojp, n a s t a j u . p o d . u.ijLcajem primarnih : ekonomskih fa lc tora , s^lgjuncia^jrih. f i z i č k o - g e o g r a ^ f s k i h f a k t o r a i . o s t a l i h - s p o r e d n i h č i n i l a c a - i

38

Dcmogr&fioa. je ? > na. s p e c i i i č s m . n a č i n v . povezana sa dvema. di.scip3-inajia ko j e _ u. s i s t e m u naulza • imaju -posebno mesto 5 matematikom i f i I o z o x l j o m ,._ Ye6. .j e r ečeno 4 u lco jo j; j e - m e r i r a z - vo j ~ stati .stičldLIi i matematsldh meto.da doprineo r a z v o j u demo- g r a f i j e , najmatema.t izirani j e druš.tvene naulce, Ka-da .je peč .p f i l d z o f i j i , r e č j e o 'tumačenju n a j o p š t i j i h ljijidsldLh p. društve- r i h osobi'na i oduosa* V i d e l i smo. da s e p r v e d'emografslce rnisli n a l a z e u okvirima p o l i t i č l c e f i l o z o f i j e... U t i c a j f i l o z o f i j e kao i d e j n e or i j e n t a c i j.e ima značaj.aii . u t i c a j na demografske -doktr i - ne i. t e o r i j e . javescemo kao primer o p š t e p o z n a t i Marksovu imLsa. da Čo.vek, d e l u j u 4 i na p r i r o d u d e l u j e i na spbe kao v r s t u . Ovr f i i o z o f s k a pos tavka ima potpuno o ž i v o t v o r enj e-, i demogr.af slrim

' prouČavanjima b i o l o š k e r eprodulcci j e , c . e l ine b i o l o s l c i h p r o c e s a i cruštvenog. do lovanja r.a t e pro.cese . ,

I'esre. veze pos to je . i zmedju demograf i je . i mnogih .društvenih naulca.« I s t o r i j a . i i s t o r i j . s l c i i z v o r i s u j e d i n a mo- gućnos.t za dooi j anj e. podatalca i z . p p o š l o s t i , dok j e sa druge s t r a n e poziiavanjo p o p u l a c i j e i n j e n i h osobenost i , č i n i neodvo- j i v i aeo i s t o r i j skog znanja o nekpm' društrvu.

J . I i a j ~ e s n j e veze rma d c m o g r a f i j a s a ekonomr^om x- so~ c i o l o g i j o m . . ,,. ,. •

V i d o l i smo r a n i j e . u Icojoj su meri proučavanja u ok~ v i r u ekonomi jo i.'.uJ.a u t l c a j a na razvo j demografi j e .. Povczanosl ekonomslcih i dcmcgraisicih ppjava i procesa^ b i i a j e predmet izv čavanj a bro jrj.h pisaca. , . od naj s bari j i h . vrem.ena do danas ... Talcvc se povezancs t V3.di , na prim er kcd t e o r i j c cpti.muma, t r a ž o n j a odnosa bro j n o s t i I . s t ruktur e s t a n o v n i š t v a i p r i v r e d e ko j i b i omogućio š t o v e ć i napredak. Macla s.e optimum .može • d e f i n i s a t i i sa drugih s t a n o v i š t a , u d r u š t v o n o - p o l i t i č k o m .kao kod P i a t c - na. i Kora, vojnom, genetskom, .kulturnom v idu y . nj egovo osnovno značenje 'danas j e okonomsko. , . ,

TJ 20 veku dva glavna. p o d s t i c a j a poveziva.nja demo- gr a f i j e i ekorcmi j e su I-rretanj a u r a z v i j e n i m i nerazv i j enim zcmljama. .Velika ekcnomska .'criza 3 0 - t i h godina b i l a • j e . udruže - na sa nat^lim -adcm . n a t a l i t e t a . i stopom p o r a s t a s t a n o v n i š t v a onih zemal j a ,ko j e su b i l e . n a j j a č e zahvaćene . Ova p o v e z n o s t j o r e v e r z i b i l n o tui?.aČena - Icriza smanjuje s ldapanj o bralca i r a -

\

39

. clj a n j e ,,. ..a .-smaro oc i p o r a s t . znac i - - i m'anju p o t r a ž n j u lcoja - p o j a - • čava i c r i z u . - - P o s l e drugog. sve ts icog r a t a ; i z b i l i - ;su u p l a n p r o - -."blemi.. - nedovp i jnp - . r azv i j eni-h.--zemalj a.,- u lcp.jima j e o š t r i m p a - . dom. m o r t a l i t . e t a - . i s t a g n a c i jom i l i - čalc po ra s tom n a t a l i t e t a p o - r a s t . pos t ao \ , i š i ' . .np i icad u i s t o r i p i l j u d s k c g - r o d a , donos,eći sobQm.."broone.. ekonomslce i . d r u š t v e n e p r o b l e m e .

I n t e r e s . .elconomiji za demogra f ske p o j a v e j e usmeren • n a j p r e na p r o u č a v a n j e r a d n e ' snage u s t a n o v n i š t v u , Icao o s n o v -

• nog č i n i o c a p r o i z v o d n j e o B r o j s t a n o v n i k a s p o s o b n i h za ekonoms- ku a l c t i v n o s t o g r a n i č e n j e s t a r o s n o m s t ru lc turom i druš-tr/enim s h v a t a n j i m a , a; to. znaČi da j e o d r e d j e n ni.voom n a t a l i t e t a i z p r o š l o s t i . i ,niv4)om m o r t a l i t e t a i z p r o š l o s t i i s a d a š n j o s t i „ Brugo , na p r o u č a v a n j e s t a n o v n i š o v a kao p o t r o š a č a . Poseban , z n a č a j i m a j u dcmograf'slce s t ru lc tur -e u p l a n i r a n j u - ekonoms]cog i p r i v r e d n o g r a z v o j a . S t o g a j e t zv ' . . elconomska aemograLfi j^. , dco s i s t e m a ekonomslcih- z n a n j a . ' , . a

Na d r u g o j s t r a n i . p o s t o j e ć e elconomske s t r u l c t u r e , s t a n o v n i š t v a i p r i v r e d n a l c r e t a n j a u t i č u ^ n a č a j n o na o s n o v n i demografs lc i p r o c e s , p r i r o d n o o b i i a v l j a n j e s t a n o v n i š t v a (na p r i m e r , r a z l i č i t p r o s e č a n b r o j r a d j a n j a kod z a p o s l e n i h i ne~ z a p o s l e n i h ž e n a , r a z l i č i t o s r e d n j e t r a j a n j e ž i v o t a p o j e c i n i h zan imaja ja i t d . ) , t e j e i i n t e r es • d e m o g r a f i j e za i z u č a v a n j e ekonomslcih o b e l e ž j a s t a n c v r n š t v a v e l i i c i .

; < I z d o s a d a š n j i h ' i ' z l a g a n j a ' m o ž e d a ' s e v i d i p o v e z a - nos t - d e m o g r a f i j e i ' s o ć i b l o g l j e j - ' posebno U onim d e l o v i m a ' i:o j e p o j e c i i n i a u t o r i n a z i v s i j u " p o p u l a t i o n s tudies '" ' No čak i p r i i s ^ a ž i v a n j u ' p r v e ' r ^ t v e n o ' ' d e m ' o g r a f s i c i h p o j a v a n j i h o v o o b j a š n j e -

' n ĵ e j e mogiiće samo u o k v i r u ' IcoiiIa?eth6g d r u š t v a . K r e t a n j e s t o - pe n a t a l i t e ' i a tokom vremena ima p o r e d osno'vne t e n d e n c i j e i ' s p c - c i f i č n e v a r i j a c i j e ,••'•• a " i v a r i j a c i j o i t o n d e n c i j a ne m o g u ' b r t i o b j a š n j e n e u p o t p u n o s t i saiao ' p o s m a t r a n j em s t a n o v n i š t v a . Na d r u g o j s t r a n i , a e m o g r a f i j a je-neophodiLa za t u m a č e n j e s v i h c n i h

i p o j a v a l co j i ,se* u aruš- tvu- j a v l j a j u pod u t i c a j e m ' o s o b i n a s t a n o - v n i š t v a i b io loške - ' u s lov l ' . j enos t i ' I j u d s k e v r s t e . Tako j e v na p r i m e r ^ 'u n a š o j ^ z p i i l j i . ' p o s l e : ' b r z o g a : p o r a s t a razvoda pralcova po o lcončanju I I ; ' : ' 3ve t skos ' . . r a t a 'doŠlo ••'do •zaus-'cavljanja t o g a p o - r a s t a na dos t ignu tom n i v o u , š^o s o c i o l o g u k o j i s e ne' o s v r ć e ,

• ' ' ' >-)• ,-i

... • '-'̂ v' ' I ' £ > • < :

na s t a £ 0 v i ^ : š t v 0 v ; m 0 ž e ; ; z ^ H o d j u - t i n y demografslca'- a n a i i z a p o k a z a ć a / d a - s e - n e s t a b i l n o s t . "bralca i

\ • . . . . . . . . " . . - • , • .

d a l j e ' - . š i r i . -a . z a u s t a v l j a i g a r . azvoda n a •dos t ignu tom. n i v o u j-e . . . . . * r -i • • • : " ' ' •

•. p c s 1 edica-• demogra£slc ih prprnena s t a r e n j a s t a n o v n i š t v a u- c e ~ l i n i ^ i - s t a n o v n i š - t v a • u ' p r š i c u . - Na; d r u g o j ; s t r a n i ; , p a d .b ro j ' a s l d o p l j e n i h b r a k o v a j e • .posi .edlca i s t o v r e m e n o g - s t a r e n j a s t a h o v n i š t v c i m a l o b r o j n o s t i gen .o raor^a u• u z r . a s t u • s lc iapanj-a .bralca ( d e m o g r a l slci : u s l o v ) ^ i . ponašarg^a $|fema s l c i apan ju . braJca ( d r u š t v e h i ć i n i o - c i m e d j u • o s t a i i m . , n a ; p r i m e r ? v i s o k s t e p e n r e z a p o s l e n o s t i ' - o v i r g e n e r a c i j a ) ; ; " ... i ^ .:•• • :• • . •*/ ••• .•

. , / I T a r o č i t o j e v e z a i z m e d j u d e m o g r a i i j e i . . S o c i o i o g i j c z n a č a j n a u s . t v a r a n j u t . e o r i j s k i h k o n c e p a t a . d t u d a ' n i j e s l u č a j - no što.- s e u veli lcom b r o j u . z .emai ja d e m o g r a f i j a s m a t r a d e i o m . s o -

i c i o i o g i j e , i- n a s t a v a iz, d e m o g r a f i j e j e .neodvo j i v i deo,, s o c i o l o i ,kog. o b r a z o v a n j a „ . j\Ta ovom o d n o s u ' s e nećemo d a i j ê ,;zadržava">i , o: ć e l o i t i na d a l j e s t a i n o p r i s u t a n u p o v e z i v a r g u . . d e m o g r a f s l c i h i d r u š t v e n i h p o j a v a . . > j

. . I I D30 ' ' . . . . ' '

,BIOLOŽKE STHUICTUIiS :STANOVmSa?VA .

/ . i'Ta osnovu b i o l o š l c i h s v o j s t a v a p o j e d i n a c a , . s t a r o s t i i p o l a j d o b i j a j u s e s i ^ u k t u r e s t a n o v n L š t n / a p rema p o l u . . i s t a - r o s t i . S. tarocno - c o l n i aa s t av ' . . ] e j e d a n od o s n o v n i h k v a l i t e t a s t a n o v n i š t v a i d r u š t v a u b i o l o š k o m r demografskom i d r u š t v e n o m p o g l e d u « Usle 'd p o v e z a n o s t i s t a r . o s t i i p o l a p e j e d i n c a s a n j ego vim c ruš tvenLm p r a v i j n a , obavezama , mogućnos t ima r d r u š t v e n i m p o l o ž a j e m I ulo.gom, _ s h v a t a n j i m a . , ž ivo . tn im v r e d n c s t i m a i p s i h c o v a j bio3.ošIcL k v a l i t e t ima i z u z e t a n d r u š t v e n i z n a č a j .

S t r u l c t u r a prema p o l u p o k a z u j e b r o j čane f s r a z m e r o muškog i ž enskog del.a s t a n o v n i š t v a « Ona s e p r i k a z u j e p r e k o : a ) b r o j a s t a n o v n i k a muškog i ž e n s k o g p o l a , b ) p r o c e n t i m a m u š - kog ' i zenskog ' d e l a ,u ulčupnom s t a n o v n i š t v u , c ) k o e f i c i . j e n t i r i a o d n o s a k o j i d a j u b r o j l i c a . j e d n o g p o l a . n a 1000 l i e a . dj^ogpgp. p o l a : . j • , v . • . ; • • • -

• ; . . . ' • ' . •" :. v • , ! ' . • • < . • . • • • ' j - ' \

' ; 1

; • j-J

.••-.'.•^'• 2 . s t a n o v n i k a ' ž e n s l c o g D o l a > a A a • • ^ o e i ^ o ^ e n ^ ? ^ f a V a ^ m u ^ o s p o l V ' ^ 0 0 0 ^ i e m i n i t e r a : • . . ° . - - • ' • •• • ° ...

— 1000 maš.

E o e f i c i j a n a f " / ' "KL : 1000 ^ l l l n i l i f f i t t e t a s W v m L : a z e n s k o g - p o l a P ,

1 . Strulctiira prema-1

Godina % muškaraca ^ z e n a ^ as

I n d i j a S i r i j slca'lArap »Repub A u s t r a l i j a "; " ""' T š r a e l > Bugscrska J u g o s l a v i j a B e l g i j a ; Nemačka D.R,

X

' 19'77' ' / ' 51 : ,7 ' 4 6 , 3 • 107.3 931 1972 5 1 , 2 • - 4 8 , 8 1052 950

1975 '' 4 9 , 9 1006 9 9 4

' 1975 ' ' 50 >1 1004 956 1975 . . 49 }9 5 0 , 1 " 997 ' 1C02

1971 4 9 , 2 • ^ 5 o ' , a : ; 968 1032 1975 •48,9 " 5 1 , 1 9 5 8 1 0 4 2 1976 4 6 ; 5 53 >5 861 ' 1149

I z v o r : S t a t i s t i č k i Godišnjalc 1979-'

B?eko o v i h p o k a z a t e l j a ' dobi j a j u s e osnovni t i p o v i s t r u k t u r e prema p o l u : ";/iše muškar acj^__jur avnotež en sa„s_tqv} v i - š e ž ena. I i^c i ja i S i r i j s k a .Arapska ilepub 1 ika_imajj i_vj l .e l u l 3 j s _ k a r a c a } os'tale' p o p u l a c i j e v i š e ž e n a . Strulctura s a potpunom

" ' T' 1 , ' f 1 " ' .. r' •,.'• ""' ' - . ' *" ' • ' ' .

jednalcoŠcu : j e g r a n i č n i model. k o j i s e u s t v a r n o s t i ne n s i l a z i , pa s e vebma'male r a z l i l c e kod A u s t r a l i j e , I z r a e l a i Bugarske mogu smavrat i uravnotež enom strulcturom. B c e o v l a d j u j u ć i t i p s t r u k t u r e 'U s v e t u d a n a s ' j e v i š e žena (u Bvropi su 1 9 6 0 . .sarno dve z sml je i m a l e v i š e m u š l c a r a c a / s a 1034 u I t o s k o j i 1052 .u A l b a n i j i ) , p o p u l a c i j e s a . v i š e muškaraca s u r o t k e .1 n a - l a s e s e n a j č e š ć e u A z i j i i A f r i c i ,

Polna s t r u k t u r a s e s t v a r a i menja b r o j č a n o - s t r u k t u - ra ln im č i n i o c i m a j odnosho komponentama pora'sta s t a n o v n i š t v a .

".•• ' i l a t a l i t e t ' d e l u j e svuda u' istom--ppavcUj lcao b i o l o š - kaikon3tantaišra2aer,'e1 ;poloya- :'pri r o d j e n j u , 1 0 7 - 1 0 5 dečaka 11a 100..deva~j-čxc a l ' - - D a ' - s ' t r ^ t u r ^ p r m k ' . p o l u ; z a v i s i : s a m o o d 'f^i'- p r p c e š a 5 - p n a . ^ b i : : ' ' - u - > ž v i m p č ^ u l a c i j ' a m a b i l a - - ' d s t o & a ' ' t i p a * * * ^ a - T f t š e ^ '

46 - Pojam populacione politike Populaciona politika se može definisati kao nastojanje da se utiče na demokratske parametre kako bi se oni uskladili sa ekonomskim socijalnim i drugim ciljevima razvoja društva. Ova najšira definicija populacione politike pokazuje povezanost demografskog sa ostalim oblicima razvoja društva.

Uža deflnicija određuje populacionu politiku kao skup mera i akcija koje sprovodi jedna zemlja (država) sa ciljem da utiče na promenu karaktera kretanja (fertilitet, mortalitet i migracije) i strukture stanovništva. Ako se još više pojednostavi, onda se to delovanje države svodi na pokušaj uticaja na broj stanovnika (bilo da se radi o smanjenju ili povećanju).

Ono što određuje karakter svake populacione politike je cilj koji se želi njome postići. Ovi ciljevi mogu biti ekonomski, socijalni, politički, nacionalni, itd. Veoma često su ti ciljevi formulisani sa društveno-političkim karakterom zajednice. Međutim, i sama demografska kretanja mogu da budu osnov za formulisanje određene populacione politike, kao što je to depopulacija ili prekomeran rast stanovništva, itd.

Treba naglasiti kompleksnost demografskog razvitka i njegovu povezanost sa ekonomskim, socijalnim, političkim i drugim razvojem. Ta kompleksnost nas upućuje na percipiranje demografskog razvitka kao faktora koji prožima celinu društva i predstavlja interes kako poroaice kao najmanje društvene grupe, ali takve društvene grupe u kojoj se realizuje reprodukcija stanovništva, tako i društva u celini, globalne društvene zajednice. Zbog toga se i odgovornost za reprodukcjju stanovništva može sagledati samo na relaciji odnosa prema reprodukciji, kako porodice i svakog pojedinca, tako i globalne zajednice. Zbog toga se i odgovornost za reprodukciju stanovništva može sagledati samo na relaciji odnosa prema reprodukciji, kako porodice i svakog pojedinca, tako i globlane zajednice.

Na jednom primeru može se pokazati kompleksnost pristupa ciljevima i teškoće da se odrede demografski ciljevi: među ekonomistima je prisutan termin optimum stanovništva. Osnovni problem sa ekonomskog aspekta je odnos između broia stanovnika, teritorije i resursa, odnosno koji je optimalan broj stanovnika najpovoljniji za određenu teritoriju u uslovima postojanja određenih resursa. Međutim, tu nastaje i problem šta je to optimum stanovništva, jer se on može oderditi na različite načine. Sa čisto ekonomskog stanovišta, to je onai broi stanovnika koji pod određenim ekonomskim uslovima proizvodi nacionalni dohodak. Međutim, takvo određenje je prilično usko te se pokušava preformulisti tako da mu se dodaju i neka neekonomska određenja. Optimum stanovništva se pokušava definisati kao "broj socijalno poželjnih". Međutim, šta je to socijalno poželjno se ne može tak jednostavno odrediti.

U literaturi se sintagme "populacione politika" i "politika obnavljanja stanovništva" koriste kaosinonimi. Možda bi bilo korisnije napraviti razliku među njima. "Populaciona politika" kao sintagma podseća, a mnogi je tako i definišu, na mere države za uspostavljanje iednog oblika

reprodukcije stanovništva. Pritom je interes države, državne zajednice, dominirajući interes. On može, ali ne mora, da se poklapa sa interesom i mogućnostima stanovništva. U tom smislu populaciona politika neke države može da insistira na povećanju reprodukcije i onda kada to nije u interesu stanovništva, odnosno kada bi to predstavljalo suviše veliki napor za svakog pojedinca, porodicu i stanovništvo u celini. Dakle, u ovom slučaju je dominantan neki opšti od društva odvojeni interes.

Sintagma "politika obnavljanja stanovništva" bi mogla više da se odnosi na usmeravanie reprodukcije stanovništva u pravcu zadovoljavanja interesa stanovništva. poiedinca, porodice. Ne radi se o tome da se ne vodi računa o opštem interesu, ali on nije dominirajući. Ono na šta bi ova sintagma trebalo da upućuje je dominacija interesa stanovništva, pojedinca, porodice, njihova mogućnost da realizuiu određeni nivo reprodukcije. Naravno, to podrazumeva aktivni odnos društvenih uslova i nivoa reprodukcije i prilagođavanje reprodukcije stanovništva aktuelnim društvenim uslovima ili obrnuto, prilagođavanje i promenu društvenih uslova ukoliko se želi drugačiji nivo reprodukcije stanovništva. U tom smislu, politika obnavljanja stanovištva mođe da prihvati i određeni nivo reprodukcije, odnosno stagnacije reprodukcije stanovništva, ukoliko ne postoje uslovi za drugačiji nivo reprodukcije, odnosno ukoliko stanovništvo nije u stanju da ostvari viši nivo reprodukcije.

Moguće je da ova distinkcija između interesa stanovništva, pojedinca, porodice, države, suviše naglašena. Moguće je da u nekim slučajevima njihovi interesi nisu suprotstavljeni. Međutim, u situaciji jasne odvojenosti interesa države i društva, njihove jasne suprotstavljenosti, mora se ukazati na tu razliku, jer se inače neće razumeti suština problema. Odnos između pojedinca, porodice i državne zajednice uspostavlja se pomoću različitih insitucija. Ukoliko pojedinac nije u stanju da kontroliše institucije, utoliko će se i njegovi interesi razlikovati od interesa koje proklamuju te institucije. To se narpčito jasno može videti na primeru reprodukcije stanovništva. Interesi pojedinca, porodice i zajednice (državne zajednice), koji su nesumnjivo sastavni delovi celine reprodukcije stanovništva, ukoliko se formiraju kao suprotstavljeni, neće moći da se realizuju, jer nemaju međusobnu komunikaciju, jer su suprotstavljeni.

Ako populacionu politiku shvatimo u najširem smislu, onda se ona može pratiti od najprimitivnijih oblika ljudskog društva. Međutim, populacionu politiku, ako hoćemo da je analiziramo na institucionalnom nivou, ipak treba shvatiti na nešto uži način, kao populacionu politiku koju vodi država. U tom smislu ona je relativno skorijeg datuma. Može se reći da je populaciona politika u jednom

vidu nastala procesu tzv. demografske tranzicije, u procesu u kome se prelazi od "nekontrolisane" na "kontrolisanu" reprodukciju. Radi se o procesu koji je evidentiran u zemljama Zapadne Evrope, u kome je reprodukcija stanovništva prošla od relativno stihijskog realizovanja u sulovima poljoprivrednog načina proizvodnje, do "kontrolisanog" načina reprodukcije, u uslovima industrijskog načina proizvodnje. Do "kontrolisanog" načina reprodukcije, u uslovima

_ yz>?f)P«

industrijskog načina proizvodnje. Naravno ne radi se o nekoj kontroli od strane države, već o kontroli koja podrazumeva racionalni odnos svakog pojedinca prema reprodukciji.

U tim uslovima stvara se prostor za racionalno delovanje države u domenu reprodukcije za potrebu države da interveniše u toj oblasti. Naravno, niie to neki poseban interes države da deluje baš u toj oblasti, već se radi o tome da država dobiia sve veći značai u regulisanju društvanog šivota (posebno ekonomskog), pa samim tim i u domenu reprodukcije. S druge strane, sve više se uočava značaj stanovništva ne samo za ekonomski razvoj, već i za razvoj društva u celini. Time se otvara prostor za formulisanje stava države prema karakteristika reprodukcije stanovništva.

64 - Ispitivanje diferencijalnog fertiliteta

Na osnovu vitalne statisti^e raspolaže se distribucijom živorođene dece prema starosti mfjjk^ i "^ke od drugih njenih karakteristika.

Naosnovu popisa raspolaže se podacima o distribuciji ženskog stanovništva prema istim karakteristikama.

Specifične stope fertiliteta-,, diffet^flciialmig fertiliteta definišu se pomoću obrasca:

5Nx Si - distribucija živorođene dece prema starosti majke i geke od drugih njenih KaraRteristika 5Vfx, Si - distribucija ženskog stanovništva prema istim karakteristikama Si - pripadnost ženskog stanovništva različitim grupama prema obeležju Si_

Pomenute stope mogu se definisati i u odnosu na

U pravilnom i naučno ispravnom definisanju stopa diferencijalnog fertiliteta veoma šu znaćajna I ista metodoioskćrn ,ešefffa---^-4eiM^f u ob"a" statisticka lstrazivanja.

Specifične stope fertiliteta žena starih od 30 do 34 godine ukazuju na razlike koje postoje u pogledu nivoa plodnosti kod različitih obrazovnih grupa.

Negativna korelacija između nivoa obrazovanja i visine fertiliteta ne ispo]java se kod Slovenije, dok je kod Jugoslavije i Kosova još izrazita.

Potrebna je analiza po kohortnom metodu. jer će ona dati bodatke o kumulativnom fertilitetu, pdt&s£\iydčjfkia^L&e

Ovaj metod se može primeniti i naosnovu podataka samo -4žj^4lL0g istraživanja, npr. anketnog.

Obeležja prema koiima se može ispisati diferencijalni fertilitet ženskog stanovništva mogu biti različita. U našoj praksi korišćene su, pre svega, ove karakteristike:

• PripaHnost poljr>privreHr)f>rn i nppnljr'privr'?dnf'm stanovmštvul • Pripadnost građanskom i sgoskom stanovništvu • Školska sprema ženskog rmuškog") §^novništva • Zanimanje žene (muškarca ako je žena izdržavana") • Socio-profesionalna pripadnost ženskog (muškog) stanovništva • Migracione karakteristike (autohtono i selidbeno stanovništvo i s obzirom na tipove migracija - lokalne, regionalne. itd.^ • Visina Hohotka 7pn<;^o (muško°) stanovništva. porodice, ili domaćinstva.

pnmer:

Za grupu žena starih 30-34 godine raspolaže se podacima iz vitalne statistike za 1971. o distribuciji broja živorođene dece prema školskoj spremi.

Na osnovu popisa raspolaže se podacima o distribucjji svih žena starij 30-34 godine prema školskoj spremi. Uzeti su podaci za Jugoslaviju, Sloveniju i Kosovo.

Longitudalni metod

Bez š.s.

nepotpuna o.š.

o.š. kv s.š. v.š. nepoznato I

Jugoslavija a 14249

b 16227

c 87.8

Slovenija a b c Kosovo a b c

a) - živorođena deca od majki starih 30-34 godine po školskoj spremi b) - žene stare 30-40 godina po školskoj spremi c) - specifične stope diferencijalnog fertiliteta za žene stare 30-34 godine po školskoj spremi S / X, Si - brojevi živorođene dece na 1.000 žena po školskoj spremi.

Primena ovog metoda temelji se na podacima iz popisa ili iz anketnih istraživanja. Prilikom pomenutih lstgtzivar^a- postavljaju se svim ženama pitanja u vezi sa niihovom. reprodukcionom istorijom: o broju živorođene dece, o broju abortusa (spontanim i provociranim), o razmacima između porođaja (za svaki porođaj postavlja se pitanje o irjeguvuiiTTfamrnirš^ n5V6dčniem tome da li je porođaj običanili ), itd.

Pomenute i druge kvalitativne i kvantitativne . karakteristike iz reprodukcione lstorij'e, a u ̂ fl.'g^sMKsti s F socijalno-ekonomskim, obrazovnim, etničkim l drugim

JČaraKteristikama žene. daje statističku analitičku građu za demografsko izučavanje diferencijalnog fertiliteta.

Kod ovih ispitivanja se pored obeležja starosti uzima u obzir i biračko stanje zenskog sUiiuvništva.

primer:

Celokupno žensko stanovništvo u starosti od 30 do 34 godine, i obrazovanja na osnovu kojeg će se izučiti razlika u fertilitetu.

Svaka žena je u popisnici dala odgovore o celokupnom broju živorođene dece do momenta ispitivarija, što znači da su za pomenutu grupu žena dobijeni podaci o kumulativnom fertilitetu od ulaska u fertilno doba pa do starosti od 30 do 34 godine.

10 , Mus-eicouoM i j v / c u o a u t t ^

Tako se razlikuju zanimanja u "užem smislu", kvazi- zanimanja, poslovi kojima se mogu pribavljati sredstva za život ali se ne smatraju zanimanjem. U kvazi zanimanja se ubrajaju iica sa ličnim prihodom i različite kategorije izdržavanih: dete, učenik, domaćica, prosjačenje; krađa, ili postitucija se ne smatraju zanimanjima.

Kod zaposlenih lica razvrstavanja se vrše prema stručnoj spremi i ponudi za obavljanje pojedinih zanimanja.

U efinisanju zanimanja i stvaranju njihovih klasifikacija javlja se niz teorijskih i metodskih poitanja, koja se rešavaju u skladu sa društvenim shvatanjima (npr. od društvenih prilika zavisi da li će "rentijer" biti zanimanje ili kvazi-zanimanje, itd.).

Naročito su velike teškoće u klasifikaciji zanimanja. Broj konkretnih poslova je veoma veliki, potpuni spisak (nomenklatura) može imati 20.000 jedinica i više, koje treba grupisati u nekoliko stepena - podvrsta, vrsta, skupina, grupa. Samo jedan princip razvrstavanja je teško sprovesti. Obično se koristi više njih: osobine konkretnog posla, stručna sprema, delatnost (npr. kombinovanje kriterijuma poljoprivreda-nepoljprivreda, manuelni- nemanuelni rad, vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju i konkretna vrsta posla).

Strukture po zanimanju i delatnosti aktivnih su tesno povezane, jer od opšte podele zavisi i pojedinašna podela rada. Veliki broj zanimanja potpuno opredeljuje delatnost (poljoprivrednik, mašinivođa, rudar, vojno lice), kod arugih je to opreaeljenje nije potpuno (lekar npr. može raditi u zdravstvu i u industriji...) Nemanuelna zanimanja su najčešća u tercijalnim a najređa u poljoprivrednim delatnostima. Najzad, psotoje zanimanja koja se mogu naći u svim delatnostima, npr. fizički radnik.

U okviru demografije interes za zanimanje pojedinca vezan je za razliku u osnovnim demografskim svojstvima, starosno-polnoj strukturi, natalitetu i mortalitetu. Ukoliko su one više, utoliko su veće razlike u društvenom položaju i načinu života pojedinih grupa zanimanja. Tako na primer, u našoj zemlji je, kod aktivnog stanovništva, prosečna starost stručnjaka, umetnika i poljoprivrednika višta nego kod ostalih grupa kao što su radnici i saobraćajno osoblje; među ženama je broj rađanja utoliko viši ukoliko je zanimanje na višoj društvenoj lestvici; rizik obolevanja i nasilne smrti je različit kod pojedinih zanimanja, itd.

Struktura prema položaju u zanimanju i ktoru svojine:

Položaj u zanimanju (koji se u pojedinim zemljama naziva "status", "klasa", "položaj u privredi") jeste oznaka za svojinski odnos prema sredstvima za proizvodnju.

Klasifikacije ovih struktura zavisne su od vladajućih svojinskih odnosa u društvu, a sama struktura daje približnu sliku klasne i slojne podele aktivnog i ukupnog stanovništva.

U zemljama sa privatnom svojinom najčešće se sreće sledeća klasifikacija: 1. poslodavci 2. samostalni, bez plaćenih radnika, 3. pomažući članovi, tj. Članovi

porodice koji rade na porodičnim sredstvima nekog od članova, 4. zaposleni, Iica koja primaju plate ili nadnice.

Klasiflkacije u jugoslovenskim propisima 1931, 1953, i 1971. menjale su se u zavisnosti od promena društvenog sistema i svojinskih odnosa:

1931. — 1953. 1971. Samostaln i zakupci

Radnici i službenici Radnici

Cinovnici i nameštenici

Učenici u privredi Samostalni

Radnici Clanovi radnih zadruga Poslodavci

Nadničari i sluge Poslodavci Pomažući članovi

Šegrti Samostalni bez radnika

Na privremenom radu van zemlje

Pomažući članovi Pomažući članovi

Dok se struktura prema položaju u zanimanju zasniva na svojstvima pojedinca, struktura prema sektoru svojine polazi od odnosa u preduzeću ili grupi.

Osnovna dihotomija je na privatni i kolektivni ili društveni sektor, te se ova struktura ispituje samo u socijalitičkim zemljama.

Društveni sektor se u tiašoj zemljii 1953. delio na državni, zadružni i društveni, dok su 1971. svi oblici spojeni u društveni sektor, u zavisnosti od društvenih prilika i propisa.

Pokazatelji fertiliteta _IJ demoprafiji se p ^ n ^ i ^ ^ n j n H n n r t notoiitAt ;i; fertilitet proučavaju kvalitatlvne" po/ave koje sTT neposredno vezane za rađanje dece~ okvirTT atonovniSlvd ili uekog njegovog dela.

Sredinom perioda posmatranja (obično kalendarske godine) ~

Prema tome, u smislu, pomenuti termini se upotrebljavaju kao sininimi, a u užemsmislu pod nazivonf

—Satalrtet-sć- vilo često misli na opštu stopu nataiiteta, fli -rm—frekvehciju raganja u potskupovima unutar"

Odnos između opšte stope^natčdrteta n ^ o p š t e stope

godina u ukupnom stanovništvu.

I-skup de.ce i. grupe

i u n a starosne

ukupnogstanovniš tva (ali opet da se u postupku" i y v a t e svi starosni kontigenti bez obzira na pol), dokj&. jg^Specifične stope fertiliteta po starosti: po3 nazivom piodnost (tertilitet) podrazumeva ocena. ftekvencija rađanja u skupini žena u trenutnom pejdQdii_života. " —

Neophodno je razlikovati i poimove fertilitet (plodnost) i tekonditet.

Fertilitet ie efektivnn rarfanjpt n jfHnnj pnpnlaciji, a fekonditet sposobnost čoveka, žene ili bračnog para da s ' f v a r a p o I M H 1 >- ^

S obzirom na vitalj^t rođene dece (živorflftena ili mrtvorođena), ispituje se uk"p«" i'n pf^t ivan nafalij&L,

"odnsono ukupan 1 efektivan fertilitet. Kod efektivnna

Nx - b co jJ^omđenejde c č l j ^ ^ a Vf)X - broj svih žena starih x godina

Obično se računaiu po petogodišniim granicama starasti

ngtaliteta, odnosno fertiliteta, "^irPflj'i s? \] fbzir samo živorođena deca.

Kod nas, ali i u velikom broju zemaliaT najveći deo _rođenja (preko VO'^Jotpada na brakove. PrjJooig. poseban- _ značaj lma prvFBrak žene (otfnusno uopšte supružnika). Zbogtoga se u mnogim demogra'tskim analizama naročita paznja posvećuje ispitivanju bracnog tertihteta po staros"tL -zeftci" oonosno lspilivanju—ffertmteta žena u prvim brakavim&— 4 ... —» -

Demografska analiza u cilju sagledavanja fertiliteta i

X = 15, 20725r}0r35rt07

5NX - broj živorođene dece od majki starih od X do (X+5) godinT

sV7-~ broj svih žena starih od X do (x+5) godina

Neophodni su podaci o distrihuciji broja živorođene dece po starosti maike iz vitalne statistike, kao i podaci o razdeobi ukupnog ženskog stanovništva po starosti - iz p6pisa stanovništva 111 na osnovu procene.

d^ermmaam^fefcfl t tcld. težHfa-^ctgleda sianovnistvo u ^azl ič i t imsoci ja lnim, profesionalnim, etničkim i drugim grupama" To Je takozvana analiza dit'erencijalnog feftffitBTS! — — =

Vo - Diferencijalne stope

J!^- Stopa nataliteta

(broj živorođenlh llca n a l . 0 0 0 stanovnika)

N - broj živorođenih P - ukupan broi~štahovnika

^K'Opšta stopa fertiliteta

npr. (živorođena deca čije su majke poljoprivrednice / poljoprivrednice, 15-49)' 1000

Bruto stopa reprodukciie • • • ^H"^Neto stopa reprodukcije ...

J & - Stopa mskuliniteta

(broj živorođennrTia-l-OOO-žefm-starllfod l 5 do 49 godina)

N - ukupan broj živorođene dece Vf,is/Io^^roT^na^starjh od 15 do 49 godina

Broj~živoro.đe,n^juišk^_jgc£jT^I^Crživorođene žen^ke dece"

Kodjnas se ova stopa kreće od 106 do 107 živorođene muške dece na 100 živorođene ženske dece.

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 34 pages

preuzmi dokument