Socijalna Demografija-Beleska-Sociologija 2.deo, Beleške' predlog Socijalna demografija. University of Belgrade
hippe72
hippe727 June 2012

Socijalna Demografija-Beleska-Sociologija 2.deo, Beleške' predlog Socijalna demografija. University of Belgrade

PDF (826 KB)
30 strane
5broj preuzimanja
1000+broj poseta
100%on 1 votesbroj ocena
Opis
Tipovi migracija; Starosni kontigent; Divorcijalitet; Starosna struktura stanovnistva; Nupcijalitet; Polna struktura stanovnistva; Tipologija naselja; Brak, porodica, domacistvo; Smrtnost odojcadi; Bracna struktura stano...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 30

ovo je samo pregled

3 shown on 30 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 30 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 30 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 30 pages

preuzmi dokument

1 PUSH & PULL HiiiNiomi iirviiirpamioiiii\ KpeTaiLa l eopnja "pull & push", npHBJiaHeliHx H oa6njajyhHx (JmKTopa KOJH AEJIYJY Ha HH^HBHAYAJIHO npeceji>aBaH>e no^pa3yMeBa m je npecejtaBaite noje^HHaija H3a3BaHO MeI)y,zjeJioBaH>eM oa6njajyhHx (J)aKTopa paHHjer H NPHBJIANEHHX (J)aKTopa ca^amiter MecTa CTaHOBaH>a.y oa6njajyhe 4>aKTope cna^ajy ona^aite noTpa>KH>e HEKOR NPOH3BO^a HJIH ycjiyre,ry6HTaK pazmor MecTa,pa3He BpecTe ^HCKpHMHHaitHje,OTY5EH,e OA Y^ce HJIH rnnpe 3aje^HHite,HanyiHTaH,e 3aje,zmHije pa^H JIHHHOT pa3Boja (HiKOJioBaH>e,6paK),npHpoaHe KaTacTpo(})e HT^.Metiy npHBJianehe (JjaKTOpe cna^ajy MoryhHocT 3A BHIHH ^OXO^AK,MORYHHOCT 3A

3anoniJi>aBaH>e,noro,zmocTH cneijHjajiH3aijHje H O6PA30BAH>A,NORO^HHJA CPE^HHA H NOKPETJTHBOCT

^pyrnx,noce6HO cpo^HHKa.OBa TeopHja je 3HanajHa H Hinpa oji ocTajiHx jep y3HMa y o63Hp He caMo eKOHOMCKe Beh H eKOJiOHiKe,apyniTBeHe H KyjiTypHe HHHHOIje.

CTAPOCHHKOHTHrEHT CTapOCHO-nOJIHH 4>yHKIJHOHaJIHH KOHTHreHTH ce H3^Bajajy H3 CTapocHo-nojiHe CTpyKType Ha 0CH0By CTap0CHHx rpaHHija.To cy rpyne HJiaHOBa apyniTBeHe 3aje^HHLie Kojn Mory ^a HMajy HeKy M0ryhH0CT,npaB0 HJIH 06ABE3Y.0CH0BHH KOHTHREHTH cy: 1 .npe^HiKOJicKa aeii;a ^o 6 ro^HHa 2.LLlKOJioo6aBe3Ha ^ena,ca ,ZJOH>OM rpaHHijOM oa 7ro^.^oK ropita 3aBHCH oa Tpajaita o6aBe3Hor HiKOJiOBaita y KOHKpeTHOM apyniTBy 3.IIpBH,apyrH,TpehH BOJHH KOHTHreHT MyniKapaiia 4.BnpaHKH KOHTHreHT - nyHOjieTHO CTAHO BHHHITBO (yKyNHO HJIH caMO MyuiKapii;H) 5.BpaHHH KOHTHreHT-15 H BHHie ro^;. 6.)KeHHa6eH0-yaaBaHKH KOHTHreHT-jiHija CTapa 15 HJIH 18ro^.Koja HHcy CKjianana 6paK 7.0epTHJIHH KOHTHreHT-̂ CeHCKO CTaHOBHHHITBO O^ 15"49roa. 8.Pa^HH KOHTHreHT-CTaHOBHHHITBO cnoco6HO 3a eKOHOMCKy aKTHBHOCT (MyniKapijH 15-64,^ceHel5-59) C-TapOCHO-HOJIHH (|)yHKIi;HOHaJIHH KOHTHreHTH cy 6HOJIOHIKH,̂ eMOrpa(})CKH H apyiHTBeHH OKBHpH 3a OAPE^EHE APYNITBEHE (})-

je,npaBa,o6aBe3e,MoryhHocTH H noipe6e,Tj .rpaHHHHH OKBHPN OBHX nojaBa.PeajiH3aijHja THX OKBHPHHX MOryhHOCTH 3aBHCH OR pa3JIHHHTHX ^pyHITBeHHX HHHHjiau;a.3aT0 ce npn nocMaTpan>y H aHajiH3H APYNITBEHHX oco6HHa H npoiteca noBe3aHHx ca CTapomhy H nojioM noje^HHi^a TOKH pa3£BajaH>Y

yTHH;aja 6H0Ji0HiK0r OKBHpa 0,0; apyniTBeHHx HHHHJiaii;a. TIPOVI MIGRACIJA Podela I opis migracija vrsi se po brojnim kriterijumima: 1.po smeru se dele na imigracije I emigracije 2.po brojnosti lica koja u njima ucestvuju u odredjenor vremenskom intervalu,postoje veliki migracioni talas (brojna preseljavanja u kratkom vremenu),migracion struje vece ili manje jacine koje se konstantno odrzavaj duze vremena kao stalni pravac kretanja I pojedinacn pres elj avanj a manj eg ob ima. 3.Po prostoru, odnosno kriterijumu drzavnih granica se del na spoljasnje I unutrasnje.Prve uticu na brojnos populacije,dok druge ne menjaju broj stanovnika,vec sami izazivaju njihovu redistribuciju u prostoru. 4.Po duzini rastojanja dele se na krace,srednje,duge. 5.Prema osobinama populacije - kompaknte (cel drustvena zajednica), grupne (cela porodica ili neka sir grupa) I individualne. 6.Po pravnom kriterijumu - legalne I ilegalne 7.Voljne I nasilne (npr. Preseljenje 20 miliona robova i Afrike u SAD) 8.P0 drustvenom organizovanju su planske neplanske.Primer planskih je kolonizacija Vojvodine posl 11II svetskog rata 9.Po nameri trajanja(kriterijumu vremena^ trajne,povremene ili privremene,sezonske I dnevne. 10.Po uzroku - drustveni uzrok moze biti politicke prirod (ratovi,prevrati); veliki znacaj imaju I udadben migracije.Danas se ekonomski uzroci smatraj dominantnim uzrokom preseljenja

DIVORCIJALITET flT process razvoda brakova pokazuje raspadanje bracni

zajednica. U mnogim zemljama se on ne posmatra jer g vladajuci pravni propisi ne omogucavaju (katolicke zemlj u kojima je verski brak obavezan).Otuda uvodjenj gradjanskog braka I njegova raskidivost dovodi do veliko skoka u broju razvoda; kao sto I sve kasnije pravn promene uticu na njegovu ucestalost.Za pracenje razvod koriste se,pored ukupne brojnosti,I sledece stope: D = br razvedenih brakova x 1000 / br stanovnika (opst stopa) K = br razvedenih brakova x 100 / br sklopljenih brakov (koeficijent) One se dobijaju iz stalne statisticke evidencije.Ako se pracenju divorc. Zeli ići dalje od procesa kretanja posebno kada se razvod koristi kao pokazatelj stabilnosi braka i porodice najpogodnija je mera aposteriorn verovatnoca razvoda S=br razvedenih brakova/b postojecih brakova (aposteriorna verovatnoc razvoda)Razvod pojedinacnog braka je posledica ponasanj prema braku,a nupcijalitet se stvara ponasanjem unuta

1

postojece starosno-polne I bracne strukure.Razvod je cesci u mladjim,nego u starijim populacjjama.

STARO SN A SXRIIKT URA ST Starosno - polni sastav predstavlja jedan od osnovnih kvaliteta stanovnistva I drustva u bioloskom,demografskom i drustv pogledu.Star. struk pokazuje srazmere pojedinih generacija ili starosnih grupa u stanovnistvu.Starost se u demografiji definise kao hronoloska ili kalendarska starost, a iskazuje se ili navrsenim god starosti ili god rodjenja. Starosnu grupu cine lica iste starosti,a grupni interval moze biti 1,5 Ili 10 godina. Uzrast - oznaka za starosne grupe nejednakih intervala, izdvojene po bioloskim ili drust odlikama: deca,omladina, odrasli,stari Godiste-termin za lica rodjena iste godine Generacija -sinonim koji se odnosi i na godiste I na starosnu grupu I moze imati razlicite intervale.Starosna kohorta- analiticki termin za dinamicku analizu I oznacava starosnu grupu ili godiste koje se posmatra tokom vremena.Starosna struktura se prikazuje :brojem lica odredjene starosti,procentom lica odredjene starosti u ukupnom stanovnistvu,procentom pojedinih uzrasta Za specificne prikaze koriste se starosni koficijenti kao sto su indeks starosti i bioloski indeks: Is=br lica starih 60 i vise/br lica starih do 19 Ib=br dece do 14god/br lica starih 60 i vise Osnovna starosna struktura se daje preko jednogodisnjih intervala,iz koje se mogu izvoditi sve ostale podele. Tipovi starosne structure su idealni modeli za razvrstavanje konkretnih populacija dobijeni uopstavanjem velikog broja posmatranja.Tipovi se odredjuju preko srazmera pojedinih uzrasta.Prvu tipizaciju je dao Gustav Sandberg,preko podele na 3 uzrasta: deca do 15 godina (progresivni tip), odrasli 15-49 godina (stacionarni) I stari 60 I vise godina (regresivni). Starosna struktura se stvara delovanjem procesa starenja pojedinca I brojcano-strukturalnih cinilaca.Osnovni cinilac koji deluje protiv prenosenja starenja pojedinca na starenje populacije je natalitet.Pored nataliteta,deluju I mortalitet I migracije.

POLNA STRUKTURA STAN Struktura prema polu pokazuje brojcane srazmere muskog I zenskog dela stanovnistva.Ona se prikazuje preko:broja stanovnika musk i zensk pola,procentima muskog I zenskog dela

u ukupnom stanovnistvu,koeficijenta odnosa koji daju b lica j ednog pola na 1000 lica drugoga pola ^ Koef.feminiteta =( br.stanovnika zenskog pola / bi Stanovnika musk pola)* 1000 Koef. Maskuliniteta=(br stanovnika musk pola/b stanovnika zen pola)*1000 Preko ovih pokazatelja dobijaju se osnovni tipovi structur prema polu: vise muskaraca,uravnotezen sastav,vise zem Indija i Sirijska Arapska Republika imaju vise muskaracž ostale populacije imaju vise zena.Struktura sa potpunor jednakoscu je granicni model koji se u stvarnosti n nalazi,pa se veoma male razlike kod Australije,Izraela Bugarske mogu smatrati uravnotezenor strukturom.Preovladjujuci tip structure u svetu danas j vise zena.Ratovi izazivaju naglasena poremecaje u polc strukturi i deformacije izazvane ratovima se posebno istic pri posmatranju generacija koje su tokom rata imale 2o-3 god.

NUPCI.TATTTET je proces sklapanja braka,stvaranja novih zajednicž strukturalni cinilac u promenama bracne structun Posmatra se preko br sklopljenih brakova tokom jedn godine I opste stope nupcijaliteta Nup= broj sklopljenih brakova x 1000 / br stanovnika Nedostatak ove stope je sto se jedan dogadjaj stavlja odnos sa celokupnom populacijom u kojoj veliki br lic nije sposoban da sklopi brak.Bolje resenje bilo t posmatranje brakova sklopljenih medju populacjjom koj je sposobna za sklapanje braka,a ne medju ukupnor populacijom.U kretanju brakova najcesce se ispituj dugorocna tendencija I njene varijacije, kao I uzroci ovi varijacija.Ratovi,ekonomske krize,nerodne godine povlac znacajne varjjacije koje ce se preko starosne structure javii u manjem obimu jos jednom,kroz 20ak god(prek smanjenog natalit uslovljenog manjim brojem sklopljeni brakova). Promene pravnih propisa I promene ekonomske socioloske I socio-psiholoske prirode cesto se javljaju ka cinioci koji uticu na dugorocne tendencije nupcijalitetu.Br sklopljenih brakova neposredno zavisi o br lica koja teorijski mogu da ga sklope I ponasanja prem braku.Otuda je proces naglaseno povezan sa starasno polnom strukturom I njenim ciniocima.Na drugoj str,ove proces utice u velikoj meri I na natalitet. U nasoj zemlji s 1/3 dece radja tokom prve 2 god braka.Otuda se varijacije nupcijalitetu prenose I na varijacije u natalitetu.

TIPOLOGIJA NASELJA NaseTje se u demografiji odredjuje preko osobin stanovnistva.Pocetna odrednica naselja je br stanovnikž Klasifikacija naselja po br stanovnika ima potpun vremensku i medjunarodnu uporedivost,sto nije slucaj s ostalim obelezjima i njihovim klasifikac. Klasifikac po b stanovnika nije samo kvantitativna,vec usled odnosa koj postoje izmedju brojnosti I razlicitih osobina drust

zajednice,mogucnosti drustv podele rada itd brojnost je istovremeno i kvalitet.Klasifikacija naselja prema tipu,sa podelom na gradska i seoska u statistickom sistemu moze imati razlicite kriterijume: administrativno podrucje, samouprava, protezna delatnost,organizacija prostora i po pravilu brojnost stanovnika.U nekim zemljama je brojnost jedini kriterijum za odredjivanje grada (najcesce 2000 stanovnika).U nasoj zemlji se koristi kombinovani kriterijum velicine i % nepoljopriv stanovnistva:ukoliko je naselje manje,utoliko % nepoljoprivrednog stanovnistva mora da bude veci.Najniza granica za brojnost za grad je 2000 stanovnika a najniza granica za delatnost 30% nepoljoprivrednika. Ostala naselja se razdvajaju na seoska i mesovita.Mesovita naselja su prelaz izmedju ruralnih I urbanih grupacjja I najcesce nastaju od seoskih naselja deagrarizacijom stanovnistv, dok su promene u strukturi privrede manje.U tom smislu se moze govoriti o pratecim mesovitim naseljima (cije stanovnsitvo radi u drugim naseljima) koja nastaju u neposrednoj blizini gradova. Drugi tip bi bio klasicni tip varosice:malog trgovackog I administrativnog centra svoje okoline. Unutar stalnog toka urbanizacije stanovnistva ukazuje se potreba za novim klasifik naselja, ili za novom jedinicom, gradskom anglomeracijom. Ovim se oznacava prostorno povezivanje gradskog naselja - centra i neposredne okoline(Beograd) ili vise gradova u jednu teritorijalno drustv celinu. BRAK,PQRQDICA,DQMACINSTQ Brak - zajednica dva lica razlicitog pola, sklopljena prema vladajucim normama. Ove norme mogu biti regulisane gradjanskim pravom,crkvenim pravom, obicajnim pravom. Porodica je zivotna antropoloska zajednica koju cine supruznici I njihova deca, ili samo supruznici ili jedan od supruznika sa decom.To je u stvari nuklearna porodica u operacionalnom izrazu Domacinstvo je drustvema zajednica lica koja zajednicki trose,a moze se sastojati od jedne ili vise porodica,od porodice I drugih lica ili posebnih skupova lica koja imaju zajednicku potrosnju. Demografija pretezbi ispituje one drustvene pojave, institucije I odnose koji su povezani sa reprodukcijom stanovnistva u reverzibilnom uslovno-uzrocnom odnosu. To su sledece pojave: bracna struktura stanovnistva, osobine supruznika I osobine braka, zatim kretanje,velicina I sastav porodice,kretanje,velicina I sastav domacinstva.

BRACNA STRUKTURA STANOVNISTVA

Bracna struktura je raspodela stanovnistva prema bracnor stanju,po pravilu povezana sa polom.Ona se ne odnosi n brakove,drus grupe koje se u demografiji ispituju posebn (kao I porodica I domacinstvo), vec samo na pojedince.I nasoj zemlji postoje 3 vrste braka: gradjanski ili pravn: crkveni I obicajni ( zivotna zajednica koja nije pravn potvrdjena). Bracna struct se po pravilu posmatra u okvir bracnog kontigenta,deca do 14 god se izostavljaju.Donj granica starosti bracnog kontigenta od 15 god je niza o normativnih propisa,18 god,zato sto uvek postoji izvesta broj lica mladjih od 18 god koja su u braku I zato sto s tako vidi srazmera najmladjih koji ce kroz nekoliko go< doci u uzrast najcesceg sklapanja braka. Od posebnog znacaja za odredjivanje tipa bracne structur u drustvu je dihotomija: celibateri - lica u brak (ukljucujuci udovce I razvedene). Kod celibate se razlikuj agregatni celibat - procenat celibatera u ukupnor stanovnistvu, nedovrseni celibat - do 50te god starosti zavrseni celibat - u starijim god. Najpoznatiju opstu podel tipova bracne structure na osnovu ucesca celibata dao j John Hajnal koji je napravio podelu na evropski I istocno evropski tip..Evropski se odlikuje visim stepenom celibat u mladjim generacijama I visim agregatnim celibatom I najcistijem vidu se nalazi u zapadnoj Evropi.U istocnc Evropi brak se sklapa u mladjim god i celibat je redak,ova tip je bio vladajuci u ukupnom evropskom stanovnistvu d 17. veka.Starosno-polna struktura je demografski okvir z sklapanje i razvod braka, njene odlike I promene prenose s i na structure po bracnom stanju. Bracnu strukturu stvaraju i menjaju 3 grupe cinilacc starosna struktura I process starenja, brojcano-strukturalr cinioci,sklapanje I razvod braka.

SMRTNOST-OBOJCADI Medju specificnim stopama p< starosti posebno mesto ima stopa mortaliteta za nult godinu odnosno deca pre navsene god starosti I stop mortliteta odojcadi. Kod stopa mortaliteta odojcad smrtnost se povezuje sa nataliteto, brojem zivorodjene dec iz posmatrane god ili iz dve god kod korigovane stope Stopa za 0 god Stopa mortalitet odojcadi

M0=Moi! * 1000 Mod=MoJ_* 1000 Po-1 N

Usled naglasenog uticaja drustva na visinu ove stope, stop mortaliteta odojcdi se koristi kao pokazatelj drustveni prilika I razvitka drustva. I ispitivanju smrtnosti odojcadi posebnu ulogu imaj posmatranje dveju grupa uzroka, neontalni tj nasledr uzroci koji deluju i pre rodjenja i postneonatalni-tj uzroc sredine koji deluju posle rodjenja. Neontalni prem sadasnjem stanju medicine je neuklonjiv i predstavlja mer skupa delovanja bioloskih cinilaca na smrtnost u gO' rodjenja. Danas je u mnogi zemljama neonatalni uzrok gotovo jedini uzrok smrtnosti odojc.

TffOVI STAROSNIH PIRAMIDA Tipovi starosne strukture su idealni modeli za razvrstavanje korikretnih populacija dobijeni uopstavanjem velikog broja posmatranja.Tipovi se odredjuju preko srazmera pojedinih uzrasta.Prvu podelu je naprvio Gustav Sandberg gde je podelio starosnu strukturu u tri celinie. Deca do 15 god,odrasli 15-49 I stari od 60 I vise god. Naziv tipova je dat prema prirodnom prirastaju koji sledi iz tipa strukture.Pa tako postoji veoma visok kod progresivnog ili ekspazivnog tipa,nizak kod stacionarnog ili stagnantnog,veoma nizak ili negativan kod regresivnog tipa. Cisti tipovi se retko javljaju u stvarnosti a odstupanja su razlicita.Cest je slucaj prelaznih tipova koji se javljaju u procesu promene starosne strukture.Cest slucaj su deformacije izazvane ratovima.Tu se javljaju takozvane"krnje ratne generacije"radjane u toku rata I malobrojne kao I "brojne poratne generacije".Kao pogodno sredstvo za odrenjivanje tipa konkretne starosne strukture koriste se graficki prikaz starosne pirmide.

ETNICKA STRIIKTIIRA STANOVNISTVA Ispitiavanj e etnickog sastava stanvonistva se razlikuje od zemlje do zemlje.Npr zemlje koje naciju tretiiju kao pravni pojam tj drzvljanstvo su SAD I Kanada.One su stvarane naseljavanjem stanovnistva razlicitog etnickog porekla i zato etnicku pripadnost defmisemo preko etnickog porekla.Isto tako se I poreklo drugacije defmise.U Kanadi se odredjuje prema maternjem jeziku ili narodnosti onoga pretka koji se doselio u zemlju. U SAD-u etnicka pripadnost se definise zemljom rodjenja pojedinca I njegovih roditelja. Za stanovnike I roditelje rodjene izvan posmatraju se zemlja rodjenja I zemlja iseljenja,sem toga za sve stnovnike rasna pripadnost,maternji jezik,religija. Postoje I one zemlje koje ne izjednacavaju drzavljanstvo I etnicku pripadnost. Tu se etnicki sastav ispituje putem-narodnosti, nacionalnosti,etnicka pripadnost, plemanska pripadnost. Postoji podela na dva osnovna tipa populacije: homogena I heterogena. Apsolutno homogena struktura u kojoj svi clanovi pripdaju samo jednom narodu,ne postoji.Stoga homogenom smatramo populaciju u kojoj samo jedna grupa cini 80-90 % ukupnog stanovnistva(Poljska, Rumunija,Madjarska,Bugarska).U heterogen. populaciji postoje razliciti stepeni I oblici heterogenosti. U Cehoslovackoj su dve naJbrojnije grupe cinile preko 90% ukupnog stanovnistva,to je

bimodalnom heterogamijom.Postoji I trimodaln heterogamija- kad tri naJbr. grupe cine preko 90% st.

POKAZATELJI MORTALITETA Opsta stopa mortaliteta moze se posmatrati u okvir ukupne poulacije i po pojedinim delovima teritorije drustva (opstine, selo-grad, poljoprivredno nepoljop,etnicke grupe, muskarci-zene).Usled povezanosi starosti I mortaliteta analiza stvarnog mortaliteta pocinj specificnim stopama po starosti koje se povezuju I s polom. Po opstem obrascu: mx=(Mx:Px)*1000 Medju specificnim stopama po starosti posebno mesto im stopa mortaliteta za nultu godinu odnosno deca pr navrsene god starosti I stope mortliteta odojcadi. Naglasena veza starosti i smrti namece potrebu z pokazateljima mortaliteta iz kojih je uticaj starosn strukture eliminisan. Eliminacija moze da se vrc unosenjem empirijskih specificnih stopa u standardn starosnu strukturu.Tako se dobija hipotetski br umrlih preko njega standardizovana opsta stopa mortaliteta. Pi standardizaciji preko neke konkretne strukture dobija s ograniceni raspon posmatranja pa je utvrdjen meto sintetickog poredjenja uopste.To su bimetrijske f] mortaliteta koje se dobijaju iz tablica mortaliteta. Pi konstrukciji tablica polazi se od stopa po starosti I polu konkretnoj populaciji. Bez mnozenja sa hiljadu ov proporcij umrlih starosti I pola moze se smatrati z aposteriornu verovatnocu umiranja u tom uzrastu,naziv sirova verovatnoca smrti. Graficki prikaz ovih stopa je kriva mortaliteta p< starosti.To izlomljena kriva linija koja se koriguje,tak< dobijene vrednosti specificnih stopa za 5,15,30 gô nazivaju se izravnata verovatnoca smrti. Iz tablice se moze dobiti pored verovatnoce smrt: verovatnoce dozivljenja,br umrlih I br zivih I zbir br zivih srednje ocekivano trajanje zivota.Srednje ocekivan trajanje zivota oznacava nultu god starosti I tumaci se ka prosecan br god koji ce verovatno doziveti novorodjenc ako se mortalitet po starosti ne menja.To je negativna mer mortaliteta,stvorena sintezom specificnih stopa po starosti oslobodjena uticaja starosne strukture. Tablice mortalitet se izradjuju najcesce iz god u god,uvek odvojeno za muslc i zensko stanovnistvo.

UZROCI SMRTI mogu se podelitfna:biloške, demografske i društvene. biloški ili prirodni uzroci Veliki uticaj ima nejednak biološki vitalitet koji može bii nasleđen ali na njega deluju i razni uticaji iz sredine, prir druš.Bitan faktor je i nejednaka otpornost organizma različitim etapama života pa shodno tome postoje i različii uzroci smrt karakteristični za određena razdoblja. Prv kritičan period je tačka god rođenja, zbog teškoć

U

adaptacije u novoj sredini, (od 10-12god) kada je najniža stopa, da bi rizik zatim lagano rastao do starosti(druga kritična tačka).Postoje uzroci koji se mogu vezivati za određeni pol:kod žena: reproduktivan period je naročito rizičan, pogotovo kod mlađih generacija fertilnog uzrasta, dijabetes i anemija, kod mušk:ciroza, ulkus, kardiovaskularna oboljenja Posebnu grupu čine uslovi prirodne sredine jer se uočava razlika u strukturi uzroka smrti u tropskim, ravničarskim i planinskim predelima demografski uzroci kada posmatraju 2 različite god i mortalitet prema starosti i polu moguće je uočiti da su starost i motalitet povezani biološkom prirodom, i da je visina opšte stope mortaliteta pod uticajem druš činilaca.Usled pada i porasta opšte stope,nejednakom jačinom,dolazi do promene odnosa u visini mortaliteta u kritičnim tačkama uzrasta-u odnosu na prošli vek bitno su se promenile stope mort i u tački rođenja i promenile su se kritčne god starosti, što je posledica društ delovanja.Zatim u savremenom tipu smanjena je kritičnost odojčadi,čiji je mortalitet bio viši od starog stanovništva u tradicionalnom tipu.Treća razlika je u tome što je u tradicionlanom tipu veća smrtnost bila kod žen pola. društveni uzroci Alfred Sauvy je smatrao da postoje 4 društvena činioca koja deluju na smrtnost pojedinca:nivo života pojedinca,obrazovanje, lični sistem vrednosti( usmerava primenu ekonomske moći i znanja) i društ medicinski aparat. Društ uslovljenost mortaliteta je delovanje društv snaga i osobina društva na smrtnost uopšte, i usmereno je na suzbijanju i modifikaciji bioloških uzroka.Postoji nekoliko načina delovanja: prisvajanje prirodne sredine i njeno pretvaranje u društvenu( kontrola dobara, poboljšanje uslova, struktura ishrane,...)borba sa oboljenjima i smrću(naučna znanja, medicina i njena dostupnost članovima društva) društvena diferencijacija mortaliteta-razlike u mortalitetu pojedinih društ grupa i kategorija, koje proističu iz razlika u društv položaju i načinu života- što je društ položaj pojedinca i njegove porodice povoljniji utoliko je smrtnost niža i srednje očekivano trajanje života duže. Poseban oblik društ diferencijacije smrtnosti je prema bračnom stanju. Najniže stope imgju lica u braku i oni koji još nisu sklapali brak.Postoje i razlike pri posmatranju uticaja tipa naselja- sve do 19.v gradovi su bili centri zaraza- smrtnosti.Razlike kulture i vladajućih vrednosti u druš(uticaj religija na znanje i ponašanje prema mortalitetu, ili rasprostranjenost nasilnih smrti)

POKAZATELJI^FERTILITETA Fertilitet je ostvarenje fe¥ondifeta, biloške sposobnosti z dobijanje potomstva.To je tehnički termin demografije z ispitivanje, u onom delu populacije koji je teorijski spoban za rađanje,a to su žene starosti od 15-49 godina-fertilr kontigent.Pokazatelji fertiliteta su: opšta stopa fertiliteta-odnos broja živorođene dece i] samo one dece čije majke pripadaju fertilnor kontigentu(odl5-49god),odnosno na hiljadu žena t starosti. F=(0N15-49)/0Pl 5-49)-1000 Kada se ove stope utvrđuju po društvenim grupama i] kategorijama npr. po bračnosti, aktivnosti, zanimanji etničkoj pripadnosti nazivaju se 2.)diferencijalniii stopama. Npr. u ovom slučaju Nd su živorođena deca majl< poljoprivrednica, a Pd su majke poljoprivrednice od 15-4 godina.fd=(Nd / Pd, 15-49) -1000 3.) specifične stope u kojima se i skup dece i fertilr kontigent razdvajaju na strosn grupe,jednogodišnje(posmatra se samo jedan uzrast-1 godina)ili petogodišnje(žene uzrasta od 30-34 godine).Npi f l5=(N15 / P15)"1000 Svi nabrojani pokazatelji odnose se na tekući fertlitet posmatraju u toku jedne kalendarske godine,žene koje su tom periodu u fertilnom uzrastu. Za rekonstrukcij završenog fertiliteta upotrebljavaju se drugi pokazatelji podaci se dobijaju iz popisa i anketa. *Ako odnos broja dece i broja žena ne množimo sa hiljadi već iskazujemo na jedinicu dobija s aposteriorna(ostvarena) verovatnoća rađanja u toj starost: Pored ove postoji još jedan specifičan pokazatelj a to j kumulanta specifičnih verovatnoća koja se naziva stop ukupnog fertiliteta(SUF) ili kumulativni fertilitet. SUF j hipotetska konstrukcija, prosek koji se tumači:ak generacija koja se posmatra od 15 godina, bude do kraj fertilnog uzrasta imala iste stope kao starije generacije momentu posmatranja, onda će njen prosečan fertlite iznositi prosečno koliko i SUF u momentu posmatranja. *prosečan red rođenja takođe služi za analizu fertiliteta, pi rođenju se registruje da li je dete majki prvo, drugo, treće... Bruto stopa reprodukcije(BSR) se koristi kada se stopa ukupnog fertiliteta računa samo z žensku decu i pokazuje odnos brojnosti generacija majki generacija ćerki.Neto stopa reprodukcije Se koristi jer s podrazumeva da neće svaka žena prirodno završii reproduktivan period(umreće ili migrirati).Razlike izmeđ bruto i neto stopa odražavaju smrtnost žena u fertilnor periodu.

PQJAM POPULACIONE POLITIKE "Tod populacionom politikom ili politikom stanovnistv

podrzumevamo sistem mera I akcija pomocu kojih s deluje na demografske procese, posebno na prirodno

mehanicko kretanje stanovnistva, radi postizanja odredjenog (- po smeru, intenzitetu I strukturi ) specificnog kretanja stanovnistva, uskladjenog sa postojecim ekonomskim, socijalnim, politickim I drugim ciljevima.Pop polit. sprovodi drzava i ona je odraz postojece (sa stanovista drzave) prihvatljive koncepcije (teorije) razvitka stanovnistva, a koja je usko povezana sa opstim vrednostima i normama u odredjenoj drus zajednici, tako da se za nju kaze i " daje praksa populacione teorije". Uze odredjenje ovog pojma bio bi skup mera I akcija koje sprovodi odredjena zemlja s prvenstvenim ciljem da deluje na odredjenu karakteristiku stanovnistva,a da pritom postoji i "lancana reakcija" - koju promena demografske varijable na koju je politika usmerena, ima na celokupni demografski razvitak doticne zemlje.Najcesce je rec o politici drzave usmerenoj na regulisanje br stanovnika jedne zemlje. Regulisanje brojcanog stanja stanovnistva - po pravilu se postize politikom delovanja na stopu rasta stanovnistva. Posledice ekonomske, socijalne, psiholoske druge prirode - u odredjenim razvojnim uslovima vise ili manje pozeljne - redovni su pratioci sprovodjenja u zivot mera odredjene pop politike. Smisao sprovodjenja odredjene pop polit odredjen je u skladu sa drugim ciljevima drustv razvitka: ekonomskim, politickim, socijalnim, nacionalnim.Kako su posledice demograf razvitka mnogostrane i zadiru u sve pore ekonomskog, drustv I politickog zivota jedne zemlje - tako je i sfera u kojoj se preplicu razni interesi. Prema sadrzaju pop polit koja se sprovodi u nekoj zemlji mozemo spoznati njene vladajuce stavove prema reprodukciji stanovnistva i bitne demograf probleme.U raznim drustv-ekonomskim formacijama, razlicite drzave sprovodile su razne tipove populacione politike(razne pravne norme, posebno one vezane za porodicne odnose, uz bracno zakonodavstvo, socijalno zakonodavstvo, fiskalne propise...).

PROJEKCIJESTANOVNISTVA Osobine strukture posmatraju se preko parcijalnih struktura posmatranja jedne osobine povezivanja dve ili vise parcijalnih struktura.Poseban zncaj pri tome ima posmatranje starosno polne strukture sa jedne neke od drustv struktura sa druge strane.Parcijalne strukture se dele na bioloske ili demografske I drustvene. Biloske su podela prema polu, starosti , sposobnosti za dobijanje potomstva, zdravstveno stanje. Ekonomske strukture su podela stanovnistva prema aktivnosti, privrednoj delatnosti, zanimanju, zaposlenosti, prema ekonomskim osobinama pojedinca. Obrazovne strukture prikazuju pismenost i skolsku spremu stanovnistva. Kulturno-antropoloske

su strukture prema rasi, narodnosti, etnickom porekli jeziku religiji. Preko ovih parcijalnih struktura dobija s pojam globalne strukture stanovnistva. matematicki metod kaze: prvo treba definisati projekciju < stanovnistvu i to je predstavljanje buduceg izgled stanovnistva tj mogucnost kako ce izgledati stanovnistvo buducnosti Matematicki m.- predstavlja prost zbir pojedinaca// Analiticki metod KULT ANTROPO STRUKSTAN UsIečT kulturno antropoloshkih osobina :rase porekla,narodnosti,jezika i religijejavljaju se pojmovne I metodoloske teskoce koje ne postoje posmatranju ostalih drus struktura.Posmatranje otezavaju nepostojanje zadovoljavajuce statistick definicije,psiholoshki elementi u definic,veliki b prelaznih,mesovitih oblika.U KASTS spadaju rasm etnicka i strukture prema jeziku i religiji. -rasna struktura stanovnishtva Najopshtija KA podela je podela na rase.U pogled osnovnih genetskih osobina(plodnost,vitalnost, unutrashnj bioloshke odlike) rase se izmedju sebe ne razlikuju jac nego sto su te razlike izmedju pripadnika iste rase. I antropol definic najcesce se upotrebljavaju spoljasnj odlike.Demografski pojam rase se razlikuje o antropoloskog I genetskog: to su grupe koje se dru odredjuju kao razlicite rase. Rasa se ispituje kao populacijc U rasno heterogenim drustvima drustvene razlike izmedj rasa mogu biti male, slucajne, ili veoma velike, utoliko jac ukoliko se drustvena stratifikacija poklapa sa rasnim. I tom slucaju mogu postojati veoma znacajne razlike osobinama demografskog razvitka, reprodukciji I starosnc strukturi. Etnicke strukture stanovnistva Ispitivanje etnickog sastava stanovnista javlja se razlicitim pristupima od zemlje do zemlje. Zemlje koj naciju tretiraju kao pravni pojam etnicku pripadnos definisu preko etnickog porekla.U zemljama koje n izjednacavaju drzavljanstvo i etnicku pripadnost etnick sastav se ispituje po razlicitim konceptima: narodnosi nacionalnost, etnicka pripadnost, plemenska pripadnosi Razlikuju se dva osnovna tipa populacije homogena heterogena. Apsolutno homogena struktura, u kojoj s\ clanovi pripadaju samo jednom narodu ne postoji, pa s homog smatra populacija u kojoj samo jedna grupa cir samo 80-90% stanovnistva. U etnicki heterog populaciji s manje od 80-90% pripadnika jednog naroda javljaju s razliciti stepeni I oblici heterogenosti: bimodaln heterogamija, trimodalna heterogamija. strukture prema jeziku I religiji Jezik se posmatra sa dva osnovna koncepta,maternji govorni.Pri povezivanju ova dva obelezja,pored etnofonij uvek se u vecoj ili manjoj meri javlja alterofonija,razlika pripadnosti maternjem jeziku. Alterofonija ima vis

G

uzroka:potomstvo iz mesovitih brakova,prihvatanje dr jezika uz zadrzavanje narodnosti i prihvatanje dr narodnosti uz zadrzavanje jezika.U etnicki heterogenim drustvima alterofonija stoji I pod uticajem drus okolnosti i polozaja razlicitih naroda i jezika u drus.Ispitivanja religije kao etnicke tj kulturne osobine vezana su za produbljenja istrazivanja demogra pojava.Poznato je da pojedine religije,mada su sve u principu nataliticke I odbacuju kontrolu zaceca i radjanja, imaju nejednak uticaj 11a svakodnevni zivot,pa otuda nejednak uticaj na reprodukciju. Cinioci koji deluju na kulturno-antropoloske strukture su strukturalni I brojcano strukturalni. Svaki od njih ima svoji strukturni cinilac, nastajanje I sirenje pojedinih religija, jezika, rasa, plemena, naroda I nacija. Medju njima mesoviti brakovi cine znacajan cinilac procesa asimilacije, integracije, simbioze I homogenizacije, koji su predmet etnologije. Na promenu ovih struktura u drustvu deluju komponente porasta stanovnistva veoma znacajno. Veliki uticaj na promenu ovih struktura imaju I ratovi.

C I N I O C I F E R T I L I T E T A Cinioci koji stvaraju i menjaju fertilit mogu se podeliti na tri grupe: bioloske, demografske i drustvene. Poznavanje bioloskih faktora fertiliteta jos uvek je nedovoljno.Vecina demografa danas smatra demografske i drustvene cinioce odlucujucim odrednicama,no to ne umanjuje potrebu poznavanja bioloskih determinanti,pogotovu za razvojna istrazivanja i demografsku teoriju. Fekonditet,sposobnost dobijanja potomstva,se javlja 11a odredjenom stepenu razvoja organizma.Jedan deo zena ovu sposobnost uopste nema i to je genetski sterilitet.Steceni sterilitet se javlja starenjem organizma i fizioloskim promenama.Genetski i steceni cine ukupni sterilitet u populaciji. Demografski cinioci uslovljavanja agregatne visine nataliteta i fertiliteta su starosno-polna struktura ukupnog i starosna struktura fertilnog kontigenta. Bez izolacije njihovog uticaja nije moguce sagledavanje delovanja drustvenih cinilaca.Skup drustvenih cinilaca odredjuje,u okviru osnovnog oblika,kolika ce biti visina stopa u pojedinim uzrastima, u kome ce se uzrastu javiti maksimalna stopa,kojom ce se ostrinom smanjivati fertilitet u starijim generacijama. Svi drustveni cinioci,ekonomske, drustvene,kulturne,psiholoske prirode deluju istovremeno,sto jako otezava njihovo potpuno sagledavanje.Oni se najcesce posmatraju posebno,jedan po jedan,retko u medjudejstvu.Sem

toga,tokom vremena,od jedne populacije do druge, pojedir cinioci nemaju isti uticaj. Ispitivane su i utvrdjene brojne uslovljenosti fertilitet najpre brakorr aktivnoscu,zanimanj em,obrazovanj em,zatim drustvenor sredinom i individualnim razlozima koji uticu na voljr sterilitet i broj rodjene dece.

RAVENSTAJNOVI ZAKONI O MIGRACIJAMA Ravenštajn je engleski autor koji Je~l 89571Tk!Tfi7ri-7-,-Zakot migracija",na primeru Engleske postavio zakone koji s priznati i danas,osim što zanemaruju neke uzrok (političke,etničke,kulturne, okolinske..). Zakoni: 1.Povećanje rastojanja povlači opadanje broja migranatc jer većina ide na kratka rastojanja j 2.Preseljavanja idu po etapama: u mesto koje se naseljav dolaze najpre migranti iz uže okoline, a potom šire; čime s širi gravitaciona zona naselja, posebno gradova 3.Stepen pokretljivosti seoskog stanovništva je veći, uslei njegovog usmeravanja ka gradovima 4.Ukoliko je preseljavanje kraće, utoliko je broj žen migranata veći 5.Tehnološki razvoj društva pojačava migracjje, a međ različitim uzrocima preovlađuju oni koji su ekonomsk prirode

STRUKTURA PO AKTIVNOSTI Raspodela stanovnistva prema aktivnosti, delatnosti zanimanju najcesce se nazivaju ekonomskim strukturama. Prema ucestvovanju u procesu rada stanovnistvo se deli n aktivno i neaktivno. To je osnovna podela rada na lica koj su istovremeno proizvodjaci dobara i usluga i potrosaci one koji su samo potrosaci.Najveci br.yemalja upotrebljav def.aktivnosti preko pojma radna snaga koju cine zaposleni, tj oni koji za svoji rad dobjjaju novcan naknadu, oni koji rade na sopstvenim ili porodicnir sredstvima za proizvodnju, lica iz predhodne tri kategorij koje se nalaze izvan procesa rada i najzad oni koji traz zaposlenje.To je aktivno satan. U uzem smislu.neaktivn stanovn. Se deli na: izdrzavane,ekonomski zavisne o> drugog i lica sa licnim prihodima jer imaju primanja p< razlicitim osnovama(raniji rad,buduci rad,posedovanj nekih vrednosti,drus.davanja).Procenat aktivnih u ukupnor stanovnistvu se naziva opsta stopa ekonomske aktivnosti. prikazivanju strukture se koriste i razliciti koeficijenti koef.ekonomske zavisnosti,Kz Kz-P iz*100/(Pa+P ip) Koef.opterecenja aktivnih KoP= (Piz+Pip)*100/Pa Cinioci koji odredjuju rasodelu po aktivnosti dele s na:demografske,ekonomske i drustvene. Polazni okvir je starosna struktura,najcescese se ta granic odredjuje preko radnog kontigenta.Aktivnost moz postojati i izvan ovih granica(rana i pozna aktivnosf

obicno je vrlo niska -preko 90% aktivnog stanovnistva nalazi se u radnom kontigentu.Otuda sledi da ce stanovnistvo sa progresivnom starosnom strukturom imati primetno nizi,sa regresivnom nizi opsti stepen aktiv.nego stanovnistvo sa stacionarnom starosnom strukturom.karakter i razvijenost privrede je znacajan cinilac strukture po aktivnosti.poseban znacaj ima stepen agrarnosti privrede i promene u pravcu deagrarizacije i industrijalizacjje.Rana i pozna aktivnost karakteristicna su za poljop.dok industrijaliz.snizava opstu stopu aktivnosti.

DRUSTV EKONOMSKE STRUKTURE Drustvena podela rada, struktura privrede i stepen ekonomskog razvoja drustva prenose se na ekonomske strukture stanovnistva, njegovu raspodelu po razlicitim ekonomskim i drustveno-ekonomskim svojstvima pojedinca. Raspodela stanovnistva prema aktivnosti, delatnosti i zanimanju najcesce se nazivaju ekonomskim strukturama, a raspodele prema svojinskom odnosu i sektora vlasnistva drustveno- ekonomskim. Sem ovih struktura, raspodela stanovnista se gleda i preko drugih svojstava: izvori prihoda, visina prihoda, velicina zemljisnog poseda, zaposlenost. Okvir u kome se strukture posmatraju moze biti ukupno stanovnistvo, stanovnistvo radnog uzrasta, ekonomski aktivno, zaposleno stanovnistvo, od zavisnosti, od potreba i cilja posmatranja.Definicije ekonomskih svojstava prema kojima se stvaraju ove strukture, a pogotovu klasifikacije pojavnih oblika mogu biti od zemlje do zemlje razlicite, i razlicite u istoj populaciji tokom vremena, u zavisnosti od ekonomskih i drustvenih promena, odnosno razlicitih polaznih koncepata, sto otezava komparativnu i dinamicku analizu.U sociologiji su ove strukture polaziste za opisivanje i posmatranje drustvene sratifikacije, buduci da se odnose na svojstva koja su uslovno povezana sa drustvenim polozajem i ulogom pojedinca.

SMRTNOST PO STAROSTII POLU Kada se posmatraju 2 različite godine i mortalitet

prema starosti i polu moguće je uočiti da su starost i motalitet povezani biološkom prirodom, i da je visina opšte stope mortaliteta pod uticajem društvenih činilaca.Bioloska uslovljenost mort se veoma jasno pokazuje u strukturi uzroka smrti po starosti.Postoje uzroci koji su karakteristicni za pojedine uzraste.Prvi kritičan period je tačka god rođenja, zbog teškoće adaptacije u novoj sredini, (od 10-12god) kada je najniža stopa, da bi rizik zatim lagano rastao do starosti(druga kritična tačka).Kada se posmatra struktura uzroka po starosti mogu se uočiti neki koji su karakteristični za sledeće uzraste:uzroci detinjstva:

male boginje, difterija, upale probavnog takta pneumonije.Uzroci mlađeg i srednjeg doba:nasilna maternalna smrtnost, akutni reumatizam, tubekuloz starost:dijabetis, neoplazme, oboljenja kardio-vaskularno sistema.Postoje uzroci koji se mogu vezivati za određer pol:kod žena: reproduktivan period je naročito rizičar pogotovo kod mlađih generacija fertilnog uzrasta, dijabete i anemija, kod mušk:ciroza, ulkus, kardiovaskularn oboljenja Usled pada i porasta opšte stope, nejednakor jačinom, dolazi do promene odnosa u visini mortaliteta kritičnim tačkama uzrasta-u odnosu na prošli vek bitno s se promenile stope motaliteta i u tački rođenja i promenil su se kritčne godine starosti,što je posledica dru delovanja.Pa ako uzmemo npr. 1950. i 1990. mogu s uočiti velike promene tj. dva različita tipa mortalitet savremeni i tradicionalni.Prva razlika je u trajanju život u prvom slučaju 70 god,u drugom ispod 50. Zatim savremenom tipu smanjena je kritičnost odojčadi, čiji j mortalitet bio viši od starog stanovništva u tradicio tipu.Treća razlika je u tome što je u tradic tipu već smrtnost bila kod žen pola.Kada se uporede srednj očekivano trajanje života(e°) i opšta stopa mortalitet uočavaju se određene pravilnosti.Pa se viša stopa moi uočava u društvima sa visokim i naglašeno starir stanovništvom, a niska stopa mort u kod nižeg i veom mladog stanovništva.

8

DIFEgENCIJALNI FERTILITET Kada'sc stope fertilitetautvrdjujupcTSrustvenimgrupama ili kategorijama nazivaju se diferencijalnim stopama, npr po bracnosti,po aktivnosti,zanimanju,etnickoj pripadnosti majke.Npr: Fd= (Nd/ Pf, d 15 - 4 9 ) * 1000 =

Zivorodiena deca ciie su majke polioprivrednice*1000 poljoprivrednice, 15-49

Kontinuirano dobijanje diferencijalnih stopa je novijeg datuma. DIFERENCIJALNI MORTALITET Drustvena diferencijacija mortaliteta predstavlja razliku u mortalitetu pojedinih drustvenih grupa i kategorija koje ne proisticu iz bioloskih i demografskih razlika vec razlika u drustvenom polozaju i nacinu zivota. U ispitivanju se polazi od njegove visine, zatim se proucava kretanje osobenosti mort. i cinioci koji ga uslovljavaju. Ukoliko je drustv polozaj pojedinca i njegove porodice povoljniji utoliko je smrtnost niza, a srednje ocekivano trajanje zivota vece.Zatim, najnize stope smrtnosti imaju lica u braku i oni koji jos uvek nisu sklapali brak.Uticaj tipa naselja na snrtnost menjao se tokom istorije.Sve do 19.veka gradovi su bili centri vece smrtnosti zbog zaraza i epidemija. Poboljsanjem komunalnih, higijenskih uslova i zdravstvene zastite u 20.v. smrtnost je smanjena. PQKAZATELJIEKONOM Postoji reverzibilna povezanost ekonomskih karakteristika i osnovnih demografskih pojmova.Pokazatelji ekon. aktivnosti su opsta stopa ek aktivnosti i razni koficijenti: Koef.ekonomske zavisnosti Kz= Piz *100/ (Pa + Pvp) Koef.opterecenja aktivnih Kop=(Piz+Pip)*100/ Pa Razlike u opstem stepenu ek aktivnosti muskaraca u radnom uzrastu su veoma male dok su kod zena veoma velike.Na osnovu ovih pokazatelja konstituisu se standardizovani pokazatelji iz kojih je izolovan uticaj starosne strukture. POIAMFERTILITETA Fertilitet je ostvarenje fekonditeta, biloške sposobnosti za dobijanje potomstva.To je tehnički termin demografije za ispitivanje, u onom delu populacije koji je teorijski spoban za rađanje,ato su žene starosti od 15-49 godina-fertilni konti gent.Pokazateli i fertiliteta su:

1 POJAM FERTILITETA 2^0EEJEERXILITETA - 3POKAZATELJI FERTILITETA ^DIFjERENČlJALNI FERTILITET Fertilitet je ostvarenje fekonditeta, biloške sposobnosti za dobijanje potomstva.To je tehnički termin demografije za ispitivanje, u onom delu populacije koji je teorijski spoban za rađanje,a to su žene starosti od 15-49 godina-fertilni kontigent.Pokazatelji fertiliteta su: opšta stopa fertiliteta-odnos broja živorođene dece ili samo one dece čije majke pripadaju fertilnom kontigentu(odl5- 49god), na hiljadu žena te starosti. F=(eNl 5-49)/0P 15-49) • 1000 Kada se stope fertiliteta utvrdjuju po drustvenim grupama ili kategorijama nazivaju se diferenciialnim stopama, npr po bracnosti,po aktivnosti,zanimanju,etnickoj pripadnosti majke.Npr: Fd= (Nd/ Pf, d 15 -49)* 1000 =

Zivorodiena deca ciie su majke polioprivrednice*1000 poljoprivrednice, 15-49

Kontinuirano dobijanje diferencijalnih stopa je novijeg datuma. Specifične stope u kojima se i skup dece i fertilni kontigent razdvajaju na strosne grupejednogodišnje (posmatra se sam jedan uzrast-15 godina)ili petogodišnje(žene od 30-34 god).Npr. f'15=(N15 /P15)-1000 Svi nabrojani pokazatelji odnose se na tekući fertlitet - posmatraju, u toku jedne kalendarske god,žene koje su u ton periodu u fertilnom uzrastu. Za rekonstrukciju završenog fertiliteta upotrebljavaju se drugi pokazatelji a podaci se dobijaju iz popisa i anketa. *Ako odnos broja dece i broja žena ne množimo sa hiljadu, već iskazujemo na jedinicu dobija se aposteriorna(ostvarena verovatnoća rađanja u toj starosti. Pored ove postoji još jedan specifičan pokazatelj a to je kumulanta specifičnih verovatnoća koja se naziva stopa ukupnog fertiliteta(SUF) il kumulativni fertilitet. SUF je hipotetska konstrukcija, prosel koji se tumači:ako generacija koja se posmatra od 15 godina bude do kraja fertilnog uzrasta imala iste stope kao starije generacije u momentu posmatranja, onda će njen prosečan fertlitet iznositi prosečno koliko i SUF u momentu posmatranja. *prosečan red rođenja takođe služi za analizu fertiliteta, pri rođenju se registruje da li je dete majki prvo, drugo, treće.... Bruto stopa reprodukcije(BSR) se koristi kada se stopa ukupnog fertiliteta računa samo za žensku decu i pokazuje odnos brojnosti generacija majki i generacija ćerki.Granicna vrednostjoj je 1 i onajoj obezbedjuje tzv.prostu reprodukciju.Ispod te vrednosti reprodukcija je nedovoljna.Neto stopa reprodukcije Se koristi jer se podrazumeva da neće svaka žena prirodno završiti reproduktivan period(umreće ili migrirati).Razlike između bruto i neto stopa odražavaju smrtnost žena u fertilnom periodu. PQJAM PRO.IEKCIJE - PROJEKCIJEJSTANOVNISTVA Osobine strukture stanovnistva se posmatraju preko parcijalnih struktura, posmatranja jedne osobine, povezivanja dve ili vise parcijalnih struktura.Poseban zncaj pri tome ima posmatranje starosno polne strukture, sa jedne a neke od drustv struktura sa druge strane.Parcijalne strukture se dele na bioloske ili demografske i drustvene. Biloske su podela prema polu, starosti, sposobnosti za dobijanje potomstva, zdravstvenom stanju. Ekonomske strukture su podela stanovnistva prema aktivnosti, privrednc delatnosti, zanimanju, zaposlenosti, prema ekonomskim osobinama pojedinca. Obrazovne strukture prikazuju pismenost i skolsku spremu stanovnistva. Kulturno- antropoloske su strukture prema rasi, narodnosti, etnickom poreklu, jeziku religiji. Preko ovih parcijalnih struktura dobija se pojam globalne strukture stanovnistva. Projekcije mogu biti matematicke i analiticke.Pomocu njih se vrse predvidjanja kakva se buducnost odredjenog stanovnistva moze ocekivati ocekivati u odredjenom trenutku.Potrebno je poznavanje demografskih procesa jer s oni spori a samim tim i verodostojni. Matematicki metod kaze: prvo treba definisati projekciju o stanovnistvu i to je

9

"T^BT^ C^ ^ u o e i a a i s 1 *

T 3 u l < ^ L ^ u u (y,\\s v j eO - l e o ^ i o ^ o OIVcucVJO^ icesT^iuju- ^ » o o u u i j T V ^

D d S n i SJo^c^ c>U cs^ATVi*- j e

- \jQ-\c\ VA V S L \ o C \

v a t ^ V E L K - u S ^ u ^ E i - O VJC-V ( - o ^ s V ' ^ v / c v

U T o a ? ivje ^o > 7 o o ćTtvDJ^//)-

S'O At \co c-v.

* ^ L ^ ^ I Z . ~ re-ut / s r n A z f v ^ , ' e^o J76& -

pOtTi^VjAr c>

T p ^ s ^ o B B a r M f t T u s ^itgg ~ ^ Š ^ )

K A q l 1U5 T u ^e TKaQ-£>ĐKji Z4 j ^ P ^ i ^ ^ r ^ L r ^ S T A ^ OVJ P » T T V F A^

x v l 1 ' J v c o T s - ^ v c v e c i H i o i t A l lk jEŽl . -

7e DA to^ci ^ s v ^ ^ O^OMO^NJO

b s p o ^ ' S T A/^ e ^ M ^ - I D t 4 t M o q p ^ v T T u - v .

u T ^ S HUAT^V- U M ' S D u o (U ( š I j ć f ^ f c .

> V3JVCTCSL, ^ v o u u ^ O ^ o e P<2o(Z^r^o ( oeM^V ^ S o ^ o J r

R t 0O icc (^C Ac ' f kJi c ^ A ^ o S r ^/ao JTO e o ^ /

V A ^ - a u s ^ e o O ^ — ^ e i ^ u c o pu^v f o j r u ^ T ^ ,

- U ^ U I ^ O O M O o ^ M j o T t o i n P A V - A V M

^ ^ fj^KA ( i d i r t M ftfc^? L> i j p S ^ / ^ e č ^ e / U o c9>0 ^ T ^ M ^ U l i / O U O c U i n k o č O (eor

— ^ o i \ J iU ( p o u c " u - i \ M . / | T o /ZaL-^CM-

1 H S

1 ^

U "T o "v yro LA

V-VT^^Ar \tD ,

~ H ^ U T O S O U O o i ^

to o-^i^ci t ig : w v

- O V J O ^

^ f l O T f U M | l q .

_ f j ^ - i M - C

? ^ U e u i V o w ^ U iGE C 1 5 Tveoo - ̂ S T o o - v ^ ( e U 3VVVK ^ Ć > 0 5 < J 5 T v j o

o i ^ A- ^ i k j ^ f ^

7 a

T ^ S T E

M^-C-T^S

2-Boev -^iivjOJto

^ Z v ^ O C^AJ^ lt jcos kM-OTVS OUtrt ^ f t o u ^Pla-S AJ O s r / H ^ .

e

•<KlO MedUA J ^ U^UDtM o* Tc

^oPO C- V c * >A- Nj Ar PttbO a (2J2. ̂ ( TTA—

© C-| ̂ o M . v̂ vû S t 3 \

M o

U t ^ e I 5 v o s o ' I M

3 .

saj^ 2 /U& J2-1 i ( RO U OCU Bn^J^ OJCU ih fr / > 4 < M

f fM CLo O ^ p ^ p L O O ^ r

u C - ^ T / tkD 'TT^ vCiP^ ' c f ć ^ / J 4 ^

Z*. t p ^ a ž ^KJA^j^ f Prtj3 AS sei^ o ^ 0 g ^ f j v J

- %{OLOCt (STi c&i o £ ^T-; / U/Sc I oc, ^ ^ 05/9 ^ ^ O T ' ^ a C'1i /CPC4- O V r c I

//-/ t )&fo t M ^ t l j s f SM^TfHVO SLKJ U } s f ^ t i ^ -

5 T A U O \ J U 1 š t v j o u p c U M A t u s m

_ VOO S e <Tr^\jo«^ov, S T u O • P D O U E C M O

© V^H^ ^ fc^TVJ^ ^UU C/V^jev/» T

' D ' ^ J S T u e M A - .

"ZA-'CO O u .

^ e e e ^ M o r , n ( _ 7 I J ' B?0ĆO3KS to^pJ^UT^ n

^ A: o 5 V Ovj e t ' o-v d A- ONJ e N ^ a . o O A / / e

H i b v j A H i T i ^ i ^ o "B->ou»iieo - U e O / C t ^ t A M zu+t^^

)5"T° T ^ O UEoM<V Z - O ^ c A J N J O TC ) f *Oć?£"C»So V/O

F̂ F O ( ^ > ^ ° 5"TM P ^ O T Z O O M ,>e

T o S'o te m o O o ^ c , 7 4 ) ^ P /20 J A Uz P ^ ^ ^ ^ O c,

^ ( U o T ^ r 1

Z ^ / O l S ^ f f c B ^ H O f j t H f ^

D

N fiL Z i ^

I

S U O M / s f T - 1

•p* b g fr/H -p 'C74-) Kj ( 5 ^ 0 \MT£UATic"\co

U i'-ec-t O\J \ M

u ftLUOH

T>

_ ~ro Tre po

o •STT^OUMI S T J O ;

O T S T I U t iS^T^ iVK^ 'V , o U ^ O U O ^ ^ v u o s ^ o u , U O ^ L N J O M \ I ^ T ^ e v c T - S T ^ t o ^ o , ( o u o o o ^ l U A ^ e )

5 v<v\ t I | U^T^MPcTS ^ o ^ P o o c V ^ e

o u p \ "\T vJ Pt

- O&L-A STi - fv^.lCoPt (TM te

P£ULO ^v^A- V \ 3 u H o

1 5 ST cv T&i/lATO P- t 04-L UO ^

5 .

lLo~S M ^ c u e a - . ; P t U O ^ l M r l ^ a ^ o ^Mul^v o £ * 2 U ( 7 t o S T A j u 0 u J '

i S T ^ i o o u u t ^ u o z e o o T ^ C T S u t o M H ..- iSToue^N^ & NJO D E f ^ v ^ a v ) p ^ v ^ o MAH^TiT'VT i Ufup:

^ TA-Co i KOAUIT^TI V) ^ ^ p̂VZo H B P ^ u 3 U i M. 2 \ U O T / \ \ ? O O D F J S I V O I M P ^ T N O T E * V & O ^ A K

~ V̂ t (M2AMT<\ fc. ^ e o t i l i l l ^ iSTOĆ-f" J J V ^

\ z tvjerju T ^ c ^ ^ A -

_ ^ ^ e ^ o u o S T ^ T IC-T \ pcU^Cfc .S/V

( U E U 4

"̂ A . ^ ^ U - o C t f z ^ e a - č . - p o T e ^ ^ ^ o T e ^ U O J f T i

c iOC<V ( g ) - p o j ^ j i v S A O t e - M ^ i o S M l S u i

T-U O A e T o O/v

c? ^sT-e Vv^o ^ T ^ e ^ i \ \j T - e ^ - e , ^

^vjoo; VJJV OSUOVJU "BVOLO^Vi^ S'O^ J ^ O JB C^ U c ^

3>OL\J'\ S^-ST^VO - OS^»oviU\ ^ u A U T e r L>

5T£<a VCTOE-/\ - I K O J c a m - F ^HLA-ZMfc^E UuSiPO S i

T ^ v V ^ Z u ^ -ST 1 (T?) U u s t o o , ^

Uiv 1000

DGoC^oc^ T o l ^

VoTET \CCteV T l e ^ j S t-ocv

ć > t > ^ o S ?O^QOA o o t o ^ e ^ ^ vm P A ^ e U e ^ ' A ^ Pn T C T o m y ' ^ ,

• 5 T i V £ o s t o & v S T e u ^ T ^ ^ A , ^ ^oviA^oTr-e f ^ a t O i u i H

O ^ T v j O

- ^ e o s u o ^ O P O Lic* ^ ^ o ^ r ^ A S f M > u i n u T e a v j a L M o l e ^ i r i 4 , 5 ^ o ^ . U A

- ST^ e,o t o CVo V A T o T tL 4

LiCV STi-^O^T ^ c ^ m t o m u c A 5TvOosT\ o>

( ^ ) U 'T OtNA po d £ T> I N STA

[ k ) 0 £ t s ^ B ^ ^ t . o v 6O

. 5 T , e o 5 K T ^ O C T U « O O ^ O T J ^ ^ M ^ .

^ e o ^ l v A o r u s i A . ^ ^ Je DAO

- T ^ O C ^ F S \ U VJ V

OSVOV>|J'» t o ^ ' i 0&LO3O V^ 5 T A 0 O O S T ^ p T u ^

i O V ^ T P v i i T t T , V A o e i A o I T t - r ® U V OvHUr C \ 3 t

E c o u o M S ^ E S T P o v c T O ^S'T.

• 5 T o v O T o ^ £ STATKJ O o l o j T T U A-

^ P ^ E iE S ^ P O O U l £ IOA

? T t fOA- ^ u O J i U O O U o ^ O ^ D P o š i y f c u o H o t o o u ^ ^

5 + i<r_ T 0> v?

/j-lcTT^V^o jST^iOOUIOi 5TOO C | U L - ^ f^OfUOCM Ć>OMOSO _ L(vOv .5 g ^ e E i o o ^ o (ÛVvA 2• -e R U A M ^ O C ^ s^-

T I U f e ^ (B

j Z O V2 £ ^ 0 A /V L \ CT I L ) C V ^

4\ \cT i o Ao O ĉ ST^Aj o o O) J T U/j

M f A ' i r r i U U O ST-q-TJOUfOi J T v ; o

} 3 O O 3 k 1 °/o .

C 1 O \ Oc \ ICoTi O O ^ O - j o C K ^ S ^ O ^ t L O p o

c - t ^ o P o d > ' P & u o c - t e ^ p S v ^ C

D a c

?oo\ z VJ\ o (co \ a TlT STAGOS^a

S

(fir

. \ O v ^ O i T l C ^ o ^ T U v2L^ O ^

l - o o i (O ,

(j po-^ecStuf^

AVIT^VJ K J O S T

S T CO « U £A T o PECAT O ST i d

P t L A T U o S T t M ^ ^ VJAz:\vjiV3o ST\ D M ^ C U « H \ U ^ t u ^ A ; DA J "B4V VCV^ ^TV O . . .

, t ) ^ A T U O S T S t . K E IOO ''

KO a i ST v 1 « I ^t i TO U Kj^ ? 0 Q acA t o CT-O J ćb o o e o V c o u u i c l a ^ V I :

D E U V R ^ O 5 T I [ I ^ R O O ^ ^ S T O O ; ITJI HH'<"MI 1 J ..

( 2 D » ^ l / s r u o . , v

O u o o j v f ^ 5 T O T 3 c r f P i M l t O U l T I ^ ; A p m o a ^ i T o ^ ^ o c ! o c o c f j žla^^ B/Thj) zre ^ O ^ o f

5 t c o v c t o OJV 1>O

^OSLA- b o a o m ^ o i 0 4 " ^ v c ^ P ' i D ^ t e o s i u a S i U O T

l < \ c o ,ST I M z - U ^ o ^ o " ? -> uvAu t v o o i e ^ S u i s i u ^ fit z\ Zja-̂ -a i j i vcoo(ivyt

s e M o c-x O f M £ » T i 05T\j A t4- JVUdT AO. d J ^Afco ' ~ V , v v̂ A .

SVj o TI \ lo t

^ SvjDCilvjOKA u ^ o i e š c ' e

C t b S t O m u c , 5) S^MosV^ i ^ez D Vj'

K']) Z- A PoS t e u ,

9.

T* Z JA S v £ uvi

T ^ M t - O o s r

<T\CoOS\cc< ^ l l t M f t ,

HB) vcu P C i j H

T e s ^ o ^ 6T£\-eo s c b \ t ^ i o u f J'i Ct\ -ZA

S k U o t e ,<0 ^ {1 P i O O . U ^

U e pv SUE VjO^T ĴC V :E\£C*oOU M O S C & i U A U A T o ^ E O ' O c v , v i z o c z ^ v ^ ^ o . S T ^ u o u NJC TTU o t o i v o tioe v>i i" f^e too n \

\Z\ZA zeKJ V 0 ^ kJQ.(ho O Pf \CTi \J V © M

^^LU l e K>Ar "B£O-3 ^ e P i vS'NAatov H o i^Bic-TfoO p o c

k^uiv-v Ci £ N>e£4C f 04- ^U O f o T P ^ f U O J F j ' O SV^O O ^ f H Z O AJje/t/

U O Cio 1 UAtT V O T I C A ^ .

S K O L s V ^ M l\

7C T i M t

STtl̂ o vcTo'iU,

T o a t o ^ u i h O c ^ c ^ OV

vcA~£c>,oe i ^ t o L O O A ko>o-sri \ ^VVJOOIM ?woc£*oToA<j^m

V V ^ o i w \ v^c '^oa

CD^vTA S t

č&otv T ^ u a n o . sVic-e fco/v ^oCv- K ^ c i t o / v ' o 0 q o o ^ O r tro S VOOcfe

OOiM r o ° 40 e ^ O o s Ô O

o S V. o O e u o <\

^ T ^ O V C T O e ^

S ^ o i o u a ^ A s

tooTV* I^OVJO'OI t>0 O^oVC/V O \0V\WQU ^ t O H M O U ^

Xftio\H £7 £:to e <Lk C i U a

1 < \ J L 7 \ J * - ^ - M J T f c O ^ o l O S H E S T C - v J ^ T U ^ E S"U

. U poSM^TftAlo^U kSouTvj v^ too / \ \ J 7 i i o ? o L O C ^ H O ^ O g f l U ^ t

l o a n o o ^ t ^ u & r o o o t o s ^ T - e s V o ć e jcro o ^ pje. P* STO ^e. O T ^ M ^ T OV NJ j O e9 ST^-oi ^ 0 t 2 o 7 t v ^ K J \ -ST^AJ 'CTO .

^ U ^ ^ S T O T J a V o ^ ZAOOUOLJA-UA-Uoci^ t>£Tllo { C V JA . \co 0 ( U S t

T A U h U i v o ^ A u ^ f S i k O L O S ^ e v t o ^ o

- k ' ^ o P S T ^ \£o LT U o O M o T U O ^ O L O ^ V i • OA ^ ^ T o O f c u ^ ^

^ ^ . C n t ^ t T S ' C O - A U T 0 O P O l o S t ^ p o - ^ A M CitJ\ O j v t o i C \ T O ^ B T v t o i _S A , A" p/V T O v U ^ t l c -

- v Ct&OO q £ V o E T S V t ^ H ć> S O ^ (u A ^ l l O OKjO^T

- U ^ ^ T O O P O I O ^ V M M D T T 1 \ " 3 A < E \ S T

- O M ^ ' ^ o M t T t O o ^ M ^ i A " D i o ^ z O \ZiM£-eo

^ o ć ^ t 1 L ( u e o u u v VJ^OvVC^o , ?OC,OTOVJO -

t - T M \ C \ c t S T ^ U U e i E S T ^ V K J O U M i S T V J R -

^ H ' a E t - o a e mc?JU T ^ n ^ ^ J to-0 t z ^ i o c ^ I T O >5o _ S T ^ l i A U S

ToovA s v B T U v ^ O A T U P ^ D u o ,5T T e f>i^c£o

0 l ^ M V ^ U a tOTiL ^ ^ O ^ č ^ ^ ^ f i Z ^ ^ U S T V O 1 t T l o i c i c u

V ^ V ^ G O O S T , ^ T l j i l ^ S A T T ^ v ^ ? i T o T J C ZA *Z 1 C |T\ M

P ^ M ^ V J S V U t PA too S r~

o Tovov V^Oc^u v^iLoi lcOOcATl D

T vVA ? o ? U L A c o e . V l O U o c - ^ t o ^ l - H £ T t £ o M v . ^P^cMNJO

h o m o m ^ * P ^ T O J . ; P4- ^ M ^ r / ^ M c r ^ M - c / ^ e

^ E K A A ^ E Z I ^ O I 9-JB 0 \ Ĉ \ TT \

t o ^ o^o 0OAT31 w c ^ato \ 3 i vi HTU i c c i n o o ^ i to a 3 £ • ^ e ^ i v c ( S T C-A-̂ oi t j o GtOoO ^ i 1 g ^ j v T ^ ^ K j p .

?0<IE& ^TtuOTOSO',-3^ O O ^ c o o iUc i M ^ r ^ ^ ^ -A cT B TDA ^ Z v i ^ O PA- 0<O O TI /

M ^ T e ^ r ^ ^ ^ z ^ ^ U /4 o ^ ^ o C i S o ; foTo^Srvo ,1 M g J O U l T l H BIM-^OO^ ( U ^

O ^JE-V^ Gm-30. ^ILO f ^ K j ^

* ( ' ^ A C i ^ M / T T ^ a u o e o ć o ^ ^ i C i / ^ T / v , ^

T T ^ C V \ h (9 1 6 0 0 ^ o 5 ^ )

pOM A C \ \oSJ\SO

MTAOATJo Ĉ TM. D^O STVje-toi VA U o i e M ^ M A

HOit V\U

htic^fV r r o ^ A S T ^ . o o o u o \ s l U / v

T ° C A S T O O E C A S T ^ O O O T O ; ^McVOtM 5TVAJ/U To ^ r o i O M ,

5 t KA A^SOLOTKJNU KAD TTe-̂ VCt JG. m ° ST^ "H »

C\TV T \c \ "TBVoTi CAO STO K t ^

C v t M o t o s u t > o o i j e . K J i l i ^ z ^ o e , u o s f !

k^-0'3 'O&OUiCV

~ ^ 0 * ^ K>3To^; , D i H i T o m a a C E i i e ^ e ^ ^ o ^ o

V ZA O'&S \

- STAč-os^oO - TouPA 5Teo\CTO^v ptiuOoi^Fs^ ZA-

5 ' v l C A-^PA K j \ CvJ O

- b ^ c K . u / T T ^ T o e o S T ^ r M r J o i ^ E M j ^ u ^ r.OoP^

3C- p o IC U O ^ T A C j T ^ T

UufciJfitLiT&T

- IJVPCt^Al'TfeT W O C £ S ^e^rOV , 00\) i M

Z A ^ t ; 3T«vjva.Te.ArUO( ClJ^AiUC U ?PO/UE /Ui B^fCfOlE

- V u P c i T J c W o SE T o S M ^ T?A T v ^ ^ o ^OOCT^ S b U O ^ c r C k j i ^ ^KiA-vCovJ/V TOVUOM O t D M t Q o O i t o £ v O S T o ^ P ^

OA ci T A .

^v^to o VJ \ w\ ^o o ho? • (POO

-3 O OOKJ \VOV

- 5TO0A iCOOĆV O OOVovo S S^(otO 5 T S T A M ^ o t o i ^ T ^ J O K t o J E T3& S T O s o ^ K J O O ĆVf

S^LO'Pv ^ S O OMA O^^OVJ^-TVOO 5CL4ČA^'O-

- 'vCOO O ^ T E _ STC9SL ^ T O T T i T\1A o vj B. ^ T O o ^ I u ^ ST^(OOvj(o i Š TVJ A- ( ^ O S T O p ^ O ^ c O O ^ A V i o ( u v \ c ^ ^ T o o T i C t ^ S T O 3 M C

A j o ^ T E v2-i O STO p£ , U T CA 3 5-VTOO ^ T e ^ T P o V^TvJ V- &

Z ^ ^ ' v 0 ^ ^ O C ^ - U O A - ^ O o o ^ 0 0 ( 0 O i ^

T)\v>c O \ •-3 AC \ T

O P S T A 3 T O P < A ^ _ ^ C O J ^ E P E J O ; Y-A (MCO-OA [ 0 0 O

3 o o iO \ vcA-

VN - .. ?£>£>

l ' r o

-S*mo u r i c ^ ^

\ j V T ^ L \ T E _ r ^ \ j e c 0 v Q l ^ c u ^ ^ T e o \ £ T O \ £ L L I T l P ' V

V. I (X) [ ^ii)

(g) I 5 T O C V J O BueoPsv^ , u )

© č e M u e (g) i e M c e s t & o ^ e ^ is tovcc, v ^ )

\ j £ L , o P T « O Z i L v S T ^ i & V l ^ , ^ A - V ^ P A C - C e

-DO R'. J-ACO ^ p i T € T o s e o t u c £ ) L; U e Z |X1 .

VOVTOTC Tei o&š^A O-OMOSA- co ' j / \ TE takj^Z-VU O S ^ / M pDpc -

c^c , jaLI A : (J) P̂OSFČKM ^ L ^ o z e ^ uec^ ^^ S T ^ ^ j t j ' ^eučvSTE

© o ^ o ^ ^ o Tfwvo ueoo /v ^ i j o m' VJ^O /̂V OrSOO M.e<)o ŽT'ioi Ci s o uece^

M u ^ ^ c s t a ^ J ) ( -m co^/ vVZtJ^Cif^a- } Vrt^OJI CJOd ^ T ^ / ^ j E :

ST^vtoOotj^STMo \ T^O -STO

\ VJA-SSLL̂ A

OOL\\CE. I A ^ c u o s t ; b e o ^ ^ M C i l P o ^

( X ) ^ a o o u l o-^OVJ*

Vj A\JVOoPO CĆ&Oc-iVl K̂ , MO *o£ fC-Oci v^o CHMMOt :

c

yAv: I Cv V KA \ ro > ^ LÎ V eio> O S T

^ovćA-zjv-Te ,̂ KJCV AOO \CM

SvjA v:oo

^ u ^ t i m c ^ a Vjasso)* rnwA » .PO 5 sA- ? 0 D £ - U 9 M

{jCA \ S ^ o W , O STA-T I S'Tic Voo M šlSTei^u KjQ f O fAJfl-Tl £A Z > Č T t 0\0\T ^ e i a u u ^ /V l tOl ^ T«*-T r oOO ?OvD t^o SAMOutTžAO^ , , p ^ / c ^ B i z v v i u o s r

O ^ o P5> i to A S ^ / L O U M i ' J , ceTtoA-

t jo a s T f l ^ o f j / ic+

T . v^o

; ^flO 'J fO O Ct^v-Ci "Tc. - 2 o o o 5 T

UesoOfiA ^ o K L ^ Z ^ t u - o i k , * ^ ^ , ^ a c e l c e M̂- S T 4 Tl U DC Q /3<*9 & i Z4 C fC7c> e-t O J

u a i u c ». T e M i CU-MC j ^ V ^

ST^VtfooO N"> i r \ o /v c o — ^ o

o o u i T

- MvC-^H^ci^ f\0C»O£<o'V T t T T T O ^ . < 2 zTiOOTA

^ a o S T o e o v ^ O C B ^ toTii UCOM^ - ^ O A c ^ e

o i o o o - e - ^ ^ o s ^ i C E .

DCLlotio S ' ^ a o So(L

^ oPl S u y C{\lA c\ A 5 c MMOcOA k t i i c e i j ^ M ^

(j) ?0 - EVAiCvpACi3t. \

?o m o - i v o ^ i

T ^ S ' OGo - S F O L ^ M ^ 1 O W O T 1 U S V J ( O

46. fo ?r<A\JNO*A lceiTe&i JuM U - cve

i f o ^ s i n o ^

^uv^Svce \ v je^ tMosvce

fo Uleo \

— • • „ C VA/\ -T Ojl -T e ^ SNOfM. I

O^ftOitOM \ OxkZ\Oi 1

I ^ S T ^ U - () M i C ^ ; ^ " - M o č V i

G Tbvje c^vj^e Oasv^A^ t o o u a c « E M T A

(g) h v o t o o ^ o ^ l O u i po t J o

te?JLO D U t cC \ 3 A u \ s t v j ^

^^A- to jA v D O ' t f A S T A ^ ^ S A ^ e E ^ ^ j \ . T o 'JCL

TiO TF-OC^ S V6O3\va ^ T ^ \SOOO V ŠTU ^ ^ T O J 1

\ - T ^ ^ l e M E v ^ U O C 1 TO/U^

, o S o B i U E

i V i O f J S ^ e - E P a o o o T R <T\OTC>Tic^ P ^ ^ r e ^ EA ? o \tvćA- o >0 i

\CAvco i M t S \ ) o a o t M i o T T j e U o oSLOu^ČMisr

1 ^epKZOOcJ \ 6 C a 4 I KJVA s v o t r u B ( OtO'oUCO

IB'D D^U^-POEVOO M ^UVTE^JU SE TI^OCERV

K̂T« STu*\ O ^ O S K J O TOT)CO\VOC^V ; STVZÂ ! P\\MCCTzv ^Otk/s T^*U/v To V/î ceT V., \ V; CP ST tco .

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 30 pages

preuzmi dokument