Socijalna demografija-Beleska-Sociologija 3kol, Beleške' predlog Socijalna demografija. Univerzitet u Beogradu
cupboard_love
cupboard_love

Socijalna demografija-Beleska-Sociologija 3kol, Beleške' predlog Socijalna demografija. Univerzitet u Beogradu

PDF (156 KB)
8 str.
1broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Filozofski fakultet,ff,socilogija,socijalna demografija,beleska,kolokvijum,stanovnistvo,brojnost,globalne populacije,parcijalne populacije,demografski razvitak,natalitet,fertalitet,motratlitet,kontrola radjanja,migracije...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 8
ovo je samo pregled
3 prikazano na 8 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 8 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 8 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 8 str.
preuzmi dokument
СТАРОСНО-ПОЛНА СТРУКТУРА

1

СТАРОСНО-ПОЛНА СТРУКТУРА Полна структура становништва представља удео полова или дистрибуција фреквенција муског и женског пола у укупном становништву. Изражава се:  Апсолутним бројем становника мушког и женског пола  Релативном заступљеношћу полова у укупном становништву  И коефицијентима, међусобним сразмерама полова.

Коефицијент маскулинитета (Км) ставља у однос популацију мушкараца са популацијом жена, односно популацију жена са мошком популацијом, код коефицијента феминитета.

Pm Km = -------- x 100

Pf

Pf

Kf = -------- x 100 Pm

- у свету се коефицијент маскулинитета креће око 100 Старосни коефицијенти показатељи су односа лица различите старости, и то:

o Индекс старења ставља у однос број лица старих 60 и више година у односу на број лица старих 0-19 година.

P60+ Is = --------

P0-19

o Биолошки индекс је однос старих 0-14 и лица старих 60 и више година.

P0-14 Ib = --------

P60+

2

Старосна структура становништва приказује односе између појединих генерација, односно старосних група и узраста у једном друштву, становништву. Старост се одређује као хронолошка или календарска старост тј, временски интервал од рођења па до одређеног догађаја (пописа, брака, порођаја, смрти). Старост се дефинише:

1. статистички

o Старосна група - коју чине лица исте старости, а групни интервал може бити различите дужине од једне, пет или десет година.

o Кохорта – је појам који се користи синонимно са старосном

групом, означава скуп лица исте старости, које повезује неки догађај (нпр. текући фертилитет жена рођених 1980. године).

2. антрополошко-социолошки

o Узраст – старосне групе различитих интервала, које се издвајају и повезују на основу биолошких и социокултурних особина (нпр. млади, деца, средњошколци, стари)

o Генерација – према Анђелки Милић, генерацијска понашања

1. промене током биографије или животног циклуса појединца 2. понашање различитих сукцесивних генерација 3. поређење понашања, културних образаца, животног стила,

генерација рођених пре, за време и после неких капиталних друштвенокултурних догађаја

4. компарација генерација очева и синова (породично - генеалошки приступ).

Типови старосних структура по Густаву Санбергу:

1. прогресивни (експанзивни) тип – млади до 14 година 2. стационарни (стагнантни) тип – средња генерација од 15 до 49 година 3. регресивни (контрактивни) тип – стари преко 50 година.

Старосно-полне пирамиде дају пресек свих генерација и оба пола у датом становништву. Израђују се на кординатном систему тако што се на хоризонталној линији уносе вредности, величине сваке од старосних група, а на ординату – појединачне године старости. Типови старосних пирамида:

o прогресиван тип o стационарни тип o регресивни тип

3

Функционални контигенти: 1. предшколски – деца 0-6 година 2. школообавезни – деца 7-14 3. регрутни – мушкарци 16-24 4. фертилни – жене 15-49 5. оптимални фертилни – жене 20-34 6. брачни – целокупно становништво 15 и више година 7. женидбено, удадбени – лица 18 и више година која нису у браку 8. радни (радна снага) – мушкарци 15-64, жене 15-59.

Појединци и групе поседују личне ресурсе:

o биолошки (старост, пол, здравље, репродуктивна способност) o економски (доходак, квалитет живота, стандард) o социокултурни (образовање, националност, религију, политику) o социопсихолошки (социјализација, интеграције, преузимање

одговорности) Чиниоци полне структуре становништва: Биолошка константа (однос полова) одређена је природним

законитостима, тако да се на 1000 девојчица рађа од 1040 до 1070 дечака.

Морталитет – доводи до равнотеже биолошке константе, због специфичности смртности код полова

Миграције, специфичност полног састава миграната, већа склоност ка пресељењу је од 20 до 30, 40 година лица изван брака и без деце, у унутрашњим миграцијама на мање раздаљине више је жена (удаја).

Чиниоци старосне структуре становништва:

o Наталитет – усмерава се на основицу или базу старосно-полне пирамиде, одређујући њену ширину. Старење популације је раст удела старог становништва у укупном, као и повећање просечне старости. Повећање наталитета битно се супроставља тенденцији старења становништва.

o Морталитет – делује у свим генерацијама или на свим тачкама старосне пирамиде. Испољава се веома снажно у условима рата и великих друштвених криза поготову на мушком становништву. У традиционалним друштвима се јављала висока стопа смртности одојчада, а у модерним смањена укупна стопа морталитета.

o Миграциона кретања – у својим коферима односе не само сопствене комперативне предности већ и индиректне демографске добитке (формирају бракове, породице, повећавају општи капитал, економског и социјалног благостања, социјалног живота).

4

Брачна структура становништва се односи на расподелу становништва према категоријама брачног стања. Оквир за анализи брачне структуре су брачни контигент – лица старија од 15 година и женидбено-удадбени контигент – лица старија од 18 година која нису у браку. Брачни статуси:

1. ожењено/удато становништво 2. неожењено/неудато 3. разведено 4. удовичко 5. кохабитације (изванбрачна унија) – региструје се на Западу, а у позној

модерности чак и намере становништва у блиској будућности. Особине склапања брака (нупцијалитета) показујемо посредством:

o опште стопе, o просечних година ступања у брак, o броја склопљених бракова.

Ниво разведености и процес развода брака Чиниоци формирања брачне структуре СОЦИОЕКОНОМСКЕ СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА Делимо их на:

o економске – становништво према  активности (активно, издржавано, лица са личним приходом)  делатности (пољопривреда, непољопривреда)  занимању (квалификациона структура)

o друштвеноекономске – према положају и уанимању у сектору власништва

Активност становништва се повезује са радном снагом, која обухвата две категорије:

1. запослене – су лица која обављају одређено занимање или друштвену улогу на тржишту рада и за то примају новчане накнаде (доходак), овде спадају лица каја раде са личним средствима за производњу као и лица која су привремено ван процеса рада (због болести, трудничког, војске, затвора). Овде су и лица која траже запослење (резервна армија рада), овде спада војска и полиција.

2. незапослене:

лица са личним приходом – економски независна. Приход од предходног рад (пензионери) или будућег (стипендисти), поседовање неке вредности, социјалне заштите.

издржавана лица – економско зависна од других, не учествују у процесу рада већ само у процесу потрошње (деца, ученици, студенти, домаћице).

5

Општа стопа економске активности је однос активног у односу на укупно становништво.

О Pa е’ = --------- x 100 (u %)

O P

- стопа у свету од 30-35 посто, у Африци и Азији преко 40 посто Однос активних становника на 100 становника радног контигента (15-64 године).

O Pa e’ = ------------- x 100 (u %)

O P15-64

Коефицијент активности ставља у однос активно становништво са издржаваним (ОPi) и лица са личним приходом (ОPlp).

O Pa Ka = ----------------- x 100 (u %)

O (Pi + Plp)

Коефицијент зависности – коефицијент оптерећених активности

O (Plp + Pi) Kz = -------------------- x 100 (u %)

O Pa

- однос издржаваног становништва и активних у ширем смислу или економски независних (лица са личним приходом и активних у ужем смислу).

O Pi

Kz = ----------------- x 100 (u %) O (Plp + Pa)

6

Повезаност економске активности становништва: 1. ЕАС повезана је са старосном структуром код оба пола, будући да она

почиње у младости, пуни замах достиже у средовечном добу, а опада у старости

2. ЕАС повезана је и са полном структуром, степен активности жена је нижи него код мушкараца

3. разлике у ЕА код мушкараца из различитих друштава и култура су мале, док су код жена израженије, под утицајем положаја и улоге у приватној и јавној сфери

4. у развијеним друштвима, ЕАС почиње касније, а завршава се раније у односу на предмодерна (пољопривреда).

Привредне делатности – су области у оквиру друштвене поделе рада, те се становништво може ангажовати у пољопривреди, грађевинарству, трговини, услугама. Делатност се одређује према радној организацији или фирми где је лице ангажовано. Кларкова подела сектора привредних делатности:

1. примарна (пољопривреда, шумарство, рибарство) 2. секундарна (индустрија, рударство, занаство, грађевинарство) 3. терцијална (саобраћај, трговина и угоститељство, државне и јавне

службе, здравство, култура) 4. квартални (финансије) 5. квинтарни (банкарство, осигурање, берза).

Квалификациона структура (структура према занимању) Занимање је особина појединца, тј. врста конкретног посла коју појединац обавља и на основу тога стиче средства за живот (доходак, плату). Да би се посао третирао као занимање потребно је:  образовање  радно искуство  друштвено признање (по овоме проституција и крађа нису занимања, али

на другој страни бити домаћица, студент сматрају се квази занимањем јер је реч о издршаваним категоријама).

Структура према просечним зарадама Просечне зараде су зараде исплаћене у години дана, остварене за обављени рад и време проведено на раду, увећане зараде, накнаде. Родна равноправност Жене су привлачна радна снага при глобализацији:

1. у другој половини 20.века се остварају радна места на која се ангажују жене, док се смањује удео мушкараца

2. послови захтевају знања и умећа који су ближи женама него мушкарцима (тимски рад, толеранција, способност манипулације)

3. жене су слабије плаћене од мушкараца за исти посао.

7

Стратегија породичне зараде (две плате две каријере) има последице:  женина зарада постаје значајан део кућног буџета и основа њене

преговарачке моћи и позиције унутар куће  не постоје оправдани разлози зашто мушкарац не би помагао око

кућних послова и око деце. Чиниоци који обликују економске структуре: демографски (наталитет, морталитет, миграције) – природни прирештај

делује на то колики ће бити прилив нових генерација тзв. радни контигент, што ће се касније одразити и на повлачење из радног контигента тј. пензионисање. Код миграција делују ПУЛ и ПУШ фактори.

друштвеноекономски – развитак привреде, друштва и токова запошљавања, социјалне мобилности или промоције у друштву.

На формирање радног контигента утичу и друштвена схватања или друштвене норме, о томе када почиње и када се завршава радна активност (нпр. пољопривреда – село и идустрија – град, образовање, брак, трудничко). КУЛТУРНОАНТРОПОЛОШКЕ СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА Културноантрополошке особине становништва изводе се на основу припадности раси, народу или нацији, језику и религији. Ту су и образовне структуре, тј. писмености и школске спреме. Писменост и образовање Структура становништва према писмености се изражава као дистрибуција удела писмених и неписмених, а дефиниција писмености различита је од земље до земље. Неписменост је повезана са старошћу и полом, виша је код старијих и код жена. Данас се говори о информацијској писмености (рачунар, интернет). Школска спрема се посматра за становништво изнад одређене старости (преко 10 година). Класификација степена образовања зависи од државе до државе, због система и временских реформи. Етничке структуре Попис на основу појмова: народ, народност, националност, нација. Постоје два типа:

1. правни појам нације – политичка заједница грађане, где се нација поистовећује са држављанством (САД, Канада), где се на основу миграција становништво разликује по вери, раси, етницитету.

2. националност која се не поистовећује са држављанством – националност, народност, етничка група, народ.

Пописа у Србији од 1834-2002 било је 37 (19 српских, 5 АУ, 5 Бугарских и 8 ЈУ).

8

Поред националног опредељивања постоји:  регионално изјашњавање (Шумадинац, Банаћанин, Далматинац)  неопредељени или неизјашњени.

Поред хомогених постоје и хетерогене тзв. мултикултурне, мултиетничке и мултиконфесионалне средине и друштва (бимодалне – ЦГ, тримодалне – БиХ). Узроци пада националности:

1. промена у опредељењу 2. етнонационални, историјски и културни процеси 3. етнодемографска кретања (наталитет, морталитет, миграције).

Структура становништва према језику Структура становништва према религији Расна структура становништва

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 8 str.
preuzmi dokument