Sociologija Grada-Beleska-sociologija 1.deo, Beleške' predlog Socijologija grada. University of Belgrade
hippe72
hippe7211 June 2012

Sociologija Grada-Beleska-sociologija 1.deo, Beleške' predlog Socijologija grada. University of Belgrade

PDF (929 KB)
30 strane
12broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Skripta; Bitna obeležja neoveberijanskog pristupa gradu; Reks i Mur; Lefevrov pojam urbanog drustva; Sandersova i Kastelsova gledišta o predmetu istraživania urbane sociologije; Harvijevo tumačenje tokova kapitala i nove...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 30

ovo je samo pregled

3 shown on 30 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 30 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 30 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 30 pages

preuzmi dokument

ft

Kj^

16. Bitna obeležja neoveberijanskog pristupa gradu

'R t'̂ A.-:,. :

'A'

Socijalni nemiri tokom 1960-ih osnažili su nove pravce u sociološkoj teoriji grada, koji donose politizaciju urbanog pitanja i u fokus stavljaju modalitete i efekte državne intervencije na lokalnom nivou. Distribucija društvene moći postaje osnovni premet istrakivanja, a tokom 1970-ih godina i početkom 1980-ih godina bilo je moguće govonti o jasnoj diferencijaciji neoveberijanskog i neomarkističkog pristupa. ^ ^ — — " " H ^ ^ V

Neovebetaanski pravac se razvio pretežno u V. Britaniji krajem 60-ih i početkomT70-ihJ a često se označava i kao urbani menadžerijaUzam. Ovaj pristup primarno se usmerava na analizu rešavanja urbanih roblema kroz urbani menadžment (političke reforme).^

REJ PAL kao najizrazitiji predstavnik ovog pravca u Velikoj Britaniji polazi Veberog pojma moći (sposobnosti da se nametne određena volja čak i protivno

željama drugih) i birokratije (racionalni tip autoriteta koji proističe iz uloge koju pojedinac obavlja i pravnili JKHpii koje tu ulogu određuju u administrativnom sistemu). On određuie IggŽlkao skup resursa, čiieJ.e bitno obeležje retkost a čija- dostupnost značajno odreduje životne šanse stanovnika grada. On se fokusirao na ulogu lokalne državne birokratije koja, pored tržišta, kreira distribuciju urbanih

(Kapitab (humani, soci]alni, hulturni); resursa. Ključni resursi su: m n . ^J^građena^redin^ (stanovi, poslovni i proizvodni objektjj^Socijalna infrastruktura>

(saobraćaj, obrazovanje, zdravstvo, rekreacione površine). Ovim resursima inherentna jQLqjedna£2 prostorna dostupnost jer dvoje l j u d j ^ ^ n o g u u isto vreme zauzimati isti prostor. Vremensko-prostorna ograničenje određuje dostupnot ovih resursa. Takođe, socijalna ograničenja vode socijalnim sukobima. Dakle, univerzalno obeležje grada je rgtkost resursa^a uloga_države ie presudna za životne šanse stanovnika grada, kao u kapitalističkom. tafrp i n srKM'jalifitičkorn društvii_

Usled ovog stava, Pal smatra da težište urb^"? ^or^^gi j^ da bude na radu ^rbanih menadžera ^ao nosilaca odluka o gradskim resursima, i na socijalnim napetostima koja se na ovom području ispoljavaju (usled činjenice da se socijalne grupe razlikuju u pogledu moći da posredstvom tržišta ili države obezbede prktupnost retkim urbanim resursima).

Kritike- nedovoljno precizno određenje uloge menadžera, ciljeve i vrednosti kojima se oni rukovode - stepen autonomije njihove moći, neadekvatno povezivanje njihovog delanja sa sistemskim okruženjem. Analize su pokazale da su menadžeri pod pritiskom privatnog sektora, kao i da je njihova autonomija odlučivanja ograničena hijerarhijom državne organizacije. Postavlja se pitanje ko kontroliše menadžere (viši nivoi upravljanja, privatni sektor i sl)...Sigurno je i da tip vlasništva bitno određuje

r * ^ I V • f V C.l.v f t C-V.V.VC \ 1 ; b K ^ « k> h .; ./ < <x,-i A . | - v t ,,t\ ( , > , ; . , > 1 o \ ) ;; - 1 ! i rU- • 0 ;• U/.ćT ^ A-V 4 W t>,' 'Uv . • f C •, . • ' : i \ ^ - - y

; . • • V > - " • I L V

I

li £ • U

" * A-c. W M . f . < V - « W A . . Ć t • \ K - . . .. , , ' < * V ^ c

- ' -A- , . 4 . ' ' r ' ' - • r,

^ - ; . I 1"' " u < ^ i < VA i -> t V,- A 1 V _

O • • > • -• < A . V , i . , i .

V 1

količinu resursa pod njihovom ingerencijom, odnosno mogući vid redistributivne intervencij e1. ^ ^

Uvažavajući kritike, Pal je ulogu urbanih menadžera odredio kao posrednika između javnog i privatnog sektora, kao posrednike između centralne države i gradana. Dodao je i da se u socio-prostornom sistemu neposredni kreatori i nosioci urbane politike moraju se posmatrati u kontekstu opštijih karakteristika državne moći i kapMističke ekonomije.

Wed kritika, SANDERS ističe da jasno ukazao da država ne funkcioniše nužno u skladu sa kapitalističkom logikom. Iako kao i neomarxisti pažnju posvećuju analizi urbane i stambene politike kao područia društvene moćl^neoveberiianci dozvoljavaju mogućnost modifikacije socijalnih nejednakosti u sferi proizvodnje, naglašavajući značaj svojinskih^odnosa u sferi potrošnje, nastale posredstvom ovih politika. Drugačije rečeno, država ne funkcioniše nužno i striktno u skladu sa kapitalističkom logikom jer se urbana politika posmatra (za razliku od neomarksističkog pristupa), kao područje u kome postoji mogućnost modifikacije socijalnih nejednakosti kreiranih po osnovu pozicije na tržištu rada (u sferi proizvodnje), nasleđenih privilegija i sl.

Posmatranjem državne intervencije u kontekstu klasnog naspram građanskog statusa naglašava se mogućnost da individue naprave izbor (u sferi potrošnje) i van limita klasne pripadnosti - dekomodifikacija različitih oblasti (stanovanja, školstva, zdravstva, transporta) čije usluge i dobra, ukoliko građani nisu u mogućnosti da plate njihovu tržišnu cenu, postaju dostupne po subvencionisanim cenama u javnom, neprofitnom sektoru, pa čak i u privatnom sektoru (potrošački krediti).

REKS I MUR su analizirali ulogu urbanih planera, menadžera stanova u javnom sektoru...Rex je uveo pojam stambene. klase da bi dokazao kako različite grupe nemaju jednak pristup određenim tipovima stanovanja. Iako je ovaj pojam dosta konfuzan, Sanders smatra da je bitan jer dokazuje da se socijalne nejednakosti i političke borbe za potrošačke resurse, razlikuju od klasnih nejednakosti i borbi (nastalih iz proizvodnih odnosa).

Sanders izdvaja značaj podela u sektoru potrošnje. Osnovna hipoteza je da je uloga države u britanskom društvu posle rata uslovila novu društvenu podelu na aktererkoji se u sferi potrošnje oslanj aju na javni sektor i naoneTčoji se oslanjaju na

"tržfste i samostalno zadovoljavaju potrebe. Vlasnici stLđefva i korisnici javnog rentalnog stanovanja su društvene grupe sa suprotstavljenim interesima. Prvim^T) odgovaraju niske kamatne stope na hipotekarne kredite, poreske olakšice na njih i

1 Na primer, u sektoru stanovanja pored distribucije resursa u javnom sektoru dostupnost stanovanja i u privatnom sektoru moguće je regulisati različitim subvencijama. Potom, javno stanovanje i stambene subvencije mogu biti u vlasništvu odnosno nadležnosti lokalne vlasti i/ili centralne vlasti, i sl.

[ a /

2

J f o V J ^ S S ^ STOCA^ & 90UTV 1

^ o c T } « u f W i « V v c n r V i I J . K ^ J> , V \ . . . , i .

g f ^ T ^ V>\4<U U V ^

: r

VM^Kic rKovVvo^j^, ( ' A U - V v ^ rscu o V ^ v ^ U c ^ o C o C * ^ ^

Ijl^ iGoov % ^ ^ cJh-c

^ o V A K J f c v T M A G ' O / v

^ ipvo v ^ c e ^ U - U O ^ tv. c-

1 visok nivo inflacije cene stanova, a drugi podržavaju budžetska izdvajanja za subvencije i investicije u javni rentalni sektor. Ove razlike postaju uzročnici stvarnih političkih

knjizi/Socijalna teorija i urbano pitanje iznosi da postoji razlika između manjine koja se oslanja na javni sektor i stigmatizovana je, i većine koja se oslanja na tržište i individualnu potrošnju. Takva podela je suprotna klasnoj podeli gde manjina isključije većinu iz svoje moći i privilegij a^anders je takođe smatrao da prostorna zajednica ne može biti teorijski predmet urbane sociologije, već da to mogu biti sociialni procesikoji su generisani različitim prostorima. Gradski prostor je dakle | kontekstualna varijabla koja utiče na socijalne procese.

U ic A/U^ Lu cUfc^l^^ \ V oJv-O ^ O ^ .

"" C A A ^ Cjfc ^ c i o ^

^ u ^ a ^ e ^ n s T ^ K ^ O ^OOKjuc UA

' ^ T O v m g I M ^ crvva^- Lcrjf nuA," r ^ n ^ i n o ^ c v j ^

U c i GUoO^ CM ^ / -

p ^ V . -eJLotvc*^ ^ ^ ^ ^ ^ \ L v ^ c ^

t \ C \ ^ ^

3

J -

17. Lefevrov pojam urbanog društva

J[ Glavne Levevrove ideje koje će kasnije biti razložene: •JL -urbanizacija je kraj i smisao ind^strijalizacije, urbano je totalitet koji se ne

moze obuhvatiti parcijalnim nukama W -značaj političke ekonomjje prostora ili 'prostorne ekonomije' (privatna

svojina nad zemljom)-bez zapadanja u ekonomizam -otkrivanje društvenih snaga, strategija i ideologije koji određuju tokove

savremene urbanizacije manipulacijom radničke klase \y_y -kritika birokratske i tehnokratske racionalnosti, ideologije, sociologije,

urbanizma kao ideologije prakse VPO7

Y -razlikovanje diferencijalnog od segregacionističkog karaktera gradskog života i opredeljenje za diferencijalno —

-shvatanje grada kao dela(umetničkog) i kao projekcije društva u prostoru- totalitet VCs

J^____jjnsistiranj e na postojanju centra i centralnosti-urbanizam kao mesto susreta, dofciolice, svečaposth-|nasupro^- tom industrijskom centru u kome je bogatstvo, ekonomija... i

^^kritika zvaničnog urbanizma kao mešavine ideologij eVprakse (dirigovani urbanizam)politizacija urbanih pitanja( pravo na grad) •

Lefevrova jdela I su: "Pravo na grad", "Od ruralnog ka urbanom", "Proizvodnja prostora . On smatra da GRAD projektuje čitavo društvo: strukturu, institucije i vrednosti(nadgradnju). Grad treba posmatratina 3 nivoa :(lWfflobalni nivo- dominantan uticaj kapitalističkog načina proi^odnj e^2?|nešo viti nivo- grad kao posrednik između društva, države, moći, znanja. (3^rivatni nivo- svakodnevni život gradjana, stambene četvrti...

U Lefevrovom delu postoje 3 epohe: agrarna, industrijska i urbana. Shodno tome postoje i 2 kritične faze( dvostruka kriza grada!):

I kadaje ifldustnja seoi podredila selo Ĉ i II kada urbano društvo^ prevazilazi industrijsko( prevazilaženje prepreka

prethodnih perioda) selom što označava radjanje urbane stvarnosti. Taj avi industr. kapitala(dakle, politički grad još nije

urbani, već mu prethodi). Srednfjovekovni grad predstavlja upotrebnu vrednost, a ne prometnu. Kasnije, prometnEr vrednost, širenje robe dovode do toga da industrijalizacija podredjuje sebi grad. Ona dovodi do poremećaja gradskih^ struktura. Industrija se pojavila kao ne-grad i anti grad.Ona je tu koristila_]zyor_ energije, radnu snagu, sirovine^ Ona čini da gradovi rastu prekomereno, zemljište postaje roba. U početku je locirana izvan gradova (fabrike), a posle se približava centrima gde biva koncentracija kapitala. L. Kaže da se suočavamo sa dvostrukim procesima- industrijalizacija i urbanizacija; rast i razvoj; ekonomska proizvodnja i društv život. Konflikt je između urbane i društvene stvarnostilU tome je smisao dijalektike, jer se uspostavlja grad na mnogo širem nivu nego pre, na nivu celog društva!

Levevr koristi pojam 'industrijsko društvo'(prisila, homogenost). Može se reći da industrijsko društvo prouzrokuje urbanizaciju. Pita se da li ta posledicg. ( urbanizacija) postaje važnija od njenog uzrokaj^ Kvantitativni rast proizveo je kvalitativnu pojavu sa novom problematikom- grBanom probtematikog) Dokzi do nove urbane racionalnosti. Izraz URBANO DRUS'l' V 0(dilerencij alnost) se^nefnože

U 16.v grad stiče prednost nad momenat neznatno prethodi po

1

0

,5

1 o < oO u

upotrbljavati povodom bilo kog grada ili istorijskog naselja u odredjenoj perspektivi. Ono predstavlja stvarnost u nastajanju, $elom stvarnu, delom virtuelnu. Urbano društvo se stvara i tek treba da se razvijeL

Bilo je gradova i u ind. i u agr/dobu. Grad je od početka agrarnog doba bio Ijudsko ostvarenje. Grad je prostonu objekat koji zauzima jedan teren i određen položaj i treba ga proučavati kao predmet pomoću ^različitih tehnika metoda: ekonomskih, političkih, demogn Razlika izmedju sela i grada je u proizvodnim odnosima i u podeli rada.

Grad je posredovanje između bliskog i dalekog poretka. Bliski je poredak okolnog sela koje grad eksploatiše, a daleki poredak je poredak društva u celini (robovl, feudalni, kapitalistički)^ Kab ^ posrednik grad manifestuje razne protivurečnostip Lefevr konstatuje krizu graaa čiji^e uzrok u odnosu centara moći

' prema^'^adu7_Orad služi stvaranju kapitala j er najbogatije grupe ̂ dariaš odi tdj uj u tokove urbanizacije. Kriza grada nastaje slomom konkurentskog kapitalizma. Grad nije posledica istorije, on se uvek nala^i grada nastaje kada se društvo u celini menjž proizvodne i svojinske odnose. Grad je takc

psu sa društvom u celini. Promena on nije pasivan u tome jer formira

elo, slično umetničknm delu. a ne prostom materijalnom proizvodu, jer je prisvojen od strane odredjenih grupa i oblikovan shodno njihovoj estetici, navikama. Grad biva posrednik izmedju porodica, susreta i države. On je i mesto konfliktnih odnosa lzmedju želja i potreba, zadovoljstava i nezadovoljstava.

Moderni grad pojačava eksploataciju radn. klase i svih nevladajućih klasa, jer je centar odlučivanja. Mešoviti nivo grada(posrednički) je specifičan urbani nivo. On sadrži trgove, ulice, zgrade. Privatni nivo nastaje u 19.v i označava prosto stanovanje gde je ljudsko biće ograničeno prostim funkcijama(jest, spavati, množiti se). Čoveku je ipak svojstveno da stanuje poetično, a tu je utonuo u bedu. Urbani prostor je za razliku od ind diferencijalan, zato je "urbano" pogodniji izraz nego "grad" koji još samo ima istorijsko postojanje. Ono je bolji pojam jer nastaje rasprskavanjem grada(prostorno odvojeni elementi, segregacija). Cilj urbanog, koje postoji virtuelno, je ponovno prisvajanje od strane čoveka njegovih uslova u vremenu i prostoru. Urbano društvo je drugo ime za postindustrijsko^društvo! Za novog urbanog čoveka bitna je upotrebna, a ne prometna vređnost. Urbano društvo je forma susreta i okupljanja svih elemenata društv. života, simbola i kulturnih dela. Ono što je bitno je okupljanje i istovremenost mnošlva stvari, ljudi, znakova. Nameće se centralnost(trgovačka, simbolička...) Svaki centar se razara sam i sopstvenom zasićenošću i odbijanjem druge centralnosti.

Citanje urbanog prostora nam omogućava objašnjenje posredstvom isprepletenih protivurečnosti i negacija. Vreme i prostor urbanog dr postaju diferencijalni. U tom prostoru se razlikuju 3 mesta:

1. izotopije- homologni prostor koji ima analogne funkcije ili strukture 2. heterotopije-kontrastni prostori i napetosti 3. utopije—ostalih mesta i ne-mesta(znanja i moći)

Urbanom društvu se suprotstavlja i negira ga segragacija, prostorno izdvajanje svih elemenata i aspekata društvene prakse, rastavljeni jedni od drugih i pregrupisani političkom odlukom u središtu homogenog prostora.

ZAKLJUČAK: Lefevr smatra da je urbanizam čudna mešavina ideologije i prakse pod patronatom države i tržišta. Kritikuje funkcionalni grad i kaže da je to ZO tehnika primenjena na čoveka. Monotonija i dosada cirkulišu u tim zajednicama. Urbanisti zanemaruju funkcije ulice kao mesta susreta kao i njenu simboličku funkciju koju proizvode spomenici. Ne treba pomagati segregaciju odvajanjem mesta

d

rada, života, saobraćaja, dokolice. Pravo na grad je pravo na urbani život, na urbano kao na obnovljenu centralnost(mesto susreta i razmene i prioriteta upotrebne vrednosti). Radn. klasaje nosilac urbane strategije, jer je žrtva segregacije. Tu postoji problem pasivnosti jer je ona pod ideološkim pritiskom, kojim se kvantitativno nameće kao vrednost, a kvalitativno potiskuje.

^ % e m l ^ t e

( p ^ p C l̂VĴ >UU ^ J T U ^ (cv^ei s ^ i

§T\ - jiA o - ^ I - ^ a j ^

U r j c A^ ^ V i ^ / U a c I

^ ^ ^ V o C | c V c n f i

V V7 \ 7 v ^ - n ^ M MVO<Ć> ( a ^ A d A \ ° o \

U r O c 3 , . . . dot>o " J v - ^ f i g ^ ^ i is-f <• - •)

r ^ v .

^ o u C č r v o ^

Clr^OOoo a 6 r ^ < l ^ ^ U ^ d

18. Sandersova i Kastelsova gledišta o predmetu istraživania u.s.

Početkom 70-ih KASTELS se zalagao za razmatranje sukoba i j^rocesa odlučivanja kao određenih elemenata organizacij e^radskog prostora. U protivstavu sa vladajućom "urbanom ideologijom", Kastels je u delu Urbano pitanje (1975) tvrdio da su gradski problemi u monopolističkom državnom kapitalizmu vezani za^kolektivnu potrošnju(stanovanje, saobraćaj, školska i zdravstvenausluga, zelenilo..).

On je grad (prostornu jedinicu) definisao kao rezidenciialnu iedinicu u kojoj se proces reprodukcije radne snage odviia posredstvom dobara i kolektivne potrošnie. Državni aparat na ovaj način direktno interveniše u korist kapitalističkog monopola ^ j o -Mj (budući da se cene infrastrukture i usluga kolektivne potrošnje određuju ispod tržišne) ^ 9 otklanjajući probleme reprodukcije radne snage (nastale logikom krupnog kapitala) ^ ^ ' preuzimajući brigu o r^noi iLzdmvJ^^anov^iu, obrazovanju...

Po Kas te l su^^^^^jdmeTurbane sociolog^^^ste urbano planiranje koje ' definiše kao "intervenciiu političkog nad ekonomskim na nivou iedne specifične

socio-prostorne jedinice, u cilju regulacije procesa reprodukciie radne snage (potrošnia) i reprodukciie sredstava za proizvodniu (proizvodnja), nadilazeći nastale kontradikciie u opštem interesu društvene formaciie kojoj osigurava održavanje"

Na taj način on urbano planiranje locira u podmčje'pdfctike)) zalaže se za prelaz od evidencije potreba ka sociologiji političkih procesa"ngr£c!enih u upravljanje kolektivnom potrošnjom.

koje su u igri. Jedna od Taj tip inervencije zavisi od aktera, tj.^društvenih klasa središnjih tema proučavanja su mu gradskii socflaliH_JlokretL__LI knjizi Grad i društveni pokreti, Katels njihovo ishofište vidi u protivrečnosti između zahteva da se (̂ ) tr--^- neophodna radna snaga koncentriše u gradske centr^fjierentabilnosti sredstava kolektivne potrošnje koji su neophodni za njenu reprodukciju. Ipak, ove protivrečnosti su sekundarne jer ne dovode u pitanje postojeći način proizvodnje. Zato i smatra da učesnici urbanih socijalnih pokreta mogu biti i slojevi koji su udaljeni od radničkog pokreta jer su korisnici kolektivne potrošnje svi u najamnom položaju. Značaj pokreta video je u njihovom doprinosu svesti o tome da se na području socijalizacije potrošnje interesi različitih društvenih slojeva podudaraju sa radničkom klasom.

Kritike- Ograničenja zbog krutosti Altiserovog tumačenja Marksa i zadatka da, nasuprot shvatanju Čikaške škole, ustanovi teorijski predmet urbane sociologije, Kastels je donekle suzio svoju analitičku optiku. Sanders je smatrao da ie niegova teoprija o gradu _ogg,aničena ier težište na potrošnji „zanemaruje važnost drugih procesa. problematična je i sama teorija potrošnje jer Tokus na urbanom prostoru zanemaruje duge bitne aspekte bitne za državni kapitalizam koje nisu prostorne

^npr,subvencije Lporeske olakšice). Sanders je rekao i da se njemrrTTćaoTCikaškoj školi, mogu uputiti primedbe da se neopravdano ogidiiičild na bioticki nivo

" 1

I

^ ^ t t l M ^ c K ^ - cp^CMk ^ Azm/TU , ^ v ^ ^ ^ ^

organizovanja ljudi. Svestan nekih od primedbi, Kastels je kasnije napustio određenje grada kao jedinice kolektivne potrošnje i druga strukturalistička ograničenja, iako je zadržao naglasak na determinističkom primatu kapitalističkog načina proizvodnje.

SANDERS smatra da bi se urbanojutanje moglo definisati kroz[ienzije)koje nastaiu izmedu interesa baziranih m proizvodnfiji onih na potrošnii/lokalnih centralnih nivoa vlasti, ^potreba i socu^nth-^favdk naspram profita iprivafnog vlasništva.

Promenjivost balansa između tržišta i državne regulative inherentna je karaktersitika kapitalističkog društva - značajne razlike ne samo u različitim periodima razvoja kapitalizma (Todistički / postfordistički; organizovani/ dezorganizovani i sl.) već i među pojedinim zemljama.

Koncept dualističke politike u razumevanju promena savremenog grada (Saunders) Idelano-tipski (suprotstavlja _jnterese potrnšnje i jroizvodnje; u nekoliko dimenzija:

1. Tip politike kojom se mobilišu interesi potrošnje odnosno p r o i z v o d n j ^ o ^ Oblik državne intervencije i nivo upravljanja na kome se određena pohtikao S ^ sprovodr~^

3. Dominatna ideologija (nčoliberalna vs socijaldemokratska) i vrednosti (solidarnost, socijalna politike

ravda, socijalna prava) koje oblikuju odrgovarajuće

ip politike kojom se mopilišu interesi potrošnje odnosno proizvodnje 1) Politika zasnovana na lzbornoj demokratskoj proceduri (svet parlamenta, peticija, grupe za pritisak) usmerema prvenstveno na interese potrošnje i kvaliteta života 2) Zatvorenije sfere korporativnog posredovanja, sa ključnim interesima proizvodnje, direktno predstavljene i involvirane u kreiranje države politike

Druga dimenzija - nivo upravljanja na kome se određena politika sprovodi, sa ključnim pitanjem kako uskladiti korporativističke ekonomske strategije i pritisak gradana.

Efikasan način je pomeranjem ključnil^servisa 7* nroizvodnju na (viši^iivoe upravljanja a resurse potrošnjg na niže nivoe.

Usled toga, korisnici drz|^njh servisa imaju uspešnije strategije polaganja prava na određenejssurse na nižim nivoima vlasti kroz noposrcdmj^obraćanje onima ko obezbedjuje serv|se, t e je efektivno organizovanje interesnih grupa jedino moguće na^ <5, ^lokalnom niv

Logika decentralizacije socijalnih usluga proizlazi iz činjenice da država ima i'anj© inherentne kontrole nad građanima kada im daje novac a ne specifične servise

ifi~dobra, iako se davanja u novcu lakše centralizuju. Menadžerska autonomija (o kojoj je Pal govorio), pak, najveća je u distribuciji

servisa koji su od malog interesa za osnovne aktere u proizvodnji, i to na nivou na kome oni (menadžeri) delaju izvan dosega direktnog uticaja potrošača (dakle, ne na neposredno lokalnom nivou).

Sanders je smatrao da prostorna zajednica ne može biti teorijski predmet urbane sociologije, već da to mogu biti soeijalni procgsi koji su generisani različitim prostorima. ̂ Gradski^prosto^ j e j i a l ^ a utiče na socijalne procese. Odsustvo teorijskog predmeta može biti problem za urbanu sociologiju, ali značaj koji prostor ima čini neosnovanim svaki neprostorni sociološki pristup.

SEVIDŽ i VORD smatraju da poređenje Sandersovog i Kastelsovog rada^) ukazuje na promenu predmeta istraživanja urbane sociologije- od kolektivne ka / privatizovanoj potrošnji. Osim razlika u teorijskom pristupu, Kastels nastoji da U teorijski osvetli urbanu politiku u periodu relativno jake države blagostanja tokom 70- ih, dok Sanders reflektuje promene urbane politike s restrukturisanjem države blagostanja. ^

pr^duJ&f Ulo • frOC

( t J k c u u ^ / / c u u u r ^ ) tf^

3

crn

i

4

t r r

12 <

cJ

<D\

<fc

" (jflćtiM Cć fbjfh'

7

19. Harviievo tumačenje tokova kapitala i nove socijalne geografiie

IDA HARVIJA velikputicaj imala je Lefevrova Vnisao. Za razliku odfKastelsa k^ji odMcuje pojaja^firbaniteta kao ideološkTStKJjen, Harvi ga, poput Lefevra, posmatra iz šn5&<storijske perspektive smatrajući da se dihotomija urbano-ruralno ne može, poistovetiti sa^dihotomijom moderno-tradicionalno, jer se gradški život tokpm istorije na različjte^načh^e^tzUkovao od seoskog. On izražava sumnju da se-pojam "način proizvodnje'Všuviše bpšti za ispitivapje odnosa urbanizma i dpištva i predlaže pojam y'način eki istraživanja. Ipak

:e integracije" ii cilju konkretizacije

^ JL

Ijučan pojam jeste Mvišak vrednosti^lerpoimu urbanizma daje" dovoljno širok okvir jer su gradovi nastali koncentracijom proizvedenog viška^Harvi je smatrao i da se tržište zasniva na relativnoj retkosti dobara kojajse velikim delom društveno stvara. Stoga su lišavanje. prisvajanje i eksploatacija njegova nužna obeležja. Iako je smatrao da je drža^na intervencija neophodna radi ublažavanja destruktivnosti, za razliku oćf KastelsaJ on nije posebno proučavao kolektivnu

U delu Granice kapitala početkom 80-ih ravija stav da koncept rente omogućava dopunu Marksove teze o krizi prekomerne akumalacije kapitala u industrijskom sektoru (kao posledice ulaganja u novu tehnologiju i rezultirajuće promene organskog sastava kapitala).

\ Renta - predstavlja pravo na budući prihod, zemljište ne stvara vrednost ali kao suštinski značajan faktor proizvodnje ono omogućava svom titularu da potražuje deo (viška) vrednosti od onoga ko proizvodi

Diferencijalna renta - lokacija može da smanjuje troškove i povećava dobit - što vremenom podiže vrednost lokacije odnosno utiče na porast rente \ ! Prvi tip - razlika dobiti koju proizvodjač može ostvariti na datoj lokaciji i dobiti

^koja se može ostvariti na najgoroj lokaciji Drugi tip - razlike u nivou rente na istoj lokaciji pre i posle investicija (podižu

usjov^rndiiktivnogtijj^odnosu na prethodno stam&^ , ̂ oru

vt L --» .̂'V-aV-

F > €: Lociranje industrijskih firmi u nWo okruženje motivisano ostvarivanjem viših profita, ali privrepaeneJokacione prednosti (ušteda u transportnim troškovima, ceni rada l sl) uskoro nestaju zbog porasta rente (troškova nadoknade vlasnicima zemlje) . , odnosno porasta konkurencije nadatoj l o k a c i j i ^ ^ ^ g ^ ^ ^ aU-VKcUa^^ t^ ^

U vremenima krize industrijskog sektora kapital se preusmerava iz primarnog t°ka (industrjjske proizvodnje) u sekundarni (investicije u fiksni kapital-nekretnine)1.

' Primer velikog preusmeravanja kapitala na sekundarni tok - suburbanizacija u SAD nakon 1945, koju je politika države podržala sistemom poreskih olakšica na kupovinu kuće, što je uslovilo porast tražnje za industrijskim

' . — J I K J V U J I U V I I U P U I A S I U A Z , U | C E J \ I I I U U M I I J I K . U U

4

u ^ o j ; r c u U ^ u ^ f a ^ e f c u M A ,

ir*? i/\ / ^' •• ' ^

Or io \l \y-ro Š4oC C^hrc'a^ ^ 4T>Uo sf

^ ^ ^ o ^ c } v ^ l ^ v r v e U ^ Ue U ^ ^ J U

S u k ; Cu c-> o m SCu^e L,og ouW poVvo ticc^ fvc in: f u r> UjoCiiJhr ^ o L r & ^ o

Y\ove V ^ C ^ J L A ćtU & r ^ o v ^ - ^ U Či, ^ ^

loTU V r . ^ , ^

b U -i - > , 1 9 1 , /• ' ^ — — A / ^ A ^ U - ^ f r v g — 4 T 7- „ , ^

. f\ \

1

Ipak, ova strategija ima ograničenja. Prekomerna količina fiksnog kapitala, ne odgovara potrebama budućeg rasta kapitala. Kao što kriza prvog sektora uslovljava masovno uništenje industrijskog kapitala, i u sekundarnom se obezvreduju fiksni kapital (primer su napušteni lokali i bankrot gradova). Rešenje se pokušava naći u novim područjima za investiranje što uslovljava da gradovi i druge prostorne jedinice beleže ciklične uspone i padove. Otuda I geografski prostor^postaje presudan za vitalnost kapitalizma. Harvi tvrdi da uvek~kađa^epromene uslovi proizvodnje i cirkulacjje kapitala (nove tehnologije, nove nogućnosti prevoza...), stvara se i nova

^^oci ja^^^eografi ja^THlme se protivrečnosti kapitalizma samo izmeštaju, a ne i rešavaju. Otuda on pesimistički zaključuje da upotreba kreditnih kartica i teritorijalne ekspanzija dovode do potpunog razaranja koje se nameće kao rešenje tj. do tačke gde je samo totalna destrukcija masovnih razmera potrebna da bi se postigla potrebna devaluacija kapitala i (re)uspostavili uslovi profitabilnih investicija. Nešto pozitivnija— interpretacija - iako tada dolazi do umanjenje prometne vrednosti investicija to ne mora da odgovara padu upotrebne vrednosti - to postaju jeftine premise daljeg razvoja kapitalističkih firmi (uključujući i investicije poput puteva, poslovnog prostora, mostova, itd.)

Poslednjih godina Harvi se usmerava na učinak nove informacione tehnologije koja je od sredine 70-ih uslovila takvu vremensko-prostornou kompresiju da je(^ drastično smanjila vreme cirkulacije kapitala u prostoru i omogućila njegov neprestani protok u globalnim razmerama.

Harvijev doprinos je u tome što je usmerio analitičku pažnju na vlasnike zemlje- borba nosioca upotrebne i prometne vrednosti, ukazao na potencijalno različite interese aktera koji prisvajaju značajan profit po osnovu lokacionih specifičnosti: vlasnika fabrike, bankara koji investira u nekretnine, developera koji kreira nov rezidencijalni ili komercijalni sadržaj grada (gradske vlasti) •

proizvodima poput kola, aparata za domaćinstvo i sl... - olakšano politikom države - poreske olakšice, specijalni kreditni aranžmani - omogućilo nove investicije i pospešilo potražnju određenih industrijskih proizvoda.... fordistički model-uloga države kao kreatora tražnje da bi se rešio problemi prekomerne akumulacije industrijskom sektoru.-.doprinos i političkoj stabilnosti stvaranjem velikog dela stanovništva sa kreditnim obavezama

V( Ojjlmi O Vat^

( j , cjUvi'vvfU v ^ U ^ v e ž \ w Vc^uSccV^e ^ VHn>y U U yyv\<? U 4 c ^

( g ) a U U ^ ( o(fvv^ J ^ . A /G ^t/ofH-ot)/^

(5) ta^&z*^ ^ ^ ^ ^Ue , (uJUvre- , ^ jUuuLJki ; r a ^ c M C , t ^ e ^ ^ c v S<>U -

( k o v ^ ^ U A A C ^ ^ ^ ^ \ ^ O M S C L ^ odsKi^

° S^-CM^-^ (

a ^ r Z ^ ^ ^ T T

CKc^c A^o^ Vt c ^ c ^ O L M l^U-foLc j

t o u u ^ ^ ^ ^ ^

'P^TTVVJ/V ^UPV 6 O ^ n v / ^ - j / V e ^ o J U - ^ r rvocV ( ^ r a M ^ s v k

o v U ^ U r c j , . / . e v o ^ v M . a , ;

y 20. Poiam globalnog grada I koncept svetskih gradova

Teorije globalnog grada i svetskog grada, se uopšteno usmeravaji/na Zapa^pa

se i njihovo shvatanje urbaniteta zasniva na iskustvu male grupe, uglavnom zapadnih

gradova. Gradovi koji se nalaze izvan Zapada procenjuju se u odnosu na unapred

određene standarde. T o j e p o g l e d o d o z g c ^ ^ ^

Koncept svetskih gradova sugeriše veći stepen meduzavisnosti gradova u

raznim delovima sveta po principu horizontalnog umrežavanja, s tim što principi

nejednakosti i hijerarhijskog odnosa među nj in^^^^skl jučeni .

• Svetski gradovi spajaju regionalne, nacionalne i internacionalne ekonomije(u^^)

globalnu ekonomiju.

• Svetski gradovi se mogu poređati po hijerarhiji u skladu sa ekonomskom

moći kojom raspolažu. Medusobna konkurencija i spoljašnje okolnosti

ohlikuju njihovu poziciju na lestvici. Vou-,̂ U O ^ ] f u L t ^ j O s c o ^

• Populacije koje su isključene iz područja svetskih gradova i globalnog

kapitalizma su "ekonomski irelevantne". ^ ^ ^ V v

Ovaj koncept bljsko je povezan sa teorijom svetskog sistema, samo što je

kategorizacrja ^mal j^ na centar, periferiju i pol'uperiferiju u ovom slučaju preneta na

analizu(gradova. Takođe, na ovaj koncept značajno je uticala studija Saskije Sasen

koja je ponudila termin globalni gradovi kojim nastoji da obuhvati ključne ^

karakteristike savremene faze svetske ekonomije: globalno organizovanje i sve

transnacionalniju strukturu ključnih elemenata globalne ekonomije." Globalni

gradovi su centri servisiranja i finansiranja internacionalne trgovine, investicija i

kontrolnih fiinkcija".

jntenzitetipte^^^i^ iVmprtn nvih ^radova i nstvarpni r>bim razmene su (6 porastu

naročito putem finansijskih tržišta, trgovine uslugama i investicija. Istovremeno

povećavaju se nejednakosti u koncentraciji strateških resursa između ovih i drugih

gradova u zemljama na čijim se teritorijama nalaze. '—'—•—•—

Prema Saskiji Sasen^klmčni momenti savremene ekonomiie su karakteristični po

tome što su locira^ipviše^emalja pa su u tom pogledu transnacionalni. Stoga, to

ukazuje na m^goak , makar u začetku, t n p ^ ^ n o ^ a ^

Paralelno sa ovim procesima, postoji ogromna teritorija koja postaje sve više

periferna, sve više isključena iz glavnih ekonomskih procesa- propadanje nekada

važnih industrijskih i lučkih gradova.

1

Ono sto je takođe značajno jeste da se i unutar globalnih gradova uočava nova

geografija centralnosti i marginalnosti. Velike investicije u nekretnine i

telekomimikacije u eentralrmpodručja globalnih gradova, dok su gradska

područja s niskim dbhotkom^išeiTrfesiirsa. Raste jaz ji visini prihod^zmeđu visoko

obrazovanih i niže c5brazovanih~čak Tlcada rade A-isttnTlektorima ekonomije.

Finansijski sektori ostvaruju superprofite, dok industrijski jedva preživljavaju....Na

kraju kaže da su ovi trendovi prisutni u većem broju velikih gradova nekih od zemalja

u razvoju koje su integrisane u globalnu ekonomiju.

^ A a ^ ^ u ^ š v t A & A t w ^oVch o<i UuuuVC f t v ^ u u ^ c , ^ ^ o (

& < ^ ^ aduuo, l VW oJt\

I- C' .L.O.i, , , „ . ^ | — NJ —\ ^ -vaa/M \~STCT I

^ ^ ^ o j ^ o&euAu^. o&ćtrj&M feK

Atxx. c,Lcjuu C4 ^V^ eiL/ , l u d o f o r - ^ y

U e ^ o i ^ u u ^ Sjvo^m ^ fv-vi _

^ ,JtJLoSev rt V l ^ U u ^ V/^VVU J v e ^ t ^ \o oiCi U SOM^ h e t i v ^vcljr I

" / 1 u u c ^ ' • j j AMLAM ^ t k t j w ' SVA ou- t ^ U

u K ć v

21. Razlike u konceptima globalnog i informatickog grada * -VcU^

Kastels šire od globalnog grada određuje koncept informatičkog grada i kaže da je to je urbani izraz cele matrice determinanti informatičkog društva (kao što ie i industriiski grad izraz ind. društva)j. Na taj način Kastels postavlja ^ačaj^tehnološk^ promena u širi kontekst socioprostornih struktura (tehnološka revolucija omogućava suštinski (novu^strukturnu ekonomija reprodukuje nejednaku integraciju gradova u globalni sistem, tj. vodi ka novoj formi reprodukcije zavisne urbanizacije u kapitalizmu.(^Nova internacionalna podela radalkoja nastaje u informatičkom društvu vodi na svetskoiruiiy£auka-3 stimulativna procesa:

C^^fasnaživanje^r^eiropffll^^ rhfj" u čitavom svetu uz pomoć postojećih uporisnih centara; ( ^ č /

( 2) Opadanje starilTinHušti-ijskih regton^ koji nisu bili uspešni u transformaciji ka postindtlstrijskoj (informacionoj)ekonomiji. Tojne\^nači da su svi stari industrijski centri ^ ^ osuđeni na propast. Primeri Dortmunda i Barselone to negiraju. t A - ^

( 3) jrojava novih regiona (Andaluzija) ili novih zemalja (poput azijskog Pacifika) kao dinamičkih ekonomskih centara, koji privlače kapital, Ijude i robe stvarajući novu ekonomsku geografiju. L A - ^

U novoj ekonomiji produktivnost i konkurentnost gradova i regiona zavise od njihove sposobnosti djjcgmbi^ kapacitete, kvalitet života i povezanost u mreži glavnih metropolskih centara na svetskom nivou. Nova prostorna logika, koja je karakteristična za informatički grad, je određena dom i naci j on^prostoratokpva (roba, informacija, kapitala) pre riego dominacijom mesta. Proces usl^ieega^mstof-lfifova potiskuj^prostor m5?)simbolizuje sve veću diferencijaciju moći i iskustva, sve veće razdvajanje znacenja i funkcije. ^ ^ M c J J a ^ a ^ ^ r ^ o ^ ^ f ^ v *

Inforrrtatički grad je istovremeno i globalni grad jer artikuliše upravljačke funkcije globalne ekonomije u mreži centara procesiranja informacija.

Informatički grad je i dualni grad. Uzrok ove pojave je tendencija informacione tehnologije koia^zanimaiija generiše n sklgdii sa informatičkim sposobnostima razlieiti jr^^ socijalnih grupa. Npr. žmgazovanjelseljemka na manje vrednim poslovima ima tu

"Tendenciju da osnaži (^ahzadju urbane socijalne strukturep-Takođe sukob mlađi-stariji, po etnicitetu, obrazovanju...sve to7nože~štvoriti talas socijalnih tenzija. Time dolazimo do dualizma našeg doba, tj. kosmopolitizam elite koja je povezana sa celim svetom nasuprot

1 U informatičkom društvu izvori političko-voljne moćj, ekonomske prndnktivnnsti i kulturne hegemoniie sve više zavise od sposobnosti da se^nerišu,^rocesuiranju')^kladigte^nformacije i znanja - direktne proi/vodne snage

U

^ C f i ^ - O lo r j c ^ U c ^ l O K c u A ^ r - c i l u O S f - o ^ k ^ ^ ^ O ^ U M ^ ^ o u J ^ c J U ^ J U / U T Č * sCuC I b ^ V ^ Č T ^ " & ^ ^ ^ r o c l ^ s o c i f e j e ^ t ^ ^ o ^ ^ p ^ c r f r c o ^ ^

l^o^čK^ ^ c Aov \ ^ Uc * S r ^ -zL^ V^A ;

- n o v c g l l ^ T ^ ^ ^ S ^ j l ^ ^

luc V a ^ M u^c ^ o i c e ^ ^ ^ r v u /u r u . U \

f A ^ d t M -

tribalizmu lokalnih zajednica. Iako^obe/grupe pripadaju globalnom gradu, drugi su isključeni iz kontrole tokova...Na taj način su informatički, globalni i dualan grad čvrsto povezani, čineći tako pozadinu urbanih procesa u glavnim metropolskim centrima. Osnovni problem je nedostatak komunikacije informacione elite i ostalih, kao i postojanje sve dublje krize identiteta. Odvajanje funkcija i značenja, preneto na tenziju prostora tokova i prostora mesta, moglo bi postati izvor novih urbanih kriza.

Kastels prihvata koncept globalnih gradova, ali ističe da su injbrmatički ujedno i globalni u tom smislu što najveći gradovi najrazvijenijih zemalj§ postaju inf. gradovi, čime se pojačava njihov globalni značaj i upravljačka funkcija^Važno zapažanje Sasenove je da položaj globalnih gradova počiva na industrijskoj osnovi koja nije nužno nacionalna daje ovim gradovima ekonomsku samostalnost u odnosu na državu. U tom pogledu oni se razlikuju od ostalih gradova urbanog sistema zemlje na čijoj se teritoriji nalaze, jer nekada važni industrijski centri gube značaj i ekonomski propadaju i u najrazvijenijim zemljama.

p J b J r ^ o ^ cJt o u ^ C U C a ^ ^ ^ - 6 ^ -V^L^c

^ ^ t U c * c W f ^ V ^ r v ^ L

9

22. Koncept običnih gradova

Umesto pojmova globalni i svetski grad, Robinsonova predlaže upotrebu

pojma običan grad. Ako se globalni grad postavi kao cilj, to može lako predstaviti

propast za većinu gradova.

lob ični gradovi shvataju se kao raznoliki, kreativni,

savremeni i osobeni, s mogućnošću da osmisle svoju sopstvenu budućnost i

karakteristične oblike urbaniteta.j Kategorizaciia gradova i podela oblasti urbanih

studija imale su priličan uticaj na način shvatanja svih gradova sveta i doprinele su da

se ograniči delokrug imaginacije u odnosu na moguću budućnost gradova. Ovo važi i

za one gradove koji su označeni kao globalni i za one koji su van mape urbanih

proučavanja.

Smatra se da su najviši svetski gradovi globalni gradovi. Ovaj pristup je

povezan sa teorijom svetskog sistema prema kojoj zemlje širom sveta zauzimaju

, mesto u okviru hijerarhije svetske ekonomije i napreduju po kategorijama (centar,

periferija, poluperiferija). Kategorizacija država je^ dakle^, preneta na gradove.

Međutim, moguće je da bi i ti gradovi, navodno na vrhu globalne hojerarhije, takođe

imali koristi da su ih zamišljali kao obične. Višestrukost ekonomskih, društvenih i

kulturnih mreža, koje čine ove gradove, mogla bi se iskoristiti da se osmisle mogući

putevi unapređenja uslova života i ekonomskog rasta u celom gradu.

Sasen koristi termin <7 CfrL^ 'Uo t ^ ^ c \c,cU tt^c GUU^^ao^rvTiv^vc^Vc,.

t glooalni grad da bi analizirala ono što je prema njenom

mišljenju posebno obeležje sadašnje faze svetske ekonomije: globalno organizovanje i

sve transnacionalnija struktura ključnih elemenata globalne ekonomije. Kategorija

globalnog grada je bazirana na nekoliko ekonomskih aktivnosti prisutnih u nekolicini

gradova._Problem sa ovom teorijom je što izbacuje iz analize većinu svetskih gradova.

Saskija Sasen smatra da se funkcije upravljanja i kontrolisanja globalne

ekonomije takođe odvijaju i u nekada perifernim gradovima koji koordinišu globalno

investiranje, finansijske i poslovne usluge na regionalnom nivou (Toronto, Sidnej,

Mexico City...) ^ssv^S-ov^ ( ^ 0 S'O '

A j u t t e fa r * ^

1

jk ^

Mc O ^ o ^ n e U - jjcU^- ^ c j ^ ^ ^ t J , jj^c £

^ O M M s o ruoVjc \ j u J I H ^ V ^ ^ T ^ ^ / I ^

{ L o ^ J l ^ j ^ ^

t 9 u < \ g o v / o e ; O c c ^ c ^ U f c ^ t v / i J u t n a ć H U ^ R * f - u u o ; - j c j v

J ^ J ^ ^ ^

u ^

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 30 pages

preuzmi dokument