Sociologija Grada-Beleska-Sociologija 2.deo, Beleške' predlog Socijologija grada. University of Belgrade
hippe72
hippe7211 June 2012

Sociologija Grada-Beleska-Sociologija 2.deo, Beleške' predlog Socijologija grada. University of Belgrade

PDF (801 KB)
32 strane
3broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Skripta; Demokratski-akcioni potencijal lokalne vlasti u kontekstu globalizaciie; Urbani socijalni pokreti; Sistemi - funkcionalizam i strukturalni marksizam; Akteri - neoracionalizam i sociologija delovanja; Koncept soc...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 32

ovo je samo pregled

3 shown on 32 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 32 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 32 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 32 pages

preuzmi dokument

25. Demokratski-akcioni potenciial lokalne vlasti u kontekstu globalizaciie

Globalizacija nije nov proces, ali novinu predstavlja promena značaja i uloge

nacionalnih i lokalnih institucionalnih nivoa društvene organizacije, što je značajno za

roučavanje gradova. Bitni elementi globalizacije ( Markuze) si/Pltvalitativni skok

u infontacionoj i transportnoj tehnologiji,^^»orast koncentracije ekonomske moći

privatnog kapitala na svim nivoimaj^T^padanje nivoa javne kontrole nad ekonomskim

aktivnostima privatnog kapitala. ^ t U J L ^ ; n f ^ ] ^ c ^ M e < r t t ^ o u d L ^

Na nivou posmatranja ^padova.kao socijalnih aktera, povećana mobilnost

kapitala i proces globalizacije imaju višestruke posledice. Odnos globalnog i lokalnog

sa stanovišta moći je ^isimetričan^ a uloga lokalnog nivoa u datim odnosima u

značajnoj meri je svedena na reaktivu. S jedne stiSrie, povećana je konkurentnost

između gradova u privlačenju nacionalnog i internacionalnog kapitala, što lokalalna

vlast postiže politikom snižavanja poreza i preusmeravanjem budžetskih ulaganja u

infrastrukturne pretpostavke uspešnog poslovanja kapitala na svojoj teritoriji. S d r u g ^

strane, to ima direktne posledice 11a smanjenje raspoloživih budžetskih sredstava koja

omogućuju adekvatnu kontrolu i amortizaciju socijalnih posledica ekonomskog

očekuju adekvatne gradske usluge, interes d^j^ih okrenut je privlačenju različitih

korisnika grada.

Restruktuiranje programa države blagostanja u oblasti urbane i stambene

politike obeležio je proces decentralizacije tj jačanja kompetencije lokalnih nivoa

vlasti upravo da bi se nivo odlučivanja o potrebnim resursima približio realnim

korisnicima. Restruktuiranje ekonomije i proces globalizacije uslovio je značajne

razlike u potencijalu razvoja pojedinih gradova. Nekadašnji centri ind proizvodnje

su©čavaju se sa problemom stagnacije i nezaposlenosti, dok gradovi čije

infrastrukturne pretpostavke omogućuju razvoj servisnih delatnostjbeleže izrazit

ekonomski rast. Takođe, gradovi koji su snažnije izloženi uplivu globalnog kapitala

postaju ekonomski centri u velikoj meri nezavisni od ekonomske politike nacionalnih

država.

Sve u svemu, urbanizam i država nastavljaju da budu tesno povezani sa socio-

prostornim procesom, i neosporno je da je grad kao društveni podsistem sa razvojem

servisne ekonomije dobio na značaju u nacionalnim i internac okvirima.

1 ) o V K it* ^ < ^ ^ ^

lC -

^ č c u ^ e ^ C ^ ^ u ^ ^

'VnVo ̂ 1 , irv ̂ ce W x A u rt? \ Cjuju e A ~ o š^S ) ' i p M t ^ « Cua

C a ^ M> ^ O i o U t u J U ^ - ^ n t ^ c A J ^ j ^ j e U J k

^ ^ l M T U r u ^ a l u . p ^ U

. w

Kada je u pitanju ptoces globalizacije, pr i s ta . i ce eko.oške trađicije vde u

tehnološkim inovacijama glavne uzročnike stvaranja novih prostormh form. tzv

g l ^ T ^ d ^ T ^ j u centri finansijske i korporacijske moći u svetstam

razmerama. Neki autori izbegavaju upotrebu pojma globalni grad, dok neomarx

insistiraju na odsustvu kvalitativnih prostornih promena na šta se ukazuje upotrebom

pojma globalni gradovi, jer im jc u osnovi isti princip kapitalističkog načma

proizvodnje.

O G L o ^ A L v ^ a l i i T ^ H ^ ' ^ t ^ o ^MAjA VA 61M-f)

( S - S o . s e J )

b ^ o ^ o V o u ^ o n ^ o J k ) u e * « o4 f U z c J L u * e t^ono-

^ f ^ c u ^ s ^ t ^ M * C« o/u o t ^ ^ u ^ i ^ W > n o ^ r v e .

^Szćvfo ^ t o/JocJLu. e ^ . uaF^ oH^K U/jls4o j

^ C e W < w j < ; i

4 ^K^if i . f /• V "i ^ ^ s" r r ^ Sr — _____

Tb V ^JOVA ce^Tftfrt-fJOST* 1, (a ^ aajuW Wu^<>iivic • •

^ /^ f feSAn V r a ^ s i v c t -

Gr^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ U c v t . U e l ^

VM^SrV^ L ^ e A ^ k UvO v O ^ A ^ U t i o A o i J - ^ ( O J ^ ^ VvLo V

^ č k ^ A n U ^ , c e £4o ^ uJr u a u o T ^ O c u ^ , ^ V-^o \ k ^ _

h r t ' fo^^UOVM/ O \ ^ ^ ^ ^ ^C u , U r j ^ .

e g. f i flju^f ^ \ 7 v CUA A ^ - c . c * l ^

^vvl^o 1 ^ ^ c*<k» dU^ t u ^ i ^

| h ĆLdcj .

VdA^V^ ^vo^Ucc, M ^CoVitUćL f t

I N ^ O U ? - ^ ^ ^vvfVjuo^ ' i^ O L ^ c ^ Tt̂ c ^ u ^ ć ^ ^ c ^ i s ^ ^ - ^ k ^ ^ L ^

\oo\j6v MjC^ GOU^ eJU . îdL<C<LTe AcVU ^Ucu^VctA M^e Jvać.Lo^' ^ ^ o Y ^ l r ^ o

V u ^ f v o ^ -K SrvcUo ^ e ^ (^c ^ 1 ^ ^

^ ^ U o ^ W i" ( M ' ^ ^ v m ^ . - O

^O v U i U e O b u ^ ^ e \ ( UOcC, , T ^ U o ( L A ) ^ n ^ r j p ^

. U L V ^ u ^ c O o U a , A W v ^ c ^ ,

N o{

. K,>.

l .UVOD •i , i IM, i --A'

Ch u Kada se govori o usp neophodno je ukazati : , - ^ r

- na njihove sgeciflčnosti u odnosu na nove društv pokrete(mirovne, ekološke, feminističke)

- na cijjeve u.s.p, aktere - kako se odnosej3j§ma radničkom, studentskom i sindikalnomjsokrćtu - kako se odnose_prgnia.partijama levice, desnice i prema trađie. političkom

aparatu(državi i lok upravi) " s ~ - kakav je stav i držanje stručnjaka (urbanista, sociologa) preina organizaciji i

akte.rima nokreta S l g i l ^ ^ A t J e da se pokaže njihova uloga u modernizaciji savr. društva u pravcu ^ ^ Trt̂

^sadržajfejgg^kvaliteta svakodnevnog urbanog života. Urbani socijalni pokreti i borbe se razvijaju pod dvojakim uticajem: I dolazi od globalnog društv.-istorijskog uticaja(npr svetska kriza '30....) II uticaj vezan je za konkretnu društv., ek., političku situaciju datoj zem]ji i gradu (stambena kriza, neuspeh nekih reformi...)

i !>>

"y VUKAŠIN PAVLOVIĆ je u pravu kada kaže da jeTprelažiz prosperitetne u kriznu fazu povoljno socijalno tle za afirmaciju novih drušwerfih pokreta. Oni se i pojavljuju ijimodernim zap. nljama što ukazuje da su demokratski organizovana otvorena društva mnogo pogodnija za društv pokrete od diktatorskih. Pojava društv pokreta obeležava^3ovršeiye» procesa razdvajanja političke držav^od^vilnog društva i, istovremeno, uspoStav^afije^liiost^među njima. Državno partijski monopol vlasti je u socijalističkim zemljama iskljucfvao postojanje društv. pokreta. Postavlja se pitanje čenu pokreti u otvorenom društvu. Pojedinci ^p^dfttT1!"1 n ekim drž. institucijama i administracijom stvaraju__nov£. oblike—rin^tvpr^g, pnlitičkog i kulturnog

cr

C organizovanja. Novi društveni pokreti i borbe nastoje da budutpolitički autonomnija' ^ političke stranke zavisno od konjukture, moraju sa njima ottnose i prave kompromise. Prema Pavloviću ovi pokreti su jedni od na[širih i O najznacajnijih oblika društvenog angažovanja u razvijenim ind. društvima zapada. Qfn razvijaju 'opozicionu politicku kulturu*.

EEHERI HELEROVA iikaziiin na osobine A ^ v . pakreta: rlJkransfunkcionalnost- pristalice se ne biraju na osnovu njihovih funkcija

)javni karakter ciljeva, strategija te teže za dominacijom nad celom ličnošću svojih sledbenika, ali postoji solidarnost

)organizuiu se nkn ipdnnv Uf mnnjee hr. pitarfia ne pretenduju na totalitet __ razumevanja^dmštv^.

— i / f j J vrvenstven^^rustvenpa ne neposredno politički karakter- njihov cilj je ^ ^ mobilisanjegra3r9fustva,jt ne osvai ani e vl asti.

^r. ^ /(Lbjjdisfunkcionalnost- nestaju kad njihov problem dobije rešenje ^ ^^^rucijalni su činilac za samoodredjivanje gradjanskog društva.

ALEN TUREN- novi društv. pokreti su ^an^jiruštveno-politički, a (wš7) drušlveno-kulturni! Govori o glavnim socioloŽKimSkolama i tako analizira koncept društvenog pokreta: ' ~

1 Jii^UuJ T)(M)f- $> CXM0jj?l/^ r/f . /

^ n c t p* * Ć&UJV) / /

I SISTEM- FUNKCIONALIZAM- jedinstvo sistema . STRUKTURALNIMARKSIZAM-nz]ednakost - ^ & i t e h

o\j IIAKTER-

• NEORACIONALIZAM-stmtQ^\\Q upravljanja promenom • ( ^ O O ^ O G I J T ^ E L d V A N J ^ - ističe se i akter i konflikt,

društveni život đnaiizira kroz društv pokrete. To stanovište zastupa A.T. W h^u c] t ^ OVC 3 j

2. sTA SU o . ^p . I B©*fce?

Učestalost i snaga novih pokreta zavisi oc^eličin^/grada i š to jegrad veći, rastej_br. akcljirgradana. lo su sukobi kon unular l^USlf^aliTovanili i urbanizovanih iiruštam_suprotstavljaju interese vladajućih klasa i korisnikarTo~šu borbe koje-se odnose na grad (stanovanje, prevoz...) a ne samo na pojave koje se dešavaju u gradu.

L^Opštije rečeno, oni se odnose na urbano planiranje, urbanu politiku i urbani način života. Neki autori tvrda da su svi moderni pokreti isti i da u u.s.p spadaju: ekološki, skvotirigTkulturni pokret i d , ^ ^ ^ ^ ^

KASTELS se bavio u.s.p. i kaže da sbsoni specifičan vid drijšfvenih sukoba i delovanja. Po njemu, grad je jedinica^ repro^ukcije radne snagć i postoje 2 tipa procesa reprodukcije radne snage^R )koleKtivna i (iTlndividualna j^otrošhj^: Kolektivna se održava pomoću državnog aparata, a ne posredstvom tržišta/DržSvni aparat pomaže kapitalističkom monopolu pruzimajući brigu o zdravlju, obrazovanju, stanovanju...i tako stimuliše moćne ekonomske grupacjje da vode odgovarajuću urbanu politiku. Dakle, kod Kastelsa usp su vezani za potrošnju, a ne proizvodnju. To su višeklasni pokreti, ali se suprotstavljaju kapitahsticKoj logici i doprinose stvaranju demokratskog puta u socijalizam. Kastels predlaže 4 plana u stalnoj

1 &&

interakciji 6~kojima ireba voditi racuna kaaa se analiziraju u.s.p: o k j iu \h)cilj pokreta

mutrašnja strukturapokreta- interesi i akteri u u.s.p struktvmim )ntt>re$j 'pokretu- organizacioni izraz tih

w mteresa na urbanu strukturu K/^ Prema ovom autoru neophodno je zajedničko delovanje usp i drugih pokreta, posebno radničkog. Subjekt mora biti pluralistički!

ftv^U, doV Jo pr̂ t) \ VI u Im p̂ • (\ Ĉ -EDI SERKII DOMINIK MEL-takodie strukturalni marksisti. Usp i borbe se

koncentrišu oko 3 osnovna interesa: \ I L\ potrošnja, životni okvir- osnov za savez klasa ^ 2. direktan uticaj na opštinske vlasti ^

13./ potencijalno preobražavaju naš život-^Aovode u pitanje kapitalistički V/ grad. Tek kada su usp postali masovni.(w60-ih ffoaina. osetio se njihov uticaj na urbanu politiku, njene logike lČiT^veT^Ovi španci tvrde da su ovi pokreti legitimisali skup socijalnih prava: pravo na stan koji ne košta više od 10 posto mesečnih primanja, besplatno školovanje, javni prevoz...

o <\C,

^ f c . f o c . ^ u O t / n : ^ l m o I^db^le ^ f ^ K ^ o 'P fitepLccl^ ^ ^ ^jeco-R^ oA

\l>

O tome koji slojevi učestvuju u usp i borbama i koji su njihovi glavni zahtavi i koje organizacije im pomažu i kakvi su efekti može. se saznati kroz njihov prikaz u pojedinim zemljama. ^ ^ j \ [ j u ' x l

BRISEL- od kraja '50-ih centar grada je ispražnjen u korist birokratskih zgrada i grad biva podvrgnut zakonima profita. Stvoreno je 50-ak komitgtazaJ nkalge akcije,_a najstariji je osnovan od strane ljudi iz narodnog kva.rts(^Marole) koji su zahteva&i vraćanje organizacije rada otuđenom čoveku. Marole nije obiČarfKvart, to je neka vrsta simbola grada, sastavljena dobrim delom i od radnika imigranata. Stanovništvo je uglavnom siromašno. Lokalne vlasti su nameravale izgradnjijnovog centra tu, ali je '69. formiran novi komitet i Marole je uradjen pren^gotrebamo lokalnog stanovništva. Drugi slučaj u Briselu je u kvartu žel. stanic^Sever^a tu su gradske vlasti učinile da pobedi logika profita, i zavadili su člafroveKomiteta međusobno( stare protiv mladih imigranata, Belgijce protiv stranaca...)

ITALIJA- u.s.p i borbe su ovde pod snažnim uticajem. radničkog i

Crfl

sjndikalnog pokreta, stare i nove levice. Usp u Italiii ie imao više f a z f ^ l Jod '69. do '70.usp i bajbe u rukama marginalaca i ističe se skvoting, a traje dok ne stigne milicija. dzTj&o '72. veliki pokret zauzimanja praznih kuća, a ističe se vanparlamkmarna ekstremna levica. Zauzeti stanovi su se branili na vojni način. Komiteti posle postaju stabilne strukture i uspostavljaju odnos saj&mčnj acima.^gf priključuju se radnici, službenici. porodice namdnihJ^artova.CLAdina 73. se smatra čvornom-povezuie s^pokret u fabrici^a gffeanim pokretom) počinje i borba protiv povećanja cena pržvosa—i-struj^Nare<Jjeno jć da"lm se seče struja u zgradama, ali su se radnici elektroprivrede odbili taj zahtev i solidarisali se sa pokretom.

U.S.P. u Italiji daje podsticaj i feminističkom pokretu koji se borio za pravo razvoda braka i abortusa.

Krajem 70-ih god se javila rasprava o načinu opštinskog upravljanja, odnosno, o administrativnoj decentralizaciji. Levica namerava da u kvartovima legalizuje izbore. Javlja se problem gubitka autonomije i konfuzije između struktura urbanih pokreta i borbi, a neki su i protiv legalizacije kvartovskih komiteta.

PARIZ- '66 razmnožavaju se usp u Francuskoj. 70. počinje da deluje u.s.p u \ « /> vezi sa problemom gradskog prevoza: smanjenje cena prevoza, izgradnja novih linija... '72. Studenti podstiču beskućnike na zauzimanje praznih stanova-skvoting. Dolazi do neznatnog uspeha u ovome. - — U . s . p i borbe su otkrile širinu urbane krize: stambena oskudica,ne]iLg4en§|ra stanovanja, slabost gradskog prevoza...Nosioci pokreta su uglavnom Kggnjci imigranti a podržavaju ih mladi revolucionarni intelektualci da izraze neprijateljstvo prema vlasti i solidarnost sa eksploatisanim slijevima. Većina u.s.p u Parizu ima međuklasni karakter u odnosu na mesto i u potrošnji i u proizvodnji.

i radikalnih~^^^r^)]e ostavilo traga na u.s.p u SAD. Sociološki, ovo~te zanimlnvo ier se tice odnosa stručniaka i siromašnih i nemoćmh. Pol Davidov je '65. formulisao osnove zastupničkog planiranja- razmatranje^urbanističkih planova koji se odnosejiajTnrodir,e sa niskim primanjima,

"da ~se~vođr-faetma o tim potrbama njihovim i podržavanje akcija gradjana. Davidov

3

smatra da siromašni nisu nikad mogli da utiču na stanovanj<£ UPA-^rupa planera- {urbana planerska pomoć^ Ova grupa pripada srednjim slojevima i mnogi bivaju "\>ptuženi za paternalizam 1 manipulaciju-razlike u sistemu vrednosti, klasnom poreklu,

kulturi stvaraju nelagodnost kod ljudi iz kvarta. Neki kritičari smatraju da se tako potiskuje i direktna akcija korisnika. UPA tada dopunjuje__svoj program: otaavestiti porodice sa niskim primanjima o problemimgJiimjh,se tyču(npr subvencije^/naučiti, ih da sami prave kontraplanove... UPA žapošljava/mda i člana iz ovih kvartovžTĆfa saradjuje sa njima. Čaldarović smatra da pdsteji-Wednost u svemu ovome, jer postoji usmerenost na^.s^akodoe^n^probleme, ali potrebno je i istaći probleme na drugim nivoima, a ne samo na nivou urb. planiranja.

šfi LATINSKA AMERIKA - Ovde u.s.p i borbe imaju karakter vrlo žestokih

klasnih borbi-borba beskućnika za krov nad glavom stvorila je kontragradove- marginalni univerzum u latinoameričkim gradovima. Zauzimanje terena se izvodi za jednu noć, datog momenta.

/ r V ^ M PORATNA JUGOSLAVIJA- zbog jx)litičkog monopola državne partiie nne

moglo doći do formiranja i delovanja u.s.p. To nije značilo da su ljudi zadovoljni kvalitetom života, ni u gradu, ni na selu. Studentski pokreti, brojni štrajkovi otkrivaju nezadovoljstvo znatnog dela gradjana. Urbana kriza se prvenstveno ogleda u

/^"podurbanizovanosti-nedovoli an br. i nizak kvalitet sredstava za kolektivnu " potrošnju( stanovanje, javni prevoz, škoja, gradsko zelenilo...) i neravnomeran raspored istih. Stambena kriza se ispoljava i u kvalitativnom i u kvantitativnom vidu i u nejednakostima medju društv slojevima.

Bespravna gradnja je kod nas masovna pojava-prvo se izgrade objekti, pa infostruktura, pa urbanistički plan. Do '89. 10-25% takvih stanova od ukupnog broja koji se tad gradio. Io-nije_iLs.p, jer nema organizacije, ciljeva, programa. Bespravni graditelji su pretežno radnici.

Skvoting je kod nas postupak na koji se odlučuju pojedinci, izgubivši nadu da reše svoje stambeno pitanje..ništa od pokreta...

Iskustvo zastupničkog planiranja kod nas može se videti u istraživanju svakodnevnog života Roma u Surdulici i Beogradu, jer je vremenom došlo do poboljšanja uslova svakodnevnog života.

Prva iskustva ekološkog, neofeminističkog i mirovnog pokreta srećemo u Sloveniji. Kasnije je u Bg osnovano uduženje podstanara, udruženje stanarskog prava...Od '90-e uspeh na lokalnim izborima zavisi od obećanja stranaka šta će tu konkretno učiniti. Ali gradjanski rat, izbeglice, poginuli i ranjeni zaustavili su demokratizaciju i modernizaciju društva.

4. ZAKLJUCAK 0

Zbog značaja koji ima kvalitet života, pre svega potrošnjaja kojim upravlja džava, do|la^e do u.s.p. Akteri ovih pokreta nastojali su cla za sve što se tiče samih korisnika(ne^dlučuje država bez njih. Pokazalo se da u.s.p imaju ograničeni domet, i da presvegaimaj u reformski karakter Darms s e 0ni na zapadu više tiču ekoloških pitanjaT I urbana sociologija i urbanizam nastaju kao odgovor na krizu grada, na društvenu i prostornu dezorganizaciju- cilj je da leče grad i društvo u njemu. To su deskriptivno analitičke discipline i tako svojim zapažanjima mogu da leče...

4

5

4

27. Koncept socijalnog kapitala i U.S.P. T̂ 2>

Definicija socijalnog kapitala: lreže - neformalne

mreže podrške, prijateljstva, susedsku saradnju, poverenje i dobrovoljne aktivnosti(ali i aspekte lokalnog razvoja zajednice, partnerstva javnog. privatnog i dobrovoijnog. sektora kao i razvoja građanskog duha. Inače, ne postoji konsenzus oko krajnje definicije ovog pojma, zbog njegove krajnje neodređenosti. Tako da Vulkok razlikuje 3 vrste socijalnog kapitala: primarni (vezujući), premošćujući i povezujući. Burdije razlikuje: ekonomski, kulturni, socijalni ali i simbolički. Tl >» vj . ^ -

Definicija urbanih pokreta: To su pokreti i borbe koje se odnose na grad, a ne samo na pojave koje se

dešavaju u gradu. Urbani socijalni pokreti se odnose na stanovanje, prevoz, kolektivnu opremu svake vrste, okolinu i odbranu životnog okvira. Opštije rečeno, oni se odnose na urbano planiranje (urbanizam), na urbanu politiku ili politike, i na ono što se zove „urbani način života" (Više o urbanim pokretima u 26. pitanju). ^ A 1 ^ w

C^O ^ M K o ### Veza soc. kapitala i urbanih pokreta### > V I dok stf/O-ih bili j sastaMUi deo širih socijalnih pdtoeta, (flanašnTi? urbani

pokreti su znatno neterogenij i i nastaju u kontekstu narušavanja socSatmh prava i promene lokalne uprave ka vidu urbanog režima. Pažnju(Margit Mejej) su privukli pokreti viših klasa poznatih po svojim naporima da sačuvaju pnvilegije i kvalitet života,' koji su veoma uspešni u svojim naporima da se neželjeni sadržaji ne smeste u njihovo susedstvo ili izmeste u siromašne krajeve (NIMBY - ,,ne u mom susedstvu"). Konceg^so^a lnog~^^ i t a^ zauzima značajno mesto u istraživanjimaM^gr^ksi^- ^ J ^ urb.socijalnih pokreta. Mejerova smatra da se upotrebom ovog koncepta izbegavaju

. tradicionalni pojmovi (uoči dominacija, eksploatacija) pa se problem svodi na nezainteresovanost građana za rešavanje problema njihovih lokalnih zajednica. Autorka ukazuje kako je koncept socijalnng kapitala nmnoiirin Ha <ie neki 7S\htevi . nekadašnjih urbanih socijalnih pokreta uključe u urbanu politiku, što_jlustruje rasprostranjenošću nove terminologije: umesto siromaštva - druš. isključenost, umesto druš. jednakosti- uključenost, umesto integrisanja- dr. kohezija.

Najznačajniju ulogu u ekspanziji stanovišta društvenog kapitala širom sveta odigralaje Svetska barika. ^i^^O-Vv s o c Vju^\xAc ->>

Istraživanje grada i zajednice koje koristi pojam društvenog kapitala empirijski se bavi spektrom inicijativa i aktivnosti građana u trećem sektoru, ali se izostavljaju protivnički/opozicioni pokreti i podsticanje pokreta. Ta slaba tačka stanovišta druš.

" 'tu^ r ^ o b p f ^ {j^^JU SLU-^CS, (jsr^k^-

—u l \

(fvo&fcuuo OwJU ^ ^ U m j Vvvo^ao ^ i H ^ C ^ ( T p ^ O

K - fec^ofrvu U g j ^ ^ j U o r ^ u a a ^ ^ ca .MC^-

^oc. U^MT^O/V - ^ E r f ^ f e

s I

1

m

t ) . C P f . ^cvajl^ ^ \

A t ^ ^ , CJU 1 U A f ^ U c K c ^ c U H k ^

t — / I /) . m 1 A i 1 _ A i a ^ i

^ U u C> ^sCU M

; ^ t ^ v cio-

VcVm T o \<t

O I UdcPc, p7 lusu^H Uu&A^ce^ cU'. • -

^{Cjppr^

kapitala u vezi je sa ambivalentnošću protestnih krugWa: predstavljaju dr. mreže koje oblikuju poverenje i saradnju ali prema spoljašnjem svetu ispoljavaju konflikt. Pokreti kao grupe postavljaju pitanje za koga je druš. kapital ij koja je njegova svrha, što što zastupa pogled da je društvo neutralno i be^kpnflikt^/ Ali, autorka kaže da se ipak u ^ ^ , takav stav prema društvu, a koji je svojstven\onceptu dr. kapital^nPjhklapaju svi ^ ^5?/^^1

pokreti, tj. kritikuje ovo stanovište koje posmatra društvo kao uredeno i harmonično. f . Diskurs o društ. kapitalu bavi se institucionalizovanim organizacijama, ̂ f

utemeljenim u lokalnoj zajednici, koje su uspostavile rutinsku saradnju s lokalnom ^ viadom i drugim nivoima upravlianja - ili finansijskim organizacijama. PokretF nezaposlenih ili onih sa nesigurnim zaposlenjem, imigranata... svi oni ostajiJ^van^) vidokruga koncepta, druš. kapitala. A upravo ovi pokreti, koji se zauzimaju za zahteve zapostavljenih i potlačenih pokazuju da u društvu nije sve tako harmonično kao što se nagoveštava. ( a

Sa rekonstrukcijom države blagostanja dolazi do transformacije projekata i /inicijativa namenjenih marginalizovanom stanovništvu, u pogledu usmerenja i načina delovanja. Primer: organizacije gradana koje su usmerene na.usluge, pružaju klijentima podršku u smislu snalažepja (kako izaći na kraj) ^nejzapredo vanja (da prevazidu položaj marginalizovanosti), što još više marginalizuje već isključeni deo stanovnika. (Doseljenike ćemo obučiti za nadničara, ali nema usmeravanje na programe dodatne obuke).

Sticaj trgmj|nih okolnosti (ekonomsko restrukturisanje i paralelno rekonstruisanjaržavg) podrazumeva da je ona iznova odredila svoje dužnosti prema mnogim društvenim i eko. problemima gradova i siromašnih zajednic. Ona se ili odrekla ili prebacila na lokalni i podlokalni nivo politiku i službe, koje su pre bile centralizovane: Institucionalno reorganizovanje - sve veća uloga podnacionalnih nivoa i nedržavnih aktera; politika - akcenat na jačanie konknrenciie. Pokreti koji nastaju usled ovih takmičarskiE^Segija sve više ^dražavaju (raždo^^a taj način upravo nastaju pokreti, kao što je NIMBY, koj^ne^dopnnose resavanju problema čtave zajednice, već omogućavaju stvaranje kapitala za njihove pojedinačne članove, siromašni ostaju po strani. Primer: srednja klasa - „izbaci" iz susedstva siromašne, koji se premeštaju u sirotinjske lokacije čiji stano vnicj(^ne^oseduj u kapital kako bi pružili otpor.

U ugroženim područjima i problematičnim četvrtima nastanak lokalnih pokreta je od presudnog značaja za pokretanje i delovanje lokalnog samoorganizovanja. Usredsredivanje na ovu grupu stanovništva i saznanje da su oni akteri svog opstanka, ali se podstiču da rade na integrisanju u tržište radne snage, gde se primenjuju kriterijumi tržište, umesto kriterijuma države blagostanja.

2

—— ^^isL-^^——'

O-ofc U a ^ cc-Ct^—c^&^ rjsrvcčej

"DoIM^U o ^ o ^ ^ * foVUM^ to^i u i-voUe s o c • 1 cevvo^fs ^ ^

^ v c u m ^ - ^Vvor V L ^ r c C ^ o g v \ V A S ^ ^

V r ^ K ^ e ^ A c ^ A CCML • <žot ' ^ c ^ ^ c - ^ i o V ^ l o ^ u ć m ^ M ^ V e u L o u u

I

...Danas se lokalne delatnosti osmišljavaju tako da se podrede tržišnim prioritetima i podstiču nastanak konkurencije, kao što čini veći deo društvenih i političkih ciljeva...

Da bi današnji oblici lokalnog aktivizma i angažovanja gradana zaista doprineli napretku demokratije, umesto novim oblicima isključivanja, treba uzeti u obzir pritisak i dejstvo koje takav kontekst vrši na njihov razvoj. Autorka, kritikuje koncept socijalnog kapitala, i njegovog zagovornika Patnama. .Neposedovanje ^ ^ ekonomskog i kulturnog kapitala važne su odrednice beskućništva. # ^ & O oi VUa .Uufr-k^

v

c ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^

S>0 Cr U-^K1 \cA /UlTjL <J<)^r( UjZ^ ^ FAVV^Li V ^ ^ V V O / f ^ -

£ 0 <9t poLureJrf Vv M (f^ O V v o ^i^aL

M d v U c> cJv

/

3

V L W . f c - 9 U . i l ? . < V * W ^ ^ ^ Č f T ^ ^

AJU-teoi ^ ^ ^ ^

uc^OMJU *oJU«.C ^ ^ \ G U ^ f ^ K

^ -(oLoLuf ^fl - & J D ^ P ^ ^ ^lc ^ v

<k { oUc A

O U ) ^ M ^ J l ^ i l M C , Y N ^ ^ f f .)

^ , ^ ^ ^ U c v ^ vvvoplt 4c CAU Cifr Uc ^ r s v>^\o-

k V o ŜA | oV

«A\)C»iS Ič-UAC J o V v O ' voo VvO i

f - ^ j o U o c v e i j u u A

V o UuJcvoKsvCc ad * ^ p f ^ e - ^ u ^ C to O Ci O O

Gjc^^tu1, \ n ^u to (rv\i aa

\

• 1

-V r*r 28. Socioprostorne neiednakosti u razviienim zemliama

Programi države blagostanja imali su veliki uticaj na oblikovanje prostorne <—• ' . .. strukture, posebno evropskih gradova. Njihova uloga ie naiznača.iniia u oblasti

(s tSiov£^a\ao ključnop elementa preriosa socijalnih nejednakosti u prostorne>N 1 Nakon II sv. rata došlo je do ekspanzije nestašice stanova, ali se pristupilo

£ masovnom programu izgradnje stanova u državnom vlasništvu (zbog održavanja r dotadašnjeg sistema i državne investicije u stanovanje bile su značajni element eko. ^ modernizacije i urbanizacije). Zamah procesa suburbanizacije u evropskim zemljama ^ zabeležen je 60-ih kada su u kreiranju urbane i stambene politike značaj dobile o . . .

stambene preferencije odnosno kvalitativna dimenzija! U periodu intenzivne suburbanizacije vepna^rifiadnika srednje klase uspela je

da obezbedi sebi kvalitetno stanovanje u (vlasničkom/ sektoru. Na taj način kao posledica nastaje filtracije stanova u javnom sektoru. Filtracija - promena socijalnog sastava korisnika određenog stambenog fonda bez promene njegovih fizičkih karaktristika, pri čemu sonovi korisnici nižeg socijalnog statusa od prethodnih, koji se prostorno pomeraiu u kvalitetniii sektor stanovanja. Ovaj proces socijalnog stanovanja (za najsiromašnije) je bio najizraženiji u 80-im a prati ga i politika privatizacije

Privatizaciia nije samo promena vlasničkog statusa, već čitav niz mera stanova. kojinTše funkcionisanje javnog sektora stanovanja usmerava ka tržišnim principima, a deo odgovornosti se prenosi na privatni sektor. Privatizacija je najzastupljenjja u zemljama liberalnih sistema države blagostanja (najbolji primer Engleska). Princip filtracije stambenog fonda je dominantan u stambenoj politici razvijenih zemalja, a

• g državna intervencjj^u stanogradnji se okreće potrebama viših socijalnih slojeva. 3 Sužavanje ponude u okviru javnog stanovanja predstavlja problem za neke (ali

brojne) kategorije stanovništva koji nisu platežno sposobni da plate kvalitetnije i sigurnije stanove (nezaposleni, neobrazovani, samačka domaćinstva...).

- Kako je proces suburbanizacije uslovio odliv viših dohodovnih grupa iz ™ < centralnog područja grada (dolazi do dekoncentracije stanovništva, jer populacioni A - 5 ^ rast suburbija prati opadanje broja stanovnika centralnih gradskih područja), proces A ^ džentrifikaciie povezan je sa merama stambene politike u cilju iniciranja porasta " j j PriPa<^nika viših slojeva na centralnim lokacijama, s ciljem obezbeđivanja povoljne y 'C poreske osnove kao budžetskog prihoda lokalne vlasti. Džentrifikacija - promena

kako fizičkih struktura stambenog fonda tako i socijalnog sastava njegovih korisnika odnosno izgradnia luksuznih stanova na lokacijama. do tada, siromašnog stanivania, pri čemu se pređašnje stanovništvo izmešta u korist viših socijalnih grupa. Džentrifikacij om se naziva i gradnja luksuznih stanova na lokacijama koje su procesom deftndustralizaciie grada napuštene izmeštaniem industriiskih posroienia i sa njima povezanih funkciia. Otuda ovaj proces označawfpovrat^ pripadnika srednje

1

OA^ £

k f W ) VIOLU'VC AAC IIJ ^ U ( S ^ & J H O U ^ -

< 5 ^ & RVOFU^ U O .

1 f c i o v c , f v c i ć v ^ u r ^ *

f

klase na centralna gradska područja, ali ne isključivo putem izmeštanja grupa nižeg socijalnog položaja, te se ovaj proces smatra važnim aspektom reurbanizacije (zaustavljanje pada brojnosti stanovništva centralnih gradskih područja).

^/Proces džentrifikacije postoje i predmet~~dlskusije raziičiiih autoTa^ 1. ^ ^ Predstavlja izazov tradicionalnim postavkama susedske dinamike i urbane socijalne ^ j l x ^ ( strukture koje obeležav^/L^teorija sukcesije - pravilnost izmeštanja bogatih stanovnika u sve kvalitetnija susedstva te nastanjivanje nižih sociialnih grupa u ^ J r susedstva koia su imt na tai način postala dostupna. Prema ovoj teoriji dobro susedstvo je suburbano susedstvo jer su prostornost i niska gustina naseljenosti, a ne blizina centra, dominantni kriterij umlVz/) Marksisti - i suburbanizacija i džentrifikacija su odr^z^omeranja k a p i ^ S j z m e d u različitih sektora ekonomije i ^ delova grada (ekonomska teorija raskoraka rente) te se promenom profitabjlnosti / ^ f lokacija obi ašniavaiiLovi proces^^Nominalistički pristup - dominantni uzrok ovog procesa nalazi u promenama životnog stila, vrednosti, potrošačkih modela nove servisne klase, kao kreatora_tražnje za džentrifikovanim oblicima stanovania; nju obeležava: veća potrošnja no štednja, velika prostorna mobilnost, uključujući i stambenu, hedonistički individualizam, negacija ili odlaganje braka, kao i

^ roditeljstva). Deindustriializaciia gradova podrazumeva fizičko izmeštanje industrijskih

sadržaja na suburbane lokacije, a sa pomakom ka servisnoj ekonomiji dolazi do ^ prostorne dislokacije i servisnih poslova, te se na centralnim gradskim lokacijama

koncentrišu samo najznačajniji produkcioni servisi, dok se ostali izmeštaju u £ suburbiju. Pomak ka različitim modelima potrošnje u velikim gradovima doprinosi

očuvanju centra grada kao arene spektakla, ali šta je sa onim delom stanovništva koji , 0 se nalaze na nižem položajiCazive u samom centru? dL^c^ , ( Jćm.

Ekološki pristup (čikaška škola) prepoznaje ove marginalizovane urbane zone i razvija tezu prema kojoj su ove posledice prostorne nedostupnosti adekvatnih poslova^koji^ bi omogućili uključivanje lokalnog stanovništva u dominantne ekonomske i društvene tokove. S druge strane, Sasensova govori o razvoj neformalne i ilegalne ekop^mije, jer siromašni slojevi uslovljavaju nestandardizovanu tražnju jer svoje potreb^je)fnogu zadovoljiti luksuznim dobrima.

MARKUZE. praveći razliku između uspešnih lokalnih zajednica (koji obezbeđuju zaposlenje stanovništvu) i one koji to nisu uvodi pojan/enklavelbaspram

^eta&avremeni geto karakteriše eko. i soc. isključenost lokalno^Stafic^ništva u ocmosu na dominantno, u klasičnom pre je bilo reči o odnosu subordinacije). Pojam isključenosti, kako sa formalnog tfcžišta rada tako i iz ostalih procesa važnih za mtegraciju u društvo, postoje bitna odrednica socijalnog položaja urbanog stanovništva na dnu socijalne stratifikacjje.

2

Baveći se problemom samoreprodukcije socio-ekonomske isključenosti, VILSON reafirmiše pojam gotklase^jer se ovaj problem ne uočava ako posmatramo samo uže uloge (geto napuštaju uspešni pojedinci, pa tako instutucije ostaju hendikepirane, ali nema više ni uzornih modela). GANS, umesto pojma potklase, predlaže pojam^potkaste kako bi se istakao stepen isključenosti dela stanovništva koji produkuje savremeno društvo.

Neposedovanje eko. i kult. kapitala, kao i demografske promene, određuju siromaštvo i bekućništvo, koje je u porastu bez obzira što zernlje razvijenog sveta beleže ekonomski rast.

Markuze razlikuje 2 tipa državne intervencije u domenu urbane politike: 1) tip države blagostanja (korisnici su obični ljudi i sa njima se svi identifikuju) i 2) represivni (rezidualni) tip (stigmatizacija korisnika, po bilo kojoj osnovi, tako što se definišu kao posebna grupa korisnika). Harloe i Fainstain - smatraju da donja klasa je ključna za urbane procese, jer urbane politike služe njihovim ciljevima. Zajedno sa najvišim stratumom srednje klase, postaju veoma značajni za promene na tržištu stanovanja, nosioci procesa urbanizacije... Ostali pripadnici srednjeg sloja i dalje slede suburbani model. A najniži stratumi su najviše koncentrisani u rentalnom sektoru. Centralni delovi nastanjeni su najsiromašnijima... ^ j j a J & v ^ Z A g ^

KASTELS - ukazuje na proces dualizacijeT gradova u poslednjim decenijama. U centralnim zonama grada dualizacija je najuočljivija,, jer se ekskluzivni, produkcioni i rezidencijalni sadržaji mogu locirati kao izdvojenaostrva ne zahtevajući urbanu obnovu neposrednog okruženja. Markuze, na sličan način poima dualni grad ističući da njegovi socijalni delovi postaju totalizovane zajednice, te se svakodnevni^ivot odvija na taj način što čini pripadnike drugih soc. slojeva nevidljivim, i odlikuje se na taj način mogu donositi na štetu drugih.

Neomarksisti - proces usložnjavanja soc. strukture nazivaju (^olarizacijoi (rast i na dnu i na vrhu lestvice). Harloe i Fainstein su kritični prema pojmu dualizacije jer ne izražava kompleksnost procesa. KastelsJJVlarkuzejtakode su kritični prema pojmu dualnog grada, ali ga upotrebljavaju^'metafbričkl^Neovebenjanci - naglašavaju proces demonpozicije socijalnog statusa (da~o§Obesličnih sposobnosti i zanimanja imaju različite uslove života i životne šanse).

Hamnet ie kritičan prema SASENOVOJ (ekološka teorija): koja procese soc. polarizacije zasniva na porastu nejednakosti u dohocima zaposlenih.

D ^ ^ ^ C i l A <g^fV\>oVA , ( Y f i ^ r c ^ c S ^ ^

p C ^ ^ U ^ CV v _ , . » i , ' ^

V a u ^ , A o j o U L ^ ^ U o ^ s k rtnf S l

^ o l h - o ^ ^ a o n o f ^ c ^ c ^ ^ S t f ^ o & o ^ I V ^ , T ^ ^ t ^ U i b o ^

(Olm Ue ^ c ^ /> V ^ l & A i ^ ^Cc C 0 < i

^ tflVM- I (^rui^u, ^ > JNTCAc (tvT^l

SoL- (2) V ^ c ' © ^ z ^ . f i V ^ i c C ^ ^ c ^ V ^ c ) ^

m v tbH a +- s ^ / 29. Socioprostorne nejednakosti u zeinljama u razvoju o

— ^ Proučavanja gradova III sveta usredsređuje se na l^perurbanizaciju_j_ na

podeljenost urbanog društva duž nekoliko linija: 1) formalna-neformalna ekonomija;

2)grad-okruženje; 3)socijalne i etničke podele.

Proučavajući proces urbanizacije u L.Americi, Kastels je 70-ih godina naveo da

25% stanovništva živi u slamovima i nehigijenskim naseljima i bariosima. Krajem

prošlog vekao njihov udeo se popeo na 50% ( najviše u Adis Abebi 85%, a najmanje u

Sao Paolu32%).

jrj Odsustvo komunalne infrastrukture , prenaseljenost, opasna industrija u blizini 7 \ > mesta stanovanja uslovljavaju visoku stopu smrtnosti stanovništva. v

o Tu dominira\siva ekonomija (| 70% stanovnika Losake zavisi od sive ekonomije-

Robinson). Siva ek podstiče inostrani kapital najčešće kroz eksploatisan rad žena. Budući

da je pre reč o tradicionalnim društvimaj (rodna podela rada), |ve analize se usmeravaju

ka rodnoj dimenziji.

Pedrazini i Sančezova (barios) ukazuju na još jedan proces koji pojačava > OV A'Si VJ V

segragaciju u latinskoj Americi-povlačer^e^tmenih četvrtL/pitanje 34)doživljaj drugog

kao pretnje bitan je element socjjalizacjje mladih iz siromašnih četvrti, koji nije usmeren

samo na socijalno udaljene grupacije, već i na stanovnike drugog bariosa. Socjjalni

kapital u strategijama lokalnih zajednica ima ograničenu ulogu u organizaciji njihovog

razvoja, ali i proučavanja na nivou susedstva imaju veliki značaj za reprodukovanje

socioprostornih nejednakosti.

U studijama gradova III sveta imamo 2 međusobno isključujuće predpostavke:

1. da oni kopiraju iskustvo zapada (veći troškovi socijalne politike) ili

2. da koriste prednost zaostalog razvoja (učenje na greškama drugih)

Lokalna vlast u ovim gradovima se oslanja na tradicionalne mere privlačenja stranog

/ kapitala, strategije socijalnog dampinga i slabljenje nacionalističkog lokalnog fiskalnog

kapaciteta. Realni rezultat je slaba ili potkupljiva lokalna vlast koja je brana stranim

ulaganjima i reprodukuje zatvoreni krug zavisne urbanizacije. Ovi gradovi nisu nastali

postepenim razvojem, već osvajanjem (domorodačke kulture strmoglavo

\ pozapadnjačene).

Problem proučavanja gradova zemalja u razvoju odvija se pod kapom održivog

razvoj. o * «

Mina Petrović: osnovna razlika između socijalističkih i gradova III sveta leži u

činjenici da je socijalistička država uspevala da spreči prekomernu imigraciju u gradove,

preteranu urbanu koncentraciju u pojedinim gradovima i izrazite urbane nejednakosti u

poređenju sa prekomernom urbanizacijom gradova III sveta.

POVEZATI SA PITANJIMA 22 i 34!!!

2

^ o u u u đ J h n ^

30. Socioprostorne neiednakosti tokom sociializma i u post-soc periodu 4-

Sociializam

Moglo bi se reći da je socijalizam karakterisala veća stabilnost stambenih karijera zbog veće stabilnosti ostalih karijera sa kojima je povezana(puna zaposlenost i statična radna karijera). Kontrola transakcije stanova i stambena nestašica uslovile su nizak nivo stambene mobilnosti. V^VA (^cmo o č S ^

Jedna-od retkih istraživanja bavi se stambenim preferencama na stambenom nivoul(Mandič ( Clapham). Oni su došli do zaključka da su preference ka odredenom

/sfaAMrMja (kolektivno/individualno) (državno/privatno) jfle oblikovane pod0 neposrednim uticajem koncepta stambene politike i u

socijalističkim društvima. Iako se gradanima ne može osporiti preduzimljivost, lojalnost prema državi svakako da može jer se teži da se od države uzme što više resursa (otuda i pojava bespravne gradnje, koji započinju zaposleni u industriji, koji koriste i svoje znanje i materijalne resurse preduzeća).

Osnovne karakteristike socijalističke stambene politike uslovile su i specifičnu suburbanizaciju, rezidecijalnu segregaciju i lokacione karakteristike u odnosu na kapitalističke zemlie. Podurbarw20Voiie«st se u socijalizmu ispoljava u 2 vida: kvalitativnom i kvantitativnom. fca

0 &vantitafivni se odnosi na sgoljni ras|: gradskog stanovništva u odnosu na porast zaposlenosti u industrijskom sektoru (deagrarizacija). ^em^)dovoljno stanova za migrante). Usled administratjvng kontrole migracija stanovnika u gradove nastaju fliešovita domaćins^a^postaiu trajni model. Zemlje koje nisu vršile kontrolu, suočile su se sa problemomm paraurbanizacije (naseljavanje imigranata na obodima velikih g r a d o v a ) . ^ ^ * ^ j c .

o Kvalitativna se odnosi na niske standarde opremljenosti stanovanja u odnosu na potrebe stanovništva u užem (unutrašnjost stana) i širem (opremjenost lokacija). To je bila posledica razvojne strategije koja je promovisala,^ndustriju|u osnovno sredstvo ^ urbane promene. Tako je došlo do situacije bespravne gradnje u uslovima planske ^B kontrole, a u sadejstvu sa ekonomskom neefikasnošću državne provizije stanova. ^ ^

Jedan od autora smatra da stanovanjej^grad bi trejbalo da budu određeni kao ^ J javna dobra^Hna način koji ukazuje na autonomiju u odnosu na pojedinačne interese. ' " ? To znači da|javna~dobraldefinišu skup uslova koji su nužni jja reprodukciju opstanka c^ svih članovazajednice bezposebnog rizika! U socijalizmu nije bilo aktera koji bi bio ^ zainteresovan (elita) ili sposoban (ostale grupe) za operacionalizaciju tako shvaćene autonomije javnog dobra. Država je predstavljana kao subjekat i zastupnik interesa apstraktnog rada.

1

O V

T ^ c v oUm; iitA

Vo ^ a ^ ^ ^ ^ r o ^ ^ v A « r

r r " t -

<1 7

• gCjG^v* ( u k M d i a j

\ \coie. VKp ^ S u b u r b g n ^ p ^ ^ Suburbije socijalističkih gradova nisu specifične, ali

dominantan tip stanovanja i prostorna disribucija viših slojeva unutar suburbije jeste. Suburbanizacija u socijaliznu obeležena je širenjem novih stambenih naselja, kolektivnog tipastanovanja u državnom vlasništvu po obodima gradova. U socijalističkim suourbijama individualni tip stanovanja u privatnom vlasništvu javljao se prirnamo kao mizprodukt socijalističke stambene politike, na naj udaljenijhni infrastrukturno neopremljenim lokacijama, niskog kvaliteta gradnje, neretko ilegalnog statusa, čiji su nosioci/korisnici bili najnižeg socijalnog statusa. Viši društveni slojevi gradili su suburbane individualne kuće (vikendice).

Proces suburbanizacije soc. gradova /nije ybio ^praćen demografskim pražnjenjem centralnih gradskih lokacija. Ali izgradnjom tih novih naselja kolektivnog stanovanja (Novi Bg.), pravi se razlika između kapitalističkih gradova: u kapitalističkim gradovima opada gustina naseljenosti od centra ka^eriferiji, a kod onih obrnuto. U socijalističkim gradovima socio-ekonomski status opaSa od centra ka ^ periferiji. Opet, rezidencijalna segregacija socijalističkih gradova, u odnosu na kapitalističke, je generalno niža i izražena u manjim prostornim celinama. Ekološki faktor: nova naselja naseljavaju mlada domaćinstva, a stara, bliža centru i u centru, straija domaćinstva, pa otuda i opadanje gustine naseljenosti u centru!

Smit izdvaja tipična područja socijalističkog grada u pogledu socioekonomskih i prostornih karakteristika^i

M ) centralne zone, stanovi visokog kvaliteta, dobra dostupnost servisa,

*2 )centralne lokacije sa stanovima niskog kvaliteta i zgradama koje propadaju, ali dobra dostupnost servia;

/ 3) spoljne zone, stanovi visokog kvaliteta, dobra opremljenost servisima, blizu pent^a dobra povezanost sadržaja, naseljene stručnjacima i službenicima;

V 4 s t a n o v i niskog kvaliteta, nema razvijenih servisa, naseljene radničkom klasom;

5) peri-urbana područja i suburbane enklave, privatne kuće niskog kvaliteta, nema servisa, tu žive imigranti.

Tokom 70 i 80 ih dolazi do učestalijih intervencija u centralnim zonama grada, počinje gradnja kvalitetnijih stambenih zgrada, što povlači proces džentrifikacije. No za džentrifikaciju većih razmera nije bilo uslova jer su se nametali veliki problemi raseljavanja stanovništva. Jv

Postsociializam iS y>ovuu*4. • ^ ^

Postoje 3 mthaftizma Mji postosocijalističkim gradovima. Prp^se odvija u okviru nasleđenih socioprostornih

2

razlika, bez prateće mobilnosti. Usled uspešne konverzije socijalnog/političkog u ekonomski kapital, podru^a stanovania pripadnika višeg socijalnog statusa i dalje

-> ostaju elitna i obrnuto. Efiu^o, dolazi do promene nasleđenih rezidencijalnih modela, tako što pripadnici viših dohodovnih grupa teže da napuste lokacije u kojima su stanovali tokom socijalizma a čija vrednost opada, a niži slojevi imaju tendenciju premeštanja u manje stanove i na lošije lokacije. To uslovljava socijalnu

^homogenizaciju gradskih područja. Novi obrasci stambene i prostorne mobilnosti podrazumevaju i da viši socijalni slojevi potiskuju niže sa lokacija koje postaju atraktivne. Trgef mehanizam odnosi se na pritisak stanovništva koie imiffrira u gradovepodeefstvomprocesa globahzacj^ i zakesnele urbanizacije. U prvom slučaju imigranti su pretežno višeg socijalnog statusa i mogu biti nosioci specifičnih rezidencijalnih obrazaca koji zahtevaju finansijska sredstva kojima ne raspolaže dovoljan broj pripadnika domicilnog stanovništva. U drugom slučaju uglavnom je reč o pripadnicima najnižih socijalnih pozicija koji nastanjuju stanove najnižeg kvaliteta i postaju akteri ilegalne gradnje substandardnog tipa.

U analizi novih rezidencijalnih preferenca koje utiču na promene prostornog modela grada, pažnja je usmerena na pripadnike viših slojeva (kapitalistička uloga u nastajanju, politička elita). Ipak promene se odvijaju sporo( jer je mali broj stanovnika koje pripadaju najvišim slojevima) jer se srednja klasa(koja trebalo da bude nosilac) još uvek nije konsolidovana. Tako da stambene preference najviših slojeva uslovljavaju nastanak malih suburbanih naselja luksuznog stanovanja kao i enklava skupog stanovanja u centralnim gradskim zonama, a to za sobom povlači proces džentrifikacije...

Ima autora koji tvrde da je oblikovanje nove socijalne segregacije uočljivo u socijalnom i fizičkom prostoru grada: nastaju rezidencijalna naselja sa kućama opremljene bazenima, saunama, teniskim terenima, ajiasuprot njima rastu naselja loše reputacije naseljena postsocijalističkom potklasom: izbeglice, kriminalci, nezaposleni. U postsocijalističkih zemalja razlikujemqfX*^ideft^jafea nasleđeni(keiektivna stambena naselja i podstandardna često ilegalna individualna

Vl naselja) 1 novi (lukszna individualna gradnja). Lokalne vlasti doprinose socio- prostornoj diferencijaciji jer se ponašaju preduzetnički i teže da na svojoj teritoriji ostvare adekvatne budžetske prihode i male rashode.

Primer Praga U Pragu suburbanizacija je dostupna sam^t^iajbogatijiijia^a platežnu moć

srednje klase u ovom kontekstu nisu podstakli ni hipotekarni krediti. Pripadnici viših slojeva u Pragu preferiraji\izćntralne gradske lokacije na kojima je došlo do značajne promene socijalnog sastava stanovništva (usled restrikcije). Strani investitori ©tkupljuju stanove, obnove ih i prodaju po većoj ceni, slično se ponašaju i opštine. Ta velika zainteresovanost investitora i divelopera za otkup stana koji se nije obnavljao

3

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 32 pages

preuzmi dokument