Sociologija Grada-Beleska-Sociologija 3.deo, Beleške' predlog Socijologija grada. University of Belgrade
hippe72
hippe7211 June 2012

Sociologija Grada-Beleska-Sociologija 3.deo, Beleške' predlog Socijologija grada. University of Belgrade

PDF (1 MB)
24 strane
6broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Skripta; Rodna dimenzija kao speciflcan aspekt socioprostornih nejednakosti; Fenomen bariosa kao totalne društvene pojave; SOCIOLOGIJA PREKE POTREBE- društvena nauka o metropoli; NASILJE I SMRT KAO SOCIOLOŠKE cINJENICE; ...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 24

ovo je samo pregled

3 shown on 24 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 24 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 24 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 24 pages

preuzmi dokument

33. Rodna dimenzija kao speciflčan aspekt socioprostornih nejednakosti

Autor- SOFI VOTSON

Na makro nivou način na koji je grad organizovan ima stvarne posledice po život žene. ier se održavaiu tradicionalne pretpostavke roda. Mesta zaposlenja su tradicionalno koncentrisana u centru grada, odvojena od mesta stanovanja-predgradja. Kompleksni proces vodenja domaćinstva i odgajanja dece onemogućava učestvovanje u radnoj__snazi, barem u smislu zaposlenja sa punim radnim vremenomTIVluškarac iz domaćinstva odlazi na posao, dok žena ostaje da brine o deci, pa zbog toga je evidentna činjenica da su žene koncentrisane na poslovima sa skraćenim radnim vremenom, ili na onim poslovima koje mogu raditi kod kuće. BezbednosLgrada je takođe mala i ulice je teško preći sa kolicima sa bebom, a javna mesta su više prilagođena potrebama muškaraca nago žena.

- Dom- deci pripada soba za igranje, u spavaćoj sobi vlada muškarac, a ženi pripada kuhinja. ©

„ Predgrađa su rodno određena, jer je ženska priroda dovedena u vezu sa domom, lokalnim i osećajem za mesto. Kuća u predgrađu je postala simbol skloništa u bezdušnom svetu, toplo i udobno mesto kome se muškarac iz gradskog meteža vraća posle teškog dana na poslu. (?)

FEMINISTICKA TEORIJA O GRADU ' " ^ o

Feministkinje su u pocetku nastojale da se pozabave .odsustvom žena iz teorije i politike urbanističkog planiranja. Naglasak je stavljen na nedostatak: pristupa robi i uslugama. Ženama urbanističke institucije onemogućavaju u potpunosti stupanje u javni , prostor i život. su

Smarra se~3a problem, sa druge strane, leži u mnmdžrrimn crndnlroc niitrmn/knji ' dodeljuju javna dobra, kao što je stambeni prostor, u skladu sa predrasudama i diskriminacijom. Tako se_jednoroditeljskim porodicama dodeljivao /lt5slJP^tambeni prostor nego nuklearnim, a žene teže dobijaju hipotekarni zajam, jer se smatr^cla ga teško mogu otplatiti.

Radikalna kritika potekla je od marksistički orijentisanih feministkinja. One govore o patrijarhalnom kapitalizmu-grad strukturisan tako da je ž. radnica u kući, a

i. plaćeni radnik. Boravak žena kod kuće znači da gradavi mogu-funkcionisati bulie. ier—~" delntnosti besplatna Krajnje političko rešenje je

_no£enj e kapitalizma^ * l okom 8U-ih godina sve više žena počelo je da se bavi poslovima arhitekture i

irbanističkog planiranja. Reorganizacija prostora je put ka slobodi žena i rušenje ?odala kaže Dolores Hajden. Jedna grupa žena arhitekata je osnovala lolektiv ^

fnat&gfttfr-^-cTTj is£itiyanje kako prostoEagJbrme ograničavaju ili određuju život žena^__ pTetpostavka da do promene i/okoliny dolazi promenom u društvenim odnosima.

Uvodjenje žena u poslove urbanistickeg-fflaniranja počiva na pretpostavci j£a će žene bolje razume^s^^^ri^) potrebe.

*

Do kraja "80-ih godina dolazi do novih razmišljanja, ponovnog promišljanja prostora. Ispostavilo se da nastojanje da se urbani sistem prilagodi ženama ili da se razori,

di nikuda. v Novija feministička teorija se nadovezuje na poststrukturaliste i postmoderniste, a / \

prostor se shvata kao fragmentiran, subjektivan, nespoznatljiv, fantastičan. Prostor je \ povezan sa moći i razlikom. Suzan Tompson ukzuje da je diskurs o predgradju heterogen, a ri^kako se smatralo ranije kontrola žena. Dom je mesto moći ili simbol uspeha. Stereotipne predstave o predgradu prikazuju samo pola istine. A

Sexualnost se ponovo pojavljuje u analizama 1 Elizabet Vilson ističe njen presudan uticaj na prostornu strukturu, uređenost i ponašanje. Označivši prostitutke kao jani lik žene u gradu, ranije je i kretanje pristojnih žena postalo predmet regulisanja. Zenama je bila uskraćena urbana društvenost. ' ~^+rzatrei (jros takode Ttovodi telo u vezu sa prostorom. Ona smatra da za telo

nema iHftalnngjjgiljgni^i n i t l pn<;tnji hl' pruKn ^|agn<stanjft Pitanje je kako povoljna ili liepovoljna okruženja proizvode različita tela, jer grad ostavlja tragove na telesnost subjekta.

Dakle, dolazi do novih mogućnosti za feminističke strategije u tom smislu što urbanističko planiranje može biti fleksibilno i dopuštati promene. PomakJtevažan budući da je dopuštena politika razlike n odnosn na rasu, rod, sexualnost i|rriprostoji samo jedna strategija koja će dovesti do rešenja! Ni pojmovi javno i privatno nmf fiksni, već se menjaju!

i) tfj^sh^ ^ UjlocuuusA. ^OJ^JT00^

/^juockt-rv' ckJp ^K^Lotp /t- ^vJ^cl^ J ^ o ^

f ) M ^ ^ o J b ^ U^jrriMM^ juolouu vSSO

V) pro^t^O^ tuoOJL/ ^ 7 ^ ' ccJ W / , .

2

34. Fenomen bariosa kao totalne društvene pojave

s l

Autori: PEDRAZINI i SANĆEZ Oni kažu da se metropolizacija Južne Amerike odvija u izrazito mahnitom ritmu. Analiziraju njenu j o n u t n ^ BARRIA-narodne divlje četvrti. Pplazeći od njega, rekonstruisu metropolu i upućuju na razumevanje njene haotične logike i sporne pojave- gaiigova: Smatraju da urb. sociologija ^ j b i smela analizirati latlnoameriČku metropolu stigmatizirajući barrio i njegove stanovnike. I ona sama mora da se metropolizuje. ( [ |

o C

'90-te^god XX veka- DOBA METROPOLA

Pre ovog doba, "50-ih god, postojali su samo gradovi, sela, polja i pustinje. Posle 90-ih više neće biti metropola-ili će se urbani prostori raspasti zbog svoje konfliktnosti, ili će se ta uzburkanost primiriti. Doba metropola- različit kvalitet gradskih četvrti, klase, borbe, prolivane krvi. LTLat Americi to su- Mexiko, Sao Paulo, Lima, Karakas, Buena> Ajres. Metropolizacija je model civilizacije koja je eksplodirala, ali teži planetarnoj hegemoniji. V

Sa tim u vezi, sociologija mora proucavati: X • Društvene funkcije ulice- oblici urbaniteta, kreatvnost, nasilje

• Društvene funkcije brzine- pokretljivost, komunikacija, informacija • Socijabilnost manjinskih grupa- klanovi, plemena, porodice, sekte.

Na toj osnovi, sociologija može očekivati da ponovo uspostavi dodir sa svojim

retvara u geta i aiiomalije na kakve ljudi ne obraćaju pažnju, na privid bogatstva.

istrflživačfrjfp ternelfima- fauštvenom vezom, aktenma, promenama. \ \ Metropola je buran način života, a latinoamerička iziskuje neizvesnost koja

nas obuzme čim rešimo'da u njoj živimo i radimo. Ostaje i duboki smisao segragacije i kad otmen^četvrti iščezavaju, jer se prenieštaiu u Evropu i SAD. Dolaži đo izmeštanja(/o£fl/wjff,}er se barriosi šire, t^ternacionalnog^ jer se viša klasa seli na sve strane 'xiVili/Cjvanog sveta". Diferencirani prostori bivaju sve ređi. Pristojne četvrti zauzimajufT^/o teritorije latinoameričkih gradova! Njihova nestvamost ih

^a i Ipakjhjihova kultura gospodari ostalim kulturama. ^

Metropolizacija=globalna mondijalizacija, ali je sociologiji teško da zađe u metropolsko doba i bavi se konstuisanjem sredine koju namerava da izučava. Kritiku joj upućuju stvarne društvene činjenice grada. Razumeti metropolski paradox je osnovni izazov urbane sociologije! Najupečatljivije pojave- bande, malandrosi (dobri bad boy iz Venecuele, ne pripada gangu i predstavlja pozitivan model), trgovina drogom. To su urbani socijalni noviteti koje treba rastumačiti.

Tehnologija i preka potreba- BIPOLARIZACIJA MODERNOSTI

Latinoam. gradovi nastaju nasilnim putem, spolja, paradoxalno, osvajanjem, a ne otkrićem Amerike. To im je od početka onemogućavalo da dožive gradski mir. Ti gradovi danas poradjaju ljude koji u sebi nose haos( sl. Niče). Ti ljudi s(£akter) nove urbane kulture- kultura preke potrebe. Ona nije ista kao u velikim evropskim gradovima. U latameričkim gradovima mreže solidamosti (neformalne) ne funkcionišu kao one u Evropi (formalne, ' i ^VomeJTlJ . Karakasu, toj nasilničkoj prestonici, stanovnici divlje podignutih gradskih četvrtMaju formu prostoru. A u barriu, narodski banditi u pojedinim četvrtima, udahnjujfu ritam i naročito značenje

U V / o 0

1

životu tropske metropole. Oni su pravi protagonisti urbanih promena i polazeći od njih sociolozi moraju proučavati grad.

SOCIOLOGIJA PREKE POTREBE- društvena nauka o metropoli?

U metropolskoj kulturi počiva logika paradoxa- društv veze i jesu i nisu veze jer su u gangovima ljudi povezani vezama da bi preživeli^ a sa druge str. te veze ih

? vode u^mrt . Metropolizacija iziskuje korenitu revoluciju urbane sociologije koja ;J mora da smisli nova orudja za rad i iz temelja promeni svoje predstave o urbanim društv grupama. Metropola je ubrzana verzija grada, oslobođena seljačke tromosti. Metropolski fenomen = urbani fenomen + brzina. Metropola deluje na sve svoje stanovnike na isti način, jer sve aktere, i malandrose, prisiljava da radikaliziyiL_syoje postupke. Tako i sociolog mora da radikalizii|£, svoje rasudjivanje. Postoji pedagogija metropole, jer dete iz barria zna samo one stvari koje su mu dostupne. Samo gangovi mogu da proizvode teritoriju, a u planiranom delu grada to čine investitori.

Fragmentacija metropole- HAOS URBANE SOCIOLOGIJE? $

Stručnjaci su urbano promišljali polazeći od onoga što su smatrali središtem- ^univerziteti, dominantna kultura\.A središte metropoie su sirotinjsKe cetvrtifBarrio je

totalna društvena pojava - fenomen u čije tumačenje mora biti uključeffa i vizija _ njcgovih žitelja! To je iskustvo jednog drštva precizno lokalizovanog u vremenu i prostoru, ali i bilo kog pojedinca u tom društvu.

Društvene veze i logika gangova: DOVOĐENJE U PITANJE SOCLOLOGIJE / VLADAJUĆIH SLOJEVA , f v K

Gos u t f h / 0 v Društvena veza i isključenost su međusobno i nužno povezane, jer zajedno

predstavljaju pitanje vlasti- ko povezuje ili integriše i ko razvezuje ili isključuje? Ganpnvi odbi j^ i jdetoanie države i policije, jer produbljuiu podelu društva. Malandsosi umeuKda održe društvenu vezu u barriu. Društveno priznanje se stiče nasiljem,\a coea je jedina vrednost koftja donosi ugled. U takvom kontextu izraz društvena^&ključenost može dovesti u zabludu. Da su pravi isključenici malandrosi ne bi bili tafeo opasni po oligarhijsku vlast koja ih isključuje'. ZatoTto su središte metropole vlast ih smatra marginalnim. Nasilnički život može biti i kvalitetan, oni mogu biti i kvalitetni Ijudi. Strah od crnca danas je i strah od predsednika Čaveza, ali pomenuti prezir proističe iz klasnog odnosa, a ne rasističkog osećanja.

Kada se govori o socijalizaciji, deca iz barria iako mogu živeti 'normalno' i biti iz 'normalne' porodice, predstavljaju opasnost. I sociologoja devijacija je nauka belaca i kolonijalistička jer polazi od principa rasne podele.

NASILJE I SMRT KAO SOCIOLOŠKE ČINJENICE

U Evropi i SAD deca i mladi vezani su pre svega za porodicu, a potom za vršnjake kada krenu u školu. U Karakasu, stanje preke notrebe nameće sociolozima

;/da se zapitaju čemu služi školsko znanje ako dete može biti ubijeno po izlasku iz škole. Društvenost deteta iz barria ne utemeljuje škola, već ulica i metropola. Socijabilnost ganga treba shvatiti u odnosu na praktični morai grada, koji nameće preka potreba. Ta preka potreba je ekonomsko pitanje. U barriu i ima i nema novca i u tome je paradox- nasuprot siromaštvu svojih roditelja koji nemaju novca, mladima

2

V'' 1

uvek preostaje da uzmu oružje, da se pozabave sportom, trgovinom...Siromaštvo nije kultura, ali preka potreba jeste. Pogrešno je gangovima prići samo sa ekonomskog gledišta, jer je tu trgovina i radna i društvena delatnost, jer ukazuje na identitet te ličnosti. Mladima iz ovakvih sredina jedino se isplati nezakonit rad, jer je to klasa lišena budućnosti, njihov motiv je-preživeti! Sociolozi greše jer taj problem uvaljuju kriminolozima ili soc. radnicima. Treba shvatiti da oni svoju marginalnost duguju protagonistima merkantilizacije razvijenih društava. Da li se gang povlači iz gradjanskog društva, ili se elita povlači i sklanja u stranu? Upravo elita, rukovodioci napuštaju metropolu. Treba ponovo uspostaviti prekinutu komunikaciju između ganga i elite. Savremena sociologija mora dostaviti dokaze o kvalitetu društvenih odnosa u tim četvrtima.

Glavni zadatak sociolga ŽIVOTA

RAZUMETI 'KVALITETE' NASILNICKOG

U zap. društvima jednakost je propisana zakonima, ali je zapravomema^io potvrdjuju gangovi. Kod njih je izraženo jačanje kohezjje grupe. Član ganga ili malandro, mora se se posmatrati kao uključeni, a ne isključeni deo metropole, on počiva i unutar i izvan sistema. Oni moraju biti saslušani od strane društva, ali i njima se mora ukazati na njihovu paradoxalnost. '

Zaključak - GANGISTAILIIZOPAČENA SOCIOLOGIJA?

Gangovi su i središte metropole i fragmentacija prostora. Posebno latinoameričke metropole zastrašuju svet, jer se sve teže može zamisliti da se njihovom sudbinom može upravljati. U pitanju su ograničenja instrumentalnosti primenjene na urbano! Sociolozi moraju pomoći da gangovi očuvaju vczu u piekuj- potrebi. Latinoamerička metropola biće malandra-lukava i kreativna ili je neće biti. Neophodna je nova 'gangsta sociologija'.

H GT1CO ?oi t lA at3 A !l^evfc-^ P-^r

r t f 1 ^ / g ^ i u f e \ C f a a " , L 0 1 - ^ }

KJ ^OjlmIc^a^ ^ CJU.V lvc,c,' f ^ j o A .

M . — 1(1 ^

^ ^v o U i p ' ^ c Ut o A

A-H

3

35. Fenomen bespravne stambene izgradnie o

LITERATURA: Mina Petrović- sociologija stanovanja-7 stambena politika (deo koji se odnosi na stambenu politiku u Srbiji pakon 1990)

Kako su ekonomska kriza i nedefinisanost osnovnih aktera koji se bave stambenom izgradnjom zaostrili problem dostupnosti stanovanja tokom devedesetih. Došlo je do zamaKa individualnih stambenih strategija snalaženia _koie su razvijane tokom socijalizma: samogradnje 1/ gradnje. Naime, zakon je to „dozvoljavao" do 2001... Jedan od uzroka ilegalne gradnje je i zastarelost principa urbanog planirania koji su razvijani po komandno- planskim načelima u periodu socijalizma, jer je zangmanvan-potrebm-fefaj-

^parcela za individualnu stambenu izgradnju. Svemu ovome su donneii ražnoi'iiZni zakoni... sto je otvorilo zakonsku osnovu NADOGRADNJE staqihenih zgrada, pa se otuda ilegalna gradnja tokom devedesetih produžila i na područieViaiužeg gradskog centra. To je uticalo i na promenu socialnog profila aktera ilegalne građnje, tj. akteri ilegalne gradnje su postali i srednji slojevi, a ne samo marginalizovane socijalne grupe (npr. izgradnja luksuznih vilalgkgifnievedesetih na elitnim lokacijama uglavnom je bila ilegalna prevashodno zbog nepostovanja uslova datih urbanistickom dozvolom ili zaposedanjem lokacija koje nisu predviđene u tu svrhu).

Vlasti su pokusale da saniraju ovajjDtoblem legalizacijom izgrađenih objekata gde god je to moguće, ali je do novembr^003. ljegalizovano samo 3 do 4 posto objekata na teritoriji Beograda (za Bebgpad^ su jedino dostupni podaci).

U pogledu standarda gradnje, ilegalna gradnja je u manjoj meri adekvatno infrastruktHrnoopremljpna (7a razliku od legalne). U okvirima ilegalne gradnje

^mgjvidualni tip)stanovanja je karakterističan, kako za prigradska, tako 1 za gradska naselja, pri čemu pripadnici_eliten grade ponekad luksuzne kuće û neposrednoj Mj71 ni centra grada dok, sa druge strane, niži slojevi često ilegalno grade pn nhnHn prada^ ^

Kadaje u pitanju nađogradnja, interes preduzetnika je da napravi feto vi|eAiovih stambenih jedinica kako bi njegova zarada bila veća, jer na taj način gradi manje stanove koji odgovaraju mogućnostima realne tražnje. To je podsticalo da se ovaj vid stambene gradnje odvija i ilegalno, pre svega probijanjem uslova dobijenih na osnovu građevinske dozvole. Stanari zgrada na kojima se"vr<;i g r f l r i n j a / g r i g p t a r i j f l SH ^ g i n t p r p g n v a n i ^ r .af r j n n i koji neostvaruju stambeno proširenje, jer dobijaju krečenje fasade, uređenje stepenišnog prostora, uvođenje interfona i slično na račun preduzetnika, odnosno, kupaca novih stanova. ITegalna stambena izgra3nja je bilagi^stolnom porastu tokom devedesetih. a u -r—. Beogradu je (prema podacima istraživanjafi 19%/doslo do izjednačavanja broja legalno i • ilegalno izgrađenih stanova na svim lokacijarnaTNeki od faktora koji su učinili izgradnju stanova veoma dugim i skupim procesom (sto je recidiv socijalističkog stambenog sistema... i što je uslovilo ilegalnu gradnju...) su: nedovoljne stambene investicije_bez obzira na tip investitora; visoke poreske stope ili takse za korišćenje zemljišta i infrastrukture, l ^ m p l i k o v a n a ^ d m i n i s t r a c i j a _ d o h j j ^ j a pntrehnih Ho/vnla^ .nerešena pravna pitanjsr u sferi vlasnistva nad nekretninama, nefleksibilna tehnologija gradnje velikih gradjevinskih preduzeca itd .

Procenjujući mogub uzrok nelegalne gradnje, stru^njaci su primat dali uzrocima sistemske prirode^ odsustvu adekvatne zakonske regulativejjzgrBaciie ekonomske i

3, P^J^cUi /?-$ ZfiJls C q ^ tfšuJjU^M fn{)s **

političke mo'cu u odnosu na individualne motive. odnosno, strategiie snalaženia domacinstava u uslovima ekonomske nedostupnosti stanovania, ili pak, pritisku izbeglica na stambeno tržište Beograda

p 4°

36. Komerciializaciia gradova, novi obrasci urbane potrošnie i socijalna (re)stratifikaciia

LITERATURA: Urbana sociologija (362-371)- tekst Erike Nadj NAPOMENA: Ovo je sinteticko pitanje i treba spomenuti kako pojam preduzetnickog grada( Harvev) tako i sve ono sto je vezano za ovu temu- pitanja 28,29,30 (koja se izmedju osltalog odnose na Minin tekst o gradovima u tranziciji- casopis Sociologija, 2000, b r ^ r ^ 7 x ^ °

> C^Erika Naj/istražuje tranziciju društava centralne i istočne Evrope, pre svega maloprodajne mreže u gradovima, formiranje urbanog prostora i nove stavove prema potrošnjjt Dok je trajala drustveno-ekonomska i politička tranzicij a centralne i istocne^ ^ ^ ^ 0 Evrope, zapadna društva su prolazila kroz fazu „postmodernog konzumerizma1'. U ^ v^ centralizovanim sistemima vladala su stroga ograničenja individualnih potreba u „ekonomiji nestašice". Međutim, masovna dostupnost luksuznije robe i robe široke potrošnje uzela je maha u čitavom socijalistickom bloku od sreaine sedamdesetih' Vo godina~Hvadesetog veka. Erika Nad u svom tekstu iznosi hipotezu koja počiva na istorijskom prelomu u transformaciji potrošnje. Naime, tvrdi se kako s u ^ o m e n e

o o H i n a gnl-iralp pntrnypp fpritralnp i ktnrnp Fvrnpe pa sn orii morali Ha transformaciji trgovačkih ^objekjata^Tsto ie ore Jrilo ̂ nezamis]ivo)._da ^

'donose odiuke^suočemsaogro^ na'agresivnost reklama itd. Takvi izazovi su u velikoj meri Jzdeferencirali urbana

u društvenomdif^ei^irai^u^ ^C^^CTperiodu tranzicije dramatično se gromenio tipaktera koji upravlja opštom

transformacijom urbanog prostora, sto je posledica liberaTizacije tržista nekretnina. U Madjarskoj i Poljskoj, gradski centri bili su izloženi prostornom diferenciranju zbog sve većeg broja privatnih preduzeća, u glavnim trgoy3ckim_zftnama su se proširile i fragmentisale površine maloprodajnih objekata, kao posledica programa „male privatizacije", restitucije, raspada drzavnih preduzeća itd. Devedesetih godina su bile primetne i slicne prostorne tendsocik^mete investitora su bili centar grada, periferija i „prelazne zone", iako je^entar grad|Jb7o i dalje gradsko podrucje koje se najviše cenilo medju trgovcima.v

Tendencije ka koncentrisanju u pogledu organizacije i prostorne raspodele dovele su krajem devedesetih godina do dramatičnih promena maloprodajne mreže i ponašanja potrosača. U ovom kontekstu se te promene analiziraju pomocu niza empirijskih istraživanja u Pragu, Budimpesti i Debre©nu (regionalni maloprodajni centar istocne Madjarske).

Budimpešta se smatraCzrelim trzišten^ pogotovo kada se uzme u obzir raznovrsnost trgovačkili^jobiekata i obrazaca kupovjnc. CMedjutmp česta su premeštanja iz centra grada na perifema područja i predgrada. Istovremeno, trgovački centri koji su se razvili u centralnin^^ su specijalizovane radnje pod upravom međunarodnih trgovinskih lanaca i bogatih domacih preduzeća. Ti procesi su dovel^do sve intenzivnijeg korišćenja gradevinskog zemljišta u centru grada^pošto su /rano ^ieđunarodne firme došle na trlište,~maloprodajna struktura^entralne poslevrtgzoneTrBudimpesii jeizrazito strukturisana po pitanju robe i cena.

U Ceskoj , liberalizacija cene i spoljne trgovine, kao i neadekvatna regulacija tržista nekretnina, takođe je uspostavila veoma konkurentnu sredinu sto je dovelo do strukturalne promene trgovine na malo. Centar grada u Pragu postao je najvažnije mesto restrukturisania maloprodaje, a odlikovao se promenljivim asortimanom robe,

rt

2

0 CAÂ &M (jla

\ U t r ^ ^ i e Ĉlo-

^ ^ t j l /U T š> oou^ O^—o^C .

oLvi*- V ^ ^ f O ^ G ^ p

D i e ^ J v

^ V J V V « ^ i ^ A ^ -

cT^ O^i IkL i\cio ^O c* ^tOUa ^ t t^a On' N ,

<

radnji i kupaca. Taj proces restrukturisanja bio je ubrzan rastućimJgrojgnLturista i razvojem meduiiarodnim fiinkciia centralne^paslovfte-zone Praga. sto je već krajem devedesetih za posledicu ipa^nag l i ( f ?o ra s t cena zakupnina^maloprodajnih radnji u glavnoj trgovačkoj zo i^mn^^jzraz i t i j e nego u BuđimpeMTjzmeđu ostalog, ovo ja sve dovelo do opadanja D?77jTsfanovmka u gradskom centru. Q ̂ {ul^i ^i^A <u \

Uprkos razlikama nacionalnih politika i sistema urbanog planiranja, ova dva glavna grada pokazuju slične tendencije u pogledu transformacije maloprodajnih mreža i obrazaca kupovine. Jos početkom devedesetih povećale su se prostorne nejednakosti izmedju glavnih trgovackih ulica i drugih trgovinskih središta (uglavnom uslužnih centara u stambenim naseljima) s obzirom na cene, asortiman robe i kvalitet usluga. Ovakve promene uslovile sufcove podele)u sektoru potrošnje, i u društvenom i u prostornom smislu (podizanjem zakupnine, povećao se broj specijalizovanih radnji, uzrokujući porast cena i pomak ka potroš^čimfl i? i više «;rprlnjp istisiai[iići lokalno stanovnistvo kao kupceV ,/

Istrazivanje u Debrecinu je pokazalo slične tendencije. Basle^pi liudi, mladi od 'cetrdeset godina, koji pripadaju grupi sa srednjim prihodima."upeali Ivo su najvise zastupljeni medu potrošačima i novim objektima,^ Zitelji centra grada 1 njihove nepošredne okoline, kao i mobilnije gmpacijelokalnog društva (oni koji žive dalje od centra ali imaju kola i dobre~prihode), pnvilegovani su u pogledu pristupa robi i srodnim uslugama, dok stanovništvo perifernih^zona mora svakodnevno da više putuje i zavisi od malih i samo^aTnlli ' f i^ a je budućnost neizvesna jer je konkurencija sve veca). Njihov položaj dodatno pogoršava preuredenje radnji u glavnoj trgovačkoj zoni, tako da je za manje imućne otvorena pijaca u blizini centra grada i dalje daje najpovoljniie mo^ucnosti za nabavke po nižim cenama.

Autorka zaključuje da/mesto kupovine^ postaj e oznaka drustvenog statusa, pošto je povezano, kako sa mobilnosću tako 1 sa društveno-ekonomskim položajem. Stoga se urbano društvo diferencira naprosto mogucnošću da se koriste ili ne koriste prednosti novih objekata. Promene u korišćenju urbanog prostora su uglavnom nametnute od strane mdunarodnih firmi i domaćih trgovaca, pri čemu lokalna vlast kao ni vlada svojim planovima ne ublažavaju sve veće prostorne razlike. Njihova ekonomska politika je liberalna i zato socijalna politika nije njihov prioritet.

/ f ^ fueslc

D ppgto^ (^c^

2. AuuJi,

C

i r e poGo^c^'

_ Koncept održivog razvoia grada

LITERATURA: Urbana sociologija (295-301; 334-345)

Pošto je koncept potpuno održivog uribanog područja, pre utopija nego mogućnost, bolje je reci da se gradovi kreću ka održivosti. ST^VEN VILER naglašava da se održivi razvoj može definisati kao dugorocno društveno i ekolosko zdravlje gradova i naselja^Na osnovu te definicije i razlicitih evropskih i svetskih dokumenata o održivom razvoju, moze se zakljuciti da glavni pravci urbane održivosti podrazumevaju sledeće:

1. racionalna, efikasna upotreba zemliiSta-—pošto je zemljište verovatno najvaznije ograničeno prirodno bogalstvo, a urbani razvoj nesumnjivo troši zelene površine na neodrživ način, potrebno je održivija upotreba zemljišta. Viler ističe da bi trebalo doneti propise o većoj efikasnosti upotrebe zemljišta u okviru već izgrađenih područja, kontrolisati upotrebu zemliišta da bi se sačuvala poljoprivredna imania, ekološ^a^taništa i slobodni prostor u blizini grada... između ostalog, najvažniji je odno^Jjudpprema zemlji.

2. manie automobila, bolji pristnp- današnji sistem saobracaja doprinosi komleksnoj mreži urbanih problema kao sto su: zagađenost vazduha, zakrčenost, smog, širenje predgradja, uništavanje ekosistema i drustvena fragmentacija. Saobraćaj u održivijem gradu najverovatnije će biti zasnovan na nekoliko ključnih principa: pristup (manje udaljenosti (npr. izgradnja „urbanih sela"), preokret sadašnje saobraćajne hijerarhije(na prvom mestu pešaci, bicikl, pa automobil) i /manje potražnje(manje automobila, zakrčenost je manja, a kvalitet života veći).

3. efikasna upotreba resursa, manie zagađenosti i otpada- očuvanje energije i recikliranje materije predstavljaju dve oblasti u kojima obični gratel i mogu najneposrednije učestvovati u svakodnevnim aktivnostima... ViterTravcdr primer da su stroži zakoni o očuvanju energije u gradevinarstvu dovelido ogromne uštede u mnogim gradovimafdržavama. Zatim, ~projekti „industrijskih7eko-sistema" nastoje sistematski da utvrde da li bi se proizvodni otpad jedne industrijske grane mogao iskoristi u nekoj'drugoj. Takođe, poznat je i „princip- zagadjivač placa" gde se troškovi zagadenja sa društva kao celine prebacuie na poiedince ili grupU koji ^a- stvaraju.

4. obnavljanie prirodnih sistema- iako se mnoge gradske oblasti obično posmatraju kao potpuno veštačke sredine, na skoro svakoj lokaciji se mogu naći mnogi elementi originalnog eko-sistema tako da se on moze ponovo uspostaviti, nprl. popularno je vraćanje prirodnog vodenog toka reke što omogućava kako stanište divljim životinjama tako i slobodni prostor i pešačke staze za urbane stanovnike. Dnigo. urbana agrikultura takođe vraća prirodu u grad tako što urbani stanovnici određenim bio-intenzivnim metodama mogu da uzgajaju biljke za ishranu na veoma malim površinama zemljišta. Treće, bitna je i ekoloska obnova koja podrazumeva da se npr. napuštena ili zagađena industrijska zemlja moze preuzeti i obnoviti, a prazne parcele pretvoriti u parkove, stambena naselja i zajedničke bašte.

5. pogodna okolina za život i stanovanie (povoljna cena stambenih prostora...kvalitetniprojektistambenih naselja iz susedstava...)

6. zdrava društvena ekologiia- izvesni drustveni problemi, poput beskučnistva, sasvim su očigledni u gradskim područjima dok su neki drugi prikriveni. Rasizam npr. je znaajan činilac koji vec decenijama oblikuje američke gradove i otežava održivost i pogodnosti za zivot. Podsticati zdravu i održivu društvenu ekologiju znači iskoristiti^ ^ svaku povoljnu priliku da se ljudska zajednica unapredi i osnaži. Viler smatra da t o ^ ^ -— iziskuje da planeri, pre svega, zastupaiu_Lnterese onih grupa koje nemaju pristup m o ć i ^ J i ekspertizi,Tda se bore za nepristrasnost i socijalnu pravdu. " ^ ^

7. održiva ekonomiia- Viler smatra da treba da bude organizovana oko tri% ^ g ^ principa:^f^konimi} a koja nastoji da se nadoknadi ~steta koja jejLU)rošlosti nanetag o g životnoj sredini i društvu i koja sprečava nastanak novih problem^_2/ekonomija koja^ Z zadovoljava stvarne Ijudske pojrebe i obezbedjuje pristojno placene poslove, t j ^ ^ ekonomija usmerena na ljude{\jlokalno orijentisana chdo^a koja naglasak stavlja % ^ na lokalno vlasništvo, lokalnu upravu, lokalne investicije^^lokalne resurse,^-^ proizvodnju za lokalno tržište.Važan korak ka održivoj ekonomiji biće postepeno ^ ^ % ukidanje industrijskih grana ili procesa ako troše velike količine resursa koji se neg^ 3 mogu obnoviti, a naveliko proizvode zagadjivace i otrov. Dalje, treba preispitati ^ . ulogu vojne industrije, automobilske industrije itd. Poslovi poput čisćenja životne ^ ^ sredine, recikliranja, javnog saobracaja, jeflinog stambenog prostora i slično, nasuprot svemu pomenutom, doprinose održivosti budući da unapredjuju stanje društva i životne sredine u regionu.

8. učešće i uključivanje građana u zajednicu: iniciranje lokalnih političkih procesa, ograđivanje od novca i posebnih interesa, obrazovano i informisano biračko telo i odgovornost lokalnog odlučivanja.

9. očuvanie lokalne kulture i tradiciie- samosvojnost regije daje joj vitalnost, omogućava joj da iskoristfi prednosti lokalne kulture, istorije i tradicije i učini mesto zanimljivijimzazivot. \sj ^ ^ ^ ^ p L

Neki drugi autori poput^fctfjd^ Evansa i Potera ističu da dok se razvijene kapitalističke drzave na^severu^^možda vise brinu za prirodnu životnu sredinu i , n ^ njeno očuvanje^jasprava-e^drživom razvoju n ^ j u g u ^ č e k o daje prednost ljudskom razvoju koii sFneposrednoTiče povećanja živdtnog-stahdarda siromašnih na nivouJ

običnog čoveka. Suprostavljaije stanovnika severa i juga lziskuje da se paznja posved strukturalnlm nejednakostima globalnog sistemaJ U područjima u razvoju, borba za životnu sredinu često se tič^osnovnih potreba!% ne poboljšanja već lagodnog načina života. Stepen degradacije~živoLne sredine kakav se zatiče u mnogim gradovima zemalja u razvoju, jasno ukazuje da su globalni sistem i tendencija ka zapadnjačkom načinu života daleko od održivjh i u suštini veoma štetni...

Kada je u pitanju održivi grad autori ističu da je važno pozabaviti se odnosom ^Jičine^rada, ^rosgeritetaj problema zaštite životne sredine. Iako je, npr. jedan od brazilskihgfa3ova sa naj bržim'^raštorrCun zivota

lokalnog stanovnistva poboljšan zahvaljujući inovativnom sistemu javnog saobraćaja, socijalnim programima i programima ekološkog obrazovanja, kao i očuvanjem gradske kulturne baštine. Probtemi životne sredine, zaprav^j^st^u^zbiljnij i kada se uwč& građsko stanovjiištvo, a odgovarajući instimcionahS o k ^ r ^ ^ o s t ^ ^ p n o g i gradovi sa najtežim problemima zaštite životne sredine nalaze se u najrazvijenijim delovima pacifičke Azije. Npr., Hong Kong ima šest miliona stanovnika, ali proizvodi,

7 u ^ p r r c h ^ s / 1 fiH^J^

i ogromne količine razlicitih vrsta otpada i toksičnih materija svakodneyno, kao i sto hiljada tona hemijskog otpada godišnje.

„Braon agenda" Svetske banke predstavlja pokušaj da se po pnoritetu rangira niz problema zaštite zivotne sredine sa kojima se trenutno suočavaju gradovi u zemljama u razvoju... Autori navode da je ovaj program dosta kritikovan jer nije uvazio značaj politike i vlasti za pristup siromašnih ljudi gradskim službama. Za mnoge gradove iz zemalja u razvoju karakteristični su velika stopa smrtnosti dece, kratak životni vek, invalidnost i povrede na radu, bolesti, nizak kvalitet zivota i nivo mentalnog zdravlja. Takvi problemi životne sredine su uglavnom rodno odredjeni jer najčešće neposredno ugrožavaju žene...(feminizam... Andjelka ©). Ipak treba pomenuti da žene u mnogim gradovima imaju ključnu ulogu kao nevidljivi menadžeri resursima životne sredine i njihovi krajni korisnici, naročito u pogledu prirodnih bogatstava poput vode, zemljišta i energije. Žene su npr. često zadužene za sakupljanje i prečišćavanje vode, za zdravlje i higijenu domaćinstva i zajednice...

Važno je istaći još neke probleme održivog razvoja u zemljama u razvoiu. Iako se gradovi Trećeg sveta uglavnom nalaze u područJTma koja su na udaru prirodnih nepogoda kao sto su zemlHrfsi i nraranij n a jvfH broi katastrofa zapravo izazivaiu h ® . Naročitu brigu zahtevaju bespravna naselja na nestabilnom granfcnom zemljištu, koja ugrožavaju život čoveka. Drugo, gradske životne sredine često trpe zbog velike rasprostranjenosti patogenih materija i bolesti koje su posledica ograničenog pristupa vode i sanitarijama, koliko i neuklonjenog otpada. Npr., u Manili, kanalizacioni sistem izgrađen pre sto godina za oko pola miliona stanovnika danas koristi šest miliona ljudi.

Razne međunarodne organizacije smatraju da je^fazvoj ekonomife osnovni način na koji gradovi iz zemalja u razvoju mogu finansirati poboljšanje gradske zivotne sredine, a produktivnost grada je glavna strategija za ublažavanie siromaštva. Takav program rada, koji se najčešće usredsređuje na ozvaničenje sive ekonomije, podstiče koliko i industrijski razvoj, toliko i iscrpljivanje resursa... Nema delotvorne ekološke politike... Najstravičniji primeri industrijskog zagadjenja i uništavanja životne sredine vezuju se za multinacionalne kompanije u Makviladorasima (montažne fabrike u Meksiku koje proizvode gotovu robu za izvoz u SAD, uglavnom u vlasništvu

ih korporacija). Meksička granica privlači te kompanije niskim platama i damping) politikom zaštite životne sredine. Tihuana i Rio Grande su postali ?5ZtogIašena smetlišta gde multinacionalne kompanije deponuju pesticid i toksicni industrijski otpad. Stoga, u ovakvim mestima postoji visoka stopa smrtnosti, javljaju se različite bolesti, rađaju se deca sa deformitetima... Jedino rešenje koji neki autori vide je u sposobnosti siromašnih grupa da se organizuju ne samo u okviru svoje četvrti, već da postanu moćnija politička sila grada i zemlje... A kako???...

38. Akteri urbanih promena u Srbiji

Autor : SRETEN VUJOVIĆ. Cilj rada : promena u postsoc. gradovima bije na prelazu milenijuma i uloga glavnih aktera u proizvodnji prostora.

Kod 3 nivoa dolazi do promene : ^ A ć^&jslr 1. makro - uticaLglobalizacije i postsoc transformaci^je 2. mezo - s o c i g j ^ t t ^ 3. mikro - promena u svakodnevnomjivolirgrađana

To je 'glokalni' pristup"strategijama grupaTpojedinaca u Srb. tranzicije veliki gradovi postaju mesta izraženih

čtničke podele i antagonizmi, kriminal i socijalnih problema - slromaštvop e c a i l nesigurnost. Sreten će dalje govoriti o tokovima aktuelne urbanizacije (tercijalizacija, privatizacija, rezidencijalna mobilnost, dualizacija, soc segregacija...) pokušaće i da pokaže da li se BG približava onome što se zove 'svetski grad'( globalni, informacioni).

Urbanizacija je mač sa 2 oštrice 1QJconcentracija Ijudi, dobara, usluga, povoljnih prilika^2/^abi se i razbija koherentnost mesta, tradicija i postojećih mreža.

URBANI AKTERI

ĵLJrbani fenomeijladrži složen sistem aktera. Urbani raz\^fpotiče iz struktura moci, odnosno, iz sistema aktera od kojih su neki nadređeni, a drugi podređeni, a zajedno oni strukturišu urbani fenomen( nekad se ovi suprotnin akteri udruže, nekad su u sukobu). Podređeni akteri organizovani u pokret imaju više šansi da svoje zahteve učine prepoznatljivim.lj»okre|predstavlja veći skup pojedinacakoji a - f ^ c Q tragaiu za svojim identitetom. cilievima5toi*battl akter ite individua ili grupa koia zauzima odredem položaj u društvu, raspolaže resursima dm^WžT;l5fa!!t't^eđene

T o razvoju gra< t i j^dfasto imn gist^m hijmirhi^'-'vnnih nktfrn. Svakom sistemu odgovara data1

struktura moći - to je suštinski parametar urbane sociologije. m U g£g{iovima imamo 4 tipa aktera:

stručnjake za prostor - arhitekte, urbanisti ekonomske akterer - banke. preduzeća, vlasnici zemljišta

olitičke aktere- politički lideri, partije stanovnike, krisnike/srađane - koji se diferenciraju prema društv poziciji, životnom stilu... NVO...

# Klasifikacija aktera može biti i ovakva : /Akteri koji se dele na centralne ( država) i lokalne ( lok vlast). Uloga

— države je dvojaka. 1. takmiči se sa preduzetnicima za gradske resurse i 2. kontroliše zakonitost.

./% Drusi akteri: opšta i stručna javnost, domaći i str preduzetnici, treći sektor( NVO), crkva...

U postsoc trafcsformaciji aktere grubo možemo podeliti i na reformske i anti- reformske.

PROMENA STRUKTURE, FUNKCIJE I FORME

a. Od etatističkog, preko liberalnog do svetskog grada

1

I JLAA

3

fc flLCUAlO (}uOb{j

Urbano planiranje je sveobuhvatnije u socijalističkim, nego u kap. zemljama. Po Hamiltonu, postoj e zajednički elementi planiranjaj^istočnoevrop. zemljama u socilalizmu :(^5iticaj SSSR-a,/(Otatističko planiranj e{^3/)ie važn^st zemljišne rente i tržišta^fC^ast metropola, a nedostatak srednjih i malih gradovaO/državna izgradnja novih naselja. ^ c A i ^ , ^ "

Urbanizacija| jeQyzakasnela, planirana i vodena iz c^Ltra,{2y pod velikim uticajem industrijalizacij^~Z3nemarivanj e tercijalnog sektora, (3 .yKontinuiran značaj ruralnog sektorgju procesu urbanizac i veliki^udeo mešovitih domaćinstava, ali značajne razlike lzmeđu grada i sela./?. jdorttifflingruloga preduzeća u obezbedivanju stanova... 5. generalno, urbano društvo se razlikovalo- profesionalna^kulturna i druga udruženja, osnivala je i kontrolisala država. Socijalistički sistem(mjejuspeo da stvori ono što se zove postindustrijski ili informacioni gradl Nije bilo opadanja br zaposlenih u sekundarnom i rasta br u tercijalnom i kvartarnom sektoru! Ovde se može govoriti d^akasneloj modernizaciji) ^ O O

Tokom 90-fh godina u svetu se razvijaju metropole(od milion stanovnika pa naviše), svetski, globalni i informacioni grad. Termin "svetska armatura metropole" označava pojam od kog zavisi globalizacija, a označava metropolizaciju. Iz nje potiče svetska ccentralnost. Fridman: metropola = svetski grad = veliki finansijski centar i mesto koje ujedinjuje društvena sred^šta multinacionalnih ekomomija. Dalje, ubrzan razvoj terc.i kvart.sektora u svetskim gradovima, dovodi do pojma informacionog grada. Kastelti Basan: to je urbani izraz informacionog društva. Informacioni grad je grad intenzivnih kontakata. Sa porastom uloge metropola, horizontalna veza sa drugim metropolama biva sve jača, jer dolazi do odvajapja-od regiona i države u kojoj se nalaze. Dolazi do promene od tradicionaliT^g ka prj^diizetnicko^^tipu upravljanja,|a on podraaimeva^T^avno-privatno p a r t n e r s t v o r J ^ n j e n t a c ^ u s ^ aktivnost prema tržišt^j^^reuzimanje dela rizika od str gradske vlasti u odnosu na privatna investiranj a(4?farticipacij u države u operacijama sa nekretninama.

b. Promene u postsoc. gradovima - od homogenosti ka heterogenosti ( ^ ^ 0 ,

Socioprostorne posledice postsocijalističke transformacije: • Nije se povećala migracija selo-grad, ni porast stepena

urbanizacije. Usporena urbanizac. se nastavlja jer br. radnih mesta u industrijskom sektoru ograničen, a industrijske grane koje su opstale i tercijalni sektor sada traže novu radnu snagu.

• Uvozi se jeftinija hrfln? nmp Hnm^a srnska ekonomija dobija konkurencijii^- " •— j-azvoj gradova ipak ide od homogenosti ka heterogenosti. Pnvatno preduzetništvo uslovljava rast privatnih radnji, restorana... tercijalni sektor doživljava uspon.

• Dolazi do porasta tražnje za prostorom( naročito u svetskim gradovima).

• U istočnoevropskim gradovima etnička hetrogenost je na porastu. Socijalno devijantne pojava takođe.

U tranziciji dolazi do različitih manje ili više tržišno orijentisanih urbanih sistema. Na ovaj preobražaj utiču unutrašnii akteri i spoljašnii akterii učesnici u procesu globalizacije ekonomije i proširenja EU). Nastoji se potisnuti država kao strateški akter planiranja urbanog razvoja. Naravno, sve zavisi od zemlje do zemlje!

• U zemljama u tranziciji dolazi i do svojinske transformacije stanova, poslovnog prostora...

2

Ukidanje^monopol ske kontrole vladine agencije nad ponudom gradskog zemljišta i omogućavanje tržištu da_orlrpr|i ^nstnji nerešeifproblem gradskog građevinskog zemljišta jer je ono u državnoj svojini( SRB)

• Br. državnih preduzeća se smanjuje, a menja se veličina preduzaća u korist malih i srednjih firmi. Time se povećava nezaposlenost.

Neformalna ekonomija - ulična maloprodaja itomercijalizacija ; a^J^sio °0 ^ ^ S O C A j ^ c A i ^ u u ^ "

Mnogi gradaojjcao akteri n urbanim promenamabm su uključeni u sivu cy • ekonomiju, kao^1jwnu strategiiu preživljavanja. Gradski centar postaje ekskluzivna §• l zona za skupu robu. Širi se ulična trgovina izvan centralnih delova grada. Kiosci * / ' <r bivaju zamenjivani tezgama. Dolaze i shoping molovi, prvo na zapadu, pa kasnije u postsoc. zemljama. Maloprodaja je u postsoc. gradovima doživela najveći uspon izgradnjom velikih trgovačkih centara (shoping molovi, hiper marketi). Mnogo novih znakova, bilborda, umesto srpa i čekića...

d. Urbane promene u periodu "divljeg socijalizma" u SRB

Spoljašnji i unutrašnji razarajući činioci. Jugoslovanski model socijalizma okončan je na najgori način. Prošli smo kroz usporenu i blokiranu tranziciju i još uvek kaskamo.NATOjepromenio izgledmnogtingradovimaSrbije.

• U postsoc. SRB se uspostavlja nova hijerarhija gradova. I manje ili veće uključivanje tih gradova u internacionalnu mrežu metropola. Javljaju se izrazitije razlike između gradova i sela. Na to utiče i raspodela kontrolnih lunkcija 1 mesta odlučivanja. Profit na modernizaciju velikih gradova.

• Socijalna segregacija : nju odreduje tržište stanova i zemljišta. Zaključak - napuštanje države blagostanja na zapadu i slom socijalističkog sistema doveo je do povećanja društvene polarizacije tj. Do porasta raznih oblika segregacije i socijalne diferencijalizacije.

• Ponovno uspostavljanje nadređene klase vlasnika i podređene klase siromašnih i izmenjena srednja klasa u postsoc. Bespravna stambena izgradnja- radnici, ratne izbeglice,, privatni preduzetnici, ratni profiteri.

AKTERI ( stručnjaci za prostor. političari prpHn^tniVi gra^ni) ^

-Stručnjaci za prostor <

Anketa, 2004^s tepen u t i ^ a (veliki uticaj) : (^l/JJpolitičari, ( l ' privatnici/preduzetnicisjtručnj aci^C^radani. Stručnjaci za prostor se Stto^avajif sa krizom identiteta. Oni su u sendviču između političara i privrednika & gradana i NVO. Njihova efikasnost posredstvom nacionalnih i gradskih institucija arhitekture i urbanizma je opala. Brojne arhitekte i urbanisti, prostorni planeri radili su i u opštinskim firmama i u privatnim biroima i u mnogim udruženjima. Bespravna gradnja čini da društveni ambijent nije povoljan za planere. Nedostaju brojni zakoni koji regulišu oblast urbanizma i građenja. To je pogodno tle~žasivu ekonoriTlju i korupciju.

3

Anketa, ispitanici stručnjaci - većina njih je uverena da efikasnost planiranja urbanog razvoja veća unutar tržišta i demokratskih institucija, nego u sistema komandnog planiranja. Od preostalihTvećina misli da to nema veze sa tipom društva. Svaki 5. je mislio da se urb planiranjem mogu usaglasiti ekonomski i socijalni ciljevi, ali da se to efikasnije postiže u uslovima planske privrede. Ovi stavovi su bliži socio- demokratskom konceptu, nego neoliberalnom. U skladu sa tim, većina smatra da javno vlasništvo nad gradskim građevinskim zemljištem preduslov urbanog planiranja. Odnos prema stanovanju : potrebna je državna regulativa indirektnim merama(poreske olakšice, subvencije), a ne neoliberalni stav. J Neophodne su nove urbane doktrine!

-Političari ^ ^ ^

Prema anketi, većina smatra da političari imaju najveći uticaj na donošenje odluka na opštinskom nivou. Za urbanističke planove su nadležne opštine, a za prostomo planiranje država. Pripadmci političke elite(anketirani) većina je veoma obrazovana, a~pre toga većina njih je bila stručnjaci. Po godinama-domaća elita je relativno mlada-nakon 2000.god. stambeni usftvi elite su nadprosečni, većina je vlasnik stana ili kuće.

Njiho^ve vrednosne orijentacije: Većina njih je sklona nacionalističkim i ne- liberalnim vrednostima. Nacionalizam je prisutan i zbog kratkog vremena od 2000. i srpski suverenitet, Kosovo... još uvek nememo snažan blok koji bi doprineo uspostavljanju demokratskog i pluralističkog društva (M.Lazić^mešavina političkih aktera- neki nastupaju na reformski, a neki na antireformski liacmTPi ipadanjt nekoj partiji bitno utiče na kadrovsku politiku. To je i najznačajniji kanal za ostvarivanje uticaja na opštinskom nivou.

Lefevr: urbanizam je mešavina ideologije i prakse pod patronatom države i tržišta. 2004. godine, okrugli sto, privredna komora Beograda- društvenu svojinu bi trebalo ukinuti, a građevinsko zemljište privatizovati. Na delu je bio zakon o denacionalizaciji- povraćaj imovine Karađorđevićima, crkvi, univerzitetima... postoji oklevanje i odlaganje ovoga. ^ ^

Neki stručnjaci preporučuju sledeće(£^zemjjište u centralnim delovima grada od posebnog interesa ostaje u vlasništvu opčtine^zjja svaku parcelu da b^i bila za javne upotreba^mora se dokazati opšti društveni mteres, 3. donošenje zakona o denacionalizapjj i/gOuvođenj e ekonomskih cena za komunalije, za sromašne treba subvencija,/Q?}uspostavlj anje pravne države koja je odgovorna za usklađivanje privatnog i javnog interesa. Vojska- neophodna modernizacija, smanjenje pripadnika. Raspodela stanova treba biti pod civilnom kontrolom, a ne kao u socijalizmu gde je vojska bila država u državi. SPC- Izgradnja samostana, crkava i manastira, je pre svegajpolitička odluka. U proces retradicionalizacije uključuje se i veći deo političke elite. Intenzivna izgradnja hramova od '96., završenje hrama Sv.Save, podignuta crkva Sv.Dimitrija na Novom Beogradu, dobijene brojne lokacije za izgradnju crkava i hramova po Bg.... " Sve je značajnija uloga gradonačelnika u razvoju gradova. On ima sad i znatno veća ovlašćenja. Gradani ih biraju neposredno, a oni raspolažu budžetom i biraju tim saradnika.

MAS HMa

4

r

-Privrednici V ^ ^ j

To je pkonrmnslja elita Oni su mlađi i više ^formskj^rijentisani, nego politička elita. Uočljiva je simbioza između pojedinih pcmftcara i privrednika. Naša metropola se ne kotira visoko, već je pri dnu evropske hijerarhije metropola. Put Beograda do 'svetskog grada' biće dug i trnovit (Pušić). Beograd je počeo da modernizuje svoju infrastrukturu (vodovod, puteve..) da bi mogao da primi objekte kao što su hoteli, hipermarketi, poslovni prostri... počelo je sredinom '90-ih izgradnjom Čumićevog sokačeta. { [ Savet inostranih investicija (12 zemalja koje bi investirale u BG): Srbiji su neophodne brze i temeljne reforme, a njih vlada mora da pogura. Situcaija nije ružičasta. Srbija kasni sa reformama, manji nam je BDP nego u većini postsoc. ^ zemalja. Najozbiljnija prepreka za strane investicije je politička nestabilnosć s mnnpiarna Ovaj" Savet prpH1a?e holju zakonsku regulativu i hitno rešavanje najvećih problema infra strukture.

Porast broja banaka i drugih finansijskih investicija, naročito stranih, je takođe obeležje umrežavanja velikih gradova u 'svetsku armaturu metropola'.Hiper marketi - merkator, vero....

Problem korupcije-podmićivanje zarad uticaja na donošenje zakona i na pravila igre loše utiče na reforme...

Novi Sad (istraživanje 2002.)- uloga preduzetnika u urbanom uređenju Novog Sada. Predmet istraživanja su privatna preduzeća i njihovi vlasnici. Krajem '99. u N.S. je registrovano oko 11 hiljada privatnih preduzeća. Najveći br. njih se bavi trgovinom, a zatim industrijom, pa tek onda finansijskim i drugim uslugama. Maloprodaja je koncentrisana u gradskom centru i u području stanovanja. Više od trećine preduzetnika je rođeno u Novom Sadu i najviše njih je u 4.deceniji života. Većina njih smatra da je preduzetništvo muški posao, a građani se većinom ne slažu sa tim. Ogromna većina je započela preduzetništvo '90-e godine. Oni smatraju da je za preduzetništvo potrebna upornost, snalažljivost, spremnost za rizik i kreativnost, a rzlog zbog kojeg su preduzetnici je oslanjanje na sopstvene snage. Većina građana smatra da ie za uspešno bavljenje preduzetništvom neophodno poznavati nekog iz gradske vlasti. Anketirani preduzetnici su ubeđeni da poboljšavaju gradsku ponudu roba i usluga, a zatim da doprinose izgradnji grada...većina njih namerava da proširi svoje delatnosti. Većina reklamira svoje proizvode, kontaktira sa preduzetnicima iz inostranstva..gotovo polovina je u svom posl. prostoru izvršila određene građevinske izmene-male bez papira, a velike dozvolom. Pozitivna posledica preduzetništva i po preduzetnicimai po građanima je lakše zadovoljavanje potreba stanovništva~za~~ pojedinim vrstama roba i usluga..

"" Tzmeđu pj^dijzitnika i urbanista postoje neregulisani f odnosi, i većina preduzetnika ne zna daiisu im urbanisfnalčlonjeni ili nisu. ' ( !

* v a -Građani

• u kojoj meri građani koriste pravo na grad? • Zašto je njihov uticaj najmanji na gradskom nivou? • Zašto nisu zainteresovani za ostvarenje svojih građ.prava?...

Razlozi za ovo su različiti i kreću se od ličnih do opštedruštvenih. Smatraju da su izgledi da učestvuju na lokalnom nivoî mainii nikaljrh, Neretko, mnogi građani su društveno isključeni i uviđaju da su lokalna i centralna vlada udaljene od većine

5

svojih građana. Građanin stiče utisak da je u gradu moguće izgraditi sve, a ne odgovarati ni za sta. Cmi se da pravha više nema, sve je na irzistu (njSigj. " Međutim, oni nisu sasvim pasivni u proizvodnji prostora, maKar to bilo samo na periferiji gradova-divlja gradnja. 45% njih u BG smatra gradske vlasti odgovornim za bespravnu gradnju, a 10% njih~da su odgovomi sami graditeiji, pa tek onda urbanTŠLi. To je ok. Preko^polovine njih smatra da je bespravna izgradnja u njihovim mestima izražena. To naročito smatraju oni sa visokom školskom spremom. Nicali su novi kiosci, domoroci su ih zvali pečurke, a kada dođu urbanisti uzimali su novac da zažmure(jedno od zapažanja). Dobije se struja, voda, pa može da se napravi unosniji kafić. Scenariji rušenja je lošije rešenje, pa se pristupa legalizaciji. Zakon o planiranju i izgradnji (2003) je u dobroj meri prepoznatljiv kao zakon o legalizaciji.

'Brojni nosioci bespravne izgradnje nisu se organizovali u pokret u smislu grupe koja bi delovala na političke strukture..

Od '90-ih formiraju se brojne NVO kod nas. Za ovo su bitna Ekološka udruženja, Udruženje za unapređenje lokalnih zajednica...nisu se pokazali preterano motivisanim.

Prema mišljenju Evropske urbanističke povelje osnova urbanog razvoja sastoji se u neposrednoj participaciji građana u okviru lokalnih zajednica . Građani imaju pravo da budu konsultovani o svim većim projektima koji se tiču budućeg razvoja lokalne zajednice.

Zabrinjavajući podatak iz novosadske anket^-71%' n/jih ne zna da urbanisti imaju praksu konsultovanja građana o planovima i projektima razvoja grada. Dakle, tu su i visokoobrazovani i niže. Dakle, participacija građana na lokalnom nivou je nedovoljna. 48% građana smatra da su preduzetnici povezani sa političarima i političkim strankama radi zadovoljavanja ekonomskih interesa obe grupe. Većina građana smatra da je najznačajnija negativna posledica širenja preduzetničke delatnosti urušavanje tradicionalnog izgleda grada.

Pretežan deo čovečanstva danas, prvi put u istoriji, živi u gradovima. Uloga gradova, naročito globalnih, je sve veća. Staro rivalstvo izmedu nac.države i gradova se nastavlja. Gradovi mogu dovesti do društvene i kultume integracije i biti pogodna mesta za političke aktivnosti. Neki gradovi prave strateške planove za unapređenje profila grada, bilo u cilju organizovanjanekog međunarodnog događaja ili sprovođenja programa obnove grada i privrednog razvoja.

Polanjijeva kniga nam poručuje da je slobodno tržište utopijska koncepcija, odnosno da su sva tržišta regulisana tako da njihove parametre uspostavljaju državne institucije. Njegova poruka je da se ne moramo prepustiti slavljenju konzumerizma, kultume fragmentacije i neobuzdanog individualizma. Da bi zaštitili sebe, društvo će racionalno ili iracionalno ograničiti područje na kome tržište slobodno deluje.

Sadašnja metropolizacija je praćena fragmentacijom i individualizacijom, pa se globalizacija može shvatiti kao složena interakcija globalizujućih i lokalizujućih tendencij\a-glokalizacija. To je sinteza partikularističkih i lokalizujućih tendencija. Koristeći intemet čuvamo autonomiju, ali činimo i de jednog velikog "mi" . Koliko je neko građanin metropole (svog likalnog kvarta), toliko je i građanin sveta. On je glokalan!

Gradovi i urbanizacija impliciraju precizan institucionalni i politički okvir. Međutim, u aktuelnom stanju, metropole nemaju demokratsku političku instituciju

6

(Basan). Metropolizacija se odvija na način krize. Dništveoe krize^ve pojavljuju kada su nejednakosti ogromne i kada se iskazuju u socijaJnoj segragaciji. Metropole su u opasnosti zbog brojnosti stanovništva.

Metropolizacija je ćerka informatičkog društva koje podrazumeva informativnu ekonomiju i društveni život, globalizaciju, tehnonauku, individualizaciju i individuaciju, kao i nove društvene odnose( Bassand, 2001.)

39. Preteče urbane soc. kod nas

Jugoslovenska misao o gradu i urbamzaciji dodiruje 3 pristupa: (Jopisni idejno-istomski (tumačenje unutrašnjeg sadržaja)!^kritički(vrednovanje dela, istraživača i pravaca)/5^aznajno-sociološki pristup(soc.ideje se razmatraju u društv. kontextu).

nas istraživanje sela i seljaštva(19.v.) ima dužu tradiciju od istraživanja grada( od 60.xx v.). Razlog je u tome što sa nastankom moderne Srbije seljaštvo predstavlja temelj nacije, čuvara nac.identiteta, a građanstvo je etnički mešovito.

Među pretečama urbane soc. izdvajamo: J.gvipća, S.Ćirkovića, Taranovskog, V.Macuru, D,J.Popovića, T.Stojanovića.

C; ® JOVAN CVIJIC (Balkansko poluostrvo,1922): ^ poklonio pažnju gradu i dao tipologiju u vezi sa osnovnim kultumim^ pojasgvima I ili civilizaciiama na Balkanu: vizantijsko-cincarska, patrijarhalna, srednjoevropska. On polminje i turske kulturne uticaje, ali ne u dovoljnoj meri. Godine, 1921. u Kraljevini Srbijiv80% seljastva, a 20% gradskog stanovnoštva. J.C. je dao slikovit opis morfologije, etničkog sastava i psihičkih osobina stanovništva. Imao je negativan stav prema velikom gradu. Kaže da su Turci, Grci i Cincari koristili velika naselja jer su to trgovci i zanatlije. Kao vlasnička klasa, Turci razvjjaju sklonost za varoškim životom. ;

STOJAN NOVAKOVIC/ proučavao je srednjovekovni srpskifd' grad, bavio se gradovima i trgovima. Razmatraćo je i ulogu despota Đurda Brankovića u obnovi Carigrada 1448 g. i naselja Beograđana u Carigradu i napisao futuristički tekst o BG za .100 godina(2011). SrtU V/ . %xc AUc^^lc^ flo&Je^ • ••

SIMA ĆIRKOVIĆ kaže da sežanemarivanje izučavania gradal&iguje predrasudi o poimanju grada kao nečeg tuđeg i stranog (zbog srpske prošlosti). Prodorom Slovena uništene su tradicije rimske i vizantijske građske civilizacije. Dolazi do obnove starih antičkih gradova(BG, NI, Prizren, Skopje) Od 15.v. ubrzano se razvijaju srpski i bosanski gradovi, a posjajjjavse pitanje osobenosti sggskjh gradova u odnosu na 7npadr\e, S.Ć. za razliku od

" v e b e r a ^ zaključuje da su oni bili autonomne opštine slobodnih gpađaaar-keji su kritički ""preispltrvali tradiciju, niti su oni bili isto sto i kapitalizam kao što tvrqiBrodel. Xb je zato jer tadašnji gradovi u centralnoj Srbiji nisu imali statut i nisu označeniTčafTopstine. Gradski centri su preuzeli kulturna žarišta od manastira, a tadašnja rudarska naselja imala^ su"samo_i vrste javnih građevina: utvrđenje i crkvu.

TARANOVSKI slično Ćirkoviću. Poznavalac je srpskog srednjovekovnog prava, izučavao je i gradanstvo primorskih gradovCljrarfflni sn bili diHrtni ^ n n svoga gradaj_gradska^aiitonomija Th je sakrivala od clirektnog podaništva državi. Dolaskom Turaka se nije prekinuo gradski život. Raja i seosko stanovništvo bivajiTsakriveni u planinama, a osmanlijski uticaj preovladavao je u varosima.

^ ZAKLJUĆAK ZA SREDNJOVEKOVNI GRAD: bilo kako bilo, južno od Save i Dunava(osim Dubrovnika, KO, BD i BRjTrfijPbil^utonomnih gradskih opstina kao na zap. Preovlađuju trgovišta, naselja uz rudnike, kSsat^dvorovi, palanke.

pfc Od 17.v. najvažnijLdeo grada bila je čariiia (4 toka, okupljanje ljudi sa sve 4 str sveta-trgovačka i zanatska četvrt grada), a od 19 v menja značenje (javno mnjenje ili kulturna klima^J

• VLADIMIR MACURA («čaršija i gradski centar»)-povezanost varoških prostora 19. v sa njihovom istorijom. U 17.v formirani su trgovački i zanatski delovi u čaršiji,

mroizvodnja i promet^Tada se javljaju 2 grupe poslovnih ]judi:(nj5omaći trgovci (mushmam, nfiscani i JevrejTJ"i stranci (pre svega Dubrovčani). , f

1

* *

* DUŠAN J. POPOVIĆ govori o Cincarima i pečatu koji su oni dali srpskim varošima 13.veka. Nakon razaranja njihovog centra Moskopolja, oni se šire na sever. Njihova glavna osobina je neodređenost (npr. po kulturi Grci, po jeziku Romani). Oni su nešto slično figuri stranca (Jevrejina) čikaške soc. Popović govori o odnosu srpskog i hrvatskog građanstva (ZG i BG). Oni se razlikuju J^rpski građ, stalež osnovali su Cincari, a hrvatski Nemci. '

TIPOLOGIJA I RAZDOBLJA: Specifičnost vojvođanskih gradova N.S, SO,SU je u tome što oni u 18.v dobijaju status slobodnih kraljevskih gradova, što je njihova prednost u odnosu na gradove centralne Srbije.

Pomoću varoškog vremeplova razlikujemo:! primorske, centralne i vojvođanske srpske gradove. ' ^ ^ ^ ^

U procesu preobražaja čarsija u savremene gradove izdvajamo 3 razdoblj a^T^akon završetka Prvogsrpskog ustanka, nodvladavinom M.Obrenovića obnavljaju se stare 1 stvaraju nove varoši;(TO>d sredine 19.v/III na prelazu između 2 veka javlja se mod. industrija i širi kapitalizam( MACURA) ^ —

« TRAJAN STOJANOVIĆ 30-ih g o d i n a V ^ v . na Balkanu dolazi do «urbane zasićenosti» (visok natalitet, višak seoskog stanovništva). Siromašno seljaštvo smatralo je gradove neprijateljem. Stojanoivić govori o nejakoj srednjoj klasi koja ne može obezbediti trajnost društv. sistema koja je poljuljana sa 2 svetska rata, svetskom ek. krizom itd.

2

^ Ž t a j o - u V ^ o L c M C • IV t M

(_ V̂Ĉ Vf

o o m c^

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 24 pages

preuzmi dokument