Sociologija Grada-Beleska-Sociologija 4.deo, Beleške' predlog Socijologija grada. University of Belgrade
hippe72
hippe7211 June 2012

Sociologija Grada-Beleska-Sociologija 4.deo, Beleške' predlog Socijologija grada. University of Belgrade

PDF (723 KB)
23 strane
3broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Skripta; Utemeljivaci urbane soc kod nas; Istraživacke teme 2. generacije YU urbanih sociologa; Odnos industriializacije i urbanizacije u razlicitim društveno-istorijskim kontekstima; Pojam urbaniteta; Osnovne teze u pri...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 23

ovo je samo pregled

3 shown on 23 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 23 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 23 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 23 pages

preuzmi dokument

40. Utemeljivači urbane soc kod nas

U Jugoslaviji(60~ipgodina su zasnovana čisto sociološka teorijska i empirijska izučavanja gradske stvarnosti. Naša u.soc. se uglavnom razvijala kao akademska disciplina jer su njeni osnivači i univerzitetski nastavnici i istraživači. x To su: C.Kostić, A.Todorović, S.Suvar, M.Zivković, Z.Mlinar, Z.Tanić. R.Supek.

AxutVc U e< —^

CVETKO KOSTIĆ: (D"Seljaci i industrijski radnici''-t^eig^o^jzučavanje acelaska seljaka u industriju. Pod seljacima Kostić podrazumeva T kategorijfc:

Q/po\utam- stanuku na selu,a rade u gradskim preduzećima. Najbrojniji su. ^lezonski radnici ^Ugua ^

)rivremeni radnicL, Po'se5no^jeobraćaopažnju na razliku izmedu seljaka i polutana. Polutan je marginalna ličnost kr je istovremeno nosilac urbanizacije sela i ruralizacije grada.

(j]Q , ,Bor i okolinaT monografija: preobražaj zaostalog sela Tfora u gradsko naselje. ô je u Tenisovom smislu prelazak iz zajednice u društvo. Do^^S^^od dolazi do porasta br stanovnika u Boru, do nedostatka komunalne opreme, do ekološke nevolje koje prou^okuju rudnici. Po ovom autoru postoje 4 sociološke zone Boru :

gradsko jezgro-doseljenici — — selo Bor

/pngradska naselja

w

j l^sela sa tradicionalnimjiačinom života (maloletnički brakovi....) industrijalizacija"^e^privukla~~ziteljS~Tiajbližih sela, pa prosečni prihod opaaa sa udaljenošću od Bora. Kostić je te raznolikosti i protivurečnosti smatrao vrednim sociološlgin izazovima.

(jll /Sociologija grada"- istorijski razvoj gradova, tipologija, odnos grada i ostalih tipova naselja, soc.struktura grada...Premanjemu soc. grada je nauka o društvu u gradskoi sredini. sa odnosima zasnovanim (fezavisnp od njihove volje, ali i(^oljnoj?rema njihovim osobenostima po kojima se razlikujtroifostalih, pogotovo od žiteljžTsela^slično . čikaskoj školi). Kostić se bavi pitaniemfkako|uskladiti društvo i prostor 11 gradn, a.1i tako ^ da to bude najpovojjnije za Ijudsku ličnost. Od soc grada on je očekivao i praktičneT ^^vi-vTVvn r e z u i t a t e - uv^o ^ r r r - ^ ^ r

ALEKSANDAR TODOROVIĆ ( "Uvod u sociologiju grada') pionirski pokusaj sistematizacije dotadašnjih saznanja. Teme: nastanak i razvoj gradova, druge nauke i gradovi, definicija grada, tipologija gradova, drustvena struktura...

STIPE SUVAR ( "'lzmedju gr^đova i megalopolisa") marksistički orijentisan urbani sociolog. On ukazuje na konfliktni odnos izmedu sela i grada. na potrebu za s tvamnjemr^ kontinuuma i prevažTIaženiem suprotnoiti s-g. On kao i drugi ^ < nasi teoretičari govori o teritorijalizaciji nejednakosti i kaže da u socijalizmu postoji klasa c ^ • j kontraklasa jer pOStojl -Sep&tp^P^TnHtiasnnj ngnjjv^JWnjp i ^ iiPgafivnP n«nhinP kapitalističke nrhanl/acije- metrnpn117am preterana i neadekvafna koncentracija,i k v ^ c otudjenje svakodnevnog životaT

s f , " go< jfOOoljo&K / /OjuJ^foa^ ,

«

U Zagrebu po^toje 3 socijalna problemajfTljyasno slojna s^paracij^jTZjJriza žarišta socijabilnosti^fjjipovoljni uslovi za kulturntTprilagodjavanje. Klasna separacija u zg ometa humanizaciju gradske zajednice na načelima socijalizma. Šuvar se zalaže i za konstituisanje sociologije prostornog p 1 aniraaja-tea^bj i proučavala i

^ i T ^ praktično delovala po^ humanistickim MeaTima. Bitno je ^ćentralizovati tekovine koje je grad tr0$$l&>£-pribavio u prošlosti i razmesti stanovništv5~7^i^^teritoriji, a to se nikad nije desilo. A ^ T ^

^oJ^puJo] MIROSLAV ZIVKOVIC ("Prilog jugoslovenskoj urbanoj sociologiji")- 0 'urbanizacija, prostorna pokretljivost stanovništva, planiranje, distribucija moći na

lokalnom nivou, osobine socijalističkog grad^nejednakosti, segragacija...C)ruštyene neiednakqsti^su bile u žiži njegovih interesovanja. Nova naselja u Sarajpvu su vid

_plamrane segregacionističke tvore^ineJer su u njima ili isključivo radnici ilifvtši slojevi. On se više nego drugi zalagao za uzdizanje subjekta u mestu i vremenu u kojem ga birokratija pretvara u stvar, a totalitarizam uništava

'70- GODINE: dolazi do krize urbane soc(sukob režima i društv nauka, uplitanje države u stručni kadar...)Tih godina se i sociolozi zapošljavaju u urbanističke zavode širom zemlje.... Tad dolaze, 80-ih:

ZDRAVKO MLINAR- bavio se novim gradovima Novo Velenje, Nova Gorica, odlučivanjem _na lokalnom nivou...Važno je i to da se njegove teme odnose na globalizaciju i individualizaciju.

ZIVAN TANIC- pretežno se bavio sociološkim aspektima migraciia i suburbanizaciioni naročltQ_u_-BG. Na 15-20 km oko BG se ukrštaju razni procesi pa imamosuburbije^ satelitska naselia i vikend naselja. Tu je legalna, polulegalna i ilegalna gradnja.

RUDI SUPEK-f'Grad po mijeri čovjeka")-razmatrao probleme otuđenog gradsog prostora. On govori o socijalnoj terapiji za čoveka dezorijentisanog u valegradu.

1 I

0. Istraživačke teme 2. generacije YU urbanih sociologa cd

Prošlog vek^'80-ih godina sazrelaje srednja generacija naših urbanih sociologa : D. Seferagić, K. Petovar O. Ćaldarovjć, S. Vujović, LJ. Pušić, M. Petrović. Na njihovo intelektualno šazrevanje uticali su neomarxistićki trendovi ćO-ihjnova levica i nova urbana soc (Lefevr, Kastels, Harvi i dr.), istraživači kvaliteta života u'gradovima, održivog razvoja, odnosa globalizacije i grada (glokalizma)...Teorijski i metodološki pluralizam je prisutan. ^ u l ^ / ^

DUSICA SEFERAGIC ("Kvalitet života i nova stambena naselja")- kvalitet života: mogućnost ljudi da učestvuju u procesu koncipiranja, stvaranja i raspodele stambenih uslova, te da živeći u gotovoj stambenoj okolini zadovoljavaju svoje svakodnevne potrebe u odnosu sa prirodom, drugim ljudima i samim sobom. Nova naselja podignuta su na periferijama gradova, sa elementarnom opremom i nisu adekvatna za svakodnevni život na lokalnom nivou. U našem društvu se od 2. svetskog rata raspodela stanova odvija prema ciljevima stambene politike i funkciji iste. Ogromna većina stanova bila je u društv svojini, a Jjudi su bili nosioci stanarskog prava, za šta je vladalo najveće interesovanje. Nosioci stanarskog prava su privilegovani, mada ima i izuzetaka. Glavna tema ove autorke je socijalna pravda u urbanom prostoru.

KSENIJA PETOVAR- beogradski sociolog. U žiži njenog interesovanja je:urbanizacija(stihijska i planska), lokalna (samo)uprava, stanovanje, soc aspekti urbanog 1 prostornog planiranja. Država i gradjani su akteri urpanizacije, ali su ovi drugi vist otTjekti kadje UjMtanju odlučivanje o sudbini grada u kojem živejjslanska). Dominantna uloga(^ržavdje sputavala gradjansku inicijativu. Analizira korisćenje prostora, javna dobraTčao i bedu i siromaštvo. Nastnjj Ha naHjp respnjp Ha cp prihli^f životne šanse poiedinaca i Hrnštv grupa n p^'vrfii tnw iV;jKstihiia). Tu je neophodno promeniti klučne činioce i stvoritiBržavu sociialnop nlflp^riia-fcon'vergenciia između trž uslova u stambenoj politici i elemeMil soc pravue. Cilj je smanjenje nejednakosti.

— OGNJEN ĆALDAROVIĆ- zagrebački sociolo^jJ^Urbana sociologija: socijalna teorija i urbano pitanje"- Deo posvećen Ćikaskoj školi je do teda najobimniji i

. naj informativniji kod nas. Ističe i važnost kvalitativne metodologije i dalje govori a SoC-^at -^e uticajima Lefevra, Harvija, Kastelsa i dr. Cela knjiga je obogaćenje naše u.s. ^ ^

^ ^ff)'Savremeno društvo i urbanizacija" Bavio se odnosima ova 2 pojma i problemima oe rcv/oVu cao - urbanizacije ZG. Tu su: soc aspekti planiranja, soc segregacija, simboli, kulturno

sca L ̂ Vistorijsko nasleđe. ^ff)'Društvena dioba prostora"- Ćalda£Ović pokazuje da je bez ozira na različitost omika, društv podela prostora £amo jeHa^mH poj^vnih opšte Hriištv^ip_ podele(nejednakosti) koju kao poseBarrf&rromen treba proučavati. On je pokazao kako teritorijalizacija soc nejednakosti dovodi do društvene deobe prostora sa brojnim pojavnim oblicima koji će u daljem urbanom razvoju i kod nas i u svetu imati značajnu utogu. rfVJ) Socijalna teorija i hazardni život:rizici i savremeno društvo" pažnju posvećuje ^problemima stanovanja stradalnika rata '90-ih, problemima hrv omladine i marginalnim slojevima urbane sredine.

OD RASPADA YU-"urbanasociolo§kazajednica,,(autori iz svih krajeva') prestalaje da funkciomiše. Sačuvani su kod pojedinaca korektni odnosi, ali je sve manje kritičkih autora u.s. To je nepovoljno za dalji razvoj discipline.

SRETEN VUJOVIĆMjGrad i društvo" temelji se na klasičnoj marx misli o aadu, sovjetskom viđenju građa 20-ih i 30-ih godina XX veka i neomarx učenju. Il/'Sociologija grada"- prva hrestomatija iz oblasti u.s. kod nas. Prvi put prevedeni radovi Čikaš.šk, kod nas. On je tu razvrstao sociološku misao o gradu na sledeće teorijske pravce:

-čikaška soc grada -istorijsko-institucionalne teor o gradu -sociogeografske teor -društvena morfologija -klasična marx misao -neomarx shvatanja -strujanja čije je težište na upravljanju gradovima na lok nivou,

percepciii£čitljivosti)grada, kvantitativnoj(demografskoj)dimenziji itd. / u j n i j svojim drugim radovima("Ljudi i gradovi", "Grad u senci rata"...) on se

bavi Keetdvršenom modernizacijom društva, deformisanom urbanizacijom (podurbanizovanošću), stambenom i urbanom bedom, siromastvom-romske enklave, slamovi, nejednakostima, obnovom lstorijskihgradova-Budve, stradanjem gradova na tlu ^ bivše YU..^n smatra da s ^ i kontextu nedovrsene socijalističke modernizacije, kao i „ o one blokir^M90-ih i usporene od 2000. ipak može govoriti o sledećim procesima - b urbanih promena kod nas: "

1.privatizaciji stanova 2.komercijalizaciji gradskih istorijskih jezgara-posl prostori... 3.većoj rezidencijalnoj migraciji 4.rezidencijalnoj i komercijalnoj suburbanizaciji 5.porastu socioprostorne segragacije. Njegov zaključak jeste da se ova poslednja transformacija od 2000. odvija u

znaku i socijalističkih i neoliberalnih vrednosti.

^bojo -pft^HA-^Er LJUBINKO PUŠIĆ- novosadski socioloafflGrad. društvo. nrostor-soc grada" njegova namera bila je da napiše 'sociologiju vfbanog kontexta\ $PgJ@<& po njemu izučava pojave i procese koji su vezani za nastanak, organizaciju i iunkcionisanje urbanih društava. Socgrada obuhvata proučavanjećfAirbanih fenomena^T^irbanih odnosau gradovimajQ7^ovezanosti izmedju društvepdgi prostornog. On smatra daje kriza grada graditelj preHmeta soc grada. To su razlioifosti unutar grada i između gradova. Ruralizacija gradova i urbanizacija sela /padaju u interesano polje i ruralne i urbane soc. Osnovne kategoijje soc grada su: graaTurbanizacija, urbanizam i urbano područje. Pušićnapommjec^ defgrada, ali je sklon Virtovom objašnjenju. UrbanizacijaJcao termin objašnjava:

L^promene društv organizacije kao posledice populacione koncentracije -promene u odnosu na nacionalnu populaciju u urbanim područjima

L^proces transformacije ruralnih u urbana područja V^-organizaciju promene strukture i funkcije

Sor. P^ocK ^CMP ; l u ^ ^ . v e ^ m r p ^ ^ v ^ ? 0 0 ^ ? juUoaćL ckt^hjo^l

- ptoijč^s . J h ^ u & u e , C^CUVJU^ - pioslcn ^ oj^ au't, ^foAj^

J ) u s i £

pzcJ Moduo^ ^ ^f&j&fiLf CV. Aj O c / ^ S

i f ) u c>>A/ iHj C u ^ ^ c A * ^

/ ) (O ^ A s A c i u ( / O U U ^ L ^ /U/Tr^u^ s j

ll&uM ^ reguJct-ki ^oJLu**^ ^ jmo^.Mou /

\cUOCO^

^CjDad^

On tvrdi da je(prostorj'edan od kljucnih pojmova koji gradi sam predmet soc.grada. Prihvata gledište~Kajmonda Strasolda o 3 grupe društveno-prostornih fenomena^

f^rema njihovom nivou - veličtna^kHglcnternu^ zajednice.) 3j?rema prirodi 6 vrsta prostora- etnički, lični, životni, simbolički, ekološki,

organiz^ciono-politički ili prostor moći. (3J)rema oneracionalizaciji- knće. zgrade, ulice, blokovi....

Urbana politika fe za Pušića je proces donošenja odluka o gradskom organizovanju i uredjivanju gradskog života^-uži smisao. U užem smislu tu su 1 interesi brojnih akterž^ akcije... Postoje4 glči^catepol i t ikej^^ferapr ivatnepotrošnj 0 ' oža]~gradske zdednice u odnosu'rraregior^^ profil vladajućih gradskih struktura, 4!jjarticipacija gradjana(u.s.p, građ inicijmive i sl). Postoje i 2 inodela.urb politike:

tički( rrmrijina navlasti koja upravlja) i gluralistički (nematerijsRi^^ još uvek). ̂ Tradska rentž^je po Pušiću najvažniji regulator odnosa u prostonL Svaka lokacija u gTadu im5"svojujehu i jedan je od pokazatelja stranj'iKacije u dr. U sredinama sa urbanom tradicijom je pitanje urbane politike odavno rešeno u matricama vladajućih klasnih odnosa, ajwjrij^tvirna 11 trfjjiziciji postoje negativne posledice pol i ek moći. Tu urbana pol praktično ne postoji, a važni su zahtevi nove i brzo proizvedene elite. \ y Sredinom 90-ih g kod nas je bila urbanistiglca kriza,tj^narhija,- svako ko je imao novac mogao je da koristi grad kako želi! (jfPX)drživi grad" on se u ovoj knjizi zalaže za sociologiju okruženja izrazito akcionog karaktera jer je koncept održivog razvoja koncept akcije u smislu rac upravljanja resursima. Iako živimo u društvu rizika ima mesta za optimizam ier razvoiem gradske zajednice možemo postići društv, ek i kultur razvoj i psihofizički integritet čoveka.

MINA PETROVIĆ-naimladia generac. ("Sociologija stanovanja- Stambena politika: izazovi i mogućnosti)-stanovanje i stambena politika i razvijenih i postsoc zemal ja. Ona stanovanje i stamb politiku posmatra kroz 3 nivoa:

1.MAKRO- osnovni organizacioni princip dr, ključni akteri 2.MEZO-odgovornost lok vlasti i konkretno ispoljavanje druš nejednakosti u njoj 3.MIKRO£tambeni položaj i strategije .

Sociološki pristup stanovanju usredsređuje na(Ttih stanovanjcL standard stane^anja, ^Arf pravnu osnovu Korišćenja stana, soc status korisnmarZbog korelacije statusa i tipa, stanovanje je dobar pokazatelj nejednakosti u dr. Kod nas je"p'ostsoc privatizacija stanova imala dvojaku ulogu : a) simbolički privid uspeha države u tome; b) absorbovanje transformacijskog šoka opšteg osiromašenja za slojeve integrisane u sistem socijlističke stambene provizije. v

ZAKLJUCAK o yu urbanoi soc. -Predstavljene su nedovršene modernizacije kod nas gde se suočavaju elementi

presocijalističke, socijalističke i kapitalističke urbanizacije. Gradjanstvo ni danas nije ni brojno ni moćno da bi biom presudni činilac procesa. Urbane promene su zato usporene,

o u o j o '

LKKKJ

pune protivurecnosti. -Urbana soc u našim uslovima ipak ima više akademski nego praktični karakter.

Sa tim u vezi sporna je podela na sociologiju za planere i sociologiju planera . Caldarović zauzima stav da ie u.s. osuđena da hude reforniska3 a ne revolnr.ionflTna disciplina. Smatraijiada ona treba da se nametne i kao autonomna disciplina sto je

3

najvažnije. Sociolog će moći valjano ispuniti i ostale zadatke pod uslovom da potvrdi primamo naučni karakter.

-Kod srednje generac naše u.s. vidljiva je težnja za primenom kombinacije brojnih teorija kad je u pitanju izučavanje grada-konfliktna t, t modernizacije, t održivog razvoja, t globalizacije, kvalit i kvant metod....Integralnj^pnstiip gradnf

-Društvene krize nastaju kada su nejeđnaJcosti ogromne i kada dodje do segregacije. Metropole su primer lošeg funkcionisanja jer su sva oprema i servisi u opasnosti od mnogoljudnosti. Basan zaključuje da je metropolizacija ćerka informatič društva koje podrazumeva potpuno nove društv odnose.

faoOtM ^ fa^

) Lhbcu^o A'ucuuu^u^ j f JČ&UO ( m j u e i f t u c u j ^ u ^ j i ^ f h ^ L ^ _

J j r ^ i h ^ U s i u o ^ : JcuCMu? ^fOc^ pv Č ^ r f r S ^ L ^ / (jjRJi^f etc OLUI^ik rvrtpu v ruzAtuu- r / u o ^ i u ^ o ^ c ^ s

butf Cbi^oe ^ o đ t PfV/u* fr'F^^eiteu* m*

l U i S* J s f c i ^ _ ^

'AA pdJtMc - pmbj^ c/w>s7 , - pvrc?^ frocMu<\ • " •

17

^ c a ^ j jJo. fcucujuic^ J

Vjl 'iut^ cLj i&jujl^ Jf f / o / ooS^Oui^

(/ili PofcU-JCS)cJ> au~k-jr<K JjJ(s. oU^cuJuh^, r - /,_, /

i i

7 Ltfb.oOrcuju^ ^ ajJcdSlriirbfc ^Ovurô dQjo(Mu 7 ^couVo^e^te^" n

rje oh f / M ^ d ^ K ^ ^ '

Oeta^^ i /ćuxo p? p ^ j u poUjooL^ ^ct^ ^(d . ^ftu^uej-j^ (p&u^ peu^ lAJ^ & tp&ou^ UlAA-C & ^ f o ^ ^ R ^ a A ^ s

jjuu€vts&Ue oMiUvr. / 0

~ / h t o t u ^ u j ^ / O f ? ) ^ c J J & u a s ^ c ich^af^ J> qifx!uj~< p ^ J ^ T 0</9ćixj ' ' ^ AJ fb&^hn^ ^ t^M^i. , K ^ ^ v ^ ^

JJsiuj s9 / ^ o W c ^ c^ ftcO^coo c e i ' u J u A /j)%iYuuU<n f« k^J^sj / (Jtti />7̂ oCJPS? /UC^^hJfCtlžOCjF f

jkfruM^ ^ f ^ U ^ r ^ cA X t^'us Cuofu? Mo

(3 ) M^M-O^A o^toroU^ ~ t^-tc^ ^ ^sf^tuJ^ -> j f V ^ ć t u ^ A^cho^ , 9?

Qr) tbSfa-DfiP fesf+vjctuJfouul ^oOajk-o . . , ^ -rsrhčp fovr/aubue AJ^^dju^uu^^fr ^pooeć^c JUtucđoa^U f^tt'os.

- j f o ^ ^ f t J o u J tuJ. ^ U o G J . ^TtAuo^ u j j j Ukitotojč*co

^CLD ^UU/clmIuuj^I ^ /LA^S/o ^ e htUju/goTe °

R t U A j f O u V u ^ ^ t / e z u ^ U J c p ^ ^ M ^ A

r,

42. Odnos industriializacije i urbanizaciie u različtim društv-istor kontekstima ^ ^ ^ T c ^ a o ^ '

II U knjizi Pravo na grad, LEFEVR je izložio svoje ideje o urbanoj

problematici. On kaže da r6"urtanizacijykraj i smisao industrijalizacije, a u (ban^ totalitet koji se ne može obiKvattTTputem parcijalnih nauka, urbanizam predstavlja mešavinu ideologiiaj^grakse pod uticajem države i tržišta. Po Lefevru osvajanje urbanog impliciraW)anu strateg^u koja mora da savlada strategiju v l a d a j u ć e klnse.

Kada se raspravlja o ULb^noj^probkrgatici, neophodno je rasvetliti proces industrijalizacije i njegov odnos prema urbanizaciji. Kakav je odnos između industrijalizacije i urbanizacije? J r t d ^ s t i j j ^ ^ Lefevr objašnjava ono što prethodi urbanom. Tako on hipotetički predstavlja „prostorno vremensku" osovinu koja polazi od odsusj^iirbanizacij e(0%- čista priroda, potpuna prevlast agrarnog života, sela, nepostojanje grada) i ide do potpune (100%- apsorbovanje sela gradom , potpune prevlasti industrijske proizvodnje čak i u poljoprivredi) urbanizacije. Na toj osovini se na početku pojavljuje plitički grad,* ^oU^ćVm

t VvciO\/C< £ |cj zatim trgovački grad, i na kraju industrijski grad( deagrarizacija, beg sa sela). Tada s î U* dolazi do stvaranja kritične tačke ili kritične zone kada se grad razliva u periferije osvaiaiući sela. Lefevr razlikuie dve kritične faze kroz koie prolazi nrbano u toku istorijskog razvoja. Prva faza obeležena j e podređi vmii dn^ramogmdus t r i j i. Druga faza, koja traje do sada, obeležena je podr^Sivanj Jm mdu^lje'urbanižaciji. Tu dolazi do podređivanja globalnog urbanom i urbanog stanovanju.

U 16. veku grad stiče prednost nad selom, što označava^^iđarg^jrbane stvarnosti. Dakle politički grad još nije "urbano", on je njegov nagoveštapjrad starog i srednjeg veka je bio oTgari^k^celijia- Ijndi sijjnveli^Tii ^Q*rađevinama. Po Lefevru ovaj grad je sam po sebi^ddopapotrebna vrednost^a ne proizvod- pktm^tna vrednost. Početkom industrijalizacije, zemljište preuzima specifični sloj buržbazije koji se bogati trgovinom, bankarstvom.. Društvo teži da se konstituiše kao mreža gradova. Po Lefevru, treba razlikovati 3 pojma:^gr^C|drž^u) (^šivo^Grad ulaže napor da se^ konstituiše kao zatvorenajedinica, sistem. Unutar grad se odvija klasna borba: moćni dokazujusvoje privilegije pred zajednicom trošeći na građevine. fondacije, palate^ )ruštvene ̂ pjromene su obeležene time što proizvodnja dela ustupa mesto

proizvodnji proizvoda. Industrijalizacija dovodi do poremećaja gradskih struktura, do razaranja krutog sistema korporacija. U početku industrija teži da se locira izvan gradova pored izvora energije, sirovina, saobraćajnica, rezervi radne snage. Ali pošto kapitalisti nisu bili zadovoljni lociranjem industrjje van grada, industrija se približila starim gradskim centrima. Lefevr razmišlja o sudbini modernog industrijskog grada Lak Murana, centra petrohemije (ponos moderne Francuske), koji se nalazi usred

^tradicionalne ruralne sredine. To je grad bez prošlosti, ali i bez budućnosti (šta će se

1

< V-

desiti sa njim kada budu iscrpljeni izvori sumpora i gasa). To je novi grad bez mladosti (nedostaju mu mladi ljudi), grad bez crkve, groblja, šetališta..Forma i struktura novog grada su svedene na : raditi, kretati se i razonoditi da bi se radilo, odnosno raditi da bi se razonodilo.

Suočavamo se sa dvostrukim nrocesom: industrijalizacija i urbanizacija, rast i razvoj, ekonomska proizvodnja i društveni život . Postoji, istorijski, žestok sudar između urbane stvarnosti i industrijske stvarnosti . Lefevr koristi termin "impolzija- ekpolzija" grada da bi označio tokove savremenog procesa urbanizacije. Urbani fenomen se proširuje i obuhvata velika prostranstva, prelazeći nacionalne granice. Urbana tkiva su sve gušća, stara urtma'fjezgra ^rasprskavaju. Centri grada gube stambenu funkciju. Značajna ,su^(53ređenja pojmbvaVurbano tkiv^Kmože se opisati pojmom_d^si^m^,koherentnog jedinstva sačinjenogoko^dfiog ili više gradova),

Oj^rfrf /urbano j^zgro^urbano jezgro je postalo traženi proizvod potrošni^iamenjen j ^ j c stmndmaTTunstirna, stanovnicima periferije)^centnUnost, -ruraInost7^bano^t^

Lefevr konstatuje krizu grada na teorijskom i praktičnom planu. Kritika savremenog grada je kritika savremenog društva. Lefevr traga za uzrocima svetske krize grada. Zbog toga on vrši Jcomgar^ fenomena u zenljama u razvoju, visokoindustrijalizovanim kapitalističkim i socijalističkim zemljama. Kako razumeti višestruke protivrečnosti urbanog društva koje se konstituiše na ruševinama grada? Odnos države i centara moći prema gradu doprinosi njegovoj krizi. Po Lefevru, vlast je oduvek gledala^epovere^ena na grad, kao na društveni oblik koji teži autonomiji. Država i industrijsko preduzeće vrše pritisak na grad, nastoje da prisvoje gradske funkcije. Danas, bolje nego ikada gad služi stvaranju kapitala.

Lefevrova analiza industrijalizacije i urbanizacije(dvostruke krize grada), dostiže najveći teorijski domet kada osvetljava društveni sadržaj tih procesa(klasnu uslovljenosst preobražaja grada). Klase i njihove frakcije aktivno intervenišu u u gradskom socijalnom prostoru. Tako ^efevr na |wimeru..Paiiza pokazuje strategiju ^Piajtice klase u uređenju gradskog socijalnog prostoj£(„drama grada u tri čina"). Prvi čin- urbanističko rešenje barona Osmana u Parizu: dugim, širokim avenijama zamenio krivudave , uske ulice radničkih kvartovaa. Osmanizacija Pariza značila je i proganjanje radnika iz centra na periferjju i u predgrađa, tj. osvajanje centra od strane

__buržoazije. Dotad su radnici i buržuji zajedno stanovali u centru(radnici na višim spratovima, a buržuji na nižim spratovima kuća). Drugi čin- stvranje habitata od strane buržuja. Što znači izolovanje funkcije stanovanja od kompleksne celine kakav je grad. To znači prilagođavanje najamnog radnika svakodnevnom životu van radnog mesta, vezivanje radniak za određeni lokalitet, njegovo pretvaranje u vlasnika stana, u potrošača, pokušaj njegove deproleterizacije. Treći čin- odvija se posle Drugog svetskog rata, kada stambena iiskiidica, odnosno stambeno pitanje dominiraju zbog demografskog pritiska na gradove i pritiska industrijalizacije.

Stambeno pitanje i pitanje industrijske organizacije su, po Lefevrovom mišljenju, maskirate probleme grada i urbanog društva. Kritička analiza prema Lefevru može da razlikuje 3jerioda_u odnosima industrijalizacija- urbanizacija koji se u potpunosti ne poklapaju sa „činovima" drame grada. U prvom periodu industrijalizacija pustoši raniju urbanu stvarnost do njenog uništenja. Drugi period je obeležen širenjem urbanizacije i urbane stvranosti uprkos razaranju, stvara se sazananje da postoji rizik da se celo društvo razori ukoliko mu nedostaie grad i centralnost. U trećem periodu se ponovo konstituiše urbana stvarnost i centralnost. Strategija klase «ne isčezava, već se modifikuje. Stara centralnost se zamenjuje centrom odluke. ^ • ^ T N

Lefevr predlaže jednu periodizaciju kojafnije apsolutna: ruralno, industrijsko i urbano polje. Ove tri epohe sadrže nejednakosti u razvoju i kritične faze. One su odvojene "slepim poljima" , tako npr. : sudi se o industrijskom posredstvom pojma ruralnog, a urbano se prosuđuje pojmovima industrijskog(svodi se na industrijsko). Industrijsko polje domiinra projektom opšte racionalnosti koja se sastoji u primeni abričke podele rada na sve delatnosti. Urbano polje kao poslednje nastalo otkriva,

objašnjava, osvetljava protivrečnosti ruralnog i industrijskog polja. Sta Lefevr zaključije o karakteru dvostrukog procesa industrijalizacije i

urbanizacjje? Rast se po njegovom mišljenju odnosi na industrijalizaciju, a razvoj na urbanizacjju.

- Mct4/Lu' Uo^ f z j p f r j * QM%hloc,f. f^cLu. aJc,p 7 AZ^OcJK . (jJq Cjhl&^- oJm.OOcl,^, lxp s^O^A JV^cJcn ^cJUVl

iL^JjU^^-h /

3

43. Pojam urbaniteta

Pojam je^otekao od latinskog izraza urbanitas fsto je označavalo život u Rimu).< značenje proširilo, i jjyaz je počeo da označava mor^ii kvalitet onoga ko

t. pnpada graduT Zatfm je urbarrtfet korišćen da označi učtivost, odnosno "bonton". \ Urbanitet nije ̂ am^Wnacavao^učtivost starih Rimjana, nego i svaku arrmognj

formu(oblik) odnošenja prema nečemu što je "drugo" i "drugačije". Postoji dosta određenja pojma urbaniteta od strane različitih autora. Tak^

smatra da je urbanitet „naiplemenitije gradsko ponašanje obrazovanih liudi", koje se ispoljava tako što "ličnosti nastupaju kao ličnosti", zatim ,,što se ne može olako tvrditi i drugome u reč upadati".(Po~Hegelu, takav urbanitet predstavlia najVećujrtvoreruM^ Iz ovoga proizilazi da je urbanitet plemenito gradsko ponašanje obrazovanih ljudi koje

Ddlikuju dijalog, tolerancija i empatija. U tom smislu urbanitet puke pristojnosti i/ili druželjubivosti. On predstavlja otvorenost, kao i raspoloživostua se sretnu druge i drugačije osobe i prihvati neočekivano. Kada ovako shvaćen pojam urbaniteta poredimo sa pojmom grada, onda se može reći da je grad „iskustvo razlike" ili „protektivnog multikulturalizma". Razlikajbilo da su one vezane za ponašanje ili se odnose kulturne ili etničke rezlike) može biti pošrednik za stvaranje uzajamnog razumevanja i saosećanja. (fians Gadamet^ovaj odnos naziva "fuzija horizonata" (spajanje horizonata), koji se može izraziti kao moralni krug.

Razumevanje gledišta drugih omogućava veće samorazumevanje, koje dovodi do povećavanja komunikacije sa drugim. Dijalog može u velikoj meri da zameni nasilje(koje je antipod urbaniteta), ali napredak dijaloške demokratije skoro uvek zavisi od procesa socioekonomske transformacije. Zato, možemo reći, da je dijaloška demokratizacija centralni proces formiranja građanskog kosmopolitizma u svetu kulturnih različitosti. Razlika može da bude sredstvo fuzije horizonata, ali nekada može biti i degenerativna.

Kada se pogleda istorijski urbanitet je građanska vrlina i socijalni ideal ksgjgsi koji su ljudi u gradu samo ponekad uspevali da pountfe i dosegnu. Antipod urbaniteta, nasilje, mnogo je češća pojava .

A

K v ^ ; OOU^ - f - r c ^ l C f r i c u A { c- J -

44. Osnovne teze u prilog obnove u.s. ^ ^ ' i proučavanie poistmetropolisa

Ovde ćemo pokušati da predstavimo ključne teme savremenih istraživanja urbane sociologije, kao i da pokažemo raskorak koji postoji između gradova razvijenog i ostalih delova sveta.

I Istraživanja gradova razvijenih zemalja- Sa restrukturisanjem države blagostanja, talasom neolberalizma i globalne ekonomije, istraživania socioprostornih neiednakosti dobijaju na značaju u razvijenim zemljama. Zahvaljući globalnoj ekonomiji i globalni gradovi stiču neka obeležja Trećeg sveta, ti gradovi postaju središte polarizaciie dohotkaT Kastels)ai proces naziva dualizaciiom1 gradovalvilson popularizujepojampotklase daBTIstakaoposebanpoložaj žiteljageta, pokrećepitanje siromašnih susedstava. Takva istraživanja primenjuju mrežnu analizu ukupnih socijalnih odnosa. Merenjem socioprostorne nei edankostifpomoću indeksa segregacije), utvrđeno je da je stepen socioprostorne segregacije u evropskim državama niži nego u SAD. Sektor potrošnje u postmodernom gradu ima novi sistem dominaciie: represiia zameniena zavođeniem, autoritet reklamom. S tim u vezi imamo dva suprotstavljena lica grada: uspešnofrestorani, zabavni centri, šoping. molovDi neuspešnoCisključeni po kriterijumima potrošačkog društva- bez novca 1 Edvard Soja izdvaja poseban diskurs koji pokazuje da globalizovani grad, grad izuzetne~Mtume heterogenosti, opstaje kao celina uglavnom zahvaljujući tehnologiji nasilja i socijalne kontrole(lokalne zajednice bogatih pod stalnim nadzorom visoke tehnologije)-to je tzv. ekologija straha. Neke od tema koje se proučavaju u postmodernom gradu: kulturna i estetska dimenzija grada(pre bila ekonomka), zatim istraživanja rodne dimenzije grada kao specifične perspektive socioprostornih nejednakosti. Neki autori ukazuju na potrebu analize posledica koje pokretljivost (kapitala i ljudi) ima na urbanu politiku; neki govore o transnacionalnim akterima u globalnim gradovima. Urbani socijalni pokreti i dalje su predmet istraživanja, s tim što su oni danas dosta heterogeniji u odnosu na pređašnje2. Dolazi i do promene u terminologiji: umesto siromaštva govori se o „društvenoj isključenosti", umesto „društvene jednakosti" o „društvenoj uključenosti", a i P umesto „integrisanja" ističe se „društvena Kohczija". U ^

II Istrazivanja gradova Trećeg sveta- Neki od autora navode da sever postaje "zelen", a jug ostaje "odbačen". Proučavanja gradova Trećeg sveta usredsređuju se na hiperurbanizaciju i podeljenost urbanog društva duž nekoliko linija: formalna-

Treba razlikovati isključeni od klasičnog geta: prvi odlikuje ekonomska i socijalna isključenost bkalnog stanovništva u odnosu na dominantno društvo, a drugi se prepoznaje po odnosu subordinacije

Pažnju privlače pokreti viših klasa koji se zalažu za očuvanje privilegija i kvaliteta života.

1

^ssc ^ lC Wc ( /u . ^ o M u , ^ \j reS^ Š+S u ^ I

© ^ o u ^ c M ^ f ^ c c > ; ( S

© ^ ^ ^ c a ^ f ( S >

^k^v^ & - ^ ou f| ĆM-^L

c ^ A

^ f . v M V i J « ^

0

cJ-c i

I ,

neformalna ekonomija, grad^ okruženje, socijalne, etničke podele(nasleđe • kolonijalnog perioda). Takc/Kastels navodi podatak da 25% stanovništva

gradova Latinske Amerike ziVt-tr~Slamovima, nehigijenskim naseljima, favelama, I baroisima.. Odsustvo komunalne infrastrukture, opasna industrijska postrojenja u

blizini mesta stanovanja uslovljavaju visok morbiditet, visoku smrtnost dece i m stanovnika uopšte; siva ekonomija dominira. Neki autori ukazuju na još jedan proces • koji pojačava segregaciju u latinoameričkim gradovima: povlačenje otmenih četvrti

čiji se stanovnici sele u gradove Evrope i SAD-a, ali ipak njihova kultura ostaje I dominantna. U razvojnim studijama gradova Trećeg sveta postavljaju se dve

međusobno isključujuće pretpostavke: 1. da oni kopiraju iskustvo Zapada i 2. da I koriste tzv. prednost zaostalog razvoja, to jest mogućnost učenja na greškama(više na

str. 62 Urbana sociologija). • III Israiivanja (post)socijalističkih gradova- Rasprava o osobenostima ® urbanizacije u socijalističkim zenljama^vodila se između pripadnika ekološko- wm evolutivnog i istorijskog pristupa. Prvajtruja je socijalističku urbabizaciju u Evropi I označila kao zakasneli oblik opštevažećeg modela, s izraženijom suprotnošću urbano-

ruralno, otežanim razvojem urbane srednje klase i podsticanom proleterizacijom, to I zanči da će urbanizacija biti obeležena lako sprovodivim reformama. D^tr^a struja

povezana je sa tradicijom orijentalnog despotizma, koja kaže da postoji slaba • uslovljenost urbanog razvoja i akumulacije kapitala, kao i manja uloga grada u

nastanku modernog građanskog društva u presocijalističkom periodu, što je olakšalo • socijalistički model urbanizacije (Selenji). Tip vlasničkog odnosa pokazao se kao ® presudan za mogućnost reforme urbanog razvoja socijalizma, pa samim tim ni veća . ulaganja u infrastrukturu nisu mogla voditi kvalitativno drugačijem urbanom obrascu. | Selenji se posebno bavio rezidencijalnim nejednakostima u socijalizmu koristeći

neoveberijanske postavke. On iznosi zaključak da raspodela državnih stanova u • socijalizmu ima regresivni učinak jer povećava dohodovne nejednakosti. Kada je reč

o istraživanjima postsocijalističkog grada, uvažava se značaj pređenog puta, jer ne • možemo zanemariti činjenicu da postoji dekompozicija socijalističke ekonomije i

političkog sistema, i to zahteva postavljanje okvira za strateški izbor razvoja grada. • Velika pažnja poklanja se komerciajlizaciji gradskog područja i uticaju novih • obrazaca potrošnje na socijalnu stratiflkaciju urbanog društva (npr. transformacija _ centralnih zona postsocijalističkih gradova u luksuzne četvrti, koje potiskuju usluge | namenjene lokalnom stanovništvu). Česta je i tema sve veće rezidencijalne

segregacije(pojave procesa suburbanizacije i džentrifikacije nove srednje klase), koja I se u ovim gradovima dešava po analogiji sa Zapadom.

2

- ^ ; 1 * * * * * ^ ^ ^ ^ ^ . 1

D ' K l o u o ^ |

^ o a ^ ^ ^ c ^ <;C^V,Um \ T c f k o . f S c ^ c ^ e ^ ^ na ^ ^ sVoeAVMC, S- ^ o l M U ^ O j u u ^ K O ^

U ^ o l u ^ ^ fc Utu> y tvov-'v j ^ ^ ^ O v ^ o U s r c K i ^ i V t

^ • 6 ^ ^ fc . ^ e o .

b c u ^ t • \u W £W r ^ - t u ^ V v ^ ^ ^o u ^ j u ^ ^ ^kc'Lc

l i ^ 0 •

45. Karakteristike neomarksističke misli o gradu

Neomarsksistička misao o gradu spada u Novu urbanu sociologiju(koju čine još dva pravca: struja koja se razvija iz ekološkog pristupa i neoveberijanska misao o gradu ). Nova urbana sociologija. Datira od ^^Z5fi=iKT£očetka_70jE^odina 20. veka. Ekološki pristup naglašava rstrukturisanje ekonomske osnove društva (nezavlsna'^arijabla1) u procesu urbanizacije, a tip socioekonoske organizacije ^ o ^ m ^ k društva nezavisnom varijablom. Za razliku od njega neomarksistički (i neoveberijanski) pravac socioekonomski tip organizacije smatraju nezavisnom varijablom, dok proces ekonomskog restrukturisanja uzimaju kao zavisnu varijablu.

Čaldarević naglašava konfliktni karakter ove teorije koja se fokusira na analizu različitih vrsta sukoba (klasa, deprivilegovanih grupa). Neomarksisti grad posmatraju kao mesto u kome se fokusira višak vrednosti, a urbanizam i urbano planiranje kao produžena ruka_države, odnosno sredstvo socijalne kontrole i manipulacije. Analizom

r • ••

prostora (kroz analizu sukoba na relaciji rad- kapital),kao odraza kapitalističkog načina proizvodnje, neomarksisti su se koncentrisali na proučavanje društvene moći i politike kao z^ostav^enih^ oblasti u urbanoj sociologjji. Neomarksisti-da se u formi tehničke perfekcije i racionalnosti, Jtupovmom_ zoniranjem ili drugimjnerama prostor_se priprema da obezbedi najoptimalniju dobit u skladu sa interesima kapitala, što uključuje i prinudno nametanje logike kapitala privatnim vlasnicima zemlje. A sa drige strane, reguhj>^ (pre svega stanovanja, obrazovanja, zdravstva, transporta u javnom sektoru po subvencionisanim uslovima), pak, snižavaju se troškovi rada, i ostvaruje integracija i dominacija nad klasama kojima se vlada. Nemarksisti izražavajuu veliku kritičnost prema ideji da je urbanističko planiranje rukovodjeno pojmovima opšteg, zajedničkog ili javnog interesa, ova ideja karakteristična za poimanje društva kao statične celinu bazirane na opštem konsenzusu . Među najistaknitije neomarksističke autore ubrajaju se: A. Lefevr, M. Kastels, D. Harvi.

Lefevr polazi od toga da grad projektuje u prosroru čitavo društvo: strukturu, institucije, vrednosti, pa je aprostorna s^c io logi j^^ ihvat l j ivar^n grad posmatra na 3 nivoa: globalni (u društvu pod uticajem kapitalističkog načina proizvodnje), mešoviti (nivo grada kao posredničke sredine između društva, države i svakodnevice njegovih žitelja)i privatni nivo (svakodnevni život građana u konkretnim prostorima). Osnovne ideje o gradu izneo u knjigama: Pravo na grad, Od ruralnog ka urbanom, Urbana revolucija... Urbano ili postindustrijsko društvo, po Lefevru, predstavlja kraj i smisao industrijalizacije i industrijskog društva. Grad se razvija

1 A tip socioekonomske organizacije društva zavisnom varijablom.

1

^ H f ^ 4 ^ t o ^ o ^ ^ o i K ;

A-v O^A irt^ VCv - ccx.v o J u t e

o

u \ l U

iAJ

4

1 •

kroz smenu agrarne, industrijske i ubane epohe. Ovde postoj^fjlritične faze:l. kada je industrijska faza podredila sebi agrarnu i ^ J c a d a se očekuje da urbano društvo odnese prevagu nad industrijskim. Prostor je značajan segment za proizvodnju viška vrednosti. Zbog toga Lefevr kritikuje urbanizam, koji defmiše kao spoj ideologije i prakse pod patronatom države i tržišta, otuda se urbanizam manifestuje kao urbanizam klase koja uspostavlja vlast nad prostorom.Po Lefevru, postoji ideološka dimenzija antisegregacionističkih nastojanja, koja u praksi vodi segregaciji, različitim tipovima geta: Jevreja, crnaca, radnika, intelektualaca. ^ ) S J ^ l Kastels je tvrdio da su gradski problemi u monopoloističkom državnom o

kapitalizmu vezanii za kolektivnu potrošnju(stanovanje, saobraćaj, zelenilo, školska, zdravstvena i druga oprema). Kastels definišeurbano_^lanirajy e kao »intervenciju

cilju regulacije procesa reprodukcije radne snage (potrošnja) i reprodukcije sredstava zvo(lrlja^l^Tfayeći nastaie kontradilčĆi]e~~u opštem interešu

drustvene^formacije kojoj~osigurava održavanje« (Castells, 1975: 153). Urbano planiranie locira u područje politike kojom državni aparat otklanja probleme reprodukcije radne snage nastale logikom krupnog kapitala, budući da se cena socijalne infrastrukture i usluga kolektivne potrošnje (stanovanje, zdravlje, obrazovanj^vškolovanje, transport) određuju ispod tržišne - u ovom smislu Kastels i def in iš^^a^j iao r e^enc i j a lnu j edm odnosno jedinicu kolektivne__ potrošnjeTJedna od središnjih tema Kastelsovog proučavanja urbane politike jesu gmdsIčTsocijalni pokreti. Sanders kritikuje Kastelsa, da je njegova teorija o gradu ^ ^ j L . i ^ i znatno ograničena jer je težište na potrošnji, a zanemaruje se važnost ostalih procesa koji se odvijaju u gradovima. Kastels je bio svestan tih manjkavosti, pa u kasmjim radovima.napušta određenje grada kao iedinice potrošnje. \y ^ ( C w y

70- ih godina 20-og veka pojavljuje se knjiga Dejvida Harvija Društvenaphtvđa On je jedan od najistaknutijih predstavnika neomarksističkog pristupa u SAD-

u. Na Harvija je veliki uticaj imala Lefevrova misao. Smatra da je pojam način proizvodnie suviše ^ t i za ispitivanje odnosa urbanizma i društva, pa predlaže pojam

-—bnačin ekonomske inte gracii efreciprocitet.redi stribucij a itržište). On ključnim smatra pojam višak vrednosti. Harvijev koncept rente2 omogućava dopunu Marksove teze o krizi prekomerne akumalacije kapitala u industrijskom sektoru ( ulaganja u novu ^ tehnologiju i rezultirajuće promene organskog sastava kapitalaj^Djferencjalna renta / ^ izražava se kroz to da lokacija može da smanjuje troškove i povećava dobit - što vremenom podiže vrednost lokacije odnosno utiče na porast rente. Postoie 2 tipa

Renta - predstavlja pravo na budući prihod, zemljište ^e^tvara vrednost ali kao suštinski značajan faktor proizvodnje ono omogućava svom titularu da potražuje deo (viška) vrednosti od onoga ko proizvodi

2

diferencijalne rente:Prvi tip - razlika dobiti koju proizvodjač može ostvariti na datoj lokaciji i dobiti koja se može ostvariti na najgoroj lokaciji; Drugi tip - razlike u nivou rente na istoj lokaciji pre i posle investicija (podižu uslove produktivnosti u odnosu na prethodno stanje). Tako je lociranje industrijskih firmi u novo okruženje motivisano ostvarivanjem viših profita, ali privremene lokacione prednosti (ušteda u transportnim troškovima, ceni rada i sl) uskoro nestaju zbog porasta rente (troškova nadoknade UM ^cl vlasnicima zemlje) odnosno porasta^korLkurencije^ia datoj lokaciji. U vremenima krize industrijskog sektora kapital se preusmerava iz primarnog toka (industrijske proizvodnje) u sekundarni (investicije u fiksni kapital - nekretnine) - olakšano politikom države - poreske olakšice, specijalni kreditni aranžmani - omogućilo nove investicije i pospešilo potražnju odredjenih indiistrijskih proizvoda.... fordistički model - uloga države kao kreatora tražnje da bi se rešio problemi prekomerne akumulacije u industrijskom sektoru .... doprinos i političkoj stabilnosti stvaranjem velikog dela stanovništva sa kreditnim obavezama. Primer velikog preusmeravanja kapitala na sekundarni tok - suburbanizacija u SAD nakon 1945, koju je politika države podržala sistemom poreskih olakšica na kupovinu kuće, što je uslovilo porast tražnje za industrijskim proizvodima poput kola, aparata za domaćinstvo i sl.. Kako %> V ^ h^ dolazi do krize u strategiji sekundarnog toka investicija? Stvaranjem ogromne količine fiksnog kapitala čija se prometna vrednost smanjuje i koji možc a neće odgovarati potrebama budućeg rasta kapitala Kao što početak krize u p rimarnom sektoru proizvodnje zahteva masovno uništenje industrijskog kapitala isto je i sa devaluacijom fiksnog kapitala i potrošačkih fondova - prazni poslovni prostori i ^afokrot gradova su iste vrste posledica bazičnih protivrečnosti kapitalizma Potencijalno rešenje je u traganju za novim područjima u sve širim okvirima (svetski/globalni) koja su dobra za investicije kapitala, što uslovljava da gradovi i druge prostorne jedinice beleže ciklične uspone i padove Geografski prostor postaje centralan za vitalnost kapitalizma ali bez

Soc • potenciiala rešavania suštinskih protivrečnosti - kontinuirana potraga za prostorom fc^G^^A postavila svet na kurs nuklearne destrukcije, do tačke gde je samo totalna destrukcija

masovnih razmera potrebna da bi se postigla potrebna devaluacija kapitala i (re)uspostavili uslovi profitabilnih investicija. Postoji i nešto pozitivnija interpretacija - iako tada dolazi do umanjenje prometne vrednosti investicija to ne mora da odgovara padu upotrebne vrednosti - to postaju jeftine premise daljeg razvoja kapitalističkih firmi (uključujući i investicije poput puteva, poslovnog prostora, mostova...). Harvijev doprinos urbanoj sociologiji-usmerio analitičku pažnju na vlasnike zemlje - borba nosioca upotrebne i prometne vrednosti, ukazao na potencijalno različite interese aktera koji prisvajaju značajan profit po osnovu lokacionih specifičnosti : vlasnika fabrike, bankara koji investira u nekretnine, developera koji kreira nov rezidencijalni ili komercijalni sadržaj grada (gradske vlasti).

3

Ufipj t V I o m (U-CoU^ K̂A

ć l 2 n H ^

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 23 pages

preuzmi dokument