Sociologija porodice-Beleska-Sociologija 2.deo, Beleške' predlog Opšta psihologija. University of Belgrade
hippe72
hippe7211 June 2012

Sociologija porodice-Beleska-Sociologija 2.deo, Beleške' predlog Opšta psihologija. University of Belgrade

PDF (2 MB)
30 strane
17broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Skripta; Porodicne vrednosti; Ideologija familizma i savremena porodica; Izazovi savremen porodice; Kapitali u porodici - socijalni, kulturni, ekonomski; Socijalna mreza porodicnih odnosa i drustvenih slojeva; Definicije...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 30

ovo je samo pregled

3 shown on 30 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 30 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 30 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 30 pages

preuzmi dokument

***Porodične vrednosti***

Savremena postmoderna društvena misao pokazuje naklonost ka porodici upravo zbog

apriorizma i esencijalizma koji je povezan sa njom. Ova misao optužuje sociologiju

porodice za nerazlikovanje mita od činjenica. Otuda su savremeni teoretičari p prinudjeni

da priznaju "dvostruki život p", da priznaju postojanje porodice mita i ideala koji je

drugačiji od stvarnosti. Polazimo od činjenice da j eu modernim društvima p, sama po

sebi, tretirana kao jedna od vrhovnh vrednosti, uzor za druge sfere. U slučaju odnosa

porodice i vrednosti možemo razlikovati:

l)p kao terminalnu vrednost samu po sebi i 2)životno područje p koje je izloženo

različitim varijabilnim vrednosnim prosudjivanjima i normativnim regulisanjem od strane

društva i kulture.

I porodica kao vrednost po sebi

Mp. kao nuklearna , konjugalna, mala grupa tretira se kao jedna od temeljnih vrednosti

samog društva i generator smisla pojedinaca u njemu.

a)porodica kao prenosilac i čuvar morala

Mp se shvata kao čuvar i prenosilac trajnih i osnovnih moralnih vrednosti ljudskog

društva. P je vredna jer u sebi nosi moralnu vrednost.

b)religijska vrednost p

moralna vrednost p je tesno povezana sa njenim religijskim značenjem. Bez obzira o

kojoj se religiji radi, svaka uzima p kao osnovnu ili jedinu ljudsku ili božansku ustanovu

koju priznaje, štiti i glorifikuje. Proces "vesternizacije sveta" kao svetskog širenja procesa

industrijalizacije, kaže Gud, u svojoj srži predstvllja vrednosnu reakciju u čijem središtu

je uzor "velika porodica naše zapadne nostalgie" koja reprezentuje vrednosti individualne

slobode i hrišćanske solidarnosti.

c)porodica kao posrednik izmedju ličnosti i društva

9

neki sociolozi se pozivaju na univerzalnu ulogu p da gradi mosti izmedju ličnosti i

društva. Jedna od osnovnih f-ja p je sposobnost da ublaži dogmatski izraz i nametanje

društvenih vrednosti od strane spoljašnjih institucionalnih aktera, a to je važno za razvoj

ličnosti.

d)p kao vrednost na ideološko političkom polju

p se pojavljuju kao predmet ideoloških sukobljavanja nosilaca velikih političkih

ideologija. Npr.tačerizmu i reganizmu. Zastupnici kapitalističko-tržišnih vrednosti su

isticali p i njeno staro stanje. Prava meta napada su , ustvari, bile tekovine države

blagostanja koja je ponudila socijalnu sigurnost največem broju porodica. Feminiskinje

konstatovale da su se tokom 8 godina Reganove vlade porodične prilike pogoršale.

Savremeni teoretičar porodice Dejvid Morgan primećuje da u diskursu o porodici ne

postoje oštre podele na levo i na desno.

e)p i humanističke vrednosti

bez obzira na ideološke razlike, reč je o apriornom vezivanju p za humanističke

vrednosti. P je ideal ili drugo ime za intimnost, kolektivizam i individualnu autonomiju.

U humanističku opredeljenost Kristofera Leša se ne može sumnjati, ali su ga savremene

feminiskinje optužile da je podlegao konzervativnoj ideologiji gradjanske p i sa te

pozicije je kritikuje. On suprostavlja idilu porodičnog zajedništva neurotizovanoj

individui - to je konfuzija! Feminiskinje hoće da dovedu u pitanje znak jednakosti

izmedju p i humanističkih vrednosti:jednakosti, slobode...

f)savremeni vrednosni sistem p

Savremena postmoderna misao nije sklona da porodicu prihvati kao vrednost, jer to može

dovesti do pervertiranja. Treba razlikovati stvarno delovanje i učinkep i porodičnu

ideologiju(predrasudna shvatanja). Bez obzira da li se porodica tretira kao vrhovna

vrednost ili ne, sama porodica je uvek nosilac nekih vrednosti. Vrednosni sistem p se

sastoji iz 3 nivoa izmedju kojih može biti neuskladjenosti:

1) Na nivou globalnog društva - taj nivo se odnosi na ono što zovemo

"porodična ideologija" a drugi govore o familizmu ili familističkoj

orijentaciji

2) Na nivou p kao pojedinačna grupa - vrednosti i norme koje se odnose na

održavanje stabilnosti i integracije p

10

3) Na personalnom nivou - pripisuju se poželjne osobine ličnosti u p

Često dolazi do neuskladjenosti vrednosnih preferencija izmedju ova 3 nivoa...

II Ideologija famillizma i savremena p

Ideologija p jeste stanovište o p, njenom furikcionisanju i efektima po čoveka i društvo u

kome su sadržani opštedruštveni interesi i univerzalne ljudske vrednosti. Ideologija p je

potekla iz krila rane buržoazije. U vremenu nastajanja bila je protiv vladavine starog

režima(privilegije) a kasnije je branila ideologiju mlade buržoaske klase.

Današnje "kritičarke porodičnog poretka" smatraju da se gradjanska p svela na agresivnu

ustanovu koja biva odsečena od strane kapitalizma, ali ne u potpunosti jer se p još uvek

provlači kao aktuelni društveni trend. To dovodi do opšte vrednosne konfiizije.

Konfuziji je doprinela i sociologija. 60 tih nastupa kritički odnos i tada se otkriva da

problem nije u odstupanjima od univerzalnih normi porodičnog života, već da je sama

normativna p problem. Ali do toga se nije moglo doći jer je vladala Parsonsova

paradigma... on je idealnu predstavu američke porodice srednje klase kao "uspešnu priču"

ugradio u teoriju p, pa su p koje se tu nisu uklapale bivale devijantne, patološke,

gubitničke. Feminiskinje nisu prve koje su to uvidele. Tu su i kritičke teorije i anti -

psihijatrija. Savremena postmoderna misao ide dalje: p je u celini ideološki oblikovana

realnost.

a)tumačenje mp u familističkom vidjenju

* Žak Donzelo tu spada(sledbenik Fukoa) od vremena gradjanske revolucije, p se formira

kroz medjudelovanje nekoliko idejnih diskursa koji dolaze iz sfre pedijatrije, medicine,

prava i psihoanalize. P se definiše kao diskurs o mp. Donzolo to zove FAMILIZAM!

Andjelka se ne slaže sa ovakvim pristupom u potpunosti, ali taj Donzolov izraz koristi da

izrazi specifičan moralno ideološki sastav i senzibilitet koji porodicu ugradjuje u centar

ili osnovu ukupne Ijudske postojanosti.

Familizam i njegove normativne postupke:

- konjugalna nuklearna p je univerzalni oblik

- jedina važeća forma braka je monogamija

11

- muž posreduje izmedju javnosti i privatnosti

- postoje odnosi komplementarne zavisnosti članova na bazi segregiranih polova,

odnosno dece i odraslih

- isključivi cilj p je interes i dobrobit ličnosti, pojedinac je okružen ljubavlju i

neinteresnom solidarnošću

- p neograničeno gospodari privatnim svetom i životom pojedinaca. U svojoj

privatnosti svaki pojedinac uživa potpunu slobodu

- porodični privatni posed kao svetinja porodičnog doma

To je doktrina POSESIVNI INDIVIDUALIZAM kao ideološki okvir gradskog

druptva.

b) sukob ideologije familizma i kapitalističke stvarnosti

postulat familizma je sve teže opstajao tokom razvoja kapitalizma. U nauci dolazi do

svesti o trajnoj sukobljenosti 2 poretka: poretka porodičnih vrednosti i

industrijalizma. Najpoznatiji teorijski iskaz je Teniesova podela na zajednicu i

društvo.

Paradigma o porodici nasuprot društvu je proizvod raskoraka izmedju gradjanskih

vrednosi(slobodejednakosti, bratstva) i kapitalističke konkurencije. Tako dolazi do

nepomirljivig sfera: rad i p; kuća i posao; detinjstvo i zrelost... ideologija familizma je

primamljiva i ubedljiva za pojedinca jer mu pruća iluzjju p veze i spasenja. Umesto

da govorimo o p, ubuduće bi trebalo da imamo u vidu bar 2 teorijska konstrukta:

1) Pojam porodične ideologije koji obuhvata idealnu sintezu svih elemenata koji čine

sferup

2) Struktura p - domaćinstvo kao realni sastav.

12

(PPpfK***-*̂ •

IZAZOVI SAVREMENE PORODICE

PROGRAM 2009

( T ) 11.02

Uvodno predavanje :SAVREMENA PORODICA.Kontroverze i izazovi Podela seminara Diskusija: DA li je porodica j oš uvek važna i za koga?

£2)18.02

BRIGA,STARANJE INEGA ČLANOVA PORODICE:Kontroverze i izazovi.

Literatura: Arlie H. Hochschild: The Culture of Politics,in Commerrcialization of Intimate Life,2003, str.213-226 Francesca Cancian : Paid Emotional Care

25.02. DRŽAVA ,PORODICA, RAD I SLOBODNO VREME

Literatura: Laurent Lesnard: Off-Scheduling within dual -earner couples:an unequal and negative externality for family time.(neraspoređivanje u dvo hraniteljskom paru: nejednakost i negativna uslovljenost porodičnog vremena). G.Rossi:Work and Family between idealism and reality.trenda and choices of men and women in Italy,in -G.Rossi (eds):Reconciling Family and Work:New Challanges for Social policies in Europe(59-100),F.Angeli Milano,2006

04.03.

PORODICA I RAĐANJE:strategije i mere.

Literatura: Rada Drezgić:The Politics of Abortion and Contraception,Sociologija,br 2 /2004,str.97

Sergioi Mauceri: The Italian delay in transition to parenthood as an outcome of int regenerational and inter-gender inequalities.

/14-03.

PORODIČNO SIROMAŠTVO U SIROMAŠNOM DRUŠTVU: KRATKOROČNO I DUGOROČNO SAVLADAVANJE SIROMAŠTVA.

114.

Literatura:

Kevin BALES: Because she looks like a Child, in Ehrenreich GLOBAL Women, A.Milić:transformacija porodice i domaćinstva-zastoj i strategije preživljavanja, u A.Milić(priređ): Društvena transformacija i strategije društvenih grupa.ISI,beograd, 2004, str. 317-347.

A.Milić et all: „Mali London", Romsko naselje u Pančevu,beograd, 2000

ČKI ODNOSII SOCIJALNI KAPITAL Literatura: Ulla Bjorberg and H. Ekbrand: patterns of Support within Swedish Kin,Glasgow,2007

{6\ od.o4.

BRAKIINTIMNI ODNOSI. Literatura: Chiara Bertone: Family Expirience beyond heterosexuality:Italy under change„Glasgow, 2007. Alenka Švab i Roman Kuhar. Internet dating in Slovenia:some empirical findings.Glasgow, 2007. Nathalie Ortar : Multi-residence:the incidence on the familt form in France. Glasgow,

SAVREMENO RODITELJSTVO Literatura: Elina Haavio -Manila et all: Intergenerational transmission of Finnish Baby Boomers First Report of a National Survey .Glasgow,2007

9. 22.04

ODRASTANJE U SAVREMENOM DUŠTVU Literatura: Issabella Quadrelli : Autonomy and Independance among young Italians living with their Parents„Glasgow, 2oo7,

2007.

§ 0 ^ . 0 4

RAZVODII JEDNORODITELJSKE PORODICE. Literatura: Nicos Peristianis and Katerina Kokinos : Single Parent Families in Cyprus.Glazgow,2007.

10.29.04.

RADIONICA:Stres,kriza i dezintegracija porodice u savremenosti Studije Sučaja.

^ l l ) 06.05.

TRANSFORMACIJA PORODICE.ISKUSTVA I BUDUĆE TENDENCIJE. Literatura: Anthony Giddens : Abstract Systems and Transformation of Intimacy,u A.Giddens : The Consequances of Modernity, London, str.l 12-153. Judith Stacey :BraveNew Families:Basic Books, ,1990,str.251-271.

. \ A c a ^ ^ L l u c c ^ - t " ' t t r n r c ^ a

m c c ÔLJGV \'f •C ' V^" -

.U loob \ ^ sc^

^ r

pJuSsSciSc

"O"

\accveccx-. t CCC l _ . r . . . . . .

\ i \ — _ \ < • — - u >rv . _ £ ^ \ vrv vUo^UCCC o . dec^v \ce<caJ ^ S N

^ ^ V7A0JU U d .\ y <^ecy COJJA \ lcu\Vu^.W\ , \xx3iu

v ^ I \ijx\n\cvV ^c^vcj^ vv' oV&aoacyr_vv cHancu V K H l ^ L ^ ^ V ^ ^ v i

I_vv \ ^ o , Wc\C^CL^JI ov^J.cV^aic^au^e. ')_.AU VrcVV^ _ VL\e e cy^vcxe.vor o^

; yo-C' Aoc^ , oa-Vlceg^ x apiToov] c\ryvvo<^ ^s^VoC©^ i K C<UKAJO ^oJŠojji^

u ^̂ UaCvVVVU CvO VpAj, \ I | | _ . ^ j j_ J : i V ^ ^ ^ ć c ^ Uv Ce.V\W(lU.v.W l £)v .'^e^rc^U^Cl^v JdOC-VP

ĉžOjOOJjO V̂, , • j j i ! J J ! _i_J_J J _ L L J. '

1 ^ V ^ TVTn'̂ V̂ ^ cv . ..... ..„J.. _ : _ ' cčiLiocivac-^ ^vlveO c-d ^ vccep co , . ^ j i O a v i ^ u

ccaiCvd^L ; 'C : cuji CCVva ^ . . . J&-C C\VlL _ .X

L o u.

t v ^ .

Cu.vv_c. .... ' ̂ - - v O o o i ... cLcri ~••c-orv.v . ^f:. I r —. . .U • 1 c - ^ ' 1 v r c ^ \c\ 0 ; 0 Ar'1

;\jQ_oc v vaA V

I VcC-ro cu ĉ 'cOi oo-cv-c^cv J . ; 1

spoJv wco L c c ^ a ^csuLcvL ! • " " 4 - V: ' '

• \ <V '-V ' ' UjoccC

Ć \ '̂ —'e

\ - vU

i j v u ^ i A ^ ^ u v i i ^ ^ f v;; i ^ . .

-•s ' , . C-

_ „ JjO-^I

H d e ^ crj . -i-, C^c vj vi e o.uideoliL \ .

V € ĥ Cv' IjC ,_.A v J : fete*

.\y30oAvc,€2- v v^ceovS^vg J S ^ c V ^ • '

_ : ! ' :

\-\.GJO~v.C\ \ _ \ ^ 6 \ c VVo fvw

s n B E ' ^ . a ^ e . \LViL\'\aa V'M^M vp-oCc^^ - feo^j ^ v i ^ v O

V JT\ cr\\~*Cr>n \K\wf\r\KX \<Or>S*JT \t v \ . . -.nU 0 1 i'a? li iii . • IrvcVciTTrv l-P\J

C-v

VnAVJA'ô lior,' ; (CvliU\\j 0^C^^t'O . \-f\\ t\V-Vy

JvA \"cx •'e c 'C-• \ \ vj ^ o [rrre ̂ s-V.v ^ V a ^ ; •NOvčx>V\CVCcX. ^Va'dvj 'cc^-

IVV

' . ' : ; _A

I o. ' ^ o<\c

^^^V^t-^VvVv ^ ^o^o^ V ^ ^ ^ j v a a ^vjpo

"̂ J. 'vv v . ^ v ^ k v ^ [[:. - e iCc . t cV^cvccv-uj, N^V^-^-V^ouve- ^c^ OCvv ^cv

\ »vC-tî O , W \ cvXyj,c\ ^ .UJCO vvcs cvcn^V'^o

fe CL\~ET\W W v\ . _ v,—

VVCvV\ ĉ 1

\ >. \ _ v; A-Ĉ

Tj rxv3j€c : VC- o^ ; vMavvie^--^ I.Vvoccm0—: \ 'vA

CVVA uc«^

<,. •

..n.. v. y v;> č \> vvoj^cs.'c. v ^

CcvCv^ ^ T ^ ' J c 0 ^ \ \ \ v c ^ V^vv^c v \ 'C-'Jn' cv.' c IC) t c * r u , \; ^ . rv \W<s\v y c^T č\A \cvl~) ^o)'Mjs^jo^cu _

\; (VCUAJOVVOV ^ GUo ' Jc i ' . tllfcv (CVc_ VvcvCVve.

(\.e.cv>- ' I c ^ a H ^ vgu

~~ —"" V — jro cu CA

-Vvv, .u.

\> c C;C,:Ccv. -V •n c C;

-

Jy\ —7X~' • C'C O,.

-G J kCC \

c i eJ vyeo.cvc.u. \ . '. c

.Vv-̂ '-C Cv vVcwv\C cc-'.V-

vv..-.c\\Qv crcvc\c V\Cv ' WCC\\ \WJtXca.. 'CkcoocV\ ce- \

r c i j cc^ ; \ ^ccccHce. , circc Cc ĵJcCe^vCiVjcv 'c. '• C'Vc

• ''-c. V..; -- -V'- VccVcc

' , -.Cv ' -V—•

- v \ •.: ,,CjJwG.v.v LiL.V tL jc^c

'XXu C";\ \-f\6-V \ \c.t J cdj\Cvc\Cči r t ^ t ^ 'U Cc/ . 'C

:v\v \CUJ_ \ \coo : c\vcvVccVc\ 1 _\cviVccvV,1^ \c\ujCv

- " 1 -A 'VCV-TC. . ^ iSJ^^š^ \ •":'...o d̂ .ccViOJuu.-e. H

\\X O ^ ! ć - v ̂ ; 1 "T I T | | ' i | I ; : : T r ~T ," ' T ^ s

^ e K i o f o T odii Q.U. ^ ' i - C L C r ^ ^ ^ ^ o c ^ c n c c ^ \

"LcVo

,7~\.... : ' U^, UL.V. L ,.. 1 .-v̂ <«rS>. ../v . V1 \ <\\vx ^jCeCC

I OvV'Ci ^ J C V S ^ ' C T ^ O ^ C r v v v o ^ - ^ - v ^ i c v , c ' ' 0 - ' V yo\ac\ ^ \ oV^acoj CC- c \ V.̂ .ov cr\-v^'^icv \ 1 C \ CA\v4

r\C\vycC\C.v. ^TJvB^- O'UCieC c-ć V\ c\x.o

-'C J '•. o \ ^occ-'Uc ^ \e

^ ,

CC _ >̂g.ygž,vATiO<gV '-̂ .ccV\ć\CQV) OLvccc; \\A.\Vp

3SV: \>XOV) .v\e.;cv&

-..' \ ^ U A ^ G ' j r o ^ a , \ (\ \ "V . k V -v-- •• — V— C\ '-Cs- v \\ r-iC'\V Q ^ C 'c n . J\\ ^vAa^ ' - '.'vva^r"

v-V-'CCv-oCC

\V\k Gv.V.\ V <: -.'• . O- - - V C J. ̂ \\J \ \CCVyVJCC.. 'f, .̂ c

\ v

- e o

ccrc <gCJoW\LV<_ Opllv \>Q Vf̂) 5\cV\W o cV'J, 'fCv VJ

.v>>eJcA cv.

C:\DJJjji. C ^ - T T ^ ' ^ C UTUA - U ^OCV:TCj.J. rj.\0"L> rjO vU U C' • C^ J

do^cvc lAiro« u ^ a U t e - t r - ,

ovšV; vjcci v^o^-Ci S-Cv~v<MACvW V^ * CU.-V ^ cc^u.^v U i V V ^ C U L ^ ^ . ? ' v v . - <oŽV, vDg\V. Aovc-o^- r i u e l£rc\c ^ • 'VT'/; , \ 2 V ou\V_ ćcu.ccp

Clcvov>'oov̂ Trvo -v o pVsca.i ..V ...UjOo

u. ĵooC, c-cVcvo S '/. \ T.rse.. ćVvcCo Vxcvo 'v -

(c<Q Q 4 \ \ K I U T C ' J ^ ^ . . . \ '~cč\ t o^c^a - ..'UCAO. vtj^S"^ '\vVMtxtoq. D*

'IV l \n?7.T . ̂ f e c c U o^v\ ' c \ \ - o 1 V\ ^ C'ovvvcCN sv-^c^ c

OCV-U-OC\VT\N ^ v . ^ _ ' g A ^ v t t ^ M \ V _ U\?ACUAĈ v/oj U

C'e.- oTc

V ^ ^ aO-u^ ^ ^s,

b^ecvic^ c.cw \ H o ^ . , cec. \c sU\^T\vxIT" o V a l i o ^ s ^VC-Vv^ ^e Cic c SsVajrc^V ujc o . H\\\ ^ v\ V-VrM SSU. r • l

^ c rv " c > > O J I O O M A H o •-- ^pct^CTO c-v --feg

C C- ^ c -• C'. 'So 1 ~ P^O '^l^S^J^-CCo _ ; la^Vv _:'\..._.^rV\ - .coic-'-^. \ VO\?XLO'A 0.JJ-0 jCJ' ̂ C'C^u _ cC\ ^-v. i ^ /U ,, U v o W . ^ A . f ^

6U

. C \ c<S ^ VI ' l^ - • D CC. W : y o no \ .V c v\ do -2c

v l c a e . \ ^ f o i j t c ^ \U)r:e VX cccc'CN^ V ^ i a c v ^ _ _ ,

c\)\K\.. . c l c i ^ e u c ^ r ^ u v . ° __ : : ... . _ _ _ : .

jc\,.o CCĈVJCC , : ___ _C . __ : :

' O V U .VA-V-C- _ G . \ C C C C C C ^ C C S C ;

U C : ^ c U - \ > T V \ C C C ~ . C V ^ C ^ ^ O . V ^ . V ^ V V

: 3 )VacyVQC\vU ^ \ - o \ \ •

Pe: 'b C r \ rc\ \ c e CVoCVc. . — , — . — . - « . — . .... ^ . ^ . ^ ve^c^c ioca j j C'.jCo^CJ-

'o^l c.ccc 'CCCv. rCC'C

\ nT'U^0. c- 'T£fT ' U v;, c\ u -CV Dĉ v . v_\ - 'C'

'Oj.T^vvvC •) V^^CR.vVc- či jC

c'd'cc\v_^ ___\ _ ' T;\'Vcv\c co G c r ^ c T c u ^ ć

x :

'c.C

• I c: C \ (.'C. \ J

cv. -V\Cvcp S.C ccc njC-O,

^ r v C ^ v^CC-C CC-C^ CC/CcLCOCcviČC -v

JvCCrlC ^cv: UNCUCDICV.̂ \ VcĆLu-Tt ; A V ^ f t V ? C\feGL-.:.c:j.UccV 9<X> ^ ' O ..v j CCCa;;GVajC: v C C C ^ C ' ^ C_Cy,., '

.Tvr^g c v e LIC>v\ -u rv -

CCi_\f

t\cc-

^ i ć c c T v V c c v c ; "c ^ ^ : Tce- ^ei. o ^ v ^ T \"c\/i( - - ^cOc&^esN c\ _ —c -c c ccc\M ; s c ' prV. vccrec \ cvic

V; 2C\ \~XLCCGC ccvc irČC'V-CčCv TU/

...CvVC ' rcv "t:,c.c' 'C:_' CWc -V-C

v-r: \ A ^ . e - c c c ntVaCučv^,— c r c :

c j . ^ n n a r . - . . r c - - . -o ' ^ ž T i O b ^ ) ^ - . - ^ "̂ lt d c c V€

VA ; •*V~0\; _:• VCA^CtO.

cTn; ^ T \ cavc V cV .-Vv\ c i cyVcj c \ cćv* ; v?^/?-^ r. d ^ ^

, 'V Qi SSC' €Cy't e G

rr\.ci\r (-V- GCC^ C c c v c c c e . Vcc: (g V ^ ^ U c i s J ^ĆĆSV CC( c,V\'C.:, W\q cC\., cVCcc," "UccT^ee^ ( • \ Ccu

•,"• \ v e t ~ ' : \\ W \ •: \ PV-. ! n '•

- s n vc

(^i a i V.vt o. o 6 c . c e : ^ - c •vcce: o\-.

cCla i 'cjvccc; Tćv-cV\Cv"i"a-cx ; i^C^VfeL VTn-v\cT\Nv . ^ ; 1 : i i i ' -i i i i . : . : i i- i , ; 1 ! i i i • i i

VSCOV̂

u U T c . c v v ^ - U g m L j S T T c T U

CVccf .; '-cC , C CCČ \ C \ c v k - , \> U-o\CcAVcc C c c č c u c . Uxx:k:cyv, 'H F — : — - —

C\_ U c . c c.cTcT ccv -̂ c\Tvcc \ . T '7 i T m c t v U T c ^ - T J c M c J c C c O : c c c * -cs \c . .cc .. :VACVCV ' c u c i

C. 'V-c\cCVc\

\cvc CcV: \ C C v \ c c u c \ V c c , . ' ; , - A_ u c c U c C c l c Acc cčecu , 1 ' C /: Ć \ ~7

Srbija krajem osamdesetih, Mihajlo Popović-Tstraživanje Anđelke Milić- Socijalna

mreia porodičnih odnosa i društveni slojevi

Smisao istraživanja porodičnih socijalnih mreža: Socijalna mreža u sociologiji

spada u pojmove srednjeg obima, koji omogućuju premošćenje jaza između makro i

mikro pristupa(posredovanje između individualnih aktera i globalnih struktura).

Socijalna mreža interakcija shvata se kao lokalna struktura posebnog reda koja se ne

može svesti na elemente ili niže jedinice reda,ona determiniše personalne izbore,

mogućnosti, koje oblikuju razvoj svih socijalnih odnosa u datim okvirima. Konceept

socijanih mrrža razbija krute podele na: zajednicu- društvo, privatno-javno... Zamisao

strukturalnog pristupa koja ide preko istraživanja socijalnih mreža, unosi dinamizam u

viziju društva posmatranjem interakcijskih odnosa. Pažnja će ovde biti usmerena na

na: odnos porodice, srodstva i sistema društvene stratifiakcije.

Definicije cilja, predmeta i metodskog postupka istraživanja: Jugoslovensko

društvo u posleratnom periodu doživelo je velike trensformacije, ne može se više

govoriti o ararnom tipu društva sa većinskim seljačkim stanovništvom. ^Cilj

istraživanja je ustanoviti da li socijalne mreže odnosa učestvuju i kako i koliko

doprinose genezi, oblikovanju i održavanju slojne hijerarhije u jugoslovenskom

društvu. Novi slojevi jugoslovenskoma društvu generiraju iz tradicionalnog,seljačkog , ^ " • "

zaleda. Pozicije pojedinih slojeva i grupa u jug. društvu nisu se jasno razliovale po

svim kriterijumima(mat položaj, moć, ugled, svest, stil života). Predmet istraživanja:

porodične socijalne mreže interakcija, njihov sastav. sadržaj i norme po kojima

funkcionišu, pri čenu je osnovni naglasak na rodbinskoi socijalnoj mreži. Definicjja

socijalne mreže: skup pojedinaca koji se poznaju^i mlaze u,r>Hnr>Qima intpraVcije sa

pojedinačnom individuom ili parom koji je u žiži posmatranja. Ovo istraživanje je

krenulo postupkom utvrđivanja mreže interakcija i njenih sastojaka. Htela se ispitati

povezanost klasno- slojne društvene diferencijacije i porodičnog funkcionisanja kroz

neformalnu razmensku mrežu aktivnosti i usluga. Unapred su definisane 4 vrste

odnosa koji su se ispitivali: srodnički, prijateljski, susedski i kolegijalni. Aktivnosti,

usluge i dobra koja cirkulišu ujneđupnroftirr>r>j razmeni podeljena su na 4 grupe: 1.

reprodkcijske aktivnosti i usluge zaštite, brige i nege u odnosu na zadovoljavanje potreba dece, starih i odraslih; 2. aktivnosti vezane za svakodnevno održavgnjp

domaćinstva kao što su pozajmica namirnica, kućne popravke, pozajmica novčanih

sredstava; 3. aktivnosti i usluge koje se odnose na sticanje ključnih strateških

resursa za pororodičnu grupu kao što je rešavanje pitanja zaposlenosti; 4. aktivnosti,

1

usluge i interakcije intiininog poverljivog karaktera, kojima se istovremeno održava

integracija mreže kao što su poveravanje i savetovanje u slučaju iskrsavanja teškoća.

Proučavanje socijalne mreže obuhvata tri_njena uobičajena aspekta,(l) sastav,

(2)sadržaj, (3)norme i stavove koji upravljaju interakcijama.

Analiza rezultata istraživanja

Sastav socijalne mreže i slojna pripadnost ispitanika: srodnici su podeljeni na

čertri skukupine: bliže, dalje, muževljeve(50,3% ispitanika navodi 1-3 srodničke

porodice), ženine(55,9% ispitanika navodi 1-3 srodničke). Sudeći po ovome, to je

veoma razgranata mreža. Podslojevi poljopdivrednika, privatnika i rukovodilaca

beleže najveće proseke rodbinskih. pnfofora, ali prema rrmž^vVj^vnj liniji Kod

poljoprivrednika se to objašnjava tradicijom, kod rukovodilaca kao posledica

socijalne mobilnosti tj. njihovog porekla iz sloja poljoprivrednika. Druga vrsta odnosa

su prijateljske veze. Prijatelji se identifikuju po zanimanju, kao rodaci, susedi i

kolege. Na nižim lestvicama hijerarhije kao prijatelji se pojvljuju lica istog zanimanja

i susedi, a kako se ide prema vrhu susedi sve više nestaju, a postaje najznačajnije

učešće kolega.

Sađržaj odnosa u socijalnoj mreži/ osnovne vrste ođnosa u mreži i slojna

pripadnost: interakcije se tiču obraćanja za pomoć i podršku od nekoga, kao i

pružanja pomoći i podrške drugima. Kod obraćanja za pomoć interakcije prema

srodnicima dominiraju u svim podslojevima(kop poljoprivrednika 50% od svih

interakcija, kod stručnjaka 40,5%, kod rukovodilaca 38% ). Učešće ostalih tipova

interakcija znatno je niže nego prema srodnicima. Još dva primera ekstremne

situacije: kada se ispitanici ne obraćaju nikome za pomoć(ll% poljoprivrednika,

KV,NKV, VKV radnika i stručnjaka 17%) ili kada ne biraju kome se obraćaju(2,4%

stručnjaka). Kada se radi o karakteru vezejiviđamo^sledeće:: poljoprivrednici i NKV

radnici imapi snžfin i /boijnterakcij a: srodnici i susedi, a pripadnici viših slojeva

održavaju i druge vrste odnosa: prijatelje, kolege i susede. Može se uvideti, da su

srodnici uvek na prvom mestu kada je u pitanju obraćanje z^ pomoć, a kada je u

pitanju pružanje pomoĆLisptanici u prvi plan stavljaju susede i prijatelje.

Funkcionalna specijalizacija porodične socijalne mreže: Ovde će se analizirati po

jedna iz svake od 4 grupe napred definisanih porodičnih aktivnosti, da bi se videlo u

kojoj meri ona zavisi od jednog segmenta unutar mreže i u kojoj meri ova

specijalizcija pojedinih segmenata mreže zavisi od slojne pripadnosti ispitanika.

2

Interakcije vezane za staranje o deci: Nezavisno ocLsIojne pripadnosti iterakpije

vezane za ovuaktivnost uglavnom se vezuju za srodnike, bjlo da je reč odavanju ili

primanju pomoći ( 70% ). Pozajmice novca: preovlađujuća skupina kojoj se obraća za

pomoć su srodnici(oko 50%), na drugom mestu prijatelji(42,3%)» zatim susedi i

kolege. Poljoprivrednici se najčešće obraćaju srodnicima, dok rukovodioci daju

prednost nesrodnicima. Pomoć kod zapošljavanja: obraćanje za pomoć kod

zapošljavanja obuhvata srodnike u 24,5%, jjrijatelji dobijaju apsolutnu prednost

44,5%, kolege 6,1%, a susedi 1,5%. Postoji i visoko učešće odgovora da se nikome ne ^

bi obratili za pomoć. Kada se traži usluga, prijatelji dobijaju prioritet, kada se daje ^

srodnici imaju prednost. Kada se radi o slojnim odstupanjima, rukovodioci se na

srodnike oslanjaju u 6,1% slučajeva, a na prijatelje u preko 60% slučjeva.

Poveravanje ličnih problema.veiiki broj ispitanika se nikom ne povrava 30%,

srodnicima_j4Q%, prijateljima 23%. Kada je reč o poveravanju drugih smanjuje se

postotak odbijanja na 19,8%, povećava se učešće srodnika na 48,5%. Postoje i slojne

razlikecpojjoprivrednici i NKV radnici ostaju verni srodnicima, a privatnici se

ambivalentno ponasaju(kada se obraćaju za pomoć čine to podjednako prema

prijateljima i srornicima, a kada pružaju daju prednost srodnicima).Stručnjaci su

najzatvorenqi-prema socijalnoj mreži kada je u pitanju poveravanje(a kada se

poveravaju onda su to prijatejji).

Norme i stavovi koji regulišu odnose u socijalnoj meži: Budući da u srodnički

odnos pojedinci ne stupaju po vlastitom izboru i volji već te odnose zatiču, to za njih

važi i posebna normativna regulacija. Nepisano pravilo srodničke solidamosti dopušta

pojedincu da se u situaciji krajnje nnžd^ ohrgti hp? ngtmrgvanj^ bjln kom srodniku. pa

i onom koga do tada nije poznavao. Kada se postavlja pitanje primanja pomoći od

nepoznatog srodniku, uglavnom se javljaju kolebanja, ne postoji nijedan pozitivan

odgovor, nema ispitanika koji bi ovu šansu bez kolebanja iskoristili. Kod davanja

ponioĆKj^maDiejodricanja kodjgoljorivrednika, a najviše kod stručnjaka.

Zaključne napomene: Kada se rade rezimiranja rezultata dosadašnjih istraživanja

socijalnih mreža u svetu, izdvajaju se sledeće bitne stvari: u zemljama Prvog sveta

odnosi u mreži tiču se reprodukcijskih funkcija: druženje, ublažavanje domaćih

stresov. U zemljama Drugog i Trećeg sveta imajviše karakter davanja emocionalne podrške, a o utilitarnom karakteru da ne govorimo. To je globalni nivo. A u ovom

konkretnom istraživanju videli smo kako fiinkcionišu socijalne mreže na nivou

jugoslovenskog društva

Smiljka Tomanović- Roditeljstvo u transformaciji, kapitali, strategije i problemi

Namera je da se ispitaju neke odlike transformacije roditeljstva koristeći istraživanje:

Transformacijske strategije društvenih grupa u Srbiji 2003, i poredi ih sa dva Brit istraživanja.

Transformaciia porodice, intimnih veza i roditelistva i društvima kasne modernosti

Porodica se suočava sa rekonstrukcijom svoje forme- struktura se menja (razvodi, vanbračno

rađanje, odustajanje od roditeljstva) i sadržaj (odnosa- promene u sferi intimnih veza). Porodica je

zahvaćena procesima individualizacije i detradicionalizacije, ali ne postoji konsenzus oko posledice

ovih procesa (negat ili pozit a neki smatraju da se ništa nije promenilo). Specifičnost roditeljstva se

ogleda u suočavanju roditelja sa razl vidovima opasnosti koje prete deci.

Kapitali u porodici (socijalni. kulturni. ekonomski)

Burdije razlike: ekonomski, kulturni i socijalni, a njima pridodaje i simbolički. Najlakše se može

izmeritij operacionalizovati ekonomski kapital preko dohotka, dobara, radnog iskustva, veština...

Kulturni kapital postoji u vidu dugotrajnih dispozicija uma i tela (stilovi, način predstavljanja, jezik),

kao i objektivnog kult kapitala (knjige, slike). Ali postoji problem njegove operacionalizacije, još

veći problem je sa socijalnim kapitalom. Pod njim se podražumevaju društveni procesi i mreže,

podrška, prijateljstvo, poverenje, dobrovoljne aktivnosti, razvoj gradanskog duha. Burdije tvrdi da je

ekonomski kapital u osnovi svih, a to proizvodi nejednakosti.

Vulkok razlikuje: vezujući- veze između sličnih ljudi u sličnim situacijama, povezujući- dopire do

nesličnih ljudi u različitim situacijama, i premošćujući- udaljenije veze sličnih osoba.

Dilema: vezujući kapital ima kompenzujuću ulogu za deprivilegovane i deo je strategije

preživljavanja, dok premošćujući promoviše nejednakost zbog nejednako distribuiranog pristupa.

Teze: 1. promene u stavovima manjeg očekivanja pomoći od srodnika a većeg od prijatelja 2.

promene različitih očekivanja od različitih grupa (emotivna od prijatelja, praktična od srodnika) 3.

veze su različitog intenziteta.

Roditeljstvo u postsociialističkoj transformaciii u Srbiji

U Srbiji održavanje neformalnih mreža odnosa- pomoći i podrške imalo je specifičan značaj. Kriza,

rat, glad lakše se prebrode ako imate podršku, pomoć. I naravno, žena ima važnu ulogu u održavanju

tih veza. Dolazi do povećanog udela proširenih porodica kako bi se lakše prebrodila kriza, tako

dolazi i do retradicionalizacije porodičnih odnosa.

I

Roditeljstvo podrazumeva trošenje ogromnih materijalnih i nematerijalnih resurasa. Formira se

poseban žrtvujući model roditeljstva (žrtvovani mikromatrijarhat). Roditeljstvo je više obaveza nego

zadovoljstvo.

Transformacija roditeljstva posmatra se kroz: 1. značaj i značenje porodice i roditeljstva za

ispitanike 2. posedovanje razl tipova kapitala 3. podrška roditeljstvu 4. problem roditeljstva

Ciljevi analize: 1. značaj koji za roditelje ima porodica 2. elementi kulturnog i socijalnog kapitala

koje imaju roditelji 3. da se identifikuje tip veza, odnosa i mreža koje čine socijalni kapital roditelja

4. da se identifikuju neki problemi roditeljstva

Analize rezultata:

Sociokulturni položaj roditelja- 1638 ispitanika od toga 510 čine poduzorak roditelja, 60.5% su m, a

39.5% ž. Oko 57.6% žive u nuklearnim porodicama, uglavnom dvoje dece, srednjeg obrazovanja.

1. Značaj i značenje porodice

Velika saglasnost da im je porodica veoma važna 91.6%, Roditelji kažu da im je porodica izvor

zadovoljstva 85%. 65% roditelja se ne slaže da pojedinca sputava i iscrpljuje Ispitanici

roditelji više potenciraju interakcione kvalitete, dok za sve ispitanike najveći ponos potiče iz

uspešnosti dece. Materijalna oskudica kod nižih slojeva i nedostatak vremena kod viših se odnose na

cenu uspešnog roditeljstva.

2. Kulturni kapital i investiranje u decu

Način provođenja slobodnog vremena je indikator kulturnog kapitala. Roditelji i drugi ispitanici se

najčešće druže sa rođacima i prijateljima 55.4%. Posećivanje kult aktivnost, čitanje knjiga, bavljenje

sportom povezano je sa obrazovanjem i materijalnim položajem. Investiranje u decu kroz razne

dodatne aktivnosti povezano je sa socioekonomskim statusom. Kulturni kapital koji se investira u

decu je definitivno učenje stranih jezika i računara.

3.Socijalni kapital, društvenost i mreže

a) Društvenost- roditelji se manje osećaju usamljenim od drugih ispitanika 21%. Osećanje

usamljenosti kod ispitanika varira, zavisno od mat položaja i obrazovanja. Ovi na nižim položajima

se najviše osećaju usamljeno. Zastupljenost prijatelja u mrežama društvenosti raste, a značaj

srodnika i komšija opada kako raste obrazovni nivo roditelja.

b) Mreže pomoći- roditelji su najmanje skloni da se oslanjaju na pomoć drugih kod upisa dece u

školu, u rešavanju stambenog pitanja i administrativnih poslova. Najčešća pomoć u novcu, savetima,

emot podrška. Prijatelji su vrlo bitni u pronalaženju posla, a rođaci u pozajmici novca. Roditelji

2

niskog mat položaja se teže obraćaju za pomoć. Razlike u položaju nema kada su u pitanju saveti i

emot podrška. Roditelji visokog pol se češće obraćaju prijateljima, a niskog srodnicima.

c) Podrška roditeljstvu- roditelji smatraju da je danas pomoći od porodica manje 35%, nego u

prošlosti. Postoji normativni konsenzus 52.3% da roditelji danas kod nas dobijaju manje pomoći od

prijatelja, a konsenzus je jači kod nižih slojeva. Kod britanaca ne postoji konsenzus već je jednako

podeljeno na manje, isto, više pomoći.

d) Finansijska pomoć- od najvećeg značaja za roditelje u Srbiji, dok to nije slučaj sa Britancima.

Vrsta očekivane pomoći je povezana sa materijalnim položajem. Viši mat položaj-raste očekivanje

emotivne pomoći, a pada očekivanje flnansijske. Os formalnih organizacija najčešće se očekuje

finansijska pomoć.

e) Rizici problemi- najveća zabrinutost kod brit i srp roditelja je od droge i alkohola, ali naši roditelji

su zabrinutiji za naše zdravlje i flnansijske probleme. Zbog toga se prvo obraćaju za pomoć porodici,

a potom prijateljima.

Zaključak:

Porodica je vrlo važna za roditelje. Materijalna oskudica prožima roditeljstvo, pa roditelji nižih

slojeva imaju manje pozitivan stav ka porodici. Intezitet društvenosti je manji za niže slojeve.

Kulturni kapital zavisi od materijalnog položaja. Burdije: nejednaka distribucija kapitala samo

održava nejednakosti. Roditelji u Srbiji se najviše oslanjaju na pomoć od strane roditelja u

materijalnoj pomoći. Roditelji misle da dobijaju manje pomoći nego ranije. Finansijska pomoć je

najbitnija. Opada poverenje u institucije. Sve ovo ukazuje na snažne primarne veze (vezujući

kapital). Najveća opasnost za decu su droga i alkohol. Sve ovo vodi ka retradicionalizaciji odnosa u

porodici.

3

firiozUpcšic. ^ r / V ; o / e c o /c. cPfu^hju ; J )• xdU>ooJucuu^

i BfeH^JSTVO

Fojam i razvoj koncepta U najvećem delu dosadašnje istorije dete i detinjstvo bili su u zasenku roditelja i roditeljstva.Deca su bila u inferiornim društvenom statusu a dominacija roditelja nad decom smatrana je očiglednom i po sebi razumljivom činjenicom.Sve do početka 70-tih teško je bilo naći posebno razmatranje tema o detetu.o detetu se uglavnom govorilo u kontekstu odnosa roditelji-deca,pri čemu je uvek u prvom planu bilo izučavanje ponašanja i vrednosti roditelja dok bi se o detteu govorilo kao o zavisnoj varijabli.U novije vreme pojavljuje se neka vrsta podele rada i specijalizacije između društvenih disciplina koji u svoj predmet istraživanja uključuju dete i detinjstvo.Psihologija i pedagogija sve više proučavaju dete na mikro nivou,dok sociologija ,istorija i antroplogija nastoje da problemu priđu sa makro ravni.Sve doskora dete je u sociologiji isključivo proučavano iz aspekta socijalizacije kao objekt sociojalizacijskog procesa. Druga novina u proučavanju deteta jeste odustajanje da se o detetu govori samo sa stanovišta budućnosti.Detetuse sad pristupa iz subjektivne perspektive deteta kao glavnog aktera detinjstva.Revoluciju u društvenim naukama po pitanju deteta i detinjstva izvršio je franc.istoričar Filip Arije u svojoj studiji „Vekovi detinjstva".On je ustanovio da se detetu ne pristupa u smislu njegove posebne organske i socio-kultume organizacije,već se dete tretira kao „čovek u i ^ j ^ o ^ f ^ ^ ,

11 - malom".U 18 veku dete je postalo centar pažnje u svetu odraslih.To je vek poznat kao ,,vek o pedagogije".Nemački sociolog je ustanovio sledeće stupnjeve spoznaja i njima odgovarajuće ^ tumečenje deteta: U i \ -ideološko saznanje koje se zasniva na hrišcansko-crkvenom tumačenju vrednosti rađanja / p ^ -era medicinskih saznanja (pedijatrija,ginekologija) koji se bave domenom ishrane deteta -era saznanja o sposobnostima i vrsti učenja kod dece gde se forsira učenje kroz praksjr -ovaj niz se završava saznanjima o ličnosti i njenom tazvitku ( ^rd^ O H e^V 7

»Dete i delinjstvo kao društveno konstituisana praksa« Detinjstvo je ranije posmatrano kao prirodna stvar i upravo zbog toga je ostajalo izvan naučne pažnje.Otuda marginalizacija deteta i detinjstvajer ono zapravo stoji na ivici između prirode i društva.Nova paradigma detinjstva nastoji da ove zdravorazumske postavke preispita,odbaci i konstruiše pogled na dete i detinjstvo.Sociologija detinjstva kao nova institucionalizovana disciplina razvija pristup detetu i detinjstvu kao tvorevini određenog društvenog-kultumog i istorijskog konteksta,odnosno kao socijalnoj strukturi. „Način artikulisanja detinjstva u pojedinim društvima definiše detetov položaj čime je određen njegov identitet".Detinjstvo se može posmatrati na viže načina.Sa jedne strane ,detinjstvo može

posmatrano u statičnoj perspektivi struktuiranih odnosa unutar kojih se odvija život deteta i konstituiše njegova socijalna pozicija.Sa druge strane,prilazi se detetu kroz svakodnevicu doživljaja i iskustava koje ono stiče u svetu koji ga okružuje. Ovaj pristup želi da detinjstvo definiše iz detetovog vidokruga. Nova paradigma sociologije detinjstva ujedinjuje u sebi dve paradigme koje su do sada opstajale nezavisno jedna od druge: stanovište ,,da društvo ima odgojni karakter"(Zan Pijaže) ali istovremeno da pokaže da je dete „roditelj čoveka"(M.Mead).i novom ključu koncept detinjstva se problematizuje u tri aspekta- 1 .Ideja detinjstva 2.Praksa detinjstva 3.Kultura detinjstva Proces izdvajnja deteta koji istovremeno vodi ka „decentričnom" diskursu i organizaciji svakodnevnog života odvija se uporedo ili je sastavni deo procesa formiranja moderne porodice. Centar nove porodičnosti koja je svedena na najuži reproduktivni srodnički krug postaje dete kom se posvećuje celokupna porodica.Pri tom žena dobija „povlašćeni" zadatak da organizuje iznutra ovaj novi porodični pogon orijentisan ka detetu.Arije insistira na prodoru „nove osećejnosti"kao potpuno nove perspektive kroz koju se odvijaju odnosi između deteta i njegove porodične okoline.Tu novu praksu odlikuju sve snažniji izlivi nežnosti prema detetu.Međutim,dokazivanje osećajne klime je veoma težak i složen zadatak i za savremena društva.Istorijksa istraživanja se bave detetom i porodicama viših i najviših društvenih slojeva u prošlosti.Najmanje je ipak do sada postignuto na planu razumevanja dečjeg sveta i zakonitosti na kojima se oni konstituišu, Ovde u najvećoj meri nedostaje saradnja sociologa,psihologa,pedagoga i antropolologa. »Porodica usredištena ka detetu. stvarnost i mit Od početka 20 veka dete dospeva u centar svih porodičnih zapleta.To se pre svega duguje Frojdovom otkriću ranog sexualnog razvoja dece i problema koji taj razvoj stvara za stabilizaciju odrasle ličnosti.Sociološka teorija stavlja proces socijalizacije u središte društvene reprodukcije. Parsons će postaviti porodicu kao centralni agens procesa socijalizacije dece u društvu.Porodica i dete tako postaju u savremenom teorijskom diskursu osnovne ose na kojima se gradi integracija i kohezija društvenih zajednica. »Dete kao vrednost. od „uspešnogprojekta" do „nostalgije" DecentriČnost kao praksa porodica i ponašanje i stav roditelja u dobroj meri se zasnivala na novoj proceni deteta kao vrednosti.Dete je u modernoj porodici imalo značenje „životnog projekta" roditelja-deca su postala „naš ljudski kapital naša budućnost Od kraja 60-tih nastupa nova faza u razvoju koncepta i vrednosti deteeta koja umesto roditeljskog i društvenog delovanja ,,u ime deteta" nastoji da uspostavi dete kao subjekt vlastitog činjenja. »Deca kao društveno bogatstvo i redukcya natalUeta

»-

posmatrano u statičnoj perspektivi struktuiranih odnosa unutar kojih se odvija život deteta i konstituiše njegova socijalna pozicija.Sa druge strane,prilazi se detetu kroz svakodnevicu doživljaja i iskustava koje ono stiče u svetu koji ga okružuje. Ovaj pristup želi da detinjstvo definiše iz detetovog vidokruga. Nova paradigma sociologije detinjstva ujedinjuje u sebi dve paradigme koje su do sada opstajale nezavisno jedna od druge: stanovište ,,da društvo ima odgojni karakter"(Žan Pijaže) ali istovremeno da pokaže da je dete „roditelj čoveka"(M.Mead).i novom ključu koncept detinjstva se problematizuje u tri aspekta- l.Ideja detinjstva 2.Praksa detinjstva 3.Kultura detinjstva Proces izdvajnja deteta koji istovremeno vodi ka „decentričnom" diskursu i organizaciji svakodnevnog života odvija se uporedo ili je sastavni deo procesa formiranja moderne porodice. Centar nove porodičnosti koja je svedena na najuži reproduktivni srodnički krug postaje dete kom se posvećuje celokupna porodica.Pri tom žena dobija „povlašćeni" zadatak da organizuje iznufra ovaj novi porodični pogon orijentisan ka detetu.Arije insistira na prodoru „nove osećejnosti"kao potpuno nove perspektive kroz koju se odvijaju odnosi između deteta i njegove porodične okoline.Tu novu praksu odlikuju sve snažniji izlivi nežnosti prema detetu.Međutim,dokazivanje osećajne klime je veoma težak i složen zadatak i za savremena društva.Istorijksa istraživanja se bave detetom i porodicama viših i naj viših društvenih slojeva u prošlosti.Najmanje je ipak do sada postignuto na planu razumevanja dečjeg sveta i zakonitosti na kojima se oni konstituišu. Ovde u najvećoj meri nedostaje saradnja sociologa,psihologa,pedagoga i antropolologa. »Porodiea usredištena ka detetu. stvarnost i mit Od početka 20 veka dete dospeva u centar svih porodičnih zapleta.To se pre svega duguje Frojdovom otkriću ranog sexualnog razvoja dece i problema koji taj razvoj stvara za stabilizaciju odrasle ličnosti.Sociološka teorija stavlja proces socijalizacije u središte društvene reprodukcije. Parsons će postaviti porodicu kao centralni agens procesa socijalizacije dece u društvu.Porodica i dete tako postaju u savremenom teorijskom diskursu osnovne ose na kojima se gradi integracija i

»Dete kao vrednost. od „uspešnogprojekta** do „nostaigije" Decentričnost kao praksa porodica i ponašanje i stav roditelja u dobroj meri se zasnivala na novoj proceni deteta kao vrednosti.Dete je u modernoj porodici irnalo značenje „životnog projekta" roditelja-deca su postala ,,naš ljudski kapital naša budućnost Od kraja 60-tih nastupa nova faza u razvoju koncepta i vrednosti deteeta koja umesto roditeljskog i društvenog delovanja „u ime deteta" nastoji da uspostavi dete kao subjekt vlastitog činjenja. »Deca kao društveno bogatstvo i redukcija nataliteta

kohezija društvenih zajednica.

- 2 -

čVero /U ćJfu^hju ; ^oot^aC'i/cuu^ ohop 6j1 ću^&uoJ^h^osf i 'f^V-

pGjam i razv&j koncepta

U najvećem delu dosadašnje istorije dete i detinjstvo bili su u zasenku roditelja i roditeljstva.Deca su bila u inferiornim društvenom statusu a dominacija roditelja nad decom smatrana je očiglednom i po sebi razumljivom činjenicom.Sve do početka 70-tih teško je bilo naći posebno razmatranje tema o detetu.o detetu se uglavnom govorilo u kontekstu odnosa roditelji-deca,pri čemu je uvek u prvom planu bilo izučavanje ponašanja i vrednosti roditelja dok bi se o detteu govorilo kao o zavisnoj varijabli.U novije vreme pojavljuje se neka vrsta podele rada i specijalizacije između društvenih disciplina koji u svoj predmet istraživanja ukJjučuju dete i detinjstvo.Psihologija i pedagogija sve više proučavaju dete na mikro nivou,dok sociologija ,istorija i antroplogija nastoje da problemu pridu sa makro ravni.Sve doskora dete je u sociologiji isključivo proučavano iz aspekta socijalizacije kao objekt sociojalizacijskog procesa. Druga novina u proučavanju deteta jeste odustajanje da se o detetu govori samo sa stanovišta budućnosti.Detetuse sad pristupa iz subjektivne perspektive deteta kao glavnog aktera detinjstva.Revoluciju u društvenim naukama po pitanju deteta i detinjstva izvršio je franc.istoričar Filip Arije u svojoj studiji „Vekovi detinjstva".On je ustanovio da se detetu ne pristupa u smislu njegove posebne organske i socio-kulturne organizacije,već se dete tretira kao „čovek u l ^ J ^ ^ P ^ ^ malom".U 18 veku dete je postalo centar pažnje u svetu odraslih.To je vek poznat kao „vek (J pedagogije".Nemački sociolog je ustanovio sledeće stupnjeve spoznaja i njima odgovarajuće ^ tumečenj e deteta: A -ideološko saznanje koje se zasniva na hrišcansko-crkvenom tumačenju vrednosti radanja i p ^ ^ u o -era medicinskih saznanja (pedijatrija,ginekologija) koji se bave domenom ishrane deteta -era saznanja o sposobnostima i vrsti učenja kod dece gde se forsira učenje kroz praksjr -ovaj niz se završava saznanjima o ličnosti i njenom tazvitku ( ^^/oC, U /V C^V7 7

»Dete i detinjstvo kao društveno konstituisana praksa« Detinjstvo je ranije posmatrano kao prirodna stvar i upravo zbog toga je ostajalo izvan naučne pažnje.Otuda marginalizacija deteta i detinjstvajer ono zapravo stoji na ivici izmedu prirode i društva.Nova paradigma detinjstva nastoji da ove zdravorazumske postavke preispita,odbaci i konstruiše pogled na dete i detinjstvo.Sociologija detinjstva kao nova institucionalizovana disciplina razvija pristup detetu i detinjstvu kao tvorevini odredenog društvenog-kulturnog i istorijskog konteksta,odnosno kao socijalnoj strukturi.

„Način artikulisanja detinjstva u pojedinim društvima definiše detetov položaj čime je određen njegov identitet".Detinjstvo se može posmatrati na viže načina.Sa jedne strane ,detinjstvo može

1c (JULOn&U^S

3 v 7 tuuPčh' Lrf^oOO^S f /^rocl^ t e ^ a n e i - r ^ e i ^ s /

Dok u savremenim društvima preovlađuje ideološka orijentacija usmerenosti ka deci,istovremeno dolazi i sve većeg opadanja nataliteta i fertiliteta u razvijenim zemljama.Često izrican stav da su deca „najveće bogatstvo" nije samo metafora,već je reč o stvamo visokoj ceni koštanja deteta. Takođe jako važno jeste da deca danas više ne predstavljaju radni resurs.Istraživači danas upozoravaju na širinu problema exploatacije dečijeg rada naročito u poli razvijenim periferijskim zemljama.Raskorak između ulaganja i troškova ,bilo da je reč o ekonomskom ili emocionalnom budžetu roditelja vodi ka značajnom smanjenju fertiliteta i nataliteta. »Ekonomsko blagostanje deteta naspram ekonomske zavisnosti i siromaštva U ekonomskom pogledu deca danas uživaju prave blagodeti.U susret dečijem „blagostanju" nesumnjivo ide i modema potrošačka civilazicija koja u deci nalazi i preko njih stvara obrasce masovne potrošnje naročito u sferi dokolice i zabave.Deca i omladina su danas postali najatraktivniji konzumenti masovne industrije potrošačkih artikala oko čije naklonosti se takmiče najmoćnioje industrije sveta.Sa druge strane,to je samo prividno blagostanje jer roditelji sve teže mogu da prate visoka potrošačka očekivanja.Potrošačko obilje razvijenih društava prikriva ozbiljnu egzistencijalnu ugroženost dece.Među tim zemljama Amerika pokazuje „zapanjujući" obim siromaštva dece,ona je zemlja koja ima nadprosečan broj siromašne dece.Švedska ,sa druge straneje iznad svih po visini standardakoji uživaju najmlađi. »Deca između porodične Ijubavi i ucene U savre. porodici „okrenutoj deci" roditelji žele da kroz decu ostvare svoje emocionalno i ljudsko ispunjenje,dok sa druge strane od dece očekuju da upravo zato što se u njih toliko ulaže od dece očekuju da zadovolje svoja unapred postavljena očekivanja i ciljeve.Neki savremeni istraživači su skloni da govore o „familizaciji" deteta,u smislu neke vrste porodične posesivnosti i eksluzivizma kada su u pitanju deca i njihovo osamostaljivanje. »Produžena nezrelost ipravna individuacija Mladi danas sa 18 godina stiču sva prava pravnog subvjekta,a neka prava im se priznaju i pre napunjenih 18 god.Ovoj ranijoj pravnoj zrelosti mladih objektivno se suprostavlja situacija produžene mladosti" odnosno produžena ekonomska i finansijska zavisnost mladih zbog dužeg školovanja.Savremeno društvo insistira na pravnoj individuaciji pojedinaca od njihovog najranijeg doba,tako da se danas uveliko uvodi korpus normi dečjih prava u normativne sisteme kako pojedinih društava tako i međunarodne zajednice.

3

»KuUurna segregacija i paternalizam nasuprot autentičnosti

- 3 -

Škola je prvi i najsnašniji moderator koji decu segregira u odnosu na odrasle i socijalni svet uopšte.Ali škola je samo jedna u nizu kulturnih institucija koja kroz legitimni društveni patemalizam vgodi formiranju zasebnosti dečjeg sveta.U poslednjem veku škola je učinjena manje reperesivnom u odnosu na vekovnu prethodnicu ali njeni osnovni nedostaci nisu uklonjeni (izolacija mladih,konformizam,rutiniranost.)Sličan dvostruki efekat i uticaj imaju i druge sve brojnije i raznovrsnije ustanove kulturne potrošnje dece kao što su dečiji film,knjiga,pozoište.tv.... »Brakovi bez dece Traumatizacija roditeljstva sa jedne strane,ali iopšta tendencija segregiranja dece iz društva odraslihjasno je uočljiva kroz trend poratsa u drugoj polovini 20 veka alternativnog porodičnog oblika „brakova bez dece".Trend rasta jesno je vidljiv u slučaju Nemačke gde se od 8,4 % učešća ovih brakova u 1899 g. Njohovo učešće penje na 18% u periodu od 1973-77.Sam izraz „brak bez dece" sadrži znsčajan stepen diskriminacije i negativnog etiketiranjaJedna od namečkih istraživa- čica ukazuje na 5 tipova brakova s obzirom na način i uzrok njihovog nastanka.To su : A.Medicinski razlozi: l.organski uzroci (biološki sterilitet)

2.psihosomatski uzroci B.Svesno planiranie i odbacivanie 3.doživotno bez dece roditelistva 4.odricanje an odredeni rok C Još neispuniena želia za decom 5.prolazni,privremeni brak bez dece Sociologe najviše interesuje kategorija brakova koji svesno i planirano ili na neodređeni rok odlažu roditeljstvo.Osnovni razlog za takvo ponašanje leži u ambivalentnoj situaciji žena koje se odlučuju na ovaj korak a koje žele da sotvare karijeru i visoke zarade sa jedne strane,i sa druge, koje smatraju da roditeljstvo odnosno materinstvo podrazumeva potpuno posvećivanje deci. »Zlostavljanje dece u porodici Postmoderno društvo pokazuje i istovremeno dva suprotna stava i odnosa prema detetu-sa jedne strane veću brigu i zaštitu deteta a sa druge strane porast zlostavljanaj dece posvim aspektima (fizičko,sexualno,psiholosko,moralno..)Veća društvena briga za decu dovela je do situacije da se orazličitim oblicima zlostavljanja dece javno progovori i da oni počnu javno da se sankcionišu. U Americi je 1962 medicinski potvrđen sindrom pretučenog deteta a tek 1970 godine pojavljuje se prva sociološka studija koja na nacionalnom uzorku raspravlja o pojavi.David E. Gil daje prvu definiciju zlostavljanaja dece koja je opšte prihvaćena-„fizičko zlostavljanje dce je namema upotreba fizičke snage ili namemo propuštanje da se učine neke radnje od strane roditelja ili drugog staratelja u toku interakcije sa detetom u toku njrgovog odgajanja koji imaju za svrhu da dete povredi,ozledi ili uništi."Kao objašnjenje ove pojave nalazi u stalnom stavu neprijateljstva odraslih prema deci pošto im deca služe kao projekcija vlastitih strahova i neizvesnosti.

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 30 pages

preuzmi dokument