Sociologija porodice-Beleska-Sociologija 3.deo, Beleške' predlog Opšta psihologija. University of Belgrade
hippe72
hippe7211 June 2012

Sociologija porodice-Beleska-Sociologija 3.deo, Beleške' predlog Opšta psihologija. University of Belgrade

PDF (442 KB)
22 strane
8broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Skripta; Domacinstvo, u modernoj porodici, kao prikupljac prihoda u svetskoj ekonomiji, kao rezervoar neinstitucionalizovanog rada; Kucni rad žena kao specifican vid neformalnog rada; Porodicno domacinstvo kao redistribu...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 22

ovo je samo pregled

3 shown on 22 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 22 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 22 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 22 pages

preuzmi dokument

ĐOMAĆINSTVO -Fojam domacmstva-

Dnmarinstvo dolazi od latinske reči domus koja je označavala centralno rnesto u hramu, a kasnije se to širi na svaki prostor u kome se boravi, prebivalište. Antropolog Bender uključuje u pojam domaćinstva još jedan aspekt-domaće funkcuje, tj. aktivnosti pomoću kojih određena grupa ljudi obezbeduje dnevno prp7i vlj avanj e. Zfl toon razlilgijefti skupine ljudi koje su sadržane u pojmu domaćinstva: 1 ̂ Korraidcntna grupa^udi koji zajedno boraveC^Bomaćinstvo^ grupa zasnovana na zajedničkom obavljanju domaćih funkcijC^3)Porodica^pojedinci povezani srodstvom. Često sva tri aspekta imamo u "kućnoj zajednici", a njen bitan kvalitet je zajedničko življenje, što podrazumeva i sexualne tj. reproduktivne funkcije.

Veber nalazi dva bitna svojstva kućne zajednice: SOLIDARNOST svih članova u odnosu prema spoljnom svetu, a iznutra KOMUNISTIČKU ZAJEDNICU POTROŠNJE. Najstariji oblik solidarnosti članova prema spolja jeste "krvna osveta". Za razliku od porodice, u domaćoj kućnoj zajednici naglasak je stavljen na privrednu aktivnost zajednice kao radno intezivne grupe koja sama sebe reprodukuje. "Kućni komunizam" nedozvoljava postojanje individualne privatne svojine, a time nema ni individualnog nasleđivanja ili otuđivanja iz zajednice. Dakle, domaćinstvo(domaća grupa ili kućna zajednica) možeT ali i ne mora biti integrisana sa porodicom. odnosno Sr0dniČk0m__grup0m. Ako pPStoji takva integracija, njn narivamn pr>rr>Hirr)o

jomaćinstvo. Danas je upravo slučaj da je porodica isto što i domaćinstvo, kako po članovima, tako i po funkcijama. Sastav nuklearne porodice se poklapa sa granicama porodičnog domaćinstva. Jedan od težih problema za istraživače jeste razgraničenje domaćinstva i porodice. -Istraživanja demografa i istoričara pokazuju da u najvećem vremenskom periodu postoji situacija delimičnog poklapanja ta dva pojma. - U savremenim društvima usled povećane stope razvoda i novih oblika porodičnog života prisutno je širenje domaćinstva na nekoliko porodica koje tek sa tako sakupljenim finansijskim i radnim resursima uspevaju da egzistiraju i reprodukuju se. -Imamo i slučaj kada između d. i p. ne postoji poklapanje, tada govorimo o nesrodničkom^domagingtvu. Veber kaže da je tipičan primer toga manastirska zajednica. Današnji oblik ovog imamo u porodičnim komunama. One su bile popularne u Americi pod uticajem socijal-utopističkih shvatanja (Furijea i Ovena), ili hrišćanskih sekti...Tokom 20.v. imamo hipi-komune. Ipak, najbolje istraženi oblik nesrodničkog domaćinstva su ona koja praktikuju jevrejski doseljenici u Izraelu- KIBUCI-uređeni po principima starojevrejske religijske prakse ili marksističkih p° s t a v k i - I. | > o r o c S J c £ K o f s f ^ - ' ^ S j f c

2). j t v c u c c . f U^ c o U c s 1 U N

1

-Postoje i tzv. kolektivna ili institucionalna domaćinstva u koje se smestaju lica bez porodica ili lica sa određenim socijalnim potrebama.

Dakle, pri razgraničenju moramo voditi računa o konkretnoj istorijskoj datosti onoga što nazivamo porodicom ili domaćinstvom. Usled današnjeg spajanja možemo smatrati da je svaka porodica istovremeno i domaćinstvo, ali svako domaćinstvo ne mora biti porodica. Porodica se odnosi na srodnički aspekt ili grupisanje, a domaćinstvo na oblike stambenog okupljanja članova pod istim krovom koje uvek uključuje i obavljanje i određenih domaćih funkcija. S obzirom na karakter tih funkcija razlikujemo: Domaćinstva sa pretežno proizvodnom funkcijom; potrošnim funkcijama; spoj obe funkcije (današnja seoska dom.). S obzirom na udeo primarne poljoprivredne proizvodnje u ukupnoj zaradi razlikujemo: čisto poljop.domać.; mešovita; i nepoljprivredna. -Domaćinstvo moderne porodice-

Prosečno porodično domaćinstvo u modernom društvu izgubilo je veliki deo domaćih funkcija koje je nekada obavljala domaća zajednica, a najznačajnija je proizvodna funkcija. Ogbarn i Nimkof tvrde da se to oseti i na ovim fun. domaćinstva: -Ekonomska funkcija=porodica je danas čisto potrošačka zajednica -Rekreaciona funk=rekreacija j e danas izvan porodice, a odmor je u okviru porodice -Zaštitna funk=danas se ona prenosi na vanporodične institucije i organizacije -Religiozna f.=Od centra religijske posvećenosti, domćinstvo danas to više nije -Odbrambena f. =nakada delovali kao ratnička družina,a danas to radi vojska,policija -Edukativna f.=dolazi do opšteg i specijalističkog obrazovanja koje potiskuju por. -Administrativno .upravna f.=javni organi preuzimaju od glave porodice te poslove

Ova lista sigurno može biti i duža. Ipak, gubitak nekih funkcija nema iste posledice na opstanak porodice i njeno funkcionisanje u modernom društvu. Većina sociologa akcenat stavlja na gubitak radno-proizvodne funkcije i njen prelazak u industrijsko-fabrički sistem rada. Time je porodica dvostruko zavisna od globalnog društva, a njena samodovoljnost i zatvorenost su definitivno ukinute. Zavisnost od zapošljavanja njenih članova, a sa druge strane i zavisnost (kao potrošačka jedinica) od globalnih ekonomskih faktora, tržišta, cena...

Anđelka je mišljenja da je ova paradigma o odvajanju sfere rada i porodice, proizvela pogrešna razumevanja stvarne prirode porodičnog domaćinstva i negovih funkcija. Evo nekih grešaka i zabluda: -Domaćinstvo je potpuno marginalizovano i ibačeno iz empirijskih soc. analiza -Tretiranje domaćinstva kao potpuno potrošačke tj. neproduktivne jedinice, a usled toga se na one koji ne zaraduju gleda kao na dokoličare i parazite. -Veliki deo rada u domaćinstvu ostaje nepriznat u modernoj kapitalističkoj ekonomiji -Samim tim, najviše su na udaru žene, jer one najviše imaju "domaćeg rada" -Usled ovog, javlja se jedan romantičarski pogled na ulogu porodice u društvu

2

-U bivšim socijalističkim društvima ovakav stav je odbacivan, ali je zato porodica svođena na jedan društveni odnos koji počiva na čistom čovekoljublju -U studijama budžeta vremena prihvaćena je podela na slobodno i nužno vreme.... -Domaćinstvo kao prikupljač prihoda u svetskoj ekonomiji-

Imanuel Volerstin kaže da domaćinstvo u savremenim društvima, kako u centru a naročito na periferiji, ne odumire, već jača svoje funkcije, pri čemu oblik i funkcije ne moraju biti porodični. On smatra da je uloga domaćinstva ključna i gotovo paradigmatska za objašnjenje opstanka i razvoja kapitalizma kao svetskog sisitema. Domaćinstvo je srce kapitalističkog privrednog sistema, i zato ga definiše kao glavnu institucionalnu sferu svetskog sistema. Domaćinstvo obezbeđuje radnu snagu kapitalu tako što omogućava kombinovanje prihoda iz najamnog i nenajamnog rada...Ono nije nikakav zaostatak iz prošlosti, ono je nužan i neizbežan delić tog sistema. Domaćinstvo zauzima međuposredujuću poziciju između kapitala i njegovih društvenih uslova (teritorija, stratifikacija, najamni rad). Zato što domaćinstvo ima rastegljive granice, ono je u stanju da zaustavi i uspori neizbežan proces totalne komodifikacije radne snage koji nije u interesu vlasnika viška vrednosti. Danas domaćinstvo predstavlja kombinaciju 5 vrsta prihoda: najamnina; prodaja na tržištu, tj. profit; transferi stanovništva preko države; renta; naturalna proizvodnja. -Domaćinstvo kao rezervoar neinstitucionalizovanog rada-

Volerstinova teoruja zanemaruje razne oblike ovakvog rada u savremenom kapitalizmu. Različite vrste neformalnog rada na "crnom tržištu" za koju je karakteristično: Nepostojanje formalno institucionalnog priznanja što nosioce tih aktivnosti dovodi u poziciju poluilegalnih vršilaca...Ovim se bave pojedinci i grupe koje nemaju drugog izbora-žene zavisne od muževljevih prihoda, mladi zavisni od porodičnog izdržavanja i velike mase seljačkog poluproletarijata...Takav rad je uvek podplaćen i eksploatisan. Ovim se nije bavila nijedna naučna disciplina, a razlozi su prevashodno jer postoji ideološka teza o odvojenosti porodice od radne sfere. Neka istraživanja su pokazala da je reč o vrsti priozvodnje koja je direktno uključena u kapitalistički način priozvodnje iz koje se izvlači dodatna vrednost...da su žene domaćice najmnogobrojniji deo tako zaposlenih...da ove zarade nisu dovoljne za ukupno izdržavanje domaćinstva. -Kućni rad žena kao specifičan vid neformalnog rada-

Rad žena u domaćinstvu predstavlja najčešću kategoriju neformalnog rada u savremenim društvima. Džoan Smit tvrdi da je to rad koji se bitno razlikuje od svih drugih oblika neformalnog rada. To je rad koji direktno dolazi u kontakt sa robama i zato rad domaćice nema nikakvu vrednost unutar sistema proizvodnje roba. Svakodnevni rad žena u domaćinstvu smanjuje potrebu za zapošljavanjem(žene kao rezervna radna snaga). To je rad koji je pod najmanjim uticajem vrednosti najamnog rada...Celu ovu raspravu su započele feminističke teoretičarke koje su time pokrenule

3

ove teme i u sociologiji...Ovaj rad je dugo imao negatini i podcenjivački smisao jer je neproizvodan, neprofitabilan, nerazmenski, naturalni rad, podcenjen rad, rutinski i nekreativan, društveno nepriznat (nerad), neformalan rad (nezakonski)...

Prema feminističkim teoretičarkama to je rad koji je izvan svake vrednosti ili razmene na tržištu; to čak nije ni rad koji bi mogao da se uporedi sa razmenom darova u primitivnoim društvima; on spada u kategoriju obaveznog i bespogovornog rada; to je neslobodan rad.... Ignorisanje ženskog domaćeg rada je bilo omogućeno na temelju ideološke separacije domaćinstva i porodice od sfere rada i proizvodnje. Muškarac, suprug je jedini priznati nosilac rada i prihoda u modernoj porodici i on ima ulogu hranitelja. Ovo što su pokrenule feministkinje, dobija vrlo snažan politički i ideološki odjek, usled čega se ženama vraća samopouzdanje i vera da njihovo rintanje po kući nije bez ikakve vrednosti i smisla. Ipak, ta vrsta rada je u stalnom porastu, kako u nerazvijenim, tako i u najrazvijenijim društvima današnjice. -Porodično domaćinstvo kao redistributivna i potrošačka zajednica-

Volerstinovoj analizi se može prigovoriti da on računa na neizmenjivi sastav porodice i domaćinstva i da usled toga prenaglašava unutrašnju homogenost i jedinstvo interesa članova domaćinstva, a ne bavi se unutrašnjim procesima fluktuacije, fragmentacije...

Sve brojnije kategrorije domaćinstva u današnjici su izložene nestabilnosti zbog neostvarene strukturalne povezanosti između najamnog i nenajamnog rada. Zato se može reći da domaćinstva koja imaju samo jednog odraslog člana pokazuju nestabilnu formu. Usled rastuće individualizacije na frontu kupaca i diferencijacije na tržištu roba, dolazi do specijalizovanih tržišta roba i usluga koje se namenjuju samo odredenim članovima u odredenom porodičnom statusu (porodiljama, bebama, adolescentima..). Tako imamo dva odvojena proizvodna i tržišna sektora, "braon elektroniku" (TV, komp, pojačala, isntrumenti...) koja je namenjena i dizajnirana po ukusima muškog pola, i "belu tehniku" koja treba da zadovolji potrebe žena. (meso- muškarci, iznutrice-žene i deca)

Karakter potrošnje individualnih domaćinstava je u sociološkim istraživanjima tretiran kao indikator životnog stila domaćinstva. Pri tom se porodična potrošnja uzima sasvim odvojeno od porodičnih prihoda, tako da životni stil zahvata samo površna obeležja života, skrivajući stvarni položaj članova tih porodica. Dakle, domaćinstvo nije kolektiv uzajamno recipročnih interesa članova, već često suprotnih interesa polova i generacija. -Porodično domaćinstvo i reproduktivni rad-

Reproduktivni rad omogućuje kako dnevnu reprodukciju pojedinaca, tako i društvenu kroz proces obnavljanja i smene generacija. Taj rad podrazumeva trošenje različitih vrsta energija, trošenja vremena kao najdragocenijeg savremenog resursa. Iz ekonomske perspektive čini se da ovaj rad ne stvara novu vrednost, ali je to netačno

4

jer on dodaje novu vrednost već postojećem proizvodu i potpuno novu prilikom biološke i socijalne reprodukcije. Nove tehnologije olakšavaju mnoge poslove, ali i multiplikuju obaveze. Uporedo sa tehnološkim promenama imamo i porast onih poslova koji se direktno odnose na lične usluge pojedinim članovima. Te obaveze u modernoj porodici postaju primarne, a sve ostale postaju manje važne. Ima ih 3:

riga, tj.vođenje brige=najopštiji fiziološko-antropološki plan Ijudskog odnošenja Staranje=konkretniji nivo odgovornosti za osobe koje su nam poverene Negovanje^najkonkretnije, fizičke radnje, emocionalna podrška, soc.rehabilitacija

Problem sa ovim je u tome što se sve ovo posmatra kao prirodno ugradeno u suštinu porodice. Zapravo se radi o ideološkoj konstrukciji porodice i porodičnih obaveza koje se uzimaju zdravo za gotovo. Porodica sve više postaje zajednica koja je usmerena ka psihološkoj i emocionalnoj stabilnosti njenih članova. Takav emocionalni rad traži stalnu i trajnu prisutnost člana koji usluge daje. Iako se on odvaja od ostalih radova, emocionalni rad traži angažovanje ukupne ličnosti. On nikada ne postiže adekvatnu tržišnu nadoknadu...Problem je i u tome ko obavlja ovaj rad. Naravno, žene. Tokom cele istorije njihov domaći rad je bio definisan kao rad za druge. Kao primaoci brige javljaju se: a)Inferiorne osobe-deca hhSnperiorne osobr• stari roditelj i c)Osobe u j ednakom položaiusa ženom-suprug

Od 60-ih imamo rast javnog sektora koji je namenjen pružanju usluga i pomoći porodici. Ali taj rast nosi inova opterećenja za one koji se bave reproduktivnim radom jer sada oni moraju preuzeti na sebe komplikovane poslove posredovanja izmedu javnog sektora i porodice... -Đomaćinstvo kao stambeni prostor-

Ovde imamo najdramatičnije promene. Za savremenu porodicu zaseban stan ili kuća predstavlja nezaobilazni simbol porodične intimnosti. Vezanost za dom ne slabi uprkos današnjoj pokretljivosti pojedinaca i sve većoj privremenosti bračnih i porodičnih veza. Dom je i simbol porodičnog ugleda, zato se u njega i ulaže više od neophodnog. Treba ukazati i da je dolaženje do porodičnog doma danas stver ne rutine, već teške borbe i neizvesnosti...ima i tendencija povratka na selo... -Porodična svojina i nasleđivanje-

Luis Morgan je ukazao na prvi oblik porodične svojine, tj kolektivnom raspolaganju resursima. "Porodična zadruga" je ostatak tih davnih vremena. Sa razvojem podele rada i klasne diferencijacije, kolektivna nedeljena imovina se povlači pred privatnim oblikom svojine koji postaje dominantan. To je osnov buržoaske porodice na kojoj se zasniva moderni oblik porodice. Sa pravom privatne svojine, uspostavlja se institucija nasledivanja imovine. Danas sve više imamo tendenciju da pojedinci sami svojim radom treba da obezbede sredstva za život, a ne preko nasleđa. I Dirkem je bio mišljenja da nasledno pravo slabi. Ipak, treba reći da ono i dalje nije izgubilo moć da diferencira i diskriminiše pojedince, iako ih ne kontroliše kao nekad.

5

SRODSTVO Pojam i vrste-

Ono što porodicu izdvaja od ostalih grupa jeste da ona nastaje rađanjem. Dakle, prokreacija je osnova za uspostavljanje najjačeg srodničkog odnosa-direktno krvno srodstvo između roditelja i njihove dece. Srodstvo je vrsta dmštvgnog odnosa koja se uspostavlia na bazLstvarnog ili zamišljenog porekla (kod usvajanja) od zajedničkog pretka. Srodnički odnos jeste trajan odnos koji prevazilazi pojedinca ili generacije, tako da srodnička grupa ima gotovo vanvremenski status.

Srodstvom se najčešće bavi socijalna antropologija. Majer Fortis definiše srodničko poreklo ka^^a) )to je uvek empirijski odvojena skupina koja se lako prepoznaje u svim liudskim zajH^^am^ Tačnije, srodstvo je univerzalni princip konstruisanja ljudskih o d n o s a / b)S'rodstvo se shvata kao skupina koja ima moralne, afektivne pravne i praktične^nosf^^^rod?rtvo je kljnčan odnos mpđncpnfracijskog Vnntir^^it^ i ^ i j a l r i p jfapfPtrlnVrij e

Fortis misli da se srodnički sistemi sastoje iz 4 elementa: (l./Način računanja srpdstya^2j-_Srodnička t e r m i n o L o g j j a L - P r a v i l a i običajno ponašagje^među srodnicima^ 0 Fomifi_grupisanja srodnika^

Srodstvo nije "prirodno'' ti. biološki dato, već krvna v ^ ^ prefktavlja samo podlogunakojoj započinjeduštveno-kultumiprocespripisivanjasrodstva. Često veza nema mkakvu biološku osnovu, npr. Malinovski navodi primer "biol^škog oca". On smatra da u osnovi postoje dve vrste srodstva: ^ 1)Sistem onosa prema poreklu, koji se sa većom izvesnošću može pratiti do 4. kolena 2)Onaj koji se nadogradiuje na prethodni tako što zajednica vrši intervencije u "prirodni" sistem u zavisnosti od toga koji je način računanja usvojen

Najbolji dokaz dajrodgtvn ima dništvepo-kultumi karakter je to da se u svim drustvima mogu sresti 4 vrste srodstva: 1. Srodstvo prema krvnom poreklu(krvno ili kosangivno srodstvo) 2. Tazbinsko srodstvo prema braku(afinalno srodstvo) 3.Duhovno srodstvo(kumstvo-crkva ga legalizuje, ili pobratimstvo-narodski regulisani)

Srodstvo prema zakonu (usvajanje dece, tj.adopcija, očuh, maćeha, pastorak...) Kako svako ima dva biološka roditelja, pojedinac radanjem stupa u odnos sa

inCid ^ o najmanje dve srodničke grupacije, po očevoj i majčinoj liniji. Kada zajednica p r i z n a j e / ^ f o c ^ ^ ^ j srodstvo po obe linije govorimo o bilateralnom srodničkom sistemu. U slučaju da priznaje samo srodstvo po majci govorimo o matrilinearnom srodničkom sistemu, ili patrilinearnom kada je otac u pitanju. Porodične zadruge kod nas su nastajale primarno na okupljanju i zajedničkom životu srodnika po muškoj liniji. Žene su do udaje pripadale očinskoj srodničkoj grupi, a posle...

1

Ovo je dobar primer za princip srodničkog strukturisanja koji je ustanovio Klod Levi Stros-princip reciprociteta. Osnovni princip funkcionisanja jeste razmena- uzimanje i davanje jer samo tako relativno zatvorene srodničke grupe mogu da se reproduknju^Univerzalna sredstva razmene između gripa jesu: jezik, dobra ili stvari 1 žene. Usvakom gradničkom sistemu postoje 4 osnovna srodnička položaja- ^ac=muž^ ^iajka-žen^in-brat, (čerka-sestra. Ova 4 položaja^čine strukturu nuklearne porodjce, a tčTje navelo mnoge da misle da je nuklearna porodica ćelijski oblik svakog srodničkog sistema. Na tim osnovama su i stvorene bajke o univerzalnosti male inokosne porodice i njene nepromenjivosti. Ipak, tako nije bilo nekad u arhaičnim drustvima... -Zakon kontrakcije srodničkih odnosa-

Evoluciona teorija pokazuje da linija srodničkih odnosa vodi od najširih okupljanja do sve užih jedinica, da bi na kraju došlo do kontrakcije ili redukovanja na inokosne porodične jedinice. Razni autori drugačije klasifikuju osnovne faze sužavanja. -Morgan i Engels: l.Porodica krvnog srodstva 2. Punalua porodica 3.Sindijazmičkaporodica 4.Patrijarhalna porodica 5.Monogamna porodica -Dirkem: LAmorfhi egzogamni klan 2izdiferencirani patri-matrilinearni klan 3.Agnatskaporodica 4.Patrijarhalna porodica 5.Bračna porodica

Razlikuju se dva prelomna momenta u razvoju srodničkih struktura. Ključna tačka preobražaja je pretvaranje gensa-klana u oblik izdvojenih velikih porodica, a to je period prelaska iz varvarstva u civilizaciju(Morgan),tj.period nastanka prvih antičkih gradova. Drugi preobražaj dešava se u procesu formiranja građanskog društva koje ukida druš. hijerarhiju po poreklu i tada nastaje monogamna porodica.

Srodničko povezivanje se razlikuje od svih drugih jer ima nedobrovoljni karakter. To je jedna vrsta prinudne veze čiju obaveznost ne možemo izbeći dok smo živi, a kasnije će se to preneti na naše potomke. Dakle, ne biramo srodnike...Srodstvo so_ciološki gledano pripada zatvorenom tipu društvenog grupisanja i odnosa.

Mnogi smatraju da je moderna porodica krajnja karika u lancu kontrakcije, tj. grupa koja je na neki način izolovana od šireg srodničkog zaleđa. Parsons je formulacijom paradigme "izolovana nuklearna porodica" pokušao da kaže da ona zbog potrebe prilagođavanja slobodnorrTlrži štu i industrijskom radu mora da se odrekne pirpadanju i pokornosti širem srodničkom okruženju...i to tako da sad ona postaje centar oko koje će se okupljati ostale srodničke monade, u meri u kojoj njoj to odgovara. To sve prati viši prag slobode pojedinca da sam odlučuje kako će formirati svojjiporodieu^Ipak, mnogi smatraju da je neprihvatljiva Parsonsonova teza o izolovanosti nuklearne porodice. Zato Judžin Litvek umesto Parsonsonove paradigme postavlja svoju "modifikovanu proširenu porodicuirTčao osnov porodičnog tipa u Americi. Tu porodice ori|entacije(roditeljske) i prodice prokreacije(sopstvene)j)staiu u veoma snažnim vezamakoie su stabilne t^Vnm ritavng »ivntnop rilrlnga

2

Izolovanost nije nađena ni u slučaju radničkih porodica Evrope i Amerike. Naprotiv, istraživanja su pokazala da održavanje srodničkih porodica vodi lakšem preživljavanju tih porodica....Neki su konstatovali da kod Parsonsa imamo 3 izvora nejasnosti: Pitanje značaja i steprna civilizacije; Nejasnost koja se tiče društvenog nivoa koji je uključen u posmatranje; Nejasnoća u definisanju osnovnog pojma,- srodstva. Anđelka misli da svi pomalo preteruju, pa da su kritičari sa prljavom vodom izbacili i dete. Iz svega bi trebalo zaključiti da pitanje jačine i ftinkcionalnosti srodničkih sistema u modernim društvima je uvek stvar konkretnih društvenih uslova. U nekim situacijama porodica će se najpre obratiti srodničkoj grupi za pomoć, ali u nekim neće, već će pre kontaktirati prijatelje, kolege...Svakako da stoji činjenica da su srodnički odnosi u savremenim društvima izgubili karakter hijerarhijske prinude u smislu dominacije jednih srodnika nad drugim(predaka nad potomcima), a dobili karakter jedne difuzne, rastegljive mreže odnosa u kojoj pojedinci zadržavaju odnos ekvi-distance prema svim ostalim srodničkim jedinicama. Zato danas o srodničkim odnosima raspravljamo u smislu neformalnih mreža odnosa pojedinaca i porodica, a nikako kao o institucionalnim odnosima. Kod nas uočavamo sledeće promene: -Od monolinearnog patrilinearnog grupisanja ka bilateralnom nehijerarhijskom -Od dominacije muškaraca u održanju srod.odnosa reciprociteta ka dominaciji žena -Od prinudnog karaktera srodničkog reciprociteta ka rasterećenim formama druženja -Jačanje nesrodničkih oblika koji zamenjuju srodn. (prijateljstvo)i obratno(kumstvo) -Incest tabu i mođerna porodica-

U slučaju srodstva uključivanje ili isključivanje pojedinaca ili grupa označava se kao endogamija i egzogamija. Kndogamija poHrfmimeva potpunn zatvorenost grupe srodnika, tako da se proces reprodukcije odvija nnntar same grupe. Egzogamija je suprotan princip i podrazumeva da se grupa obnavlja tako što sebi prikliučuie nove Članove. naičešće ženeu-po Levi Strosovom prinr.ipn rer.iprnr.itRta

Razmena između srodničkih grupa počinje na principu grupisanja koji je univerzalan u svim društvima. To je pravilo incest tabua ili zabrane rodoskrvnuća. Ovo pravilo zabranjuje seksualno opštenje, a time i reprodukciju između muškarca i žene koji pripadaju istoj srodničkoj grupi ili vode poreklo od istog pretka (realnog ili fiktivnog). Ovo pravilo je omogućilo da se između ljudskih skupina uspostave kontakti i omogućilo postepeno uvećavanje ljudske vrste na zemlji.

Danas je ovo suženo, tako da zakonodavstvo danas dozvoljava da od trećeg kolena srodstva nema prepreka za stupanje u zakoniti brak. Danas je preovladalo mišljenje da je ovo pravilo čisto socijalna-kulturna zakonitost, odnosno pravilo kojim se reguliše socijalni život zajednice. Ipak, postoje i neki izuzeci u drevnom Egiptu i kod vladara Inka u Peruu. U oba slučaja zabrana nije važila za članove kraljevske porodice jer su smatrali da oni potiču od vanzemaljskih božanstava (Sunce)...

3

Primetno je da u nukleamoj porodici postoji jedan trajni odnos ambivalencije. Srodnički odnos je s jedne strane neslobodan, prinudan, a sa deruge strane taj odnos omogućuje iskazivanje nežnosti, pažnje, što nije uobičajeno među nesrodnicima. Frojd je ovu situaciju napetosti u porodičnim odnosima imao u vidu kada je razvijao svoju teoriju psihoanalize. Nerazrešenost psihološkog konflikta koji postavlja zabrana incesta i njeno poštovanje i sa druge strane libidarne želje da se ona prekrši, stvara kod deteta traumu koja ga potom prati tokom celog života u vidu neuroza i psihoza (Edipov i Elektrin kompleks). Frojd i svi njegovi sledbenici su ovu pojavu vezivali isključivo za modernu malu trijadnu formu porodice. Fuko je obrnuo ovu teoriju. On je smatrao da umesto da porodica zauzdava seksualnost i kršenje incesta, ona ga zapravo provocira. Od 18.v. porodica postaje povlašćeno mesto za iskazivanje nežnosti i skrivenih želja. Roditelji predstavljaju glavni mehanizam te seksualnosti i zato dolazi do nervozne, frigidne supruge i ravnodušne majke, kao i impotentnog i perverznog muža...histerična ćerka i sin homoseksualac.... -Seksualno zlostavljanje dece i savremena porodica-

Sociologija je podlegla svom mitu o modernoj porodici koji je porodicu veliČao kao harmoničnu i srećnu zajednicu, a odrastanje i sreću deteta kao jedini roditeljski cilj i smisao. Od 60-ih dolazi do otkrivanja pojava koje narušavaju ove predstave, fizičko nasilje prema deci, ženama, seksualno zlostavljanje...Ipak, postojeće zakonodavstvo još uvek polazi od principa nedodirljivosti privatne sfere porodice, a time se zapravo štite roditeljske zloupotrebe. Takođe imamo izuzetno visoku neefikasnost u gonjenju ovih prekršilaca, jer na 100 prijavljenih slučajeva incesta samo u 5-10% dolazi do krivične presude. Danas postoji saglasnost da se incest tiče seksualnih odnosa između najbližih srodnika, pre svega unutar nuklearne porodice. Od svih prijavljenih slučajeva 90% se tiče odnosa izmedu odraslog muškarca i maloletne devojčice, najčešće oca i ćerke(kod Ignjatovića u knjizi je taj odnos 60-40 u korist majki!). Karakteristično za incest je da je to retko jednokratan čin, već predstavlja pojavu koja se ponavlja i traje više godina. Ostaje pitanje da li je reč o bolesti, patologiji pojedinca ili socijalnih odnosa. Istraživanja su pokazala do ovakve prakse dolazi u izuzetno autoritarnim porodicama u kojima imamo dominaciju muškaraca i podčinjavanje žena. Takođe, najviše prijava ima u nižim i siromašnijim društvenim slojevima, ali to je tako jer u višim slojevima postoji daleko veća mogućnost prikrivanja ovakve prakse. Utvrđena je i mentalna defektnost jednog ili oba roditelja. Majka ima često ulogu posrednika, bilo tako što njena seksualna nedostupnost okreće muža ka ćerci (?), ili tako što ona inicira taj odnos želeći da održi jedinstvo porodice i ekonomski opstanak. Posledice ovakvih zloupotreba su ogromne, oštećeno emocionalno sazrevanje, trajna nesigurnost, mogučnost ponavljanja ove prakse u odraslom dobu (odlaženje u seksualni promiskuitet, prostituciju).

4

III vrednosti i norme p grupe

Na grupnom nivou, familistička ideologija pretpostavlja p kao čvrstu, integrisanu grupu,

čije su granice prema okolini jasno definisane i postoji kolektivni porodični identitet. Soc

p je ranije zanemarivala pojavu razdora i sukoba u p(na primer razvod). Tek je Frojd

psihoanalizom ukazao na dubinu p odnosa...

a) sadržaj i forma p vrednosti

Zagorka Golubović - p vrednosti na grupnom nivou imaju svoj sadržaj i formu!

- SADRŽAJ:

1) vrednosti konkretizovane kroz porodične ciljeve(očuvanje tradicije, sticanje

bogatstva...)

2) vrednosti i norme kojijma se regulišu seksualni odnosi

3) vrednosti koje se tiču samog braka(stav o razvodu...)

4) vrednosti koje se tiču polnih uloga

5) one koje opravdavjau odredjeni tip odnosa: autoritarni ili egalitarni

6) one koje se tiču ciljeva po pitanju deceĵ lfel*

što se forme tiče Golubović kaže da p nije institucionalni sistem po ugledu na slične

podsisteme. U njoj se stvari odvijaju uobičajno(kroz tradiciju ili navike) a ne kao u

pravnom sistemu.

b) vrednosni tradicionalizam

mnogi smatraju da p odlikuje inherentan vrednosni tradicionalizam (Gud i Šelski).

Andjelka smatra da nisu tačne ove generalizacije. U savremenom društvu gotovo da nema

prepreka zapošljavanju žena. Ipak istraživanja pokazuju da još uvek unutar p posotoje

patrijarhalni sistemi ponašanja (krivica kod žene jer radi)

c) vrednosti i porodična promena

kada je reč o promenama, pogotovu vrednosti, uvek se mora voditi računa o konkretnim

situacijama i istorijsko - društvenom kontekstu koji uvek na specifičan način utiče na

stavove i ponašanje pojedinca.

Vaspitna praksa roditelja(istraživanje):

Švedska - najdalje otišla u procesu transformacije odnosa medju polovima

Amerika, Japan i Koreja - konzervativnija gledišta

1

Ronald Inglhart - opšti trend promene od materijalističkih kao postmaterijalističkim

vrednostima koji zahvata i p. materijalne statične vrednosti gube na značaju, a

dinamičnije vrednosti personalnih potreba rastu. To se pokazuje u sve većem broju

homoseksualnih brakova, vanbračnih zajednica, brakova bez dece, jednoroditeljskih,

visoke stope razvoda, odlaganje stupanja u brak...

IV Poželjne crte ličnosti! p vrednosni sistem

Porodični sistem vrednosti na individualnom nivou sadrži vrednsti koje se tiču poželjnh

osobina ličnosti, kako u p, tako i u društvu. Postoje 2 skupa vrednosti: 1) vrednosti koje

odredjuju poželjne osobine ličnosti sa stanovišta postojećeg sistema i 2) vrednosti

porodice kao podsistema društva. Reč j epoželjnom tipu heteronomne ličnosti

tj.kofhormističke ličnosti koja ide linijom manjeg otpora i prilagodjava se zahtevima

društva. Ovo je preovladjujuće ponašanje za sve vrste društvenih sistema. Mogu se

razlikovati klasne i etničke varijacije vrednosnog sistema.

*Melvin Kon - istraživao Ameriku i Evropu u 2 perioda '69. i '77. postoji opšti model

konformističke ličnosti i u radničkoj i u srednjoj klasi kao i odredjeni broj vrednosti koji

se formira bez obzira na klasnu pripadnost - poštenje, poslušnost, lepi maniri,

samokontrola.

-radnička klasa: uspostavljanje distance prema devijantnom ponašanju kao bitna vrednsot

-srednja: razumnost, radoznalost, samokontrola

*Burdije: srednja klasa(estetska dimenzija), a radnička(funkcionalne odlike - čistoća,

praktičnost)

V P1 javnost

Pojam mp izgradjen je na suprostavljanju 2 sfere i 2 vrednosna sistema: Porodice i

javnosti.

Ova podela nije doživljavana kao sporna. P je središte privatnosti, a politika i ekonomija

ravnaju se po principu interesa. Ali ipak sfere nisu ipak tako jasno razdvojene.

2

Kontradiktornosti familističke porodične privatnosti: porodična intima je skup

individualne autonomije i ujedno utočište od društva čiji je ona moraini temelj.

Objektivna organizacija porodice je istovremeno i stajala na principima nejednakosti,

dominacije i žrtvovanja.

Privatnost kao središte familizma služilo je za legitimizaciju postojećeg poretka i

njegovih tržišnih vrednosti. P je interesantna kao ekonomski i demografski resurs.

a) modeli odnosa p i soc.sektora u savremenim državama

upravo je unutrašnjost porodice(zbivanje u njoj) upozoravala na prelomne procese koji

traže integraciju. Već pravno normiranje porodičnog života vrši najmoćniju intervenciju u

porodičnu privatnost. Tako se stvara jedan INTERMEDIJARNI JAVNI SEKTOR

socijalnih službi, agencija i organizacija. U zavisnosti od razlike u naširem društveno

kulturnom kontekstu diferenciraju se 3 modela odnosa p i državnoh sistema socijalnih

ustanova za saradnju i pomoć p:

JAPAN — japanska p uspeva da sačuva svoju privatnost(porporacijsko staranje za

zaposlene i p). p su pasivne i utočište ore svega za muškarce

USA - to je srednji model - uspešno se nosi sa problemima sfera privatnosti i javnosti.

Antipropaganda "familijarizacije ličnosti"

ŠVEDSKA - razvijena centralizovana država blagostanja. Oslabljena je p, zdravstvene i

obrazovne uorganizacije iščezle - "socijetalni konformizam" pogledati stranu 232!!!!!!

b) familijarizacija javnosti

krajem 19. i početkom 20 veka država se trudi da privatnost svojih gradjana drži na

"pristojnoj" udaljenosti od javnog života. Današnja država, iako sa rezervom, ne libi se da

na sebe preuzme neke p funkcije i da interveniše.

"JAVNI FAMILIZAM" - agregat političkih mera koje pomažu ljudima da održe svoj

privatni život. Upozorenje - te ideje ne bi smelo da dobiju neki globalniji ili utopijsko

vrednosni značaj jer je jop uvek uticajan p familizam.

Ovaj trend familizacije javnosti utiče na to da se takve institucije sve više doživljavaju

kao prijateljska razumevajuća sredina. Pojedinac u p postaje zavistan u odnosu na

mnoštvo dogovora i pogodbi da bi rešio svoje probleme(zaposlene žene angažuju plaćeno

osoblje...) u postsocijalističkim društvima postoji odbacivanje i negiranje sistema pdrške

porodici(priziva se ideja demokratije o poštovanju humanih normi i prava gradjana)

3

Porođica kao proces

Uvodne napomene(str 237 i 238)

Dugo vremena p je u nauci i u svesti tretirana kao nešto što je zauvek dato

nepromenjljivo, vanvremenski i statički entitet. Medjutim, teorije koje porodici prilaze iz

mokroperspektive su zaslužne za postepeno uklanjajne statične slike o p(unutršnja

dinamika, sukobi)

To je stvorilo krajem prošlog veka predstavu o p kao izuzetno osetljivoj, pokretljivoj i

dinamičnoj soc tvorevini i istovremeno pokazalo iluzornost druptvenog mita o p. p se

pokazala kao jedno stalno kretanje u vremenu i prostoru.

Unutršnja dinamika p se sastoji iz 3 procesa bez obzira na spoljašnje činioce

uslovljavanja:

1) DINAMIKA ŽIVOTNOG TOKA PORODIČNIH CIKLUSA - to je porodično

vreme! Ono pokriva period od nastanka p do njenog gašenja(nestanka) najvažniji

činilac ovde je životno vreme članova.

2) INTEGRACIJA DEZINTEGRACIJA - odnosno - REINTEGRACIJA - ovi

procesi obeležavaju socijalni prostorp! Oni variraju u zavisnosti od dinaike

životnog toka grupe, razvijenih ciklusa p, ali i od osobenosti pojedinih članova. U

stalnom dinamičkom kruženju moguće su i tačke prekida, posle kojih dolazi do

reintegracije, ali na novim osnovama.

3) PROCES SOCIJALIZACIJE - uslovljava stalnu unutršnju dinamiku i u p nalazi

svoje rodno mesto! To je trajno oblikujući proces za ijudsku individuu. On

oblikuje biološku jedinku odojčeta i odrasle ličnosti.

Proces socijalizacije u p S - socijalizacija

I UVOD - misao o vaspitanju

4

Pojam s je i teorije s su najblolji izdanak i doprinos američke sociološke tradicije. Ovaj

pojam se radja u 20.veku i zamenjuje do tada opštiji pojam VASPITANJE. Iza toga se

krije promena u shvatanju čoveka i socijalno-istorijska promena koju doživljava

američko društvo u procesu industrijalizacije i urbanizacije. Kada se rodi čovek je

prirodno i nagonsko biće, a vaspitanje ga pretvara u slobodno ljudsko biće, ljudski

individuum. Prosvetiteljska ideja vaspitanja vidi čoveka kao reprezenta ljudskog

univerzuma, individuu koja je nosilac apstraktne ljudske suštine. Prostor u kome se ono

odvija je mala indivdualna p novoformiranog gradjanskoh staleža. Pojam s obznanjuje

novo vreme kje će uništiti gradjansku individuu i njenu slobodu delanja! Iz perspektive

procesa s čovek je shvaćen kao društveno biče koje oblikuju i menjaju socijalne snage

modernog poretka.

Dirkem - čovek se ostvaruje isključivo posredstvom druptva! S=PODRUŠTVLJENJE

razlika: ličnost prosvetiteljstva postaje heroj u ljudskom obliku, ačovek socijalizacije se

zakiva u date društvene okolnosti koje su ga oblikovale.

Od heroja ličnost se preobražava u društvenog konformistu!!!

II pojam socijalizacije

Moderno društvo zahteva specifičnu vrstu pripremanja pojedinca, odnosno, odrastanja za

samostalni život. To je proces "drugog socio-kulturnog rodjenja" čoveka koji je značajan,

složen i dugotrajan za društvo koje omogućuje složen splet institucionalnih odnosa. Ako

je išta ostalo posle kritike funkcionalizma, onda je to Parsonsovo shvatanje s kao

temeljnog činioca procesa društveene reprodukcije.

Sociološka terija razlikuje 2 pojma s u zavisnosti od krajnjeg cilja: 1) ličnost kao cilj ili 2)

podruštvljeni individuum.

- najjednostavnija upotreba pojma s je "osposobljavanje jedinke za druuštveni

život"

- proširenje pojma - "s je proces socijalnog učenja putem koga jedinka stiče

socijalno relevantne oblike ponašanja i formira se kao ličnost sa svojim

specifičnim karakteristikama"

5

- antropološka definicija(najpotpunija!!!) uključuje šire i uže shvatanje. Širi pojam

- kultivacija, individualizacija i/ili personalizacija. Uži pojam: odnosi se na

dejstvo društvenih činilaca na ljudsku individuu.

Antropološko proširenje koncepta nije bitnije uticalo na sociolopka empirijska

istaživanja. Ali, moguće je izvesti sistematizaciju osnovnih odrednica s:

1. neizbežnost prilagodjavanja pojednica i društva

2. prožimanje objektivnih utisaka i subjektivnog identiteta u procesu s, a ne

pasivnost

3. pojam s pati od statične zamisli, a s je proces nastajanja, ali ne i stanja. *Alisa

Rosi - 4 faze: l)anticipatorna s; 2)priprema za ulazak ulogu(školovanje);

3)obavljanje uloge; 4)završetak obavljanja.

4. postojala je teorija o jednosmernom toku procesa(od odraslih ka deci), ali postoji

dvosmernost u višesmernost procesa. To je proces izmedju više ličnosi unutar p i

vanp

5. S se uvek vezivala za radno detinjstvo(Frojd), a u stvari je doživotan proces

6. od Dirkema do parsonsa proces s se normativistički shvatao i tumačio ukazujući

na kolektivno prihvaćene navike, a zanemarujući raskorak izmedju normi i prakse

Dirkem je govorio o društvu kao agensu s, a američki sociolozi ukazuju na diferencijalizaciju agenasa(primarni i sekundarni). P danas ima primarn

6

Detinjstvo u Rakovici Svakodnevni život dece u radničkoj porodici

Teorijsko-epistemološko određenje predmeta istraživanja • Osnovni postulat istraživanja jeste da je detinjstvo društvena tvorevina i kao

predmet sociologije najbolje može biti koncipirano i proučavano kao praksa svakodnevnog života deteta.

Detinjstvo-društvena tvorevina Detinjstvo se zbog svoje sveprisutnosti u svakodnevnom životu opaža kao „prirodna" i „normaina" pojava

• Detinjstvo nam se možda čini poznatim, ali postavlja se pitanje „ontologije detinjstva" koja bi dala odgovor na pitanje „Sta je dete?". Shavatanje detinjstva kao prirodnog proizilazi iz jedne od dominantnih tema savremene kulture-koncepta „rasta" ili „razvoja"

• Napori savremenih teoretičara: sociologa, istoričara, antropologa, psihologa usmereni su na dokazivanje činjenice da je detinjstvo društvena pojava

Postavke oko kojih se konstituiše nova paradigma sociologije detinjstva • Zahtev da se detinjstvo shvata i proučava kao društvena tvorevina • detinjstvo se kao promenljiva,mora uključiti u društvenu analizu sa drugim

promenljivim kao što su klasa,pol... decu moramo posmatrati kao aktivna bića u stvaranju svog okruženja

• kulturne odlike detinjstva zaslužuju da budu proučavane sami za sebe, nezavisno od sveta odraslih

• kulturne odlike detinjstva zaslužuju da budu proučavane same za sebe, nezavisno od sveta odraslih

• posebno je kori stan etnografski metod...

Postoje dve grupe koncepata i teorija o detinjstvu 1. odnos detinjstva i odraslog doba-gde se marginalizuje detinjstvo iz dečije potrebe

za zaštitom 2. odnosi u detinjstvu samom- tu je značajan koncept dece kao aktera koji u svakodnevnim interakcijama konstruišu vlastiti svet Svakodnevni život kao okvir za praksu detinjstva

• Svakodnevni život je nivo stvarnosti koji predstavlja kontekst i okvir za društvenu praksu

• Odlika pristupa svakodnevnog života j e kritičnost Perspektive o svakodnevnom životu

• Suština neomarksističke perspektive • Fenomenološka prespektiva • Američka mikrosociologija

Detinjstvo kao praksa svakodnevnog života • Svakodnevna praksa se odvija u domenu domaćeg,gde leži jezgro

konzervativnosti sistema

• Sociologija se detinjstvom najviše bavila kroz proučavanje procesa socijalizacije • Pojedini autori predlažu pomeranje „preko socijalizacije" • U pristupu detinjstvu kao praksi, dete se shvata kao subjekat, kao „strateški akter"

Stil života porodice kao dimenzija prakse detinjstva • Teza- praksa detinjstva odredena životnim stilom jedne porodice-porodice radnika

u ovom istraživanju • Za analizu veze između stila života porodice i prakse detinjstva najveći značaj

ima habitus (Burdije) • U društvenoj reprodukciji odnosa moći i kulturne reprodukcije simboličkih

odnosa leži reprodukcija habitusa Kulturni kapital (način odabiranja kulturnih proizvoda) odreduje tržišnu vrednost

Uloge i odnosi u porodici • Prezauzetost roditelja • „Arhaizacija" na nivou porodičnih uloga • Tri vrste reakcija očeva na raširenu pojavu „prinudnih odmora" • Hijerarhija položaja članova porodice i njihovih potreba • Bazil Bernstajn- „porodice položaja", „porodice ličnosti"

Nervoza je drugi element koji ometa funkcionisan je porodice • U ovom istraživanju je potvrđena konfliktnost socijalizacij skog okruženja na

nivou porodičnih uloga i odnosa Dileme vezane za vaspitanje i roditeljstvo Problemi i dileme roditelja:

• Roditelji imaju dileme oko vlastite uspešnosti • Dilema vezana za strogost u vaspitanju • Pripremački nasuprot zaštitničkom stilu u vaspitanju • U součavanju sa problemima u vaspitanju, većina roditelja se opredelila za

samostalnost

Razlike između majki i oČeva • Identifikacija s polnim ulogama je vidljiva

Položaj žene u društvu određen je roditeljstvom • Reda je situacija da se oba roditelja suštinski bave detetom

Detinjstvo je ranije posmatrano kao sasvim prirodna stvar, stoga je ostajalo van

naučne pažnje. Na njega se gledalo kao na posledicu bioloških zakonitosti koje je privremeno

i prolazno stanje. "Nova paradigma detinjstva" teži ka konstrukciji novog pogleda na dete i

detinjstvo. Dominantno viđenje dece i mladih u društvenim naukama definisalo ih je kao bića

u nastajanju. Francuski istoričar Filip Arije ( Philippe Aries), izvršio je revoluciju u

drušrvenim naukama po pitanju deteta i detinjstva. Svojom studijom "Vekovi detinjstva",

pristupio je proučavanju socijalnih predstava o detetu od ranog srednjeg veka pa do

modernog društva. Ustanovio je da se tokom srednjeg veka, prema detetu odnosilo kao

prema čoveku u malom. U skladu sa tim, deca nisu izdvajana iz sveta odraslih, već su

tretirana kao njegov integralni, ali nedorasli i inferiorni deo, pa je tako prema njima i

postupano. Tek od 18. veka pojavljuju se prvi znaci prepoznavanja i brige dečije posebnosti,

a potom se javlja i potpuna okupiranost, pa tako dete postaje centar pažnje u svetu odraslih.

Vek pedagogije (18. vek) obeležen je pokušajima da uspostavi principe odnošenja odraslih

prema posebnosti deteta i detinjstva. Medutim, teoretičari primećuju da kako dete dospeva u

centar pažnje roditelja, porodice i društva, tako postupak i odnos prema deci postaje sve

"plići", gubi na prirodnoj spontanosti, i svodi se na podvrgavanje dece raznim procedurama

proučavanja i disciplinovanja, kao i lišavanja njihovog slobodnog iskaza u ponašanju i

govoru. Smenu od opuštenog pristupa detetu do disciplinovanog obučavanja dece za uloge

odraslih građana, primećuju mnogi teoretičari. Ranije su bebe hranjene kada su to one tražile,

odbijanje od dojenja je išlo postepeno, a zabrane niti su se iskazivale niti spominjale.

Kasnije, slika je potpuno promenjena. Vreme dojenja je skraćeno, uvedeni su striktni

vremenski razmaci u ishrani, trenutni odgovori na bebino plakanje se ne odobravaju. Elizabet

Bek- Gernšajm (Elisabeth Beck- Gernsheim) takođe primećuje smene pojedinih saznajnih

orijentacija u razumevanju deteta. Ona ukazuje na to kako svaki od saznajnih talasa

razumevanja deteta vodi ka njegovom ostvarenju kao objekta. Dete postaje pacijent različitih

stručnih službi organizovanih na novim saznajnim standardima. Što znanje više napreduje, to

dete biva njime sve više unazad obuhvaćeno.

Poslednjih decenija, interesovanje za istoriju i razvoj detinjstva, naglo je poraslo.

Pozicija deteta je prošla kroz radikalne promene, prilikom prelaska iz premodernog u

moderno društvo. Krajem 19. veka, dolazi do glorifikacije žene posvećene materinstvu i

1

deteta kao simbola dobrote, nevinosti i neiskvarenosti. Javlja se osećajnost kao nova praksa

koju odlikuju snažni izlivi nežnosti prema detetu, toplina i ljubav prema njemu.

U svakodnevnom životu preindustrijskog društva, pažnja usmerena ka deci nije bila

velika, bar ne u meri kakva je danas. Briga se svodila na elementarne potrebe, kao što su

oblačenje i solidna ishrana. Od početka 20. veka, dete dospeva u centar porodične sfere.

Medutim, mnogi mogu zaključiti da pored detecentričnosti porodice, moderno društvo

predstavlja opasnu sredinu za dete, više nego što su bila društva u prošlosti. Kao što se

moderna porodica i roditelji u njoj, nalaze razapeti između neusklađenosti i protivrečnosti

modernog društva, tako je i sa decom. Veliki preokret se može primetiti onda kada započinje

era "otkrovenja detinjstva" , praćena pokušajima da se utiče na detetov razvoj. Saveti

stručnjaka uticala su na roditelje i njigovo podizanje dece. Potrebno je motivisati dete još dok

je u kolevci. Igračke i igranje bi trebalo da imaju određenu svrfiu, kako bi dete uvek išlo u

pravcu odredenog cilja. Ambicije moraju biti velike kako bi se dete jednog dana

osamostalilo. Velike promene koje se mogu uočiti u modernom društvu, jesu i u sferi

zdravlja. U centru pažnje su adekvatna higijena i dojenje. Poslednjih decenija 20. veka,

razvijena je kampanja "Better babies by design" u kojoj se propagira trudnička briga koja bi

započela šest meseci pre začeća. Takode podrazumeva vršenje velikog broja testova i raznih

ispitivanja, sve za dobrobit buduće bebe. Sigmund Frojd (Sigmund Freud) naglašavao je

važnost razvijanja dečije psihe, koja je veoma bitan faktor u izgradnji ličnosti. Potrebno je

izbegavati traume jer bi mogla imati doživotne posledice. Roditelji bi morali pružati

maksimalnu toplinu i bliskost kako bi se dete osećalo sigurnim i voljenim. Takode, oni

moraju poštovati detetove želje i potrebe kako bi ono kasnije postalo samostalno i

odgovorno. Slušajući savete pedagoga, trebalo bi ostavljati visok stepen slobode detetu i

njegovim potrebama. Ono mora samo da istraži svet oko sebe kako bi razvio svoju svest.

Medutim, moderno društvo nam donosi i mnoge negativne strane. Posledice ekoloških

katastrofa su sve veće i veće, a dete je najugroženije jer je na početku svog razvoja. Ove nove

opasnosti su primorale roditelje da preispitaju moderne principe obrazovanja što ih vodi ka

stalnoj uplašenosti i anksioznosti, jer ako se dete ne razvije po očekivanjima, roditelji su ti

koji nisu uspeli.

Obrazovanje, zdravlje, psiholočko stanje, sve ove teme koje nam nosi savremeno

društvo, donosi nam i nove načine zaštite deteta od opasnosti i nove načine podrške u razvoju

2

detetovih potencijala. Sve ovo prerasta o nove zadatke roditelja, posebno majki. Osećaj

bespomoćnosti majki se može osetiti u mnogim sferama života. Roditelji u savremenoj

detecentričnoj porodici su pod pritiskom ideje "sve za decu". Oni se stalno kreću izmedu

doživljaja potencijalne moći da odlučuju i usmeravaju budućnost svoje dece, i osećaja

potpune bespomoćnosti i predavanja sebe i svoje dece u ruke sudbine. Roditelji osećaju

veliku odgovornost i svesni su moći koju poseduju u vidu odlučivanja ili neodlučivanja koje

može doneti ili uskratiti deci nenadoknadive prednosti u životu. Prema modernim

priručnicima obrazovanja, detetovo samostalno otkrivanje okoline je važan korak u

njegovom razvoju. U realnosti, dete ne može ulicu sam da iskusi zbog velike opasnosti, s

toga je sve više potrebno nadgledanje. Sa jedne strane, puno je ambicioznih tvrdnji od strane

obrazovanih eksperata, a sa druge strane su barijere neprijateljske okoline za decu. Tako su

roditelji nezavisno od svoje potencijalne situacije svemoćnosti dovedeni u aktuelnu situaciju

bespomoćnosti.

Dete kao bogatstvo

Dete je u modernoj porodici imalo značenje životnog projekta roditelja, odnosno deca

su postala naša budućnost. Ovakav koncept deteta na strani roditelja podrazumeva

bezgranično podređivanje roditelja interesima deteta. Oni se moraju žrtvovati za dete jer

model optimalnog razvoja deteta zahteva adaptaciju majke detetovim potrebama. Ono što

čini majčinstvo tako posebnim i prelepim jeste to što one potpuno zaboravljaju na sebe i

svoje potrebe. Prema savetima stručnjaka, roditelji moraju zanemariti svoje želje, inače će

dete patiti. Ali isto tako, ovakav koncept deteta pretpostavlja zavisnost deteta od roditelja,

njegovu pasivnost i prezaštićenost.

Iako preovlađuje misao da je dete "centar svega", u savremenom društvu dolazi do

stalnog i sve većeg opadanja nataliteta. Uzrok pojave jeste ogromno uvećanje troškova u

podizanju dece, odnosno ulaganja koja su neophodna kako bi dete jednog dana steklo

samostalnost. Stav da su deca najveće bogatstvo možemo prihvatiti u pravom smislu te reči,

jer danas možemo govoriti o stvarno visokoj ceni koštanja deteta. Troškovi odgajanja deteta

su krajem 20. veka veoma porasli, pa sa ekonomskog stanovišta, dete u sebi nosi zaista

veliku vrednost, ali ne samo kao vrhunsko dobro. Rakorak između ulaganja i troškova vodi

3

ka značajnom smanjenju nataliteta, bilo da je reč o ekonomskom ili emocionalnom budžetu

roditelja. Međutim, često se navode i drugi uzroci kao što su zapošljavanje žena i zasićenje

roditelja sa jednim detetom.

U savremenoj detecentričnoj porodici, roditelji žele da kroz decu ostvare

emocionalno i Ijudsko ispunjenje, dok sa druge strane od dece očekuju da upravo zato što se

u njih toliko ulaže, oni mogu zadovoljiti svoje postavljene ciljeve. Emocije, bliskost i

majčinska toplina, često se i nesvesno instrumentalizuju od strane roditelja kako bi se

ostvarili pozitivni odgovori dece, odnosno postignuća koja se od njih očekuju. Neki

savremeni istraživači su skloni da govore o "familizaciji " deteta, u smislu porodicne

posesivnosti kada su u pitanju deca i njihovo osamostaljivanje. Porodice često preuzimaju na

sebe sve više obaveza i troškova oko dece, tako da deca sve više postaju zatvorena i vezana

za porodicu, a time postaju i nevidljiva za društvo. Još jedna bitna karakteristika koju nam

nosi moderno društvo, jeste formalna zrelost i samostalnost mladih ljudi koja je skraćena u

odnosu na 19. vek. U tom pogledu, mladi danas sa osamnaest godina stiču prava pravnog

subjekta, dok neka prava imaju i pre punoletstva. Mada, ranijoj pravnoj zrelosti mladih

suprotstavlja se situacija "produžene mladosti", tj produžena ekonomska i finansijska

zavisnost mladih ljudi zbog sve dužeg školovanja koje onemogućava mlade da do svojih

srednjih godina steknu nezavistan status u društvu.

Zlostavlianie dece u savremenoi porodici

Pojava koja je uvek bila prisutna, ali veoma zapostavljana od strane teoretičara i

stručnjaka, jeste zlostavljanje dece u porodici, fenomen koji se sve češće javlja u

savremenom društvu. Ova pojava nam je pokazala istovremeno dva suprotna stava i odnosa

prema detetu, veliku brigu i zaštitu, a sa druge strane imamo fizičko, moralno ili seksualn

zlostavljanje. Na prvi pogled nespojivi, ova dva stava mogu se povezano tumačiti. Veća

društvena briga za decu, dovela je do situacije da se o različitim oblicima zlostavljanja dece

javno progovori i krivično sankcioniše. Problem zlostavljanja dece u porodici je veoma teško

uočiti jer je uglavnom nevidljiv. Otuda i suočavanje sa njim sa velikim zakašnjenjem.

Možemo tvrditi i da je preveliko uzdizanje moderne porodice kao modela savršenstva

doprinelo da se ova pojava ne oseti ili zapostavi. Nema mnogo teorijskih pokušaja da se ova

4

pojava objasni. Uglavnom se naglasak stavlja na individualne činioce, socio-psihološke i

socio-kulturne činioce. Prema jednoj teoriji, navodi se da je visoka brutalnost postupanja

prema deci civilizacijska odlika čoveka. Ova pojava može se objasniti i putem stalnog stava

neprijateljstva odraslih prema deci koja im služe za projekciju vlastitih strahova i

neizvesnosti. To neprijateljstvo se ublažava ili počinje da nestaje onda kada roditelji počinju

da raspoznavaju vlastite strahova iz detinjstva i prestaju da ih projektuju na decu.

Ovakve pojave uglavnom se objašnjavaju individualnom neprilagođenošću ili

nastranošću roditelja sa čim ne bi smelo da se preteruje. Ne bi smeli da budu isključeni ni

društnveni činioci koji omogućavaju roditeljima takve zloupotrebe dece. Postoji teza da na

porodično nasilje utiče socijalni okvir učenja agresivnog ponašanja, s toga se može zaključiti

da će u zemlja sa najvećom stopom kriminaliteta biti i najveća zastupljunost zlostavljane

dece u porodici. Uopšte treba smatrati da svi oblici društvene agresije koji su prisutni u

društvu utiču na povećanje agresije u porodici. U Americi je 1962. godine potvrden simptom

"pretučenog deteta", a tek posle osam godina se pojavljuje i sociološka studija koja raspravlja

o pojavi i nastoji da utvrdi uzorke.Tada je definisano zlostavljanje dece kao "namerna

upotreba fizičke snage ili namerno propuštanje da se učine neke radnje od strane roditelja ili

drugog staratelja u toku interakcije sa detetom u toku njegovog odgajanja koji imaju za svrhu

da se dete povredi, ozledi ili unšti" (David E. Gil). Simptom pretučenog deteta, često je

praćen seksualnom zloupotrebom deteta, a još češće psihološko zlostavljanje deteta u

porodici. O rasprostranjenosti ove pojave u raznim društvima veoma je teško govoriti.

Zaključak

U savremenoj porodici, pored mnogih protivrečnosti, mana i prednosti, roditeljstvo i

detinjstvo svakako se i dalje nalaze u uzajamnom odnosu, ali istovremeno se sve više

razdvajaju i udaljavaju. Dok je roditeljstvo u tradicionalnoj patrijarhalnoj porodici svojim

značenjem i društvenom važnošću u potpunosti zasenila probleme deteta i detinjstva, 20. vek

možemo obeležiti kao period koji pripada deci i detinjstvu. Ovo se može zaključiti na osnovu

činjenice da, bilo da je dete ugroženo od stane roditelja, ili previše zbrinuto, naša pažnja

okrenuta je ka njemu. Kroz dete se roditelji ispunjavaju ili pak prazne, ostvaruju ciljeve ili ih

zanemaruju.

5

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 22 pages

preuzmi dokument