Sociologija Sela-Beleska-Sociologija 1.deo, Beleške' predlog Sociologija rada. University of Belgrade
hippe72
hippe727 June 2012

Sociologija Sela-Beleska-Sociologija 1.deo, Beleške' predlog Sociologija rada. University of Belgrade

PDF (702 KB)
26 strane
11broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Nastanak i razvoj; Predmet sociologije sela i njen odnos sa drugim naukama; Henri Mendras; Podredjenost coveka prostranstvu; Savremeno stanje; Proucavanje tradicionalnog srpskog drustva u delima V. Karadzica; Znacaj dela...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 26

ovo je samo pregled

3 shown on 26 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 26 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 26 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 26 pages

preuzmi dokument

V

1. Nastanak i razvoj sociologije sela

Sociologiia sela nastaje krajem 19. i početkom 20.veka. Tada seosko društvo biva zahvaćeno globalnim društvenim promenama. industriializaciiom, urbanizacijom, modernizacijom...Usled toga dolazi do potrebe da se novonastali problemi i promene sociološki objasne. Ovo su najopštiji uslovi koji dovode do pojave soc.sela ili ruralne

•—— —r

sociologije (lat."rus"-selo), a njen dalji razvoj zavisio je od konkretnih prilika i raznih kulturno-istorij skih činilaca.

Francuskaje zemlja u kojoj se sociologija naipre konstituiše. Kako ie u nioi agrarna konriponenta bila jako^zastupljena, postoji duga tradiciia istraživanja sela. seljaštva i poljoprivrede koja je i omogućila rani nastanak snmnlnpije sela

Fiziokratsko učenje bilo je dimin«ntr|n 11 FranriKilraj pknnnmclfnj mkli 11 Hrngnj pnlm/ini 18.v. To učenje izdiže polioprivredu iznad svih drugih privrednih grana, a seljake smatra osnovnomjj, jedino proizvodnom) Vlasom drnštva. Zastupali su stanovište da se "čisti prinosi", tj. nove vrednosti (stvarno nacinnalno hogatstvo) stvaraju samo u poljoprivredi.^Oni su pozivali i na uvažavanje prirodnih zakona i u društvu", fiziokratija"-vladavina prirode. Najpoznatiji fTzTokraia, žan l lrgo, toimulisao je čuveni "zakon opadajućih prinosa". Po tom zakonu ulaganja u poljoprivredu višestruko uvećgynj» pr,'nr>c<* gamn Hn oflr^^"^^ stapena, kada uvećavanje ulagania više ne oovećava prinose u istoi meri. da bi na kraiu uvećana^ ulaganja rezultirala smanjenim prinosima. Kasnije je to objašnjavano time da iscrgljivanje zemligjzazivaopadanje prinosa...Iako je danas ovo gledište prevazideno, nekada je bilo jako_cenjeno i predstavljalo je povoljan kulturni kontext soc.sela koja je nastajala.

Frederik Le Plej istraživan je razli&te tipr>vf> g^nsVih pnrndica tokom 19.v. pa se zato on smatra i jednim od osnivača ruralne sociologije u Franc. i uopšte. Dirkem nešto kasnije nudi teorijsko-metodološku osnovu sociologiji O" rfl^lilnijp Hnižfva nrgflnslce i mehflničke solidarnostiTgovori o tipovima podele rada, kolektivnoj svesti, socijalnoj kontroli i društvenoj patologiji u modernim i tradicionalnim društvima. Sve to čini osnovu i današnje soc.sela.

Iz SAITnam dolazi jedan pragmatizam^a ističu se sociolozi čikaške škole. Iakp se oni više bave gradom, selo je bilo nemoguće zaobići u tim proučavanjima odnosa selo-grad. Veza čikaške škole i soc.selajvidi sa u delu Viliema Tomasa i Florijana Znanieckog-"Po1jski seljak > u Evropi i Americi". To je prva empirijska sociološka studija seljaštva objavljena 1918.-1920. u knjnj ge hingrflfclrim metnHnm prn^r«yaiu promene u životima Poliskih sefr'aka koji su emigrirali u__Ameriku. Oni su bili jako neobrazovana i devijantna skupina koja se teško prilagodavala novojjiruštvenoj sredini...Ovo istraživanje je jako uticalo i na druge sociologe, posebno njihova metodologija. Pritisak praktičnih problema u organizovanju farmerske poljoprivrede podstakao je razvoj soc. sela i njenjo uvodenje u nastavne programe. Na univerzitetu u Viskonsinu, Čarls Gelpin je osnovaQ_prygj)delj enj e za proučavanje seoskog stanovništva i načina života pri američkom ministarstvu 7tn p^ij^pri^rprJn n " je—pod

p™j»™ "mrhp^" loji jp sknvan War> metodološktt SrftdfttVfi-Pfl ApfP pr"?ifTWttjft̂ seoskih i gradskih obeležia u društvenim odnosima. Soc. sela je prvi put uvedena u univerzitetsku nastavu 1845/46.g. u Čikagu. Prvi profesori su bili: P.Sorokin, K.Cimerman, Č.Gelpin, Tomas Lin Smit, Pol Lendis, Čarls Lumis i Alen Bigl.

1

Engleska=AdamSmit ie u duhu klasične engleske ekonomijg i njene teorije radne vrednostLjiegirao postavke fiziokrata i isticao ekonomski značai podele rada i zemljišne rente koje relativiziraju dejstvo prirodnih faktora u proizvodnji društvenog bogatstva. PoseJaj^da uvećava produktivnost, skraćuje vreme radnih operacija, omogućute tehničke inovaciie.^ff to se lakše postiže u indiifftr'j1' 11 p^lj^pnVrorli da senejnože reći da se u industriji ne stvaraju vrednosti. On je tvrdio da zemljišna renta predstavlja osnovu za konstituisanje klase zemljovlasnika koji oduzimaju svoj deo prihoda od svakog proizvoda u koji je uložen ljudski rad. Na visinu rente utiču plodnost zemlje i njen položaj prema tržištu

P ^ g ^ j ^ j l a s g v n j i r n "F<gF>jr>rn n stanovništv»" iTa-zvnn pftgimistički sok. On misli da pojjogrivreda neće mnri da ishrani Kroj ljudi na zemlji, ma kako velika ulaganja u nju bila i ma kpliV" pmHnirfnmnrt rflda- Njegov "agrarni pesimizam" nftgirg_tgg>riĵ radn^-vreilinivJi i pmn l̂n nn 7nlrnn opadfljyćih prinosa Postoii tendencija da se proizvodnia hrane uvećava po aritmetičkoi progresiji, a stanovništvo po geometrijskoj.

U Engleskoj je seljaštvo najranije oslobođeno feudalnih obaveza, ali je ostalo nezaštićeno pred prvom akumulacijom kapitala...Jeftino američko žito je pretilo da potpuno uništi englesku poljoprivredu..carinska zaštita u 20.v. je već okasnila...

U Nemačkoj soc. sela ima oslonac u bogatoj tradiciji "agrarizma" koja je naglašavala veliki značaj sela, polioprivrede za svako druŠtvo. Brojni nemacki pradovi sn nvftlr brinnli sviju ishranu, vodeći zasebnu agrarnu politiku i zabranjujući izvoz hrane iz svoje okoline, a to se posle širilo i na veće teritorjje. Iz takvejdime i nastaje nemačka agrarna politika...Drugo uporište je bila nemačka tradicija istorijsko-fenomenološke škole koja je pomerila sociologiiu od—primdfijh kfl d^hovnim nankamâ a sve to je odgovaralo soc.sela. To razumevanje istorijskog kontexta odgovaralo je naporima da se proučavaju najdelikatniji odnosi u seljčkim društvima jer su se ona više razlikovala međusobno nego urbana društva.

Ferdinand Tenies je isticao dihotomiju zajednica-društvo. Razlikovao je prirodnu zajednicu_i veštačko društvo tj. udruženje. U zajednicama imamo poseban kvalitet prisnost, emocije, solidarnost (npr.porodica), ajudruštvima interes. nema prisnosti (preduzeće). Max Veber proučavao razne tipove društvenog delovanja, mehanizme i posledice modernizacije tradicionalnih seljčkih društava, kao i razliku između trad. i mod. organizovanja društva.

U drugim zemljama soc. sela je imala više lokalni značaj. Ipak, specifičan slučaj je Rusija, ne toliko zbog same soc.sela već osobene konstelacije druš.-eko.-pol. i kulturnih prilika na selu. Kada suJ>oljševici ideološki nadvladali sve ostale, nametnuli su svoj model razvoja poljoprivrede i krenuli u ubrzanu industrijalizaciju kao opšti obrazac društvenog razvoja. Debata između narodnjaka (Čajanov) i marxista (Lenjin, Trocki, Buharin, Kamenjev, Preobraženski) rasplamsala se nakon revolucije a 1929.g. StaUmje prekida i pravi zaokret ka radikalnoj kolektivizaciji sela i Jndustrijalizaciji društva. Sociologija koja se razvila pre revolucije tada nestaje (Kovalevski, Berdajev, Sorokin, Gurvič) i ideološkim diktatom ona se zamenjuje "sveznajućim i opšteobaveznim istorijskim materijalizmom". Razvoj soc. se, nastavlja tek 60-ih, pa samim tim se od tad razvija i soc.sela.

Tako soc.sela nastaje skoro uporedo sa sociologijom, pokušavajući da reši nagomilane pobleme oslanjajući se na teoriju i metodologiju koju je razvijala sama soc. i druge nauke.

1G

2. Predmet sociologije sela I njen odnos sa drugim naukama

Ako je sociologija opšta teorijska nauka, onda valja očekivati da se posebne sociologije bave samo jednim delom dotične celine. Predmet soc.sela jeste selo kao društvena-prostorna skupina, kao ljudsko naselje i lokalna društvena zaiednica-sa svojim osobenim načinom života, sa specifičnom socijalnnm rnralnom strnkturom, i odgovarajućim ruralnim razojem. Ona se samo po predmetu razlikuje od opšte socilogije, tj. to je sociologija koja se temelji na podaciima o seln i sf>1j*Vr>rn ^ s t v ^ Qna je nije posebna nauka, već je pre soc. određenog predmeta proučavanja. U tom smislu Tomas Lin Smit govori o "sociologiii ruralnog života", a Anri Mendras o "sociologiji seoske sredine". Ipak, ona dolazi u dodir i sa drugim disciplinama koje se bave selom,a koje se više ili manje razlikuju od sociološkog pristupa.

Dok se sociologija bavi samo globalnim društvom. promenama ; r f^voj^ , s™* bavi samo jednim njegovim delom-tradicionalnim seličkim društvom. njegovom strukturom i pr^m^nnmg^ fiftmkom prostoni I ona teži teorijskom i celovitom objašnjenju svoga predmeta, ali za razliku od opšte soc. posebne sociologije dolaze do saznanja koja se mogu primeniti u rešavanju praktičnih problema u datoj oblasti društvenog života. Soc. sela je jedna od najstarijih posebnih sociolopija koja se preplićfi i sa svim ostalim pmpbnim siH'iMvffijattltt Soc.porodice ne može jajgrpučavao porndicu katt ilm^vfim f]TUpii a da flf protiravn tradicionalnu seosku porodicu, njenu^stmlctuiiu,promene. Soc.rada isto tako, a i soc.politike i soc. kulture sejnoraju preplitati sa soc. sela.

Soc. sela je posebno bliska sa soc. grada, sa kojom deli isti predmet: proučavanje raznih tipova ljudskih naselja kao prostornih i društvenih skupina. strukturu, funkcije tih naselja koja su ili sela ili gradovi (ili neki prelaz). Teorijsko-metnflnlngki pnstiipr.i cn im jalm pnvp^ni a tek se u poslednje vreme neštojdšeudalj avaj u.

Naidublia je veza sa istoriiom. jer je selo u svim društvima u izvesnom smislu prošlost koja se zadržala u sadasnjosti. Zato je neophodno dobro poznavanje istorije agrarnih odnosa, seoskih naseljvanja^migracija^ Ićulturnih i politič*jh ^noc<> H r , l g t a v a koje ispitujemo.

Soc^aptropologija i etnologiia se bave strukturom i funkciiama primitivnih društavžK koja^siiohično i tradir.innalna sftljačka društva. Soc. sela kao moderna disciplina je okrenuta višfi-ka preobražaju tradicionalnog u savremeno društvo. Antropološka komponenta je jako bitna jer može korigovati česte redukcije usled kojih dolazi do stereotipija o selu i seljacima... Značaj za antropološko zasnivanje sociologije sela imaju istraživanja tradicionalnih druŠtava koja su obavili A.Kreber, R.Redfild, Dž.Stjuart, K.Vitfogel i drugi antropolozi. Radom ovih autora prevaziđeni su paradoxi da seljaci nisu proučavani jer su "previše blizu" ili "previše daleko" od istraživača.

Snažan podsticaj za nastanak jedne od grana soc.sela-soc.poljoprivrede-da]a_ je agroekonomi|a (ekonomska jigfM'p1'nfl ^ j 3 prnnrava poljopriwedu kao primarnu granu narodne^rivrede!). Tradicionalna poljoppvreda ie vezana za tradicionalno seln. tj, "ruralno" u

potpunn Mkljiičuj'* "agrnrno^pa je zato i soc^poljoprivrede važna grana soc.sela. Ipak, Hana« j e pf)ljnprivreHa Hjrektnojpovezana sa gradom, novcem. tržištem...tako da ona ne predstavlja isključivo "seljačku ekonomiju". Zbog toga se danas ruralna i agrarna sociologija

1G

sve manje poklapaju iako su upućene jedna na drugu. Uz agroekonomiku se vezuje iagrarna politika-skup praktičnih postupaka i mera kojima se preko državnih ustanova usmeruju promege 11 poljoprivredi i selu prcma unaprod-zadatiiiLgUigviPia.

Agroekonomski pozitivizam danas prenaglašava uticaj izdvojeno shvaćenih ekonomskih uslova poljprivredne proizvodnje, kao što je nekada ideologija agrarizma prenaglašavala značaj sela i poljoprivrede za društvo. Sociološki pristup tome odstranjuje te jednostranosti, on je daleko širi i svestraniji od ekonomskog. Sociološko saznat\|? n "'j" mVivf c?mo saznanje o poljoprivredi nego i o drugim oblicima privredne i društvene aktinosti. Tu saznajemo i o seoskom stanovanju, komuniciranju, organizaciji, seljčkom životu uopšte, a sve to je često vezano i za oblik poljoprivredne proizvodnje. Zbog toga je svako sociološko saznanje veoma relevantno za svako racionalno vodenje agrarne politike. Ukoliko bi se agrama sociologija odvojila od soc.sela ona bi zapostavila proučavanje mnogih drugih pojava koje čine širi društveni okvir poljporivredne proizvodnje.

""SocTselakojauključme 1 agrarnu sociologiju, u stanjuje daponudijedankompleksniji i celovitiji model razvojne politike prema selu i poljoprivredi, tzv. "model integralnog ruralnog razvoja", koji nije mogao nastati samo na osnovama agroekonomskih istraživanja. Sociologija sela je tako otvorila široko polje saradnje svih drugih nauka koje se bave selom i poljoprivredom kao što su geografija, socijalna ekologija, urbanizam, kulturologija....

1G

3. Henri Mendras sociologija seoske sredine

Seoska sredina je mesto na kom se susrecu sve drustvene nauke, u smislu da sve proucavaju selo, a one koje su specijalizoVane za selo (sociologija sela) koriste metode i nalaze svih ostalih drustvenih nauka. Seoska sredina se definise u odnosu prema gradu, ali, ipak, postoje neke za nju specificne karakteristike looje sociolog sela uzima kao polazne tacke svojih istrazivanja:

1. Podredjenost coveka prostranstvu

za sociologa sela naibitniie ie da prouci posledice koje za seoska drustva proizlaze iz covekove podredjenosti prostranstvu. U gradu I u industrijakoj proizvodnji te pnHrPiHjpnnsti nwna ™tn stn sjecovek T r̂ jepov rg^ V^^ntri^m na HrHj"nnm pf »sVth Za zemljoradnika je jfidaljenost jbitan element, s obzirom da radi na zemjjj (obradjuje je). U tnmj^rif^ij^kadflJe prostramtvfr igral" veliku ulogu) je selo bilo relativno ekonomski, kulturno I drustveno autarhicnofsamodovoljno). Da objasnimo malo blize© ...selo je imalo sop t̂v^nil pmi-Tvndnjn c v a l f n jf nesto proizvodio I bilo je dovoljno proizvoda za sve. Seosko stanovnistvo je bilo upuceno samo na medjusobne interakcije I ceo drustveni zivot je bio ogranicen okvirima sela... razvoj u XIX veku dovodi do narusavanja ravnoteze. Selo vise nije moglo samo zadovoiiavati potrebe svog stanovnistva, pa se moralo otvoritijpremfl spnljasnjem svetu I prekinuti svoju autarhiju. Tradicionalno prostranstvo ie Hnhiln pnvp rtimf>n7;ijg rflTvnjem prevn^pih sredstava. Industrija u gradovima konkurise zanatlijama, seQgko stannvnistvo se selij.i eradov^# ra7vijnjn '.f trgovine I terrijame delatnosti I tako se stvamjiova^agrarna struktura. Seosko drustvo je, ipak, jos uvek podredjeno prostranstvu, ali je merilo prostranstva izmenjeno gustinom stanovnista I razvitkom saobracajnih sredstava. Koriscenjem novih masina seljak uspeva da se brze krece po prostranstvu. Ovaj prodor tehnike u zemljoradnju dovodi do toga da zemljoradnik poprima mentalitet tehnicara I ekonomski mentalitet. U savremenom ekonomskom sistemu agrikultura vise pije u&merena na radnvnljflvflnjft pntreha jpdnp pnrndir^ nego na proizvodnjg ^a trrigfp Ovn HnynHi Hn T Hn

vece specijalizacije poljoprivrednika.

2. Isprepletenost uloga

u poljoprivredi uloge nisu precizno razgranicene. Do nerazgranicenosti uloga najvise dolazi zbog toga sto se porodica I ekonomska sfera podudaraju, pa se poljoprivrednik pri donosenju odluka rukovodi Isto tolikojorodlčnim, koliko I ekonomskim motivima. Selo _predstavlja grupu po uzajamnom poznanstvu gde je primarna predstava o licnostidrugog pojedinca, a ne predstava o njegovoj funkciji. U tom smislu ljudi koji vrse neku funkciju ili rade u nekoj ustanovi znace

- otelotvorenje te flinkcije ili ustanove. Uselupostoje pravila ponasanja I vrednosti koje su svima

/

S poznate I uz pomoc koiih se vrsi socijalna kontrola. Tako se na selu formiraju pojedinci sa posebnim crtama licnosti(ranija integracija licnosti, kasnije sticanje statusa odraslog coveka, ranije preuzimanje odgovornosti...)

3. Menjanje seoskog drustva i prodiranje globalnog drustva u seosko drustvo U tradicionalno gpoiko dnr.tvo sve vise prodire civilizacija p;1ohglnogjrmtva. U tradicionalnim

' seosjrim drustvima promene su dolazile sporo. Sistem drustvene mobilnosti omogucavao j e j ednoj l porodici da se u toku nekoliko generacija popne za jedan stepen. Glavni pokretac je bilo sticanje

" ^ ' T p c b o o J t ^ U ^ o h ' h ' J ^ t c J o u y s c L M - p J-ZJT ^ f J l f C i / ^ O u S

Th o T ^ M Š ^ K C ^ v L j s a J L ' , f a f ^ b ^ JO Jcx

drustvenog uglcdafzasnovanog na vlasnistvu nad zemljnm) pri cemu je ekonomski uspeh bio nuzno,^li ne I dovoljno sredstvo za podizanje ugleda. Kako je jedini vlastelin uvodio novine, seljak je mogao samo da ga imitira, pa se tako napredak siri mehanizmom difuzije^Slojevitost tradicionalnog seoskog drustva je bila paralelna sa sloievitoscu globalnog drustva. Ta^lojevitost

u posedima srednje velicine I nema prelaznih stupnjeva izmedju najamnog radnika I preduzetnika, pa je gotovo onemogucen prelaz iz jednog polozaja u drugi. Centralna licnost u selu nije vise vlasnik zemlje, vec zakupac kao vlasnik kapitala I upravitelj. Drustveni polozaj nema vise svoje znacenje, sve vise dolazi do izrazaja mehanizam ekonomskih pobuda.

NestankomJmdicjonalne slojevitosti seoska se sredina priblizava podeli na drustvene klase koje sacinjavanju glavne slojeve unutar globalnog drustva. Na selo se siri gradska kultura I gradski mentalitet. Zemljoradnik postaje potrosac. Ipak, seosko stanovnistvo zadrzava neke. svoie specificnosti, oni ostaju 1 poslodavci 1 radmćE

Zajedno sa ovakvom urbanizacijom sela vrsi se I ruralizacija grada. Grad se siri T pncinjft da obuhvata I okolna sela, u svoiu strukturu. Mogu se razlikovati cetiri tipa sredine: gradska jezgra, administrativni, trgovacki I industrijski centar, gde su stanovnici ili zaposleno osoblje zbjeni veoma gusto. U poljoprivrenim oblastima celokupno stanovnistvo neposredno ili posredno zivi od poljoprivrede. Zona gradske okoline je puna prelaznih oblika I ne mogu joj se odrediti granice. Osnovni kriterijumi za takva razgranicenja su broj stanovnika koji rade na drugom mestu I relativni nedostatak trgovacke mreze I kulturnih ustanova. Poljoprivredna podrucja stvaraju I odrzavaju male gradske centre koji im pruzaju administrativne, tehnicke, trgovacke I kulturne usluge, a ti centri sacinjavaju deo seoske sredine sve dok su njihove industrijske fiinkcije samo sporedne.

Tradicionalni seljak za koga je zemljoradnja znacila staleski poziv, nacin zivota a ne zanat ili struku, sada postepeno nestaje. Poljoprivrednik pocinje poprimati kapitalisticki mentalitet I smatrati da je poljoprivreda samo jedna od mnogoh ekonomskih delatnosti. Dok se porodica I ekonomija budu podudarale medju sobom drustveni mehanizmi I ustanove ce na selu funkcionisati drugacije nego u gradu.

4. Savremeno stanje i problemi u našoj sociologiji sela ^Sij^ajfocinlogija sela razvijala se u okviru iugoslovenske sociologiie. Glavni centar za

riiralim sociologjjii hin jft 7agreh gde je Helnvala grnpa ruralista koji su orpanizovali istraživanja, a uređivali su i časopis Sociologija sela (od 1963.). U Bg-u sedista^u^bili pojedini instituti i odeljenja SANU....radovi su se objavljivali u časopisima Sociologija, Sociološki pregled, Agroekgnomika...

Soc. sela se uvodi kao nastavni predmet na studijskoj grupi za sociologiju na našem — • " ~ "

faxu, gdeje od 1961 .g._grgdaj_e Tvetko Knstić knji je i najzaslužniji za njenu afirmaciju. Uz h i n dnigj rentRr u Srhiji

Studije Sretena Vukosavl jevića Istorija seljačkog društva više pripadaju predratnoj TJ.'" negnjrindernoj sncinlngiji n nas. Rli^najp^g^fp^ij^ i ca gi^djjom Vere Erlih Porodica U

arhalnrtm gpnclrnm pnrnrtirnm Te dve Studije predstavljaju sponu izmeđujradicionalne i savremene sociologije sela. ^ bcuuuHOM

Pred n sv.rat izlazi_ prvo sistematsko delo iz ove oblasti, S ' f t ^ ' j ^ O M ^ a Socioiogija sela (1941). To delo označava početak sistematskog razvijanja ove discipling kao zasebne. Dubić zastupa tezu da J e soc. sela primenjena J_einpirijska naučna disciplina. Nasuprot "urbanizma" koji favorizuje grad i "extremnog ruralizma", on se zalaž£-za

^furbanizani^kompromisno stanovište koje uspostavlja harmoniju između sela i grada. Po njemu soc. sela je i empirijska disciplina jer ne postavlja apstraktno i apriori tezu o potrebnoj harmoniji sela i grada.

CvctknKnstićje prvi profasoc.sela(i grada)naprvoj studijskoj grupikoja je osnovana koHnag^ Njpgnva doktorska disertacija SeJjgg rgrfniri sigatrasejednom od prvih studija uopšte nakon rata. Kostić jê napisao i studiju o mešovitoj i prelaznoj kategoriji, ra<jnicima polutanima. koji su tipični za društva prelam agrarnih u industrijska. Kasnije su nešto slično uradiii i zagrebački ruralisti. Drugo Kostićevo delo je udžbenik Sociologiia sela (1969). U 5 poglavlja se bavi tradicionalnim seljčkim društvom. To jerSlo^vodič za sve naše sociologe....

Stjpc Suvar^jjrofa u Zagrebu, bio je i direktor Agrarnog instituta u Zg i jedan od pokretača časopisa Soc.sela. Doktorska disertacija Između zaseoka i megalopolisa{ 1973) je kasnije bila uvrštena u njegov nrfzbenik Sociologija sela(\9SS). Suvar ie bio l pulilička ličnost(stariji dobro pamte tu njušku) pa se u njegovim delima osećao uticaj ideološkog projekta-sanioupravnog udruživanja gplj^ka podruštvljavanja poljoprivrede

Svfttft/ar Tivatla se havin demngrnfnlcim nr.pr»trfim,i pmhlpmnm gfarftttjg nftŠ̂ g Sftlfl j

starih ljudi uopšte ,odnos^ njima^mehanizmi zaštite starih umiru. a novih nema Vlado Pnljiz jejproučavao proces deagrarizacije iodla^ftk lji>f>i v grfH Problmima seoske omladine bavio se Edhem Dilić koji je ukazivao na nepovoljan

položaj i besperspektivnost mladih na selu. Primetna je tendencija zapošljavanja van poljop. Ruža First-Dilić se posle Vere Frlihjgknjg_hflvila traHicinnalnom porodicom^ a

posebno položajem seoske žene. Ekonomskim aspektima društvenih promena u sehi sg_bavio Petar Marković. Pored

agroekonomike, babio se i ruralnom demografijom i promenama agrarne strukture i komunalne infra strukture, migrarijama NjegnvnHglo Pnljnprivrprfni gtlas Srbii (1976) daje

1G

prikaz kartograme za svaku opstinu u Srbiji. tj. u svih 6 722 sela u Srbiji. Studija Vojina RadomiiWi^l3avI se funkcijama seljčkih gadinstava i domaćinstava, a knjiga Mladena Stojanova profesionalizacijom rada u poljoprivredi. Problemom širenja proizvodnih i drugih inovacija bavio se novosadski sociolog Vojislav Đurić. Borisav Dimković se zanimao za odnos seljaštva prema komunističkoj partiji i obrnuto. Iako je imao nekritičan stav prema nekim ideološkim projektima, ipak je ukazivao na neke stvarne probleme između te dve strane. Time se bavio i Šuvar, Cvijetičanin..Ivan Cifrić je proučavao odnos seljaštva i socij nHfitijgriBrgv^lnrijp 11 Tngoglaviji'

Sva ova dfila rine dohm osnovu za iodan MiitctiĆki pi ilaz. -ft-za~to ie potrebno prilagoditi opšte sociološke kfltptgngjg j modele onome što je specifično za seljčka društva. Pri tom sg- nužnomorasoc.^sgla preplitati sa opStnm g^iologijnm Dabisedošlodotakveopštesinteze^ sve navedeno hi sejrioralo-fazumcti kao multidisciplinjrnR gra^« »» sledećih tematskih c e l ^ ^ I ^ ^ i ^ o d a i ^ u d i u s c l u /j2. Privredivanje(radovi) 3. Seoska naseljau Srbijirinfrastruktura) 4. Grupe. ustanove i organizacija seoskih zajednica 5. Obrasci seoske kulture (običajvverovanj a)

Optimalan analitički pristup mora sadržati i istorij sku komponentuJstorijski tok industralizacije, urbanizacije i modernizacije povezuje tu raznovrsnu građu...Jedino tako se stvaraju smislene sinteze, kad teorijska misao sledi logiku stvarnog svakodnevnog zbivanja, a što jedan istorijsko-fenomenološki pristup u sociologiji sela omogućuje.

1G

kocUc - (Jjuu^Li^ ^ A l/. 6.

Vuk Stefanovic Karadzic (1787-1864) bio je utemeljivac modernog srpskog

jezika, pored razvijanja pismenosti njegove zasluge se mogu videti I kroz prizmu razvitka

nacionalne svesti. Cak ga neki poput Djordja tasica I Cvetka Kostica smatraju I prvim

srpskim sociologom, mada je to mozda pomalo neodredjeno jer ono sto je Vukradio

tesko bi bilo smestiti^n^sman jerian okvir. Onjse bavio radom I na poliu iingvistike,

etnologije, istoriografije pa I sociologije sela. Iz ovog razloga mnogo je opravdanije

Vuka smatratiti provom pretecom sociologije. Njegovi su doprinosi mngobrojni. W konkretni I nisu ostali u proslosti vec se I dan danas mogu korisititi kao jjyor odnosa

izmedju jednog autora I problema sa kojima se taj autor susrece.

Jedno od bitinijjih dela kojeje^on^ izdao je svakvko Srpski Recnik iz 1818. on

predstavlja riznicu relevantne gradje o skadonevnici srpskog naroda toga doba. To je

srpska narodna enciklopedija, socioloski leksikon srpskog tradcionalnog drustva u koj su

sazeto l iasno definisani pojmovi koji se odnose na odnose medju ljudima, ishranu,

odevanje, hajduciju, mitove, tipove tipove ljudi itd.

Njegova je teznja bila da bude nepristrasni svedok vremena I zbivanja oko njega, stav prema istini kao neprikosnovenom jiacclu njegovog rada nije smeo da bude ometen

ni patriotskim cijjevima. Xo se najbolje vidi iz njegove britke kritike tadasnje vlasti.

Pisma knezuAlilosu Obrenovicu pise u aaprilu l832. gde on zameraMilosujiardjavoj

vladavini jcoja se oglgda u monopolizaciii trgovinfi-U-drzavi I prekomernom I ni na cemu

zasnovanom koriscenju sile. Dalje vuk govoir da se Milos sprda sa zakonima I u duhu

moderne fenomenoloske sociologij e oslikava njejgov^ autokratski nacin vladavine I

upravljanje organima_v!asti. Takodje prime£uje._I da je sav srpsklnarod sastavljen od

seljastva, a one koje zive u gradovima koji su bili blize Turcima nego narodu srpskom,

naziva varosanima.

On je pisao I ?itija 7namepitih Srha T kan "sipskj J^hitarh^ stvarao gradju za

istoriju srpskog seljackog drustva. Takodje on je u svojim delima ima sjajne primere

biografskog metoda. bas onakvog kakav se I danas koristi u sociologiji. U knjizi Milos

Obreaovte, knjaz Srbije 411 Gradja za istoriju naseg ¥Femena koja je izdata u Budimu

1828. on np. o t̂igiiiĵ samn 7T>amftiitp li-nnsti vec I drustvgne odnose. U almanahu Danica

koji izasao u Becu 1827. on je objavio obiman clanak Geograficesko-statisicesko

<3

opisani Srbije koji se sastoji iz dva dela. U prvom on opisuje zemlju(granice, reljef,

gradove...) a u drugom delu on daje detaljan opis naroda iz vremena prvog srpskog

ustanka. To je za sociologe narocito bitan deo jer on tu opisuje narod pod turskom

gospodsvom. Kod njega mozemo naci I razmatranja koja se mogu smatrati socioloskim u

uzem smislu reci, tu se prg_gyega misli na njpgoyazapazanja o ekonomskim Ipolitickim

prifikamjLjgznffl srpskim krajevima I promene u odnosima unutar tradicionalnog

srpskogdrustva.

Socioloski su relevantna pogotovo ona njegova razmatranja vremena u kome se

smenjuju turski feudalni gospodari sa slojevima cinovnika I trgovaca. Za socilogiju j

enarocitno bitna distinkcij akoju on pravi izmedju seljaka-tezaka I varosana. Gde je ovaj

process dalje odmakao on adaje I citavu skalu vertikalne stratifikacije.

Autori poput RadomiraLukica govere da su nasi etnografim antropogeografi a

pogotovo sociolozi sela morali ici za Vukovim tragovima. jer ima mnngn aradje koja je _ - — nedovoljno iskoriscena a mogla bi biti potpuno validna za obiasnienie zivota-nasega

naroda. V

(7) Značaj dela Svetozara Markovića za zasnivanje sociologije sela

Svetozar Markovic (1846-1875) je bio srpski publicista, politicki aktivista i ostar kriticar vlasti. Skolovao se u Petrogradu (kao stipendista srpske vlade) i u. Cirihu a "jeggve pnlitinke j finnijfllrjft ideie SU se razvile pod snaznim litirajpm p>yrr>pSfrjh j ruskih socijalista tog vremena (Cernisevski, Bjelinski, Prudon, Blan, Oven, pa i Marks i Engels) i srpskog socijaliste Zivojina Zujovica. Najvaznije delo (za nas?) mu je „Srbija na istoku" (1872). Tsto^kaojJVuk. ostar je kriticar despotske i apsolutisticke vladavine knjaza Milosa Obrenovica, za koga tvrdi da vlada ne voljom srpskog nar^da, nego vnljom snltana i porte. Takodje kritikuje i opisuje kao neodrziv nacin na koji su Turci vladali Srbijom pre Milosa. Zbog takve socijalne angazovanosti koju srecemo u njegovim radovima bi smo mogli reci da je Markovic u izvesnom smislu nastavljac Vukove tradicije. Razlika je u tome sto je Vuk bio vise angazovan u pravcu nacionalnog oslobodjenja a Svetozar vise u pravcu socijalnog preobrazaja, sto je i logicno ako imamo u vidu vreme u kom su ziveli jedan odnosno drugi.

Sto se tice odnosa Srba i Turaka, Markovic pise da izmedju njih nijepostojala — . • - — — • •

samo razlika u veri i naciji nego i velika socijalna distanca koja se snazno ispoljavala u svakodnevnom zivotu, distancu izmedju srpske „radne raje" i turske„izelicke klase" (preneseno - eksploatisanog i izrabljivanog radnog staleza i eksploatatora tj. izrabljivaca). Iz neodrzivosti takvog stanja izrodila se prvo hajducija a kasnije i ustanak tj. „revolucija".

Dve seoske__u§tanove na kojima M ^ o v i f smatra da treba zasnovati buduci demokratski narodni socijalisticki poredak u Srbiji su:

( a) opstlna (politićka zajednica) i b) (patrijarhalna porodicna) zadruga (drustveno ekonomska zajednica). Vazan je i princip zajednicke svojinejcojjje vazio u obe ove ustanove. Ujstucaiu opstine misli se na kolektivnu seosku zemliisnu svojinu. Sa socioloske tacke gledista veoma je interesantno Markovicevo obiasnienie zasto

se srpski narod relativno lako i relativno dobrovoljno potcinjava i podvrgava despotskoj., apsolutistickoj, samovoljnoj i neogranicenoj vladavini knjaza Milosa, iako se vekovima opirao Turcima. Razlog za to je mentalitet patrijarhalnog drustva, koji je usadjen i internalizovan preovladjujucim i dominantnim oblikom porodicnih odnosa upravo na srpskom selu. Srpska seoska (seljacka) porodica je naravno upravo patrijarhalna

r — —

porodica, u kojoj je otac glava porodiceTirkofo) op donosi sve hitnp nfimice^suprotnosT' patriiarhalnom mentalitetuje mentalitet demokratskog drustva, karakteristican vec tada za zapadnoevropska gradjansko-liberalna drustva. Dakle sa jedne strane Markovic velica,

odnosno afirmativno govori o dve osnovne institucije srpskng sela smatraiuci ih osnovom buduceg socijalisticknp, dmstva, a sa druge strane kritkuie patrijarhalni mentalitet istog tog srpskog sela. U tome se ogleda protivrecnost-i utopizam ovog aspekta njegovog ucenja. Jedan od velikih doprinosa je dihotomija patrijarhalno - gradjansko drustvo, pogotovo ako imamo u vidu cinjenicuda Markovic o tome pise 15 godina pre nego sto je npr: Tenis ustanovio svoju cuvenu dihotomiju zajednica - drustvo, a koja se zasniva na vrlo slicnim osnovama.

Treba spomenuti i njegovo zalaganje zaj^pstu^socijalnu, tj. „drustvenu istoriju", istoriju ideja i ustanova, drustvenog i drzavnog zivota, a ne istoriju pojedinih bojeva i partijskih borbi.

Kaouzrokveomajpsg&jtanjau Srbiji svogvreingpa Mafk°v i r gp^j 7 f^ktorfl - nepostenja, arogancijeT ngodgovornosti i okrenutosti ljudi na vlasti licnoi a ne opstoj koristi (a) i bede, bespomocnosti i neprosvecenosti narodajL patrijarhalnog mentaliteta (b).

8. Istoriografsko zasnivanje nauke o srpskom selu u delu Stojana Novakovića

Stojan Novaković, srpski istoričar i istraživač srednjovekovnog srpskog društva je uradio idejni nacrt za delo „Narod i zemlja u staroj srpskoj državi" koje nije uspeo do kraja da završi. Najznačajniji je spis „Selo" i služi kao glavni istoriografski temelj svim kasnijim proučavanjima srpske agrarne istorije i sociološkim istraživanjima srpskop sdiačkog društva. U ovom delu razjašnjava niz termina koii su se u srpskoj srednievekovnoj literatnri upotrehljavali da oznflče selo Ra^liknjp 7pmljii" Voja bi označavala oblast i „državu" koja predstevlja_ylast nad datom oblasti. dok bi .7grad" hilo središtevTasti u oblasti.

ReKliko sela činilo je župu. To su naselja proste organizacije koiu ie u celini kontrolisao jedangospodar ili starešinapostavljenodstrane_cara. U središtu župe je bio grad. Iz Dušanovog zakonika, Novaković ističe da se država delila na zemljeT zemlje na župe koje suj in i l i gradovi i sela. Sam oblik sela određivalo je mesto i onočime su se bavili seljaci: ratarska, stočarska, zanatlijska, pastirska sela ili katuni. Tako su i feudalne obaveze bile određene time čime šu se sela bavila. _

Takode, Novaković razmatra i društvenu_strukturu sredijevekovnog srpskog sela. / Seoska neselia su bila mala3 račtrkana-_a kuće privremene i gradene od priručnog materijala. Najveći problem Novakovića je bio da razjasni tipove zemljišnih odnosa i oblike svoiine. Sve zemlje su se delile na državne, crlfvene j v l a s t ^ t ^ mnpn rla budu dvostruke:

• Nezavisne (vlasteotske): obaveze imaju samo prema gospodaru države i državi • Zavisne (seljačke): one su deo nezavisnih i imaju obaveze i prema državi i prema )

vlastelinu I U literaturi se razlikuje baština kao nasleđena svoiina-koia se ne prodaje od kupljenice

koju vlasnik sam stekne i ima pravo da s njom raspolaže kako želi. Zemjja sa posebnim svojinskim statusom je miralž ili prćija koji u kuću donosi žena ili snaha i njome slobodno J 1 J u ----- •- • 1 — V ra^olažu. Vezanost za zemlju nije bila jaka, seliak ie svogvlastelina mogao u svakom _\ trenufkunapustiti i gospodar jemogao lsterati seljakakad godbi hteo^ .

StoHetiče staleške strukture, Novaković pronalazi razliku između vlastele i sveštenstva i sebra. Sebri su bili meropsi ili otroci. Meropsi su slobodni seliaci koie za vlastelina vezuje samo to što su na njegovom posedu. Otroci su zavisni seljaci. dobijeni kao robovi i nasledeni za ceo život. _ "

Po pitanjulure^gžydruštvenih odnosaL_seoskih naselja, Novaković kao značajno ističe povelju manastiraDecam gde su popisana imena sela i ljudi koji su u njima živeli.Državna v M je Hnnpklp nrptfivala• sistgm>.,ali je svaka seoska /ajftdnira jg impfa spp^ifičan unutrašnii mehanizam, uređen običajnim pravima i dužnostima^ Ćak^su se i nakon propasti turske vlagti zadržali običaji koji su se uveli za vreme njihove uprave. Fosebno ističe razliku lzmeđu drzavnog i običajnog normiranja ubistva pa s l m T u vezi ukazuje na značaj seoskih međa zzbog kolektivne odgovornosti sela koje je moralo da plati krvninu za ubistvo počinjeno na svome zemljištu ukoliko bi počinilac ostao nepoznat.

T Inntrašnja dmštvena organizacija sela je prepUŠtana samoj gpncVnj ^ajpdnirj kpn njpnfl privatna stvar. Imala je seosku upravu i ustanove. Upravu su činili starešine koji su se nazivali laiezovLi čelnici. Uz niih deluje seoski zbor sastavljen od kućnih starešina svih porodica i on je birao i smenjivao starešine.

Analizirajući srpsku porodičnu zadrugu. Novaković utvrđuje da nisu bile tako česte kako se mislilo. Ali su se često seljaci držali istih kako bi lakše podnosili feudalne obaveze. Najviše se odižavala u vreme turske vlasti. Imala je zadatak da čuva pleme i porodicu i da pomaže selu, tamo gde državna uprava~~nije bila u stanju. Obrazlažući preobražaj tradicionalnih srpskih ustanova, on formuliše sociološku pravilnost koja ima univerzalno teorijsko značenje. Po tome, Novaković spada u utemeljivače sociološkog pristupa u našoj istonogratiji, u preteče srpske sociologije i osnivače sociologije srpskog sela.

9. Utemeljenje modernih etnosicioloških istraživanja u delima Valtazara Bogišića

Valtazar Bogišić (1834-1908) je značajan za našu sociologiju (sela) po tome što je

prvizapočeo prikupljanie građe o narodnom seliačkom životur a posebno o pravnim

običajima koristeci naučnu metodologiju koja Jg u ono vreme predstavljala sam

vrhunac naučnihjstraživanja.

Prihvatio je stavove nemačkih pravnih istoričara i stanovište istorijske škole prava.

Smatrao je da se zakonodavstvo, sudstvo kao i naučno proučavanje prava ne mogu

obavljati na dobar način ako se ne uzmu u obzir stvarni društveno-pravni odnosi koji

žive u narodu.a koje on btw smatra i pnmamim iTvnrima prava Zalaže se da se ovi

f^varnî iTvori prniičflvajn i npražnjflvajn a ne formalni izvori i idealne racionalne

norme koje u stvarnom društvenom životu čak i ne postoje.

Dodatno je argumentovao onoš to je isticao i Sv. Marković, a to je da: pisanojpravo

kojevlast nameće mimo i nasuprot pravnih običaja naroda (a u seljačkim društvima se

to redovno događa), može da ima suprotne posledice od očekivanih i da stvara zbrku

u društvenim odnosima, umesto da ih ureduje.

Upravo se to desilo kod nas, pravni život je organizovala država oslanjajući se na

pravnisistemi^ i kodekse koii su nastali na Zapadu često izgrađivani na idealnim

predstavama i bez obzira na stvarni pravni život naroda. Pravna nauka i

zakonodavstvo bili su u rukama školovane gospode koja je prezirala seljake, a takav

odnos je imala j prema njihovim narodnim pravnim običa.iima i potrebama. Bogišić

razmatrajući posledice sukoba zakona i običaja, ukazuje i na nezgodan položaj sudija

koji se moraju ogrešiti ili o zakone ili o narodne običaje a da bi se taj problem rešio

zalaže se za neštoslično uporednoj istoriji prava, što bi proširilo znanj^ Sknlnvanjh

pravnikajozbiljnije bi shvatali narodne pravne običaje).

Zbogjjvoga Bogišić pristupa sistematskom prončfmfflju pravnih običaja kod Južnih

Slovena i u tu svrhu sastavlja upitnik i upustvo za prikup^'anje gra<fe - Naputak za

opisivanje pravnijeh običaja, koji u narođu živu (1966). To je prvi pisani upitnik za istraživanje društvenih pojava kod nas i odnosi se na pojedine strane seljačkog

života (čime se uspostavlja značajna praksa terenskih empirijskih istraživanja u našoj

sociologiji sela).

Što se samog istraživanja tiče, Bogišić je "razaslao" 4000 upitnika po svim krajevima

"slovenskog juga" a odgovori koji su mu vraćeni sakupljeni su i objavljeni pod

nazivom Građa u odgovorima... (II pasus str. 79)

U upitnicima se ispituju tri osnovna problema koja ga zanimaju: kolektgna-

zemljišna svojina, porodica i opština, a najveći broj pitanja se odnosi na porodični_

život seljaka. U vezi sa tim je i njegova poznata tipologija porodica (^j))zadružna

aroška f4)muslimanska porodica.

Svaki tip pnrndice se detaljn^ opisuje i svfstrano obuhvata pitaniima od koiih se

mnoga i danas mogu postavljati u soc. istraživanjima a odnose se na: podelu rada i

uloga,hijerarhiju. raspodelu obaveza. dozvola, dužnosti; na odnos starijih, muškaraca,

žena; na odnos prema vlasništvu; državi, kolektivnim radovima; na kriminal itd.

Bogić je postavio temelje našoj soc. sela i građa koiu ie sakupio omogućava ponzdanu

rekonstrukciju tradisionalnog i patrijarhalnog sela, porodice i seljačkog društva na

"slovenskom jugu".

porodic^^inokosna porodica(3TV

10-Cvijićeva tipologija seoskih naselja Tipovi naselja Kada govorimo o tipu sela n Balkanskoin poluostrvu uočava se nekoliko tipova. Postoji znatna razlika između različitih oblasti.Tako Cvijić navodi primer Neretve, Župe, gde se selima zovu naseobine sa 2-3, 5-6, i jednom kućom. To su naselja zadruga ili pojedinaca, nazivaju se po prezimenima zadruga ili po topografskom nazivu (tako se poimaju sela u Raškoj, Polimlju, Potaiju). Selu je po pojmu Niederlassung, naselje, mesto gde se neko nastanio. Po Cviiiću. to je najmania jedinica nastanjivanja, mala grupa kuća; odgovara kraju ili zaseoku jugozapadnih krajeva Srbije. Više takvih ,„sela" pod uticajem vlasti sastavlieno ie u mahale j džemate(što odgovara danasnjem selu i opštini). U Hercegovačkoj Površi postoji i pojam raselica ili poselica, i označava nekoga ko se odselio iz sela, usled deljenja zadruge. Što se tiče pojma sela u Srbiji pre oslobodenja, treba pravili razlilm i ^ e d u ^padnih J ostalih delova Srbije. U zapadnoj Srbiji turski uticaj na sela se ne oseća,pa su se i najmanje jedinice naselja zvale selima. Većina sela brojalo je manje od 20 kuća. Sela su Jritejiamostalne privredne celiner^sastoiala su se od iedne ili više zadruga, sa zajedničkom zemljom za obradivapjef šume su takođe zajednička svojina ). Mnoga sefa su, dakle, bila naselja zadruga i pojam o selu, to je pojam o kućama jedne zadruge.

-Jgosle oslobodenja su mala sela često sastavljana u velike seoske celineT gde je jedno bilo glavno,a ostala postaju zaseoci. Ovaj proces je u nekim slučajevima izvršen usled namnožavanja stanovništva, tako da su se sela na taj način spajala. U metohijskoj, kosovskoj, skopskoj Staroj Srbiji, južnoj Srbiji i Makedoniji nema ni uspomena na prvobitni pojam sela. O ovim selima dosta je pisao S. Novaković, koji je izneo važne zaključke o starom srpskom selu. Cvijić je napravio tipologiju sela na Balkanskom poluostrvu, kao i njihove varijetete.

— Starovlaški tip Nazvan je po oblasti Starog Vlaha, gde isključivo zastupljen i najbolje razvijen. Ima mnogo varijeteta, gde se neki mogu izdvojiti kao posebni tipovi. Glavno obeležje svih varijeteta unutar njega je da su kuće najjače raturene(mnogo više nego u bilo kom drigom tipu)-slažu se Einzelhof tipom nemačkih sela. Kuće su po pravilu na brdu ili na stranama ,retko u ravnicama. Naseljavane su po krčevinama, svo imanje jednog

- •— ii

seljaka je oko kuće (ekonomski sistem „stasa"). Cesto imaju više groblja. Prvobitni oblik ovogjnainesavršeniii) su „sela" Borča, Župe. Polimlia. Potarian0-15 kuća uglavnom srodničkih). Sa\ršeniji od ovog je sledeći oblik, zauzima veću povginu(jiegde i 7-8 km u prečniku) . Ono se deli na zaseoke, zatim na krajeve ili mahale ili džemate. Zaseok je poseban deo sela koji obuhvata više porodica i^čini posebnu celinu u odnosu na ostale delove sela(to su prvobitne jedinice u koje su sela

1G

starovlaskog tipa bila podeljena). Kraj ili mahala su gotovo identični pojmovi, njima se označavaju delovi sela na topografski različitim položaiimafu njima je jedna glavna i više sporednih manjih, porodica). Džemat je označavao deo starovlaškog sela gde su_ kiićej^redene ppmdi^efsrr>dničke celine. zovu se po prezimenima porodica). Pored ovih jedinica ponegde(u Hercegovini i Crnoj Gori) se izdvaj^ju i raselice ili poselice. Sela starovlaškog tipa rastu na dva načinaf 1-J između starih seoskih kuća se umeću nove.koi enastaju usled deljenja zadruge, re3e usled doseljavanja(unutra§nie rastenje ili nrnstanjpV?-lčlRnovi i7dHj^ihygdiT^a ili doseljeniri nastape se od sela. na

seoskom ataru i tako^nastaju raselice ili poselice i? kojih se razvijajn H»pmati(gpr>ljnr> rastenje ili narastanje). Šumadijska sela pre prvog ustanka pripadala su osnovnom starovlaškom tipu, ali su rasla na 1. način, tako su se izdvoiila kao podvrsta u okviru njega(severozapadna Srbija i Stari Vlah ). Šumadijska sela tako imaju svoje varijetete: 1-približavanje zbijenom tipu, 2-drumska sela, 3-sela sa razredenim kućama. Sledeća vrsta starovlaških sela više teže vlasinskom tipu. To su raška i ibarska sela. Sastoje se od malih grupa kuća koje su koje su oko 1 km odaljene jedna od druge. Na Balkanu ova sela nalazimo još u severnoj i srednjoj Albaniji, između Skadra i Prizrena, kod Bugara ređe; kod Grka, Cincara i Osmanlija ih nema. Kod nas su ta sela mahom u Šumadiji, celom Podrinju osim Mačve, valjevskoj Posavini, kopaoničkoj oblasti,

^Jbarskom slivu.U Hercegovini se nalaze u blasti Pvrš, kao i u Rudinama. Vlasinski tip Dobioje ime po reci Vlasini u južnoj Srbiji, u čijem je slivu najbolje razvijen. U nekiim osobinama je sličan starovlaškom tipu, a u nekim se razlikuje. Zauzima veliki |)rostor, na više brda ili bregova, gotovo nikad u dolinama; deli se na krajeve ili džemate od kojih se svaki nalazi na jednom brdu. Kuće u džematima su zbijene kao u selima zbijenog tipa. Na prvom mestu ovaj tip sela zavisan je od strukture (kvaliteta) zemljišta(obično je od granita i kristalastih škriljaca koji dopuštaju vodama da se udube; ovde je erozija jaka). Takav je teren oko Vlasine i Ljuberažde. Pošto doline ne vrede mnogo, obrađuju se strane ( jedna porodica nastani se na jednom brdu i njega obraduje ). Selavlasinskog tipa prelaze granicu i imn ih po plnninnkim kr^jgvima^ Znepolja u Bugarskoj, zatim po visokoj oblasti vranjske Pčinje, izvornoj oblasti Pčinje u Turskoj,visokim planinama severoistočne Makedonije.... Skopski tip Nazvan je po skopskoj kotlini, naročito po Skopskoj crnoj gori, gde se nalaze sela ovog tipa. Najviše se razlikuje od predhodnih tipova. Selo sa seoskim kućama zauzima najmanji prostor. Kuće su veoma zbijene( ponekad se naslanjaju jedna na drugu- npr. u selima Skopske crne gore). Ovo su, uključujući cincarska sela i vizantijsko-turske čaršjjen najzhijftnija nasftlja RalVanglrng pnhmgfrvfl, Oko ovih sela nema pravih okućnica sa vrtovima, imanja su izvan sela u polju i planini. Kuće su bez reda postavljene jedna pored druge,u sredini sela ukrštaju se vijugave ulice. Tu se

nalazi veći prazan prostor koji se zove sredselo i predstavlia mesto javnog seoskog • -

života(gde se obično nalazi crkva). Ova sela su pravilnih oblika okruglastih ili ovalnihi u ovom tipu izdvajaju se mahale(grupe srodničkih kuća).Selo ima jedno grob^g^Tma razlika i u okviru ovog t ipaf f^ ia jv iše zbij ena cincarska,a kod nas u §kopskoj crnoj gori, zatim šarska i homoljska, 2- najviše razredene kuće su u selima Velike i Zapadne Morave i sokobanjskim, zatim kosovskim, metohijskim...Sela skopskog tipa retko rastu umetanjem novih kuća medu stare;obično rastu spolia. na obodu, dodavanjem novih kuća. Ovaj tip sela je najrasprostranjeniji na Balkanskom poluostrvu. Ova sela nisu ograničena samo na oblasti našeg i bugarskog naroda, već ovoj vrstipripadajusvagrčka. cincarska, osmanlijskaselakaoionaizjužne Albanije.

JVlacvansko- iasenički tij)_J Ima ga na Balkanskom poluostrvu posebno u Mačvi i smederevskoj Jasenici, i ponegde u bosanskoj Posavini. To su ušorena sela u kojima ima pravih i dugih ulica. Kuće su pravilno rasporedene s obe^strang, Hmmflfoijftpn banatskim i sremskim selima)- po rasporedu kuća ona su drumska sela.Postoje razlike izmedu mačvanskog i jaseničkog tipa. U prvom, postoje dve glavne ulice koje se seku pod pravim uglom u obliku krsta, postoje i sporedne ulice paralelne glavnim. Na mestu presecanja dve glavne ulice postoji slobodan prostor gde se diže krst to glavno jp mesto sela. Sela jaseničkog tipa, razlikuju se od mačvanskih u tome što im se ulice seku pod oštrim uglovima, pa usled toga su ponegde zvezdastog oblika, pored toga kuce su im bliže nego u mačvanskim.

[ Čitlučki t i p " F ^ Ovde spadaju čitluci i čitlučka sela. To su veštački tipovi sela. kojih je bilo i ranije među balkanskim Slovenim, ali su svoi pravi oblik dobila pod uticajemJ^raka^Dosta su rasprostrsnjena po celom Balkanskom poluostrvu. Ćitlučko selo ima_ohlik- paralelograma ili kvadretai ili je sastavljeno iz takvih delova. Strane parelelograma ili kvadrata čine nizovi čipčijskih stanova koji su mali i neugledni, pod jednim zajedničkim krovom. Selo izgleda kao utvrđenje u koje se može ući kroz mala vrata. Unutra u jednom uglu_su begovski stanovi- selamluk i haremluk. U sredini nalazi se slobodan prostor, gde se najčešće podiže čardak odakle begovi sa pomoćnicima nadgledaju raju. Sličnih čitluka ima u Bosni i Hercegovini, ali su njihovi tipski oblici u Makedoniji i skopskoj Staroj Srbiji.

uzrocima tipova Kada govori o uzrocima koji su doceli do ovakve podele sela, iz analize izbacuje čitlučka sela (kao veštačke tvorevine), kao i ušorena sela koja su svoj oblik dobila uglavnom uticajem vlasti. Naime, on se u svojoj analizi osvrće na dve grupe sela: starovlaška razbijenog tipa, i 2-skopska ili zbijena sela. ^—f. p p u - ^ a

^ • Cvijić kaže da se lako može doći na ideju da se traži_veza izmesđu tjpova ovih U se*a 1 prcobitnogj^ovništva Balkanskog poluostrva, Ilira i Tračana, jer se^

1G

njihovo geografsko rasprostiranje poklapa sa oblastima gde su se nalazila sela zbijenog i razbijenog tipa.Ali ipak Cvijić zaključuje da uticajem Ilira i Tračana nije moguće objasniti tipove sela.

• Sledeća tačka analize su sami Sloveni koji su se doselili na Balkan. Cvijić kaže da je zatečeno stanovništvo moralo donekle uticati na Slovene u pogledu stanovanja, ali i da su slovenska plemena na Balkan razne tipove naselja( postoje etničke predispozicije naselja ).

• Slovenska plemena su došla na novo zemljište, različite strukture kao i klime,plodnosti.. Osim toga nastala su etnografska stapanja sa zatečenim stanovništvom, a važni su i uticaji raznih kultura i državnih organizacija.

• Strnktiira 7erp|j§ta je r>H velik(>g ntir.aja na tipove naselja-sa promenom strukture menja se i tip sela.Uticaj strukture zemljišta nije jedini i nije najpresudniji.

• Šume su od velike važnosti za tipove sela. Po šumi na Balkanskom poluostrvu razlikuju se južne balkanske zemlje i jadransko primoije od severnih balkanskih zemalja. Većina sela starovlaškog tipa nastala je na krčevinama, pa Cvijić zaključuje da su šume i nastanjivanja u krčevinama uticale na razbijeni tip sela.

• Kulturni pojasi, po Cvijiću, na koje je podeljeno balkansko poluostrvo, naročito suprotnost između patrijarhalnog kulturnog pojasa i ostalih, utiču i na tipove naselja.Tako on uočava da je severozapadna oblast najveća oblast patrijahalnog života i glavna oblast sela razbijenog tipa, kojih nema nema u oblasti vizantijsko-cincarske i italijanske kulture ( ovde su sela zbijenog tipa ).

i9

11-Sociologija Balkana Jovana Cvijića Cvijić se smatra osnivačem geografije(antropogeografije), etnologiie,_etoo-

psihologije i sociologije sela. Svoje ideje je utemeljio na tradkiii Vnka Karadžića â pise pod uticajem ideja Svetozara Mažkovića. Osnivsč je nekih ustanova (Geografski zavod), reformator postojećih, a pkreće imnoge projekte. Cvijić je najdublje povezan sa sudbinom, saoseća se sa onima koji nisu imali slobodu ili koji su bili ugnjetavani(uticaj S. Markovića ). Studirajući geografiju u Beču, dolazi u dodir sa antropogeografskim idejama Fridriha Racela, ali ne prihvata njegov jednostrani geografizam u tumačenju društvenih pojava. Cvijićeve antropogeografija je bila bliža francuskoj školi „humane geografije"

V

(Zan Brin i Vidal de La Balš);uzima u obzir geografske činioce ali i plitičke i kulturne i privredne...

Cvijić je osnivač srpske moderne geografije, nastavlja tradiciju naučnog sakupljanja grade o narodnom životu(Vuk Karadžić). U prvom redu značajna su njegova terenska istraživanja naselj i stanovništva na Balkanu objavljena u Srpskom etnografskom zborniku. Prva njegova knjig je Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva(temelj za kasnija istraživanja). Napisao je uputstva za proučavanje sela u Srbiji i srpskim zemljama, Bosni i Hercegovini, Staroj Srbiji i Makedoniji, uputstva za ispitivanje naselja i psihičkih osobina kao i za ispitivanie porekla stanovništva i psiholoskih osobina, Najznačajnija knjiga mu je Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje, Osnove antropogeografije, a ovo jeujedno i prva socioIogijaBalkana. Pristup

CvijiĆ paji siptfttirlri pristiip n prnnravanjn ingđuiitipajflf prirnHeft geografska sredina ), (drusi^^(istorija, privredna organizacija, seobe, politikar^) j J ^ v e S ( biološke i psihološke osobine). On je sociologizovao i antropologizovao geografiju ( nema redukcionizma). A to znači da sociologizam u geografiji nije redukcionistički pristup kao što je to geografizam u sociologiji. Koristio je tipološki postupak, pa je ponudio tipologije seoskjh i gr^skih naselja, kulturnih pojasaj, seoha3 socijalno-

U loijizi Antropogeografsk[ problemi Balkanslrog polnostrva CvjjtV daje prikgZL osnovnih uputstava za proučavanje sela kao plan za prikupljanje grade ali i kao normu prema kojoj^će, sistg™a*i™vati i publikovati sv? Hornije rasprave— Kulturni pojasi ^^rr^Vizantijsko-cincarski pojas: prekriva Trakiju, istočnu Rumeliiu, Makedoniiu.

Grčku, južne delove Albanije, južnu Srbiju, primoije Bugarske. Nosioci^ove kultire su Cincari i Grci. To je ujedno i najstarija kultura na Balkanskom poluostrvu.

1G

2/) Patrijahalni pojas: prekriva Bosnu i Hercegovinu, svu Crnu Goru, celu Srbiju, seyernuj_srednju Albaniju i spvernu Rngarsku. .Teygro ovog kruga jeste brdska Crna Gora, a narode koji žive ovde Cvijić naziva dinarskim tipom.

3. Italijanski (mediteranski) i srednjoevropski pojas: zauzima usko zapadno primoije Balkanskog poluostrva, a u unutrašnjost se probija dolinom Neretve.

4. Turski-orijentalni pojas: odnosi se jna^južne i istočne oblasti naseljene Turcima-Osmanlijama, ali je zahvatio i sve muhamedance slovenskog porekla u dubini poluostrva.

U svom glavnom delu Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje. koje je

objavjjmie II dve loiiige, njegova sociologija Balkana zasnovana je antropogeografski i predstavlja primer interdisciplinarne sinteze u kojoj se suočavaju čovek i geografska sredin posredstvom društva i kulture. Metanastazička kretanja U prvoj knjizi Cvijić piše o metanastazičkim kretanjiTna3 što znači promenamesta stanovanja^ILokviru njih razlikuje 4 osnovne struje.

• Dinarsku - koja ide od Hercegovine, Crne Gore, Sienice. Peštera ka Šumadiji,a dmgTkrak od R RŠke i 7,ete ka Bosni. Krajini. Dalmaciji.

• Kosovsko-metoh^^ starij a) - od Skadm-i-Kc^jaontoj^Zete, Metohije, okoline Prizrena i Kosova do Šumadiie.

• Južna ili Vardarsko-moravskg-iz _Makedoniie_i severne Albanik, do Beograda.

• Struje koje su prešle Savu i Dunav- su nastale odJkosovsVe i vardgrskp koje su povukle stanovništvo iy Šumadije n Srem,^Banat, Bačku, Slavoniju, Baranju, čak do Erdelja i Sent Andreje.

Tipovi profila Druga knjiga odnosi se na etničko jedinstvo srpskog naroda tj. Na etno- psihološke profile. a razlikuje ih ukupno 4:

1 . Dinarski tip- nalazi se u oblastima kuda su tekle dinarske struje. Srbi_ čine^tri^četvrtine ovog tipa u okviru kojeg razlikujemo varijetete: šumadijski, erski, crnogorski, bosanski, lički, jadranski i muhamedanski. Po Cvijiću ovo je idealan tip( pametni^jivahni, crni. lepi.visoki^tvorijr^jBolji književni jezik., ^

2. Centralni tip- manje snažan od prethodnog. Uticaji se osećaju po moravskoj_Srbiji. Nemajujsvoj kniiževni jezik. imaiu arhaične osobine. skloni su nasilj^ dargžljivi su...

3. Istočno-batonski tip- odnosi se na Bugare. 4. PanojiskLiip- je kombinacij a starobalkanske osnove, osobinavelikog

broja dinarskih doseljenika irazličitih zapadnj ačkih uticaja.

1G

Inteligencija Cvijić govori o politici i patriotizmu i kaže da ie inteligencija ta koja

mora da^ izbegava patriotske fraze kako bi uspešno rešila nacionalrie jjroblemeM^na ne ispušta iza vida srpske nacionalne interese, ali ih uvek 7asnivajTajv^vTi^i istinitoj prerktflvi o svom narodu. Smatra da jedino učeni ljudi mogu i imju ulogu da brane nacionalne interese Srbije u svetu. Glavna smetnja su ideoloŠka ili partijska usmerenost te inteligencije. Cvijić je jos govorio i o balkanskim seljačkim društvima kod kojih je razvijena težnja za slobodom, pravdom, jednakošću i patrijahalnim običajima. Cvijićeva dela u njegovo vreme predstavljala su vrlo modernu gradu i osnovu za dalje izučavanje budućih istraživača.

12. Sociologija sela Sretena Vukosavljevica

Jedan od istrazivacha tradicionalnog srpskog drushtva, Sreten Vukosavljevic, koji

je poshao Cvijicevim tragom u prouchavanju srpskog sela i stigao je dalje od mnogih.

Pored Cvijica, drugi uzor za Vukosavljevica bio ie Valtazar Bogishic od kojeg je preuzeo

stav da pisano pravo treba prilagoditi nepisanim obichajima koji u tradicionalnim

drushtvima vrshe ulogu pravnog regula. Jedno od pitanja koje zauzima centralno mesto u

Vukosavljevicevom istrazivanju bilo jeprouchavanje/ svojinskih odnosa na selu,

istorijsko i normativno uoblichavanje zemljishne svojine i svih drugih agrarnih odnosa u

tradicionalnom srpskom drushtvu. Napisao je knjigu "Istorija seljachkog drushtva".

Njegova razmatranja bashtinske i kolektivne svojine uvek su data u shirem sklopu nekog

konkretnog drushtvenogj>b1ika privredjivanja i seljachkog nachina zivota uopshte i u tom

smislu imaju primarno socioloshki karakter. Bashtinom Vukosavljevic naziva svu zemlju

u privatnoj svojini i samu zemlju u privatnoj svojini i pravo privatne svojine na zemlju.

Bashtinaje nastajala deobom kolektivne svojine Sreten smatra da je ovaj proces

preoblikovanja kolektivne u privatnu svojinu ishao spontano.

Promena nachina privredjivanja je najznachajniji uzrok prelaska kolektivne

svojine u bashtinsku. Vukosavljevic istiche josh jedan chinilac - demografski, kada zbog

prirasta stanovnishtva prestane obilje zemljishta. Kod njega ovaj chinilac ima naglasheno

socioloshkilcarakter u smisI^ dirkemovski)shvacene drushtvene morfologije "materijalne

gustine drushtva". Vukosavljevic zakljuchuje da seoske mase, prekomernom ponudom,

rdjavo deluju na uslove u gradu i obaraju zivotni standard gradskih radnika. Drzava unosi

zabunu u normativni poredak narodnih regula, koje gube snagu koju im odnosi

destruktivno delovanje drzavnih pisanih zakona. Drugi problem kojim se bavi autor jeste

vinvjftMnjo tTnjigftpn Seosko stanovanjp. on je zasnovao sociologiju^tanovania i

naselja. Onkazejjapostoji chvrsta korelacija ozmedju oblika nasleia i nachina stanovanja

i sa druge strane organizacionih oblika rada, gustine naseljenosti. Vukosavlievic za

razlikuod Cvijica, vishe naglashava onaj sklopjrushtveno-ekonomskih chinilaca koje on

zove nachinom privredjivanja. Poshto je seosko naselje sedishte privrednog zivota, ono

ce se nalaziti na onom mestu na kojem je sa stanovishta radnih delatnosti najpovoljnije i

dohice ohlik grupisanog ili negrupisanog naselja. Sela se mogu klasifikovati na osnovu

h^M ?coU*uhvne ( p \ h i 0 ptopu-o ^j^uu^oou^

^ j u ^ s A '

rasgoreda_bashtina, po nachinu privrede, po imovinskoj strukturi itc(. Selo je josh i

drushtvena celina.

Predrasuda je da je selo nepromenljiva druhstvena tvorevina. Seoska naselja

se menjaju i na njihove promene deluje veliki broj chinilaca:

(^T^aspored privrednih povrshina

Cj^itica] zeml)ishta_(posredno utiche-od geografskog polozaja zavisi kako ce biti

rasporedjene privredne povrshine)

(^3jjkicaj privrede(drugachija je razredjenost stocharskog i ratarskog sela)

iticaj agrarnih odnosa

ishtveni uticaji

icaj stare strukture(tradicija i navike stanovnishtva) eposredni nticaji grada

i sitni uticaji(stanje prordichnih odnosa, prirashtaj stanovnishtva)

Ono shto odlikuje Vukosavljevica ie sistematichnost bez shematizma. To je

posebno uochljivo kod njegovog razmatranja raznih seoskih ustanova. Njegov pristup

tradicional.mentaliteta je realistichan i predstavlja produzetak Cvijica. Materijalni uslovi

zivota i rada i kflrakteristike Hrnghtvpnp Vnjoj «u pripadali - naivazniii su

chinioci koji oblikuju drushtveni karakter ili mentalitet seljaka. On se takodje bavi i

podredjenoshcu seljachkog drushtva gradu i vlastima globalnog druhstva. Uochio je da

glavni podsticaji za promene dolaze spolja. Njegova sociologija sela je istovremeno

sociologija seoskog stanovanja i sociologija zemljishnih odnosa i seljachike privrede,

njegova sociologija seljachkih radova je istovremeno i sociologija seljachkog morala a

sve zajedno moglo bi se posmatrati kao svojevrsna sociologija tradicionalne kulture.

njegova socioloshka sinteza je sasvim autentichna i znachajna za svako dalje

prouchavanje.

lh

13, (/uzco£CUJ^L^C^JLM) ^ockJte pOcA r a VtiL^

Osnoy^činiocij^ode1e n a seln bili su pol, starost i fizička sriaga, te je ona u neku ruku bila ustaljena. Stoga, podelajjiije bila jači uzrok specijaJizaciji i usavršavanju u seljačkom društvu, pa ni ekonomskoj i socijalnoj diferencijaciji kao u građanskom društvu industrijalizacije. Mnogre asocijacije koje se vezuju za sintagmu "podele rada" ne važe za istu u seljačkom društvu, u kojem je ona bila mnogo manja nego u društvu grada.

- Podela rada u porodici Ratarstvoj_stočarstvo su zajednička delatnost svom seljačkom stanovništvu. i gotovo svi odrasli znaju da rade najveći deo poslova vezan za njih. Određen broj poslova, poput okopavanja. berbe i kupljenja sena predstavliaiu retke poslove u ̂ kojima nije bitna i ne posotoji podela prema polu. Međutim postoje poslovi koie. zbog težine izvođenja. nhavljajn mnškarr.i (nranje plugom, obrada drveta, košenje...). Karakteristike "muških poslova" su dakle zahtevanje veče fizičke snage. obično su i dugotrajniji i zahtevaju odredenu specijalizaciju, poput kalemljenja voća, obrezivanja ili prskanja loze. Vukosavljević kaže za "ženske poslove" da su pipaviji i manje naporni, i da u ratarstvu ili stočarstvu gotovo i ne postoje poslovi koje žene same i u celosti odraduiu. Međutim žena radi ograman deo^poslova u vođenju i održavanju domaćinstva. od ishraneT održavanja higiiene u stambenim i nekim privrednim zgradama, tkanja odevnih i drugih predmeta. U muslimanskim porodicama ženejade dostamanjejratarskih poslova nego u pravoslavnim i više je posvećena održavanju kuće i okućnice. U ovakvoj podelirada_jstiče se komplamentarnost poslova, jednaka važnost svakog posla u organizacionim smislu i njihov međusobni odnos se smatra nehijerarhizovanim. Privredno je značajan i muškaraca i rad žena i rad dece. Porodica je na neki način i jedna radna družina, kako kaže Vukosavljević.

Preraspodela radnih uloga na selu odvija se sporije od agrotehnike. Sve do 50tih godina malo šta se obavljalo drugačije nego u veoma dugom periodu unazad. Ista je podela u porodičnim radovima, praktikuju se radna pozajmljivanja i zajednički radovi u zajedničku korist, slična neujednačena raspodela poslova u godini i zimski odmor. Podele rada na selii pe 7:avise od tehnjčke podele rada i stručne diferencijacije, već počivaju na kategorijama koje su stalne: pol i starost. Stoga nisu ni važan pokretač usavršavanja. Sve dok je to osnovna karakteristika podele rada na selu neće ni biti bitnijih promena u rasporedu raHajrpofodici na npštoj ravni.

Vukosavljević tvrdi da podela rada na selu nije uzrok niti posledica društvene nejednakosti. On ističe da društvene razlike na selu čak nisu srazmerne ni ekonomskim. Međutim ne poriče i neke jasne društvene razlike: Cigani nisu potpuno bili deo seljačkog društva. čak i ako su bili zemljoradnici i imali sva i jednaka prava. Pod istim uslovima koristili su kolektivno

15*

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 26 pages

preuzmi dokument