Sociologija Sela-Beleska-Sociologija 2.deo, Beleške' predlog Sociologija rada. University of Belgrade
hippe72
hippe727 June 2012

Sociologija Sela-Beleska-Sociologija 2.deo, Beleške' predlog Sociologija rada. University of Belgrade

PDF (5 MB)
22 strane
1broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Definisanje seljaka Sanin, Mandra; Selo kao drustvena zajednica (T. Djordjevic); Pojam i elementi agrarne i ruralne drustvene strukture; Nastanak i razvoj poljoprivrede; Priroda i zemljiste u poljoprivredi; Ekologija sel...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 22

ovo je samo pregled

3 shown on 22 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 22 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 22 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 22 pages

preuzmi dokument

rj -J ]P\ TT O 4 O TT1 T T i T ' i / O * T* f f » i. Tfc.1 4. \ v i - jLfHiA'ii^iišj/Hu tJju ioz^i^ii*, .LAL\L?£v/x/

ŠANIIN - TEKST "DEFnšlSANJE Sč jJAKA!!—

• V Na samom početku, konstatujući da se unutar marksističke akademske misli,

aii i van nje, sve vcča_pažnia pridaje studijania^o^seliacima, Šanin navodi zbog čega je potrebno naučno konceptualizovati pojam seljaka.

Autor najpre, istieući da-su seljaci "misUfikacija". aovori o rin\y,g]e-A ranlnim razlozima zbog kojih se u prvi mah čini da ovaj pojam treba odbaciti u naučnom razmatranju.. On ne osporava priličnu neodredenost ovog pojma. izazvanu 1) prostornomjaziičitogett njcgovc upotrebo (jcr. njime se obuhvataju potpuno različite skupine ljuđi na planeti. koje Često meuu soborn nemaju ni najnianje sliČnosti); 2) istorijskom različitošću upotrebe pojma (koja se nadovezuje na prostomu, jer. kao što se različiti Ijudi na različitim mestima opažaju kao "seljaci", isto biva i sa različitim, međusobno nesličnim ljudima u različitim epohama); i 3) političkim i akademskim malverzacijama, koje ovom tenninu daju izvitopereno znacehje.

Međutim, analizom specjfičnosti seljaka koie su naveli Redfild i Fei, Šanin

ipak zakljucuje da se tennin "seljak" nanieće kao nezamenjiv. Tih šest kategorija 1 —— — ——

specifičnosti Redfilda i Feja su sledeće: 1) OSOBENOSTI SELJACKE EKONOMIJE - porodični rad. kontrojaji&d * '

sopstvenim sredstvima za proizvodnju, potrošnja sopstvenih proizvoda, velika raznovrsnost posiova koje seljaci obavliaju. Usled navedenih osobenosti, mnoga svojstva važna za ekonomiju razlikuju se u seljačkom društvu, od onih u industnjskom^ kao npr. planiranje proizvodnje, proračun izvršenja radnih zadataka, svojinska kontrola nad zemljom (koja, u seljačkom društvu, pripada porodici), ali i načini na koje oni koji imaju ekonomsku i poliiičku moć prisvajaju višak \Tednosti od seljaka, razlikuju se od njihovog^ pnsvajanja vrectnosTi tachr j t ^ e č ^ ^ najamnjjri raamcima.

2) PLANETARNE S U O j O S H I I "N ATTNTMA POT.TTTCKOG ORGANTZOVA>JJA SELJAivA - koji se .ne razlikuju u scljačl^iwaj^dmča;na miljama udaljenim jedne od dragih, j uvek obuhvataju sisteme nakupaca i patronatstva. tendencije ka vertikalnom raslojavanju i strančarenje.

~~3) MEĐUSOBNA SLIČNOST NORMI I KOGNITIVNIH PROCESA U ^ R A Z L I Č i ™ ^ " M E Đ U Š O B N O IJDALJENEvl SEOSKIM ZAJEDNICAIvIA - kao

?v

što su značaj konformističke i tradicionalne racionalizacije, uloga usmeneJradicije, svojstvene "kognitivne niapć" (poput cirkulanie percepcije vremena), specifični obhci socijalizacije i obučavanje mladih za poziv seljaka, ali i ideoioške tendencije.

•. r-sj

4) JEDINICE DRUŠTVENOG ORGANIZOVANJ A SELJAKA NJIliOVE V *p AT.TTFD1STI AV, VIV/ IIV X JDlVlO 1 X T I K F 7>J A C VI T F l i M K P l A M I •MTfO \ TvTTr lNl&AiNJIi

c S r .

^ i ^ o k a l i z o v a n i najniži krug drža™og autonteta tipični oblici 1 unutar^zajcdmce izmedu_sćl)aka i raralne radiić snage. opsti podrederu položaj

selj ačkih draštvcnihjedinicaji Hn;vnnri j s i ruktoa-

5) SPECIFIČNA DRUŠTVENA DINANIIKASELJAĆKOG DRUŠTVA -

^^j jJv^C^- 'N drustvena reprodukcija, reprodukcija ljudskih čimlaca. sistem drustvenih odnosa

^ ^ (porodična svojina i običa]i nasleđivanja, priprema za poziv se'jaka)

6) ZAJEDNTĆKj_OBIJn I IIZROCT STRIIKTI ?RAT,NIH PROMFNA__TF

SFi . iArKorT RF.AHOVANjA NA JjJHH.- k a d a j e o reagovanjima reč, tu imair.o

različita snalaženja u vezi proizvodnje usled kolektivizacije, poput proizvodnje na

okućnici. takode, pos|oju.^]2j~obl_eiri_neijč&zavai.ija" (izdržljivostseljačkih dmšUenih

normi uprkos svemu), kao j jponoroo poseliačcnie^-Bekih-oblasti.

Sanin kao determinantii vifii ii prrOili i ^ a g m k i e g ^ d i a i o g

gazdinstva kao osnovne iedinice proizvodnje^ i društvenog života Pritom, on posebno

apostrofira proizvodnju kao suštinu i detenninantu takve jediniee. koja uslovljava

ekonomske, političke i kulturne osobine.

Sledeći deo svog tclvSići tiiiiv/r pos^ccujc miciiizi picoorćizajći pcljcpr ivrede i

seljačkog društva u uslovima današnie^ kapitaliziiia. Polazeći od marksističkih t ion ja

(posebno od Marksovog videnja porodičnog gazdinstva kao nczavisnog proizvodnog

centra koji sadrži u sebi celokupnu ekonomiju), njega zarmna kaka se taj nezavisni

proizvodni cenlar preobražava u savremenorn kapitaiizniu. U torn kontekstu, on

stavlja naglasak na dve ključne stvari koje tu promenu seljačkog društva u

kapitalizmu obežežavaju.

^EpFERENCIJACIJA SELJAKA ( M U L T I L I N E A R N O S T K A P I T A L I S T I Č K O G

- Sai tin sc najpie poziv<x iia si<ivovc r-viiu P R E O B R A Z A J A P O L J O P R I VI^EDH) s nm e r ziva n tavo e i aacKog i Lenjina, koji su prvi govorili o diferencijaciji seljaka u uslovima kapitalizma. Autor

ne umanjuje teorijski značaj njihovih razniatraiija, ali, suptilno kritikujući njihovu

jednostranost, t\Tdi dj. kapitalistički preobražaj poljoprivrede nije jednoznačan proces,

već da u sebi sadrži tri inedusobno povezaiia tipa promenayaJcl%ei£ i gradskih bogataša

— liskilivOje dolazi do koji tako postaju kapitalisti. što dovodi

opadanja značaja seljačke polioprivredeunacj_onalnoi ekonomiji (jer se u kapitalizmu

višak vrednosti ulaže u industrijsku proizvodnju, koja je u urbanini centrima), i,

naposletku tako se^ ić^ lĵ a procegj^ćj^^arginalizacn ê - seijaci su skrajnuti.

marginalizovani, i stoga, da bi preživeli, nude kapitalistuna jevtinu radnu snagu

(ovimejse delimično može objasniti i "problem ne-nestajanja" seljaštva).

BLJACI KAO NAĆIN PROIZVODNJE - Šanin najpre ističe marksističko

sr

sO - H

ft

odreuEf^enačina proizvodnje, kao opštih i specifičnih načina_pomoću kojih se

zadovoljavaju materijalne potrebe društva na odredenom stepenu njegovog razvoia.

V

Sćiiiju jjOiitiotvc ekonomye. i i urvC/uC'iii. ẑii isuce > njegDVU jvijucnu i i i u ueteii'iiizii

ističe da način proizvodnje predstavlja oblik društvene svesti. Zatim ulazi u polemiku

pokušavajući da odi'edi seljake. Da li su oni sami po sebi način proizvodnje? Ili ipak

samo jedna komponenta posebnog načina prozivodnje? Ili pak potpuno zaseban

dmštveni subjekt koji niože da se preniešta između različitih načina proizvodnje? A

možda pojam "seljaka" zapravo i nema smisla? Na samom kraju, Šanin nije do kraja

razjasnio šta seljaci konkretno jesu, ali je istakao da se u si' rf 11 i r i"ij i ? s^jaei i~ njfhova dinamjka moraju raz.matrati l jkaojakvi, i unutar šireg društvenog konteksta,

kako bi se boli e razumeii oni sami i društvo u kome žive.

Na samoin početku, i Mandra, kao i Sanin, primećuje porast akademskog interesovanja z a seljake. Potom odreduje prostomi i h r o n o l o š k i okvir-S3ZQjej|nalize, odlučivši da pod pojmoinTeljaci anahzira jednu iston;si zasebnu populaciju, knja—

Jdentifikuje u z a p a d n o j Evropi, i to u razdobljn od 1 MO ?.00fi, gnHinR

^ U toin kontekstu, on pojavu seljaka vezuje za nastana^ jmdaiiznin koji -

dovodi_do imovinske diferencijacije i stvarania_vlastele i krrietsLva. Pre toga kako

kaže, seljacinisu bili specifična, zasebna populacija, jer su se pre nastanka feudallzma'-

sviT _od poglavara do oruh na dnu, bavili poljoprivredom. i zavisili od nje. Tek sa

uspostavIjanjem feudalizma duiazi do te diferenciiačije. Koiu kasnije dodatno

produbndTe nastanak kapitalizma (zj. buržoazije), pri čemu se dihotomija izmgdu

seljaka i buržuja reprodukuje i ujjrostoru. preko distinkcije selo-giad.

Koje su to odlike seljaka u_ savremenom društvu? Sflj fl^ jf

pOj^gpnvretin) fiffii^vod^č^koii ie istovremeno i preduzetnik i radnik (poseduje

sredstva za proizvodnju, ali vrlo malo ili uopšte ne _koritsti plaćenu radnusnagu). Ali,

on, poput gradanina, i}ostajejianas i potrošač izložen prodoru urbane civilizacije u selo, masovnoj kuituri koja briše seljačku

kulturu. T o j e seljak u irdnstrijsknm flništvii ^gH^je^po^pr ivredm^. Ali, kako bi

objasnio tennin "seljak", podjcojini ^ourazunieva^airirnTTje oy.&g_pr,i;T!;i n periodu pre indust

V

ojina u ra preuzima Redilldovu tročlanu šhemu

',divliak',-1Tseljak"-"poljopriv'rednik", izvodeći iz nje one kiuerijume koji su specifični < ——' -'•—^ ——• • za seljaka To su:

1 ) AUTONOMIJA LOI-CALNOG KOLEKTIVITETA - kod seliak^ gga [e

relatiTOa u odnosu na globalno drušlvo (iako globalno društvo generalno dominira

nad njim, istovrerneno toleriše seljačke originalnosti). Kod divljaka ova autonornija ;e

potguna. a kod poljoprivrednika industrijskog doba nikakva

f g V O D ^ Č E G A ZAVISI PODELA ZADATAKA - kod seljaka, centralnu

'HZliOSt U Gi'žffililZ&Cl\ }1 CKGllGiilsko^ l_S<JCli£lini?£; zivOia iXit<X uGi?i£iCiIioku ivod

divljaka, podela zadataka zavisi od srodstva, starosti i pola, a kod poljoprivrednika od

tehnologije i trzista. V^JIćuHv/O*'— f3)- iEKONOMSKA SAMODOVOLJNOST - kod seljaka postoji relativna

auiaihj ja^_ivOja iic lazl i lvujc p r o i z v o u n j u 1 p o i r o s i i j u 1 c d i z a v a v c z c s a ^ l o b a l n o n i

ekonomijom. Kod divTjaka autarhija je potpuna a kod poljopri-vTednika nikakva. ^ ^ ^ p t o K A L N I KOLEKTIVITET - k o d s e l j a k a g a o d h k u j u o d n o s i u n u t r a š n j e g medusobnog poznavanjn i sjahi orincsi ^a oi;o 1 nirp koIpkriv i m ~ a ^ s e J ^ * ^

P b S R E D ^ V A M L SA S £ D L j A | N J a Š Ć U - i z m e đ u s e o s k i h z a j e d n i c a . i

globalnog drušn-a nosreduij^staknutiii i ugledni ljudi iz sela- Kod divljaka poljcprivrednika ovakvo posredovanje ne postoji. u ^ V - ^ A n \ <LA

Mandra naglašava da ovih 5 obeležja predstavljaju idealno-tipske A.011 c-i~U KCijC. I da njiiiov raziiciii raspoitxi ciiii raZiiCnOSu izrneđu pojedinih oeij atKiii zajednica. Takođe, naglašava da se često može desiti i da seljačke zajednice zadrže neko^obeležje "divljaka", ili pak da poIjoprivTednici zadrže neka obeiežja seljaka.

— 1JUL1V/ i u i l / l / m / U M r HjL 1/1 l ^ L l / . 11V .1 1 A . 1/UlM^i. V IV )

Đorđević se u ovomtekstu bavi društvenim aspektima seoske zajednice među ^^^ai^^žOžžedao-nakga toga. ;

jih hratstavR iz siate ' Na samom početku, on apostrofira vezu iz r — "

rodbias^atganaaasije.ii tadašn;ih, knsmph selajrgj;Vfiji p^fi TugCjma pa i nakon njih. Ovu vezu on objašnjava time što su naseljentci koji su naseljavali sela dolazili iz zajednica koje su bile organizovane u bratstva, na-su-nataj način ' saaaž

ičina: zajednice. Ova veza između / T T t i selima, kao i u bratstvinia, svi nazivaju jedni druge vodbinskim imenhna

(striče, orđte, rođače, tetka..) / 2 ) z^jednička seoska slava. isto kao zajedničko krsno irne bratstva <TTpostojanje zajedničkog zemljišta svakog sela, jasno određenog od atara

:>g sela

^j^Trjloralna obaveza uzajamoog pomagnnjniji?1j.nka isto kao i bratstvemka selo poinaze u olucaju ne^rece, kaua treoa zavrsiii veliKi posao iid.)

na osveta, pri Čemu celo selo sveti jednog ubijenog svog seljaka 6joi)o što su u bratsivh'na bili glavari, u srpskim seliina bili sujgoiki knezovi,

koji, istini,^a volju, nisu imah neku bitnu ulogu što bratstvorn upravia zbor bratet^gnjka., &elom upravlja zbor videnih

dmgog

(celo i

4

8) ;kao što su bratstva sastavni delovi plemena. tako-sarsefe^sa&iU'nLdelovi knežina

cf9) lcao što su bratstva imala svaoiu funkciju u svom glgjgggg tnl-n c1T i inaja^svojofjaježim (odreživanje poreza. zaštita mteresa svoga seia, učestvovanje u ime svog seia u rešavanju probieina cele kneževine...)

/

U Srbiji pod Turcima (a i nakon oslobođenja), sela su bila zasebne društvene ceiine. sa zajedničkom teritorijom, zajedničkiin interesoni i zajedničkom obavezom medusobne zaštite. U daljem tekstu Đorđević lzvodi neku vrstu tročlane društvene 5traj.ifikacije u ondašnjim srpskim seliroa:

/( I > KNLZ - bio na čelu svakog sela. Za vreme Turaka vlast su imali samo Qy . r 1 nominalno, jer gotovo da nije biia nikakva, a njihovo zvanje nije bilo nasledno. Nakon

oslobođenja, Karađorđu su bili potrebni ljudi koji bi upravljali selima. pa je održao instituciju seoskog kneza, kojeg su od tad pa nadalje u svakoin selu postavljale vo lvoder tkgr fe bio^zaduzerizLspiovođenje naredaba centralne vlasn. Nataj r i ~ n vlast i dužnosti seoskih knezova biie su povećane.

^lZ-)*' KMETO VI - oni su u bitijnkovodili selom 1 brinuli o ^ e m u J K m ^ v i s u bili otmeniji seljaci, koji su se skuplj^i na razjičite seoske dogovore, radi rešavanja lokalnih problema, ali i da bi sudili_seliacima u raznim sukobima (npr. kad stoka jednoga potreTetinu drugoga). Takode, štitili su selo od zia (od lopova, razvratnih seljana i sl.), a takode_su_ se zauzimali za_l|ude iz svoe sela kada bi se ovi našli u nevolj i (npr. kad Turci ul'iapse nekog seljaka, ili su ti'ažili da siromašni seljani budu oslobođeni poreza i sl.).

Već smo rekli da je Karadojdc povećao vlast i dužnosti seoskih knczova._Knez Miloš će docnije sgrovesti reformu j o š d a ^ j a ^ k o š t o će narediti da umesto seoskog kneza. usvakoni selubude po j e d a f i j ^ n i k i i ^ kaQ_starešina sela r?;rgriii r.fiiitrnii-ip. uprave. Glavnog kmeta ili je posbv^ao^šam' Miloš, ili knežinski knez u dogovoru sa šeljanima. Takode, u uoba Miloša javljaju se i seoske ppštine. a gžavnini knietovuna

ugravu daje if^udstv^ pn čemu im, da bi mogli suditi, obaveznu pomažu još se je tri kmeta. ifo dolaskoinseoskih kmetova na inesto seoskih knezo v a, L̂Ui i

-^LiiieUni^Ve~vTše ^postepeno gube na značaju. i na kraju se njihove nekadašnje nai2lSnostij30tpiii30^guke.

3) SELO TLI_VAROD - svi seliaci jednog sela; i narod je ponekad donosio

odluke, koje su se najvise ticale javnog rnoraia, časti ili opšte štete. _U tu svrhu, sazfvani su seoski zborovi (zborovi čitavoga sela), mada se oni nisu skupljali samo po svojoj voiji, v e c m j e ces lG sazivaia i vlast, kad je irnala narodu nesto ua saopšii.

Učesniei ovifi' žBorova nazivali su se velikH mali ̂ m e t o ^ ( i l i samo veliko i malo), pn ccnm su vCiiKi knietovi bili pia\i knietovi, a niali kiiletovi (si rotuij a) svi

t d o c

ostali seljaci. Takođe, u ovim seoskim zborovanjima ponekad su učesća u odlukama uzimaie i žene. —

03 - POJAMI ELEMENTIAGRARNE I RURALNE DRUŠTVENE STRUKTURE

prOuCava globainu dmstvenustrukturu. tako svaka posebna sociologija gaji interesovanje za izučavanje određenih, posebnih podstruktura globalnog društvra, shodno svom predmetu proučavanja. Tako sociologija C . o h

proučava ruralnu društvenu strukturu i njene promene. a jedan od j i a j v a ^ ^ K " , _eicm£njialja\c strukturg_Je^e i^L^iugžL čcžto za

• , ~ ~ " , t 1 > sociologiiu sela koristi izraz ruralna sociologija, a za sociologiju poljoprvirgde -

agrama sociologji

m r n T s t ^ k t u r ^ ^ s k u p činilaca poljoprivredne proizvodnje koji je istorijski

uobličen u" nekohi konkretn >bno povgzani Cifngći

agrarne dmštvene strukture su: _

~ UST,OVI (okoinosti u kojima se poljoprivreda odvija i seijačko

društvo orgariizujc)

Jjjl\NriV>JTSTVO (u datiin prirodnirn usloviina obavija poijoprivrednu prolzvodnju i formiraseljačko društvo)

A^RARNO-POSEDOVNASTRTJKTURA DRUŠTVA, koju čine

Z E M L f l ^ O V O J I M S K I IDRIIOLAGRARNI ODNOŠl "

4) jiELJA-r.KI RADDVT (najdinarnieniji, antropoioški i društveni čhiilac

p o l j o p r i v T e d e )

( ^ j R U B A R A n ^ T F H N S T k - SRFHSTVA 1 TF.HNOT .OAKI POSTtlPr.T

kao i sa njima povezano NAUČNO-'I EHMtXrr~2^N~Ats"JE _ (oznacavaju "Stepen

kuiturno-civilizacijskog razvojš-poIjoprivTede)

t ^ ^ l U Š T V E N O ORGANIZO^ANJEJ GI.ORAT.NO TTSMFR AVANjERAZVOJA

MF.ft A nRŽAVNF AOR ARNF. POI . T T I ^ F ^ —

Naivagniii elementi agrarne s t r g k t u i ^ ljudi koji ih

koriste, sredstva za rad (koja deten-ninišu dništvene o ^ a ^ g rneđu ljudima, od kojih su

najvažniji vlasnički odnosi, tj. svoima nad zemljom i drugim poljoprivTednim

sredstvima rada). Ovi eleinenti utiču na određeni način društvima), ili poljopriwfldne j-irm/vnrlnie (u savremenim).

Vjgsništvo nad zeinliomjredsUvija osnovnidruštveni obiik seljačkihradova,

a izraz "agrarni odnosi" podrazumeva nerazdvojnu povezanost vlasničkih i drugih

družtvenTir 'o'd'nosa u koje Ijudi stupaju obavljajući seljaćkc- radove i bavećTse

po )j o pri vred o mrS-i-gilSupno^^jhi} (1 i va ,s e aoinmaj tnjc tura^

š n ^ s t r u k r a n i čira istonjski uobličen sklop deten-ninanti seliaEkog nacina ^vnrTTa tn cir —"

EL JAČ JCA EKONPMU.AjAIiR A RNA STRUKTURA)

p j S E O S K O m S E I J E J - S J ^ N O V M Š T - V O T""\ '"T'\ t a /\r> n a \ 1T7 jt nr r t „.,_ . . ^ ' * 1 t Z A Y i V l < ' ' • 'STANOVE).

s n SFOSKF fN ARODNE) KULTURE

vo vezana sRin agrarna 1 ruralna struktura se gotovo poklapaju, kao i agrarna i ruralna sociologija koje ih proucavaju. TTsavremenim. usled sve veće uključenosti sela i poljoprivrede u globalno društvo, dolazi do njihovo« razdvaiania - selo i seljaci se sve više vezuju za grad i delatnosti izvajr poijoprivrede. dok se poljopojuteda aezuja ?n industriju, saobraćai, tržište i sl. pa opet, uprkos svemu, moderna agrama struktura i dalje ^cmi bitan segrnent ruraine strukture, jer je modema poljoprivreda temelj modermzacije savremenog sela. Jedina razlika u odnosu na trad. period je ta što je danas poljoprivreda više zavisna ou globalnog društva, dok selo ne zavisi isključivo od poljoprivrede. Stoga, globalni društveni procesi danas predstavljaju najvažniju determinantu promena agranre i ruralne sti"ukture.

04 - NASTANAKIRAZVOJ POLJOPRIVREDE . — 0

Polioprjvpda ie naistariia pnvredna grana, čiji se začeci javljaju pre 20.000

godina, kada je čovek sa sakupljanja plodova prešao na\zemljoradnju\ - uzgajanje blTjaka. P;e toga pripiiomio je životinje, iako da je fiočarstvo Inešto starije od

zemljoradnje. Od biljaka prvo se gajilo voće i povrće, a po prirodnoj podeli rada tim poslovima bavile su se žene, dok su inuškarci išli u lov i ribolov.

Sa sejanjem prvih biljaka _ iai.lin se_ \\ P^treba za trajnijim nastanjivanjem (radi mogućnosti negovanja biljaka), neprestanog seljakanja u potrazi za plodovima Zajedno sa trainiiim nastanjivanjem. čovek usavršava ^iuda od.metrila pmnj^ zemlje, i počinje dakoristi stočnu zapregu. To omogućava da počne da uzgaja i žito, i ovaj momenat naziva se neolitskom revolucijom -/jire otprilike 18.000 godina), ili prtQin agramom ("zelenom") revolucijom. Od tada postoii poljoprivreda u pravom smislu te reči, kao i seoska naselja, ajavlja se i tz on pobuduje svojhnrado

ovekovo suočavanje samoćimaprirodekoje osno sejanjem biljke i trudom oko nje.

 Najstariji i najprimitivniji oblik poljoprivrede je c^j^-travna zcinjjo^lnja, koja se sprovodi tako što se jedan mali deo šumeTiTpasnj'aX"5~pfetvori u oranicu, seje se po niemu dok se zemžja ne isposti. a potom se prelazi na drugo zemljište po koiem se sejeistijiasi-. Nakonjrekog vremena, vraća se onoj parceli koja ie ostavljena pod ugaroin (da "podivija"), i ponovo se zasejava.

Vremenom, usled povećanja brojajti-Uiflvm^ površine

i povećanm Diohtevsrj^fd^^^^^advnririhiii sUtč^fplodnred). Kod ovog sisteina zemJjasejie Ija". već se celokupna raspoloživa površina deli na dva

u se deojmjznisničnojsdne godine seje, a dmge "odrnara" (pod ugarom).

Ovaj sistem koristili su sta

jtrajevima zadrzao s vedo_12 Rimljani T Germani razviće i tro^bljni sistem.

c i^ana Baikanu se se u nekim nepiodnim

d kojeg se jedan deo povrsina 'sege u jesen ozimim usevinia (pšeniea.-^-rszr^gnigi se seje u proieće iarim žitom

ečam, ovas, kukuruz), a treći se ostavlja pod ugarom_Svaka parcela se jcdne Rodine

seje ozimoin, druge jaioin kulUirom a ti'eće ostavlja da "odrnon", k&iaiu paiceia

vaj režim sretao se sve do 20. veka.

Sed dodatnog povećanja Nkoristi stoka koja je tako i đubri. Na Balk,

\ | Konačno, popmviiaTtropoilni sistcr

7stano\ništva 1 potret^^dJra^SmT-treiii parceiu ne ostavlia}dlTodmara^,v;eć^ej)n njnj

šlDcnu i i ranu) . Umesto c m o g iigara. to je tzv. zeleni ugar koji omogućava preiaz. s^ekstenzivne na intenzivnu poljopnvTedu. Krmne bilj kepopfavliaju hemijsia sastavzemjjišta, i omogućavaju tzv. intenzivno stočai'stvo (gajenje stoke u štalama, a ne na pašnjacima). Ovakav oblik stočarstva obezbeduje . . . . . — . ~ 1 i -—̂ s t a j s k v b r i vo kojim .ge_govećavaplodnost zemlje.

Sa upotrebom veštačkog hemiisko2_dubriva,-koiIm se po potrebi zemljištu dodaju sastojci koji nin nydns|ajn_j^vijri se-mojaailta inteiizivTtfij^žljgo^asd^koii^ karaktenšu jošjupotreba golioprivrednih masina sa sopstvenom mehaničkom vucom l savTeinenajgžjo^TTfedna tehnologija zasnovana na prnneni naučnog znarija Modema poljoprivreda u osnovi je tržišno orijentisana, specijalizovana za proizvodnju roj>a za nej'iosrRdriii potrošniu i sirovma, i kao takva podrazumeva postojanje složene birokratzovane društs'ene organizacije, pa stoga"hijeTn~Ttalik tradicionalnoj, samodovoljnoj poljoprivredi.

05 - PRIRODA I ZEMLJISTE U POLJOPRIVREDI

Budući da~~se 'poljoprivredna dcfcitnost^odvij^^ jasno je da upravo priroda od svih vrsta proizvo<inja nayvišfl iitiče na poljnprivfgfl^i JVfrahi pnrodninTusIdvima, za poljoprivredu su najvažni)ff^imi3(toplota, vlaga, svetlost) i

je prirodni faktor ira k jovek ne iriožt đfi »tife ropiota. ntičg na dužinu vegetativnog ciklusa (vreme izmedu setve i žetve),

određuju&rrrtako' vrstu poljoprivredne proizvodnje, vreme seljačkih radova, organizaciju r a ž a u poljopfivredi, p a i mentalitet Ijudi. Duge^zime podstičujlobodna zanimanja seljaka (zanati, domaća radinost - časovmčarstvo u Švajcarskoj, narodno kultumo stvaralažtvo...). Takođe, toplota neposredno utiče i na odevanie i stanovanje

ljudi - dakrve seljačkog načina života.

jkao klimatski činilgc spaja seme sa zemljištem, rastvarajući neorganske matenje iz zeml]i|ta, i u f svfitlflgL&apftućava njihovo pretvaranje u organske,j)utern fotosintez^ Na vlagu s^^rrtem_navodnjavanja i odTO_dnjav_ama. može delimično

uticati, ali na svetlost ne. i njoj se mora pnlagođavati vrsta i način poijoprivredne

8

/ n

0

jroizvodnje. Sem ovih, još neki kiimatski faktori (vetrovi, ojuje, padavine) mogu uticati napOijupiivieuu. vr̂ .Hn

jiste ima dvostruki značaj za poljoprivredu: o mesto na kojem zive ljudi, biljke i zivotnije, i ka.o prostoi na kojein se

organizuje poljoprivredna proizvodnja (u tom pogiedu, bitna svojstva zeinljišta su a) IjivUpi

konTT CDpna raspoloživa veličina \ površTriž> i 'o) geografska obeležja zemljišta -

izicija nagib 1 poTožaj) kaoizv'or neorganskih mglggja vodg i organizama/bakterija- insekata

i drugih) Jcoji (ne)povo]jno_utič]j na r n v e k a i p ^ ' j ^ p ^ ' ^ H n n pmiVvn/ tn jn ( u tom pogleuu isucu se pcdolosiui 111 jLizicko^iieiiiijslv«. svojstvs tlu)

Osim uvažavanja prirodnih svojstava. zemljišta, društm-mora prnnanj _j sto racioiiainij u ̂ djl^Iujjj^^^iig"^^f^jzli-Lg^'Mll g ^ o s a . U tom pogledu važni su svojinski (vlasnički) odnosi nad upotrebljivim zemljištem, kao i parcelna struktura zemljižnćg poseda (obiik. veiicma 1 broj parcela). Osnovna naceia zemljišne politike nalažu da se prirodna svojstva zemijišta što racionalnije koriste, maksimaino čuvaju.i, po mogućstvu, popravljaju. Sva ova svojstva u praktičnoj primeni kroz agramu pohtikuTrse se reoniranjem i tipologizacijom poljoprivTednog zemljišta, koje se vrši po svim njegovim važnijim prirodnim i divištveno-reproduktivnim obeležjima. Stoga razl 1 k u j e n r o ^ ^fc^O t e ;

\ykREMA GEOGRAFSKIM OBELEŽJIMA: 'k) ravmcarsko (do 200m nadmorske vlsine) "STbrežuljkasto (200-500) c) brdsko-planinsko (500-1000)

d) planinsko zemljište (preko 1000) >j jREMA NAMENI:

Doliopnvrednc^ koje se prema načinu korišćenja deli na obradivo (orartice, vinogradi, voćnjaci') i neobradivo_(livade i pašnjaci)

b) nepoljoprivredno

Međunarodne analize pokazuju da Srbija ima relativno dobre prirodne uslo,ye za razvoj poljoprivrede, ali da oni mah.o.m nisu dovoljno Iskorišćenl. Po pedološkom sastavu zemljište je relativno dobro, ali je izloženo degradaciji zbog nekontrolisane

_ __ - .•—I ••!!" 1 " ""*

•'upbtfebe i'iennjskih sredstava. Kada je o vodaina reč, i po tom pitanju imamo relativno dobre uslove (u ravničarskim krajevima nema mnogo padavina, ali ima mnogo reka, a u planinskimje obratno, pa niu dode na isto), ali ih gotovo i ne koristimo, jer se saino 2% obradivog zemljišta navodnjava.

U saviemeiiOi •c"

u r e u i v a u j u zen i i j i s i a

jneit na piaiisKoiii teliniclcoiAi

zei i i i j i š te s e p r e u r e d u j e sp i"ovođen/em cA,-.; Cit/iJ V

(zaokruživanje zemljišnog poseda pripajanjem parcela drugog vlasnika, kojem se zauzviat uaje diug»j zčniljistc IU IIOVCANA naKiiada. K O U NUS jC ova niera konscena u

eksproprijaciji zemljišta^tako da je imala i politički karakter izmene svojinskih odnosa nad zemljom)l)X|komasacije (skupljanje više nialih parcela, razbacanih na različitim delovima atara,*u jednu, koja po površini odgovara svim tim delovima; kod nas je postojao tzv. sistem potesa - potesi su bili delovi seoskog atai'a koji podležu nekim pravilima kolektivnog koriščenja zemljišta od strane lokalne seoske zajednice)

i rnelioracije (mere popravljanja proizvodnih potencijr.ln zmiljjgtr;; hirŽ7-o-rne]ioracijg__ v / iirpromene fizickih i hemijskih svojstava).

(C>. T/m^ A Q A r^TTT TT OT>r»TTT A li'TTT> CX\ U Ć O'TrJ 1 ^A 1 ivv/lviAor\v^IJI \ J o i v u u i — m n i v v / » i L , o n v

0 6 - j K O L O G I J A SELAJMPOLJOPRIVREDE

oiieležža_sgljačldh urušfava jeste njihova naglažena uklopljenost u prirodne uslove u najširem smislu, pri cemu dolazi do uzajamnih

ja utiču na kiimu. a ova na nfi t^j^ prir.OMr- (npr. fiin

društvo, ali takode neretko i od ljudskih zajednica zavisi hoće li negde biti šuma ili

pustinja). Covekov~odnos^prema prirodi višestruko jejjovgzao-sa-nje.govi"'* odnosom

prema dmštvu i drugom čoveku. ' Prirodni uticaj naineposrcdnjj jJn? ,r>r>fl sferp rirMčjyyj n u prir^i-rrajhliže

- materijalnaTproizvodnja, stanovanje. ishrana. oblačenje. saobraćaj...U svim ovim i mnogim drugim sferarna prirodni uslqvi_odreduju u dobroj meri društveno delovanje^

Ideja povezivanja prirodnih us lovai drilštvene strukfiirf* stara j^, i vnrft poreldo još od Ai~istotela, Monteskjea, Le Pleia i Racela - uiedno i osnmiča antropogeografije, kojom se bavio i^riaš Cviiić. Cvijić ujedno i zastuoa tezu 11 kreatiyngg_piiiago^ čovekajeografskorri .prostori^tj^-mogućnog čoveka da isti prostorni okvir koristi m različitejiačine i u različite svrhe. Na ovaj način, Cvijić ukida strogi geografski detenrnniz&ii^jiblažavajući ga^drm^/^^m^^s^miinaciiom.

Prvi do ideje slične ovoj u sociologiji dolazi Cbirkerni jjv^deći pojam "društvene morfologije" kao ponioćne sociološke nanke koia proučava rnaterijalnu

j s !

gustmu društva. Dirkem polazi od stanovišta da društveni život oblikuie masa Individua.kjjj^^ori određeno društvo, a .koja_j£jaajadigdeni-jmčm-Taspoi^đeiiarii prostoru. Zavisno od njenog rasporeda (gustinel^ali i od odlika samog prostora (širina, granice, saobraćaj i sl.) raj:ikovaće se i dnžštvrne pojrrvre.

Zimel dalje uvodf'smtžgmu "prostorni noredak drnštva" te zamisao n "socijalnom prostom", tj. ononi prostoru koji od dmgog prostora nie omeđen prirodnom ili^aSministrativnom granicom, već socijalno-psihološkom gramcomTlj- jednoobraziiim"o5Iikom družtvenog ponašanja.'Prostor koji je tim oblikom ponašanja orneden jestejedan socijalni prostor.

10

Daiji doprinos dali su Park i Barddes. sociolozi čikaška škole. sa svojom

NA^-IVINL I J U U J A ^ ^ U K ^ J JCRN, V_/ili OII IIALPII* U V ^ I N V V-^U I U I I V U U IXUIIV l̂iU_aviie VCi 1K0tl

< 9

iZiii^uu ivOi«Cwi liriCljČ VĆilivOg

broja l judfna malom prostoruj_citavog spektra društ\;enih pojava. Ako bi se gledalo

îî iiObKi s a piifOuOiii, p o ucc i i ju uai v j m z m a , p o Kojeiii s e iiaKOii nag iOg u v e c a i i j a

bro[a iedmki na iednom prostoru javlja poiačanCEorSa 7,a op44aak_ orida hnrebaRTsa

^ f l j U . rill, po Parku i Bardžesu, do toga u ovom slučaju ne

jTiirodni. već i kultiiflii idrLjšlveni. liudskiV'"

Po njihovim shvatanjima, u prirodnoj sredini, tj. ubiljnim i životinjskim Ô zajeuiiicania, posi-C u jedinkaina. U Ijudskoj zajedmei pak, pored

dezorganizacije prirodnog

fvQ i i i i.' L i Cj | j i i' 'i i —» f * " " kompeticije,~ postoji^ i ^ j ^ p u n i ^ r j ^ ^ k o j a umesto dezo

j i p / uspostavlja organizaciiu kalturnos uoretka. Ljudska ekologija

z

se zapravoj ba\i [oIn novom ljudskom sredinom koju sačinjavaju ekološki, ekonomski, politički i moralni poredak. Sociolozi čikaške škole takode_uočav.^u da se uspostavljaniem višee nivoa društ\'enog poretka rešavaju problemi nastali na prirodnijoj ravni egzistencije (tj. da su prirodnim uticajima podložniji oni siojevi društvenosti koji su bliži prirodi i s njoin neposrednije povezani).

Uticaj prirode na društvo i obratno kod nas je dosta izučavao Cvijić. On j e naglašavao da od pnrodnih okolnosti zavisi svaka materijaInaj3roiz\'odnja (u slučaju sel jaš tva- poJjopnvreda, kao"izvo7~hčne i k o i e K t i ^ ^ e ^ i s t a i e i j ^ ^ k o ^ a pošredno" prirodni fakton utiču i na ishranu_. zdravlje i reprodukciju stanovnigtva). da od klime i raspoloživiži prirodnih inaterijala z ^ ^ j ^ ^ ^ j i ^ ^ Ijudi (stanovai'ije, odevanje, gradenje kuča, tip naselja, a posredno i društveni odnosi, u zavisnosti od medusobne blizine kuća), pa i komuirikacija udjjjživu, koja je pod šnrižniin liMcajeni veličine i pogodnosti određenog prostofa za unutrgfojp koroiinikaciju-4--saebraćaj sa^datgim skupinanja^_U slučaju Balkana, recimo, Cvijić ističe kako je na njemu, zbog otvorenosti prema severu putem Panonske nizije, olakšana komunikaciia se^er-jug (migracije, uticaji, ali i osvajanja), a otežana zapad-istok. Primer za ovo druso su Dinarske planine, koje su sprečile prodor italijanskih uticaja i osvajača na Balkan, a sainhn tim doorinv'e očuvairju srpskoa patrijaihalnog načina života i društvenog ustrojstva.

Pa lpak, Cvijić je bio oprezan da ne m zapao u geogiaiski dijivi/ji . . i i , ii tj. bio je svestan da je ekološka ravnoteža uvek simetnčan odnos prirodne sredine, stanovništva i odgovarajućeg dmštvenog i telmološkog oblika proizvodnje (u slučaju seljačkih radova, poljoprivrede)

EKOLOŠKI PROBLEMIMODERNE POLJOPRIVREDE: PARADIGMA "ODKZiVOG KAZVOJA"

60-tih godina XX veka u UN i n i c i r a n k o n ć e p t agrarnog i

i uraino^ 1 szv Qj s. ^Oj» sc oziiaCava poji* 10n) odizivos[i . ljhiiao. u nujr«zt» Ijciiij1111

društvima, on se posebno afinmše, a sve više se u g r ^ u j e u programe Svetske banke.

ili u političke programe ekoloških pokreta i "zelenih stranaka" Evrope i SAD. Po

Sandri S. Batie, opšti J l f r o ^ ^ g n c e p t a "održivog razvoja" su:

if l )" shvatan|e da biosfera nalaže ogranieavanje ekoiiornskog razvoja

'nedostatak vere da nauka i tehnolngijn

/3 |prot ivI jenje rizikovanju prirodne okoline

(^liiavna briga za rast stanovmštva.

jednakosti svih u pristupu prirodnim izvorima

(-'''5 )'jftgrani čavanje rasta stanovništva i investiranje u ljudski kapital

Pristalice odravog razvoja ističu negativne posiediee tzv. "zelene revoiucije"

koja je donela sa sobomiemizaciju i mehanizaciju, ali je zauzvrat stvorila nove

probleme - ubijanje prirodne otpomosti biljaka na štetočine, povecanjo pOUebe / a

veštacko'm hemijskom zaštitom, zagađenje zemijišta i vode, ugrožavanje zdravlja

Ijudi...

Preteča paradigme održivog razvoja je koncept "ajternativne poliopri\Tede" koji

je 20-tili godina XX veka razvio Rudolf Štajner. Ova; konvept pretnostaviia bioioški

zasnovan razvoj polioprivrede. proizvodnju zdrave hrane bez upotrebe mineralnih

đubnvaH^emijskin sredstava^ te korišćenje organskih dubriva :-i,in-iesto njih (kompost,

luimns.7) na taj načm, iako bi pnnosTbiTr^ešto niži_a_ceng_vgćg^yeča brbila i zaštita

prirodnih resursa, dok bi utrošak energije i proizvodni troškovi bili manji.

Današnja "održiva poijoprivreda'' ukazuje na sve manje proizvodne efekte

poljoprivTede, disproporciorralne sve većim ulaganjima^ijjoM"'"" pr^.p-, pokbinjri 1)

upravljanju resursima (zemljište, voda, energija) i 2) primeni tehnologije, a sve u cilju

kvantitativnog povećanja proizvodnje, poboljšanja kvaliteta hrane i očuvanja pnroamn resursa.

I u našoj zemlji, iako zaostajemo u korišćenju modezrah sredstava, pa i daije

imamo mnoga neugrožena zemljišta, poljopri\Teda je takođe izloženo opasnim

posledicama hemizacije i mehanizacije poljoprivrede (prornena fizičke strukture

ztemljišta usled upotrebe teških mašina, poremećaji ravnoteže biljnih i životinjskih

vrstanahemijski degradiranorn zemljištu, ugrožavanje zdravija Ijudi...). stoga,

potrebna nam je dugoročna ekološka agrama strategija, zasnovana na gore navedemm

principima.

s L L j A t i i E fcžvONuMIJE

• S U UJ.JLI trr:A

Seljačka _ekonomiia- _a_

kapitalizma i robno-noveane privrede (uslovima koji su umgggome

^eljačkoj ekonomiji), zaokuplja_palniu jnnomh mis l^acar^a ianovj je prvi izneo

hvatanje u kojem se s n p r o t s l a v j c T T i n š i j e r . | i r - ^ ^ T i T T l U i f F ' jn

izumreti i usturiiti mesto industrijskoj po 1 Šanin,

koji tvrdi da razvijene ^stmlggij^-jjježivljavaaja'- svojstv-ene seljačkoj elionomiji

obezbeđuju njen žilav otpor uslovima kapitalizma, i od seljačkog gazdinstva stvaraju

osnovu jedne specifične tradicionaine ekononiije koja je umetnuta u kapitalizam.

Mandra s druge strane smatra da svetski kapitalistički sistem na svojoj periferiji dolazi

u j j o d i j ^ g a J T ^ i c i ^ ekononiijom. i na tal načn^

tim_proRtnnm^ {Afrika lat Amerika itd.). koia su idealno-tipska načela

ti'adicionalne seljačke ckonomije knjnjiTLpn ovim aulorima. obezipeđum žilavosi?

( T ^ ^ A D L T L DABI^S^ PT?FHR ANII O _ 7 A 07HI-11 pd_savremene ekonomiie. u

kojoj se radi da bi se mgksinjjžovaa pi-pfit pmji ia i i , izgleda da ovo nače'o ne pravi

razltku između seiiačke ekonomiie 1 ekgnomijejjrimitivnih divljačkih društava. Ali,

razlika postoji, i oličena je u odnosu p r e m Q j ž i | | y - za raziiku od uivljaka, seijak_

izlazi na tržište, ali samo onda kada može (kada stvori višak vrednosti) ili kada mora

(ako ne može sain da proizvede ono što mu je potrebno). Al^selj^

prevashodno zatrži.šte. već zasvoie potrebe.

/ f ^ ) ^ O R Q D l Ć N A ' E K Q N O M L T A - solidarnost u porodici, rad sa drugim

članovima porodice, ^ p ^ d f l ^ np^ vrši p g m a utrošenom radu, već^ prema

potrebama, miadi proizvode viže negSTto troše ali se to shvata kao vraćanje duga

prethodnoj generaciji_za uloženi tnid, što sve implicira

kao osnovnu

društvenu vrednost seljaštva, nasuprot JEDNAKOSTlkao osnovnoj društvenoj

vrednosti industrijskog društva; takodeTporodična svojina nad zemljom.

1 ) ) TROŠITI ONO ŠTO SAM PR.0I2VED£Š-$el iačka ekononnja je u biti

IELATI\T>JA AIFF ARHI.TA - postoji, ali je režativria, jer je seljacko

druŠtvo' prmuđeno da Jnim društvom, pa 1 da niu~dltj'fe deo

proizvoda; u seijačkoj ekonoinT|i, zbog njenog naturainog kaiaktcia. novac ima mali . *

značaj, koji raste uporedo sa opadanjem nivoa samodovoljnosti seljačke privrede )E RIZIKOVATI BEZVELVl^, N UŽ D E - s e l j aćka ekonomija j"euosnovi

^tabilan. bez većih rizika, ali i sa malo mogućnosti za dinamičniji razvoj; glavm rizic

su od prirodnih nepoaoda; budući da su plaini ! - <~» TV-l 1 -. "f

UTtlVnOtčZeill ii«. IliVOii tck iliaiO iZiiavi CgZiStOiiCijciliiU^ iiiliiilimiilclj SVa.KO ilZiKUVcUijC

13

može imati fatalne posledice po sopstvenu, i egzistenciju porodice; stoga, seljaci se odlifvuju naglasenom vjpieziioscu pn stupaiiiu u nziKe ^iobalnc trzisne ekoiiOiijLije.

IpNAGLAŠENO DEJSTVO NEEKONOMSKJHČINILACA NA SELJAĆKU EKO>JOMIJU-_na seljačku ekononjjju ne iv.ože se primeniti inaikžistička paradigma oTTgđ^^npstTekgnomske baze i društvene nadpradnie. ier su u ovom slučaju one neraskidivo povezano, što se vidi u speeifičnoin privrednom i socijalnorn mentaliterj seljaka, koji predstavlja sastavni deo seljačke ekonomije, a čija je dominantna crta seljačko nepoverenje prema globabrom društvu.

TRADICIONALNI SELJACKI RADOVI Proučavanjem seljačkih radova u tradicionalnoni srpskom društvu osobito se

bavio Sreten Vukosavijević. On je naglašavao presudan uticaj seljakovog rada na njegov celokupan društveni život, i izveo je sijaset eleinenata koji tvore specifičnost seljakovograda Evo tih elemenata:

(t^sgljakov rad nije sanio privredna delatnost usmerena na zaradu, već jedna od njegovih životnih funkcija; u tom smislu postoji preklapanje životnog sa radnim eiklusom seljaka

(^Lsćl jački rafinvjjmaju tvrdi kontinuitet, kojeg odlikuju grirodnajiugiost i

egzistencijalna potreba

Q^3j^el jački radovi odvijaju se u okviru porodičnog gazdinstva i domaćinstva, što omogućava svojevrsnu elastiči iost u rasporeuu seijac<on rauOva

^ ^ e j j a k u j i j e g o v rad daje odredeni društveni i moralni rang (npr. u starosti, kad seljak onemoća i ne rnože više da radi, drugi seljaci mu ukazuju pažnju i poštovanje za njegov minuli rad)

^Tfrpodela rada_u 5ć!lačkiin drašUiniri i'iijp zasnovana na dfttstveRiffl razhkania, niti imje bilauzrok

C6)) seljački rad odlikuje se specifičmm odnosom prema najaninicima, koji se po poslovima koje vrše ali i po položaju i uslovima životane razlikuju mnogo od članove porodičnog gazdinstva u vrse raa, seijaci se prcma najainnicima odnose kao

prema svojoj deci; štaviše, moralno je neispravnije nedolično ponašanje prema "kućnom sluzi" nego prema "kućnom čeijadetu"

f) rarig seljačkih radova odreduje i društveni rang radnika: npr. više se vrednbuju rataiiićTnego stočarski poslovi, a pogotovo oranje (najteži rataiski posao), zatim slede oni koji seju, kosidba se smatra nadmetanjem jer se vrši grupno, žetva ne donosi naročit ugied; od stočai'skih poslova najviše se ceni rad oko ovaca

Ovde je zanimljivo spomenuti dapostoje i radovi kojih se seljaci stide. Podela rada naselu, uslcvno govoreci, najcesce se zasruva piemapolu, pa iako pCiiiLoje ii'iiiski i žeriski poslovi. Stoga, inuškarci se stide da obavljaju ženske poslove, Čak više nego

14

što se žene stide da obavijaju muške. Doduše, u poslednje vreme podela rada po polu ; r. J.-.i-Cr,i.-.,-. ;Pr J n i r i i .-!/-, Ptrn. A prTH nr>i i rLDcnfncr ic l Ltcl jjtil 1 JUVlii, LlO 1. ' i I j I 1V1 V 1 ̂ L- l̂ /J— — KT.-..J; L/IBUL. O-I

tj. do pojave kada žene sve više preuzimaju dotadašrtje muške poslove u poljoprivredi,

jer se musćvaici Zu.posIju.Vcijii izvan pvijOpiiVieue. Ovo ide lio. sieiu zene, jer se lcrug

njenih obaveza širi, budući da ona ne biva oslobođena stanh obaveza oko kuće i dece.

\M)l ritam seljačkih poslova podešen je prema prirodi i njenim vremenskim intervalima i ciklusima; ovaj ritam je stoga neravnomeran, ali ne i nepravilan, već je strogo prttagOuHTsezonskn ii ciklusiiiia, uSicu cega je seljaciiiia lakše d a se pniagoue ravnomemom ritmu industrijskog rada, nego obratno. Jer, gradski rad je monotoniji od seljačkog, neprirodniji i otudeniji.

U srpskom seljačkom društv u prisutna je i neusklađenost izmedu režima ishrane i ntina radova; seljaci kod )iaS n£yceoce jeuu n£y v'sse i liajbolje onda kad najmaiije rade, i obratno.

^9^ ivo tn i j i t a in radoyajjjeIu^(uldjučujući i dnevni i godišnji ritain) drugačiji je iLgradu^jnnoga deca sa sela već sa 4-5 godina počinju da pomažu u različitim

radovima, a mnogi seljaci rade različite seljačke poslove sve do svoje sinrti. iWseljački rado\i obavljaju se u prirodnoj sredini, ali na_ryihov.jaspar.ed-utiču i

kultunii čimoci (npr. praznovanje - odmori nedeljom i za slave i praznike, Đurdevdan i Mitrovdan kao dani koji predstavljaju promene iz jednog u drugi radni režim itd.)

/ n 1 ) ju seljačkim radovima, češče nego u os t Ij^ju jej_raaiLdrui tveni obbeiK-zaiedffičkog—i 4vpltrlctri'riog rada (pozajmiča moba, sprega, zajedničko navo4^av anj e...)

1) tjehničko-tehnološka organizacija seljačkih r a d o v a j j i 1 a g o d e n a - n j r h o v i m )stmia

Jostoji nepoklapanje izmedu vremena trajanja_rada_u__seljaka-i-jTemena proizvodnje~u~poljoprivTedi; jer, ovo prvo je kraće i odredeno je mnogim elementima (obimom posla, motivacijom, efikasnošću oruđa..), a ovo drugo odredeno je biološldm zakonima (dužinom reprodukcionog ciklusa u pojedmiin vrstama biljne i životinjske proizvodnje)

08 - MODERNE POLJ^PP^T^MT: Maštmt? TNATTrNOs

U našoj zemlji, sve do 60-tih godina XX veka, tehničko-tehnološka osnovanaše poljoprivrede bila je izrazitolradicionalrrarfDuČivala Tggkom lizickonTraJu -

iinjirudiina i tehiiologijom zasnovanom na StOOiO akumuliranom seljačkom iskustvujji^diciji)

Koje su detenninante modenie poljcpnvreoe u odnosu na traoicionainu

selj ačktt-ekonomiju?-—— :—- ~

oruđa se proizvode fabrički, a ne proizvode ih više sami seljaci

5 t i T r . r v \

1 3

^ i ^ r t i f Boi

P ^ — ' / . c i - L ' v ^ v i i i j C 1 i v i U f t / i i i

- mažinska, a ne stočna vuča

p ^ z v o d n a specijalizaežja naniesto svastaiske poljoprivredne polikulture

- tržišnost namesto naturalnosti —

primenanaučnogznanjanamesto usmene predaie

Kao pokazatelj da se naša poljoprivreda modemizovala od 60-tih i 70-tih

-kao pogonske snage u godina XX veka rnože nam poslužitiT štrukLina vucn&jdB po i lop r i \Tedno j pjcuzvodriji. NajpreTjoš od~SttS~^stočna vuča imala je apsolutnu prevlast, s v e j e imala samo 52 %). Tada počinje naša prva naueno- tehnološka agrarna revolucija^kadj^se_uvgćava sve više broj traktora i kombaina

srocesjrvgđettts raaštrra u poi jopfmedu nggjfa ;J i šiii se u izacije društva Kod nas, kao što je rečeno, mehanička revolucija

60-tih, a potom se mehanizovanje naglo ubrzava, pa u izvesnom smislu biva i stihijno i neracionaino. U tom smislu, treba reći da se kod nas

•jpvnr.iju" - nn S--n;':nyiau traktora, inehanizacija dugo vremena svod'1

bez 'nabavke odgovarajućih priključnih_mašina. usled njihove visoke cene, tradi cTonaine^grarae-^^^Sfe (paieeie nepravilnog phlilrn), i 'nfihirrnr^li firljajfpj- upravljanje mehanizacijom. Štaviše. mnogi naši seljaci su dugo vremena traktor

unvatali Višc kao stvar prestiža, nego kao privTednu potrebu, pa su ga nmogi čak i ijjžaluLjtalarDa

je proces korišćenja veštačkih heniijskih rntderija u TLao što je mehanizacija povezana sa prvom

industrijskom revolucijom, tnkf; je^jTgir»7.nci i,-r oi^op'nćena nančno-tehnnlošknm revolucijom. Ijemaizacija ima dva bitna aspekta^- .J^oholjšanje hemiiskog sastava tla upotrebom veštačkogheimiskog dubr iv^^^i^ t i ta^SII inć proizv'odnje upoLrebom grffTTčtava prntiv 1,-nrnva /'h^rhiri

Ulaganja u hemizacjju znatno povećavaju produktivnoaLjj-^Oijopnvrćdj^i višestruko se isplate. Po mnogim procenama primena veštačkih dubriva jedan je od iigTT^T^ainjiih j^^oa^j ' iovt"ćanin rii-iosn u _jyetskoj poljoprivredi XX veka. Zahvaljujući hemizaciji naše poljoprivrede 60-tih godina Jugosiaviia više nije morala _ da uvozi pšenieu i kukuruz. Pa ipak, po podacinia s kraja 70-tih godina, po korišćenju hemijski^fijFiniva, Jugoslavija se nalazila na samom dnujestvice gvrgpskih zemalja. U međuvTemenu, ovo zaostćyaiije je uvećano zbog poznatih okolnosti (ekonomska kri za, sankcije, raspad zemlje itd.)

GmgtgVi iaačpjeang-je najnovija faga-oua^čnom zasnivanju poljoprivrede,

povezana sa tzv. ^b iok i škoauaman iom^ j^ tj. primenom najnovijih

isaznarvja moIe^imi^5i5 lo^i je . biohemiie i biofiziologije. G. I. se ogljda u stalgom

sistematskohi poboljšavanju genetskih karakteristika pojedinih sorh biljaka i

16

dobijanju novih i boljih pasmina stoke. i to se lekci jomj ukrgtanjem raznih hilmih_ i ^ul^USiiiČiCiia illUlUCljU iijiFiCViii t̂ vtiG^ ivOjijlil JV VĆotaČivi StVai'ajU llOVC

poželjne osobine). Za razliku od mehanizacije i hermzacjjg, Q | j'r ffknlnški Kvaiiteun.il > ekoiiomskj uugoiucno^^rerspektiviiiji nacm razvijanjn poljopnvredne

proizvodnjfi^, Problem sa ovom metodom jeste u torne_što se ponekad vestackom

intervencijom u gene t sk^^^^ga tan i iOŽe nnnsgifl prrrgižriii. h c i r j z i o l o ž k i h

procesa. Zato se ponekad dešava da ono što se d-oSfTo pOTecmjem~]mrašta"(npr~"u

proTžvounji pilića - povećanje mase teia po jedinici utrošene luane) izgubi na

smanieniu proizvodnie iaiaj jnalom broju pilićn k-nji \t njjh JTISOTI

iveueno više generacija lnbrida u

vubjruza i uspesmj

naučne projekte kod nas, sa veoina cenjenim rezultatima u svetu.

09 - OŠVRT NA iSTORIJU AGRARNIH ODNOSA KOD EVROPSKIH NARODA

Seljačka druŠtva odlikuju se istoričnošću i relativnošću, i zbog toga iziskuju specifičan pnstup kada se nastoje socioioški proučiti. Njihova istoričnošt i relativnost je naglašena u dvostrukom s m i s l u ^ T j oblid ujcoilma se odviiaiu seiiački radovif^2£sličiii ili isti obiici agiainih odnosa ne j avlj aj u se istovremeno u svim seljačkim društvima

Na primeru prodora mašina u poljoprivredu (koje nisu za sobom povukle iste posledice u društvenoj organizaciji poljoprivrede, kao u industriji) to se najbolje vidi. Iz tog razloga, nije retkost da se u kasnijem vrerrienji susreću_jieki ostoc-i ^gianih odngsaiz j re th^dnih epoha (npr. istorijski anahronizam kod jugoslovenskih naroda, gde se sve do kraja Dioigog svetskog rata inože zateći kolonat u Dahnaeiji. begluci i vakufi u Bosni iljjifgijski odnosi u Makedoniji)

(^igipai, G I C K O , Itaiija) — agrami odnosi su

takvi da ljudi iz grada vladaju selom i poljoprivredom; na posedima rade robovi (sa

izuzetkom Grcke, gde postoje i slobodni seljaci i sSo'oodan rad u gradovirna). U Rinm

je postojao zajedgičkjjavni posed^ koji su vremenom prigrabili najmoćniji ljudi iz

vlasti, 1 tako su srv o -~ju;uLi'''' jremljignj P6§ei kojg gu obradivali

rpbovi, koji su formalno pnpadali državi. ali su ih de facto koristili visoke aristokrate. Kobov) su vremenom naseliavani sa porodicaina nn, iiTinniirnn ohradivali. i

tako su postajah KOLONI - seijaci vezani za zemlju, koji gospodarima daju naturalnu

renlu.

Izvomo, KOLONATje trebao da unapredi poljoprivredu za koju su robovi bili

nezainteresovani, pa j e planirano da se latifundije

i /

seljacima (KOLONIMA) izdaju u zakup. Ali. vremenom, koloni su. od siobodnih zakupacajjmrudno vesiani za zemlju koju su'5lpr5dTvah--(2--yok); ^&ko postali kinctovi, doksuj j ihovi gospodari nasljeavali taimania i postajali latifundisti. Takoje nastupilo provincijahzovanje Rimskog carstva, koje će ubrzati njegovu propast, aii i u anianet ostaviti ove feudaine agrarne odnose.

STARI I SREDNJI VEK_ - SEVERNOEVROPSKE (VARVARSKE, MAHOM GERMANSKE) DRŽAVE - feudalnragrami odnosi, koje karakteriše veliko šaiciiilo različitih agi'annh odnosa, od kojih su najpoznatiji proiiija i baština.

1) FEUDALNA PRONIJA - početni oblik ekonom skog_jipir.injnvatija sifnih j j i čoo slobodinh scijaka od strane promiara - velikog posednika. Proniia se sastoji od više zavisnih seljacEFrmanja, na kojima seljaci imaju obavezu da pronijaru sve do 12. veka isplaćuju naturahiu rentu i kulučč, a nakon 12. veka robnu rentn, s tim da, ukoliko ne mogu da isplate robnu rentu, postaju i lično zavisni od pronijara. Oslobadanje dolazi u 18. i 19. veku.

2) FEUDALNA BAŠTINA - kasnjji-iieži ohlik feudalne zavisnosti seljaka, koji se ja\jja~od 13. veka u sevemoj Nemačkoj, Engleskoj...baština stvara kada plemići dođu uposed velikih tnrj|p1plq;t 7£mlje pokIotuma^Jaipovihomj)tmicom i sl. Sitni seljački posedi_posta)u deo vahk^hij.ntingrfl nol jaH fejvaju i gkflagmski1 hčno zavism od^^podamjvoiem gfljjada Sž-S zaa4)a j jnTiOil 117_oba>ezu_kij1• * ^ se^aka

U celoj Evropi mešaju se ova dva tipa feudalne zavisnosh, osim u skandmavskim zemljaina gde se tokoin celog srednjeg veka održao potpuiio slobodan

r — ~ — 1 • ^

seljački stalež (vidi objašnjenje - Mitrović, str. 191). Stoga, po društvenom i ekopmnskom položaju, možemo razIikovafTstlipa feudalnos; seijaka:

SELJACI VLASNICI ZEMLJE - koja je njjhoya.haštoa;-"ali je pod teretom iiattifalnTh davanja (upioiiijarskom sistemu)odnosno kuluka(u baštinskom) ^ ^ T f E L J A C I S PRAVOM UŽIVANJA ZEMLJE - korisnička svojina^ offlmučena

vrncrViiom svojinom koja pripada vladaru ili državi i višeg je reda od korisničke B ^ f Č N o " ZAVISNI SELJACI - bez ikakvog pravF'ha zemlju^sa koje uvek

inoguDifioterani odlukom gospodara Čija je to direktna svojina SELJACKE OBAVEZF. - potčinjavanje. davanje "T' služenje gospodaru;

LVTURALNA DAVANJA mogu biti ^dovna rdesetak") /j^TanrediU'Xza udaju, . > ' žemdbu, sahranu). "NOVCANE TAKSE fluze za prenos svojine, suđenje, vojsku. trgovinu...KULUIC - radna obaveza seljaka. Ako imanje feudaica nije bilo veliko, a broj kmetova na iinanju nijernali, položaj seijakaje utoliko podnošijiviji i obratno.

18

0 BAVEZE FEUDALACA-^Jil subile precizno odredene. ali su postojflle Ori jg mui au u a

dllZali da.S'Vv/ji/ pOUiCviCiiv ySCi|'aKC) oliti U iaiU,_<ii Ua lili pOniaZC pU 1 bolcSti.

POSLEDICE FEUDALNE STRUKTURE DANAS: tamo gde je preovladkvaia^-prož5j*ay^sttni -posedi zadržalT~~šu se dq dan danas ito oineta modeH«žaciju poijoprivrede; tamo gde je preovladaj'i tina i danas preovladuje krupan poscd. pogodan za tehničku modernizaciju i tržišnu orijentaciju (Engleska, šever Nemačke...). U ovim krajevima, nakon agrarnih reformi, seljaci postaju agrami proietarijat - nadničari, što irn olakšava stupanje u industriju, od čijih se radiiika mnogo ne razlikuju, jer i jedni i drugi rade za nadnicu.

STARl AGKARNi OiJNOSI U JUZNOSLOVENSKIM ZEMLJAMA

Kod svib južnoslovenskih seljaka pnstaji^ drustvgiog živo&, koia—se—mrfn'fc^tUjC j oazicne usianove nascg seljackog drušU a - seijačku kućnu zadrugu, seosku opštinu i lokalnu seosku samoupravu. Ove ustanove duže su se očuvaie Kod orbancgo Kod urugih j užnos lovensKin r uu uuo.

Pod uticajem ovih društvenih ustanova formira se patrijarhalna struktura agiainih ounosa kod vecme juznosloveiiskih naioda, u kQjOj_osnovu pnvrednog zi\ota čine ratarstvo i stočarstvo, pri čemu je zemljišna osnov|£at^^tv^bačhna',)a zemljišna_ o s n o v a ^ f ž o c a r s ^ v a s k a opština^jl bašiinu i opSLinu seljaci suiatrafu svOjOin, lako one formalno pnpadaju vrhovnom gospodaru ili državi. Takođe, seljaci su mogli steći b^aštinu, pogotovo kada su u pitanju parcele koje su oni sanu pretliodno raskrčili.

SELJAČKA BAŠTINA^ je u svomizvornom obliku privatna imovina jedne porodice (kućne zadruge) - "očevina" (ih dedovina) tj kuće i njive koje sin nasleđuje od oca, i mora ostaviti svom sinu. bez da lh otuđi. Baština je ekonomska podloga

života cele porodice i_n|gnie_ne upiavlja sanjostalfli^^ vlashik (otac, gazda zadruge).

SEOSKA OPŠTINA nije podeljena po porodicaina kao bastina, v e ć j e , 31 y 1 ~ —= zadržana zazajedničko korišćenje od strane svih članovajjre srodniČke grupe. Za razliku od baštine, koja je najčešće pretvarana u oranicu, opštine su inaiiom~pod~ p a š i ^ ^ j ^ i ^ J u m a m a , Sa postepenim ustrojavanjem države nad ovom zemljom se postepeno fonnalno uspostavlja državna ili viadarova svojina, ali se de facto još dugo ne dira u prava kolektivnog korišćenja.

Sa uvecanjem sianovništva i potrcbOiii z.a prooireiijeiii^basiiiiu, piiSiupa deobi opštosk^z^mjje^koja se deli ili srazmerno_pivobitnoj podeli, ili na ravne časti. uz obaveznu saglasnost svriii kuća. Ovaj 'drugi iiacni vieiuenoni jc sve iieracionaiUije

korišćen i poslužio je kasnije moćnim pojedincima da prošire svoje lične baštine na itiCUii (JjJoi-ilioiiv̂ zemije (u ieudaiizniu i ipi . /

Sa prodorom FEUDALIZMA poiedini feudalci proglašavaju se za g;nspodare pojedimh tentonja i seljacima nameću obavezu rente, koja se kasnije pretvara u

obavezu davanja na seliačke baštine. Vremenom. plemići kolektivnn zemlju pretvaraju u svoje feudaine baštine, a seljacke baštine pretvaiaju se u feudalne pronije.

Po Stojanu Novakoviću, agrarni odnosi u srednjovekovnoj Srbiji bili su kombinacija nmskih i vizantijskih agramiluisjiuiova i tradicionalnih ustanova srpskog plemensko-patrijarhalnog društva, čak su dospevali u iedan kontinuitet. U srednjovekovnim srpskim zemljama. plemstvo se fomiira u kasnijem srednjem veku, a pored sveštensjfcagj^stoje ljsledeći slojevi: vlagtgla (krupno plemstvo), vlastelinčići^ (ilize plemstvo) /žfseb^(neplemići - inahoin kinetovi, ali i zantlije i trgovci), među kojima se razlikuju meropsi (obavezni da plaćaju rentu, ali su lično slobodi i mogu se niicati sa poseda i imati svoje baštine) i otroci (lično zavisni od gospodara). Takode, postojao je i sloj slobodnih seljaka.

I vlastela i sebri imali su pravo na zewlju koja_j£_bila baština ili proniia. Baština, po poreklu. može biti očevina (stečena nasleđem), kupljenica (stiče se kupovinom) ili prćija (miraz - zcmlia koiu sa soboin uJaiću donosi žena ili snaha). Prema stalusu. baština može biti neopterećena (vlastelinska) ili opterećena (seljačka).

v"] Proniia ie bila posed koji se drži pod ođređcmiiii uslo\imaTliaićesćc uz vojnu obavezu prema vladaru i vernost. U narednim vremenima pooštravaju se obaveze prema pronijarima i bastinicirna, uo te rnere da je jedina suštinska razlika izineđu baština i pronija u tome što baštinik slobodno raspolaže svojom baštinom, dok se pronija nije mogla prodati.

Nakon XIV veka vlast u srpskim zemljama preuzimaju Turci, koji ne uvode novi feudaini sitem, već sanio menjaju upravu, pa su tako uinesto srpskotfpleinstv a) postavljena^pahij^^ sultanovi činovnici, dok je sva zemlja proglašena za sultanovu. Spahijama su u znak zasluga deljeni veći posedi (zijameti) i manji (timareti), a svu zemlju na njima obrađivali su Mnevemici/l_(hrišćam tj. raja kao najniži stalež u turskom feudalizmu).

U turskom feudalizmu razlikujemo 2 vTste agrarnih odnosa: — 1

1) SISTEM SPAHILUKA - KMETSKIH ZEMALJA (po uzoru na pronije) - rani režim, u kojem su kmetovi baštinici ? j^jju^jih""'p r-pfrrff^np prayr'rn (aga, begova) na desetinu. Kmet gubi sva prava ukoliko se odseli sa zemlje. Ovaj sistein vremenoin je sve više zaoštravaa dok se najzad nije preslo na siedeei, nepovoljniji reziin.

2 0

2) ĆITLUĆKI ŠISTEM - BEGOVSKE ZEMLJE (BEGLUCTL^heg. (aga) .ciobija ; — _ r ; ; ; "

zsiiilju i.a pOKiOii ili jc osvaja, i na iijoj j s glaviu orgaruzator rSjjo^1^ pod kuluk obraduiujično zavisni kmetovi (čifčije), slično otrocima_čtfoija^in. dnhijnl^ jedan deo begSuka i na njemu proizvodili za sebe, ali su i od tih proizvoda dobar deo davali begu i sultanu| Osim prava na ishranu i deo žetve, drugih prava čifčije nisu imaie.

Srpska srednjovekovna država pre turskih osvajanja počela je putem državne uprave da potiskuje tradicionalnu patnjarhalno-p 1 emensku društvenu organizaciju jedhim viširn civilizačijilanrporetkom. /MeduttmTša dolaskom Tufaka, posebnčnF zabačenim krajevima, ojačavaju te stare patrijarhalne društvene ustanove, tako da se može reći da su Turci svojim prisustvom prekinuli ovaj pokušaj civilizacijskoj uspona

V'"—'—•— — " " — — " —

srpskog_jrednjovekovnog dmštva jer se. tokorn njihove viadavine o/ivijeni, tradicionalni patrijarhalni poredak još dugo^ održao u srpskom narodu i nakon oslobodcnjaf-

10 - SEOSKA OPŠTINA KOD SRB'A U SREPNJEM VEKUi(Ćirkovžć) Cirković najpre konstatuje kako je, sudeći po srednjovekovnim srpskiin

izvorima, pojam opštine imao dva značenja - opšlmajcao zajednica imovine i opština kao_oblikjruštvene^rgnnizar.ije. pri čemu konstatuje da se reč opština u tini istini izvorima uođndšTTna selo nije koristilaJTonom smislu u kojem je upotrebljavana za gradoye_- dakle, kao nrtrp.v.iTc-.vmu ^njfdnirrt 'iroikih "HtHjrt (valja naglasiti da je Ćirković u ovom tekstu koristi baš u tom kontekstu)

Srednjovekovna srpska sela bila su izdvojena dvojako - i u odnosu na druga sela, i u odnosunaširi predeo (župu), nataj način Što su bilaomedenau(gtarej3:udući da su se u ataru jednog seia nalazile i obradive povrsine, koje su se koristile zajednički, to je bio jedan od povoda da se javi potreba za organizovanjem i sporazumevanjein seoskili stanovnika Jedan od dokaza za takvu kolektivnu ——-—-—•— — — '• organizaciju u selu jeste činjenica da je u srednjem veku u Srbiji neretka pojava bila da se eelo sekrdogovori (dakie, o r g a n i z u j c) da jednom pastiru poveri volove na čuvanje, uz određenu naknadu.

Drugi raziog zbog kojeg su se seljani zajedmčia organizovali jesu zakonske — r — i"" — =

obaveze davanja nameta viadaru koje je celo selo plaćalo. O tome postoje dokazi u Dusanovom zakoniku i drugun poveijama ca>"a iJušanaTT njegovog prediodnika, Stefana Dečanskog. SeloJe_jagno. moralo da se organizuie kako bi ravnomemo podelilo ove namete.

Još jedan, treći faHmJcojjJgjtrimoravao seljakff gg udmžuju jcsiLobaveze kolektivnog jemstva i odgovomosti sela. Naiine, po nekim odredbama Dušanovog zdkomka'celo selo j e JgilojKlgr'vrirriri iiLoliko ša npr. neki_pokojnik u okviru atara tog

2 1 ^

A

s^ia lskopag sp îiî ako_selo osramot^udiju, _akaJa±i^lopova u svom ataru. pa ćak i ukoliko odbije da primi putnika da zanoći, a ovom se kasnije nešto desi. Sela koja su se nalazila naivicama župa. bila su pnde/adu/ .ena i za čuvaie straže^i naravnou eeiinro^govonra_zajiiXtpuste u -stražžtrenju (ta opšta odgovomost celog sela zvala se "priselica"). U ovom trećem slučaju kao motiv udruživanja i organizovanja seijaka ne javlja se samo zaštita morala i zakona, već i tehnički probiemi (organizacija straže, smena, raspored stražarenja...) f c \ 0 ^ ^ "v V c ( ^ O A ^ I a c l ^ *

Odredbe o odgovornosti sela iz Dušanovog zakonika važne su i radi omogućavanja delimičnog uvida u položaj i organizaciju sela. Konkretno, u o v i m odredbanra__sj:iOirii;iiu j^c-^J>^_grupe odgovomih f a k l o ^ od odgovonnosJ.L gospodar može biti npr. manastir kojeg reprezentuje iguman),

)edmac-činovruk koji VTŠi viast u ime gospodaia koji ga je postavio) i svoj prilici, zajednica seoskih žitelja). Ono što ostaje nejasno jeste pitanje -

iiria li "selo" svoje organe?

Ovim pitanjem bavio se Stojan Novaković. Na osnovu analize pojedinih članova Dušanovog zakonika zakijučio je d a j e selcr^e-sveniu_aiideći imaio seoske starešinefkojrge javljaju pod više naz.iva- knezovi, primučuri, predstajmcC celriici. îTivOVić OSpOI ava Novakov ica, ivTucci u«. se nc moze pouzuuiio i eci ua su svi ovi

nazivi sinonimi za gospodara sela Jer, veli on, ^primućur'f' i "knez" su bili nazivi

kčjima su se ozi'jačavaii i vladaii katuna i starešine trgova, dok se izraz "čelnik" koristio kao opŠti naziv upotrebljavan za sve rukovodeće funkcije, od upravnika manastirskog imanja do upravnika despotskog dvora. Ostaju još "predstajnici", aii oni se spormnju samo najednom mestu u Zakoniku, i to bez bližeg pojasnjenja, tako da se o njima malo toga zna.

Međutim, kasniji istorijski izvori (XV vek) pokazuju da su ipak postojale seoske stai'ešine, satno su se nazivale različitim tenninima _- u južnoi Srbiii. Makedoniji i na Kosovu za njih je korišćen naziv"protođer' ' . dok se u primorskim krajevima koristjža reč "cavi'Vili^'capita" (što znači "glavar"). Nasprain stai'ešine sela, postavljenog od vlastelinstva ili izabranog od stanovništva, stajao ^Tseoski zbor^oji je okupljao sve žiteije sela, koji je pogotovo u primorskirn krajevnna igrao bitnu

ulogu.

Naposletku, Cirković iznosi hipotezu (koju nije proverio) da u izvorima iz Xv7

veka ima više podataka o zboru nego u starijim izvorima, zato što je raspad vlastelinstva stvorio prostorzaslobodnij i razvo; lokalnlh zajednica, budući d a j e veliki broj sela izgubio svoje gospodare i vladaoce, i počeo svoje probleme da rešava samostalnije.

11. Priroda i promene seljačke privrede (T. Šaiiin)? J

22

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 22 pages

preuzmi dokument