Sociologija sela-Beleska-Sociologija 3.deo, Beleške' predlog Sociologija rada. University of Belgrade
hippe72
hippe727 June 2012

Sociologija sela-Beleska-Sociologija 3.deo, Beleške' predlog Sociologija rada. University of Belgrade

PDF (3 MB)
18 strane
3broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Priroda i promene seljacke privrede; Zaostravanje krize nezaposlenosti i promena u seljackim prihodima (Calic); Seljastvo u Jugoslaviji; Agrarna reforma i agrarni odnosi u prvoj Jugoslaviji; Agrarna reforma 1945.-1948. i...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 18

ovo je samo pregled

3 shown on 18 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 18 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 18 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 18 pages

preuzmi dokument

3 S^ec-iij-fc Vr^. -TS^cUc... i^uU-ugj^ rfŽj^Vi^es^-t^vg?^ ^aiiisHittsf W Čk^i^-C^

. . , gfo se.EAčVvtK deh^. Č & U N O V / C K P O \2codJi cxl • ' Z j l ^ S ^ . ^ I ^ A

Soi^u^k s '^viSa-i 'e ^pu^e. s ' a l ^ „ © t ^ o ^ t A c ^ ^&cu/ci Su tcczoe^n

\ o U o U \ ^ k e ^ s i a ^ u v n c a j e . su s f e e o p ^ T g ^ v H h c e i a e ^Zcu^i^cu^-r s e ^ p ^ s c s c ^ l e o ^ c ^ " z c ^ c v t e ^ iaa^c&lu. s ^ p j L . ] hec^cs-iouc^a v c ^ v f ^ ^ se: (SLL^ou-o AX M j^^iiSi) -ba^^J

ecda j g s j g ^ g t ^ j g s e z u U f t i ^ ^

e e ^ u z L i ^ ^ S T ^ P T ^ M ^ E ^ F ^ V V ^ F E . VUA^IUUM * oh& ^ V I A A ^ e o ^ e o r c v e d ^ a ^ se ^ s f i Jiefij

H\\zc^. ^ m o i s a n ^ ^ u ^ ^ o o J r ^ a A o a ^ . top^ C A ^ M C ^ V C£v<Wi CMOJO v t e e i ^ Sfcu^ - a t a ^ e ^ s ^ a u m u

t u o u o ^ c - ^ p e ^ t - i <505 ^ e a d ^ - ^ e J M p ^ f e o ^ ^ c ^ U * o c K ' ^ R - lA^t. ^ - ^

p^SocL , vv\dc^ t vc^ceu^o, - e e u j ^ C ^ , zuvom^f- iu^a Vuce_.

PF&P&UA « t R S l S t b : t MojMC-- - - f f j hahajoajl : ik^o^f1^

I&voa , ^u-o I M ^ od€ Sžf jm. dob^cv fccAo. (ve^vho <>e t o i r o j t v ^ e ^ u ^ o e s c ^ d ^ . ^ ^ d a ^ s e

^Svv-) ^ J L m s a - H \ p \ i c ^ ^ . - ^ u v e - v e s z ^ l - ^ s A ^^iAOv^uihoi

S ^KgOBin^g - — b^u'f s e ^ooofiso^ta \ ^eau^vC'iscu^ou^ e^žrpo^ete^ ćiotoeo- ^^gvčk^ [o^L- ejo. sg V&zjj^L Z<?a

Ja e) V h ^ ' ažl-l• 0 ^e^oc? Sev^^CA A C^ .o-eu^bt

'l'U L - ^ ^ e i U - ' C J s t c V ^ T ^ ^ C / ' / i) \ " s f t g u ^ r k ^ \KLCCx cf;

M ... ^cJ UPi. ysiudA

id^OifrS*«^^ i^ulr^u Sfe'ia \

# fc

cJVj

iu i b o ^ ^Cflot.

I k d t o f e

( f l c ^ e ^ i l i a ) a te^L^A t)U ove

•fiaznoO tcesf ^eJUac&U^ ^e^Tcvu^ s? Ji u cJ^csu ula^h ( (j ^umiu hcm^ mk AtUu. i ii<SY)<Xo&\ su ^ c ^ T i t i cJ s e t r P ^ o b e . bosfe W :

-lLOa U P sr^Sr^ OcPJA \of "tV !©eJ(-VlŜ V̂ . I) J» t IXCIA-I I . , .1̂ 1 _ « r. t. < ^ >

avciL uJL&ĉ t _ pevuueasre V EenJi ^ vuvvsgp ^coejge,

Uc^cJ} pe-eJv/lcfcJU _ ̂ eKaiv^TO-tu J s e l a <se 'ft« _r . r l i , . . . s-. ,. t, U .«- Q, V J C ^ I ^ v luiiuei'KDLM vlAeeoA^uu. •̂ZC ÎM u dbepos. J a s-e- e^ferci

jVctJ- /U^ j {ji^atffM jtiuou one hagfejt. t I/oj^o^oIz) VaJfi- hoE.VLA-e : zfohaci sV&ANK^ icoge ipeAi/e- ^^gpJ^ ^IOHma.

Pg>jUlT! fcfe- * »tfTgRVgN^tJAc ^g tua čiu^ -mco^p-u deo ^ J lactoi

SL< OKU ciRufh/t* cteKocd'pJJ

S ^ ^ o i o , L o J i ^ U ^ e , c / e i ^ ^ ^ ^

\ peljVioKA , •jž^nf'peszd' j f b 0*1 sa ^ p e a

1 oJrte^'n-h ne su

f J - ^ J A u ̂ — b'r^vvvS' ^ovot

i'v/Vl

frGfk v e A n ^ ^fpcoh,

1 1 v / V K p e ' a s b ć A J a s T i iv p ^ o K G f J / ^ u ^ l i m d H C c ^ A U c ) :

s M a ^ 3 W v \ e , p ^ i u e ^ i V c o l v i o s ^ u e c i a ^ ^ i e ^ i k

T a j e ^ a s k ^ t o ^ L o L u c v c T m K - t ^ i ^ ^ c l g p

vLLc-vl^ćlto ^ u S ^ ^ i V C U ^ e p o " R i i f o j e .b fe ) - v ^ L u e / L o i / i a j o e e d a V . u k M VVUJSK p o l p ^ ^ v ^ c r i ^ k t e k e ^ t v

U flJzOhzsL • rfu l @ V u c V

m c v v v ^ t u e f - o d c ^ —

H k u i u ^ i'žvie ... • • J ^ • F l o - r t o « r M ^ V N ^ V ^ H ^

e L s l ^ i i v ^ a n f e ^ ^ p u V f c e e l e ^ lO-ofto ^ o = t e £ f U ^ A a J c

Vli^ VU-G^Lo clufe vA-€,uu<t ^Lv K c : c d k L ( / a o L -Vcd-e^k u

; v w e c > X o z c ^ J T V ' ; c U a p u v ^ • p c v v - T r n ^ r e • u a ^ v e ^ s

2 ^ ' ^ V - , ^ v t ^ s L ^ U O V C . I M j9e*UvocLu, U O D V I E ^

c b f i i L ( ^ f k ^ u , / vuloIo^ u t a t o . p o ^ E J p ^ U p e ^ I ' ^ ^ ^ j M / U

S"VO / oL/aacLv^ ^ L a l j L f e v ( ** ^ ^ f ~

cT\lo ĆŽCL. KL ^ L M V t - e d s i o A e ^ a S h o u j V ^ L c v e ^ U o ^ A -

W L o V v ^ s p o U ^ a ^ L ^ e ^ ^ 4 W ^ L p p o ^ j L a v ' ! . ^ e ^ f i V - i k ' ^ t j u u a ^ , j e ^ucJUK.

t v o c t v i b j r v \ yK5V£-slYi£< , n c r ^ v e c ^ - K a s e ^ e t ' i o s h '

V < * r m ? e £ j u ' n a j u J f e . p ^ U U / h U l e i / u & k c t c t / « . , a . nc^ / s J c f c ^

T j a p v a n e r f e . L a ^ H i c i u I' M c u v ^ ^

^ V C Č H V L U . . - . . .

- fhuo Sć V t ^ ^ c l ^ ^ v i c & n -p<D i - r ^ f e v . i C ^ o c ^ c f e i - - ? i tx U d f a f e J

s -Uvr jp 5 a ^ i u c v (2. e v f ^ ^ U ^ e ^ c d ^ j fe- —

^ v u a v v u c m v c i u ^ h v o d ^ i k ^ c i c f ^ ; ^ c t u f i

o^AciiUviVv ^ v ^ M a ) , i"

2-N'fR/Mo^H ( u v o c T e ^ e i u ( / i c v k f - p o L ^ j r c u f ^ c u f<±fcfizs^

v ^ e a w e . . Mi" U p u ^ c s H-aa j - r te j ^ . s ^ u

^ v f ^ c t - v i c i i u . eul-pal—'U ,»v c b i j e j s . v e i i W

^ v i ' s L u u ^ o j ^ v & e c U . lieStiMC^ ? p*uaoLuW>'-

- U s l e d LUctSa. S&c,sVlU ^taaaVul-avcv j e C p-ade f ^

c , o x a i c x . v i e k c ^ V v o "^^u i j -e v s U c c u v u -p»PLocUogy r a t o i u e

tuiirccVCK y.'!'"'Y'V.!CCvY i ^ v l h m j f k K { j j l e A 'pvjum.S-j-c^ -^Mcnev/-

u .S^-'CK j e f v X 3 3 4 . ^ L c 1 - U ' h , V t T e

^ e U n s k v C v F>asedovCLtxj JclULo <±o S ^

—V ^ v t t J S ^ r t r ^ ^ ^ j ^ ^ f e v i c . ^ jnakk&tCi. K e i ^ s ^ U i J *

^ J p j a l o LLo-lslu i ^ L j e p s J - ^ ^ - c ' ' ^ i ' J - a n o v ^ l T v a ^ c = d o k ^ 3 > " / - ,

[ c e . c c & L u t o t f o & U v o , . v v - ^ ^ c t e o u a c r m ^

v o x > s e c W 4 'I a e ^ c v c + i v c d c v h - ^ i u ^ k

p j L o d c v a , v ^ ^ f ^ c , , ^ ^ H p k

i ' M i c ^ ' L c v ]£- ^ f o l c v i V L u j ^ z č ^ ^ - H P ^ e ^

. - ( M - U P M f l c c i , L u J E W l o fc^ENJE V

^ č f c L a a v i c d n t o o . i p ^ r e U s f ^ ž U e . •

Vtse S^. teSiLo IC^ACL, ^ f e u c ^ ^ S ^ t U - n o c U f i ^ - ^ L

teik^ mp.XAXrn ^ i d ' - f t ^ s K - U L v j ^ v t a c k c j o r f -

e - ' o D i t o v u i ^ .

- j e v i s e W c t n e v i o f « u TC«-QAulclo v s š r u . ^ a i u i L ^ T , 'PĆCCCCL-

rCM.sktX ^ c v ( IUCUA^ icuLUG p o f v o u * ^ e U v c c L , ^ . © i k i L a ^ k e c l v « * * « ^

• F v i ^ U C o ^ c U i i ^ ^ S ( d o < u ^r f c e t c i u , t ^ j f fTJ s e p e ^ j ^ l v c a l : ^ ^ c i u fncLush^ 'V) '

^ A O J R A J V C C .

V't-v v'.ruViVv-..̂ o,-. p.CiAci , I tfvcvk-O <sei.O U_ o 'LoLV 'i uosltI-c^ n a . fak K a t L t f z - e a ^ c v a l s o fhohaoShj'

o<i •4f*2xme „ t)o<^ocUCo R . clcv o d f ^ d f e - S-fifiiV i<XXMC> -(^tOsIaIUd "VćJULu Iž^-o j - ^ a j d k i i L a u

^ c v đ j ^ c L j e . i l a ' V i G v v L a o l ^ u c ^ o ^ • uopcškg ^ o u c e A f V . — v K e ^ e s e VL&ci ye- ^ o e M o c ^fof i >

^ v t e c t e -nas lđus . JfcgckViL.c-..., ^ ^ n c ^ i n i \ y 0 j c - f aaVr^ LA^. i sk -v^aucce^bG, o b e - t ^ e i v p c L p j ^ v f c e J o u ^ n a ^ L - c v u . ' V a s t L o j e ;' fc J-^c. j e (o-avL^iAj« nfiVim, u a o ^ ' t a

Sćc ^ L - g c c j p o v u k t o ^ p ^ a s f ^ecsbć . , ' ^ e c U ^ i c x ^ p t f u j i d e u T p e n o - u u c / e ^ OPvigvo l lu^ . U ^ a u k a . . ^ l c c o c ' u ( vucfcc^ p ^ u f ^

u^-efvvc, c . a U v u R . c a C s ^ u s U v s : c £ C v ^ ^ ^ ^ c a i c c .

\icc_cV re_ L t o hre. vuCvivV č e a j C . i v

- W a £ v u ) , a k o vVrvc v u t a L v o g > e 6 l c x -u j V a d : , ,

— u a z ^ s s ? ^ r r ? . L v i -litViL̂ L̂<r

fel so RO-P̂ OCJC, a jdaedi tJovau<tx W i e se ic ^ r c r

~7~t~~ " - • a

EJ j oV\ Q IUCA J J - D ^

U O'A tie. uliaa u t e t _ u^d ' i J i o s r u ^ laa ^ z M k e ^ ^ ^ S l t i j

.Cd'

iVYA S t e u v d ^ ' S ^ \ v

o .

U a l u ^ ^ ^ L ^ u o s ^ c ^ c U ^ . ;

T o f ^ - z o ^ A ^ ^e L (cĈ d iC. u v c

— — 11 'JA • I

' f v'cčž pmvf. tožjjcA . - ^ ^ a ^ L ' S i ^ e J ^ t i a ^ S r & n e . ^ s ^ ^ a u o u ^

^ t&cgg jpd ,̂, ž T g e ' l ' T & f i e Z f j ^ n ^ s s ^ i r 7

v poAeo ^ ^ ^ ^ ^ o ^ u - ^ j ^ d ^ ^ ^ u ^ fcPtuco -aadei ~ * """ r ' — (

iRe.cL«? QV.iCfj - Ok^i^fcu/o, m potlfs^

o - J r . a^ tua bli/Sih. K a ^ ^ -k?

k j & e ^ v K u ^ ^ slcvb© i s k o x A / \ L M u v e l o .0

! ^ s ^ ^ e ^ e t u Se^s-^Ci V^uaj© M £ - ^rc^-M^U- t - e j u ^ V̂̂ /OvJR ^ ^e v̂ a \\aJUiv. g^^VjK^v^iM^ VO\CP M/> jD^epeJveeoU/t/cei. Vê AVJ

iWib Ć) . ij e.'e^-ejL^e ro>d • CÔ CÛ Â H/ON -TJOSC-. uuodt CP^^ - oijcuco Vk St/'S V/se Ts^ (sa^u- ©J

^Kova^ps. ^vo^ - ^je vM^a^čVios^ Ja st \uS^ gp^ • —-b

—QJ . ̂ -L .c .« I <TO ÎrtvVesT?/̂« ( r \ t > j , « CL T UÂ JV -Vf l ÛL „ (•JcbfVVnh, UQI. J^T&JV^V^ su se. dtogtuA ^eAvP-.

je^ CIBUS-U/ĆA <^ogojjca ^ 'eacJ©i/)aiU

- V i e ^ ^chuva .

12. ?Zaoštravanie krize nezaposlenosti i promena u seiiaČkim prihodima (M.-Ž. Čalić)? v '

i j . uJvijtlMVl/ ii ij i \ V , uijiZ/ i

14 - AGRARNA REFORMA 1918.-1931.1AGRARNIODNOSIU PRVOJ JUGOSLAVIJI

M M rej^nžjje najkompieksnija mera afflarne državne poiitike, kojoin se

planski menjaju svojinski odnosi nad zemljom, kao i posedovna i parcelna struktura

zeinlje, sa ciljem njenog uskiadivanja sa brojern stanovnika i oštim društvenim n^njisimajgji mogu unapredlti_poljoprivrednu proizvodniu. Zbo.o svoje složenosti, agrarna reforma se obično sprovodi neposredno nakon onih istorijskih događaja koji iz temelja Ijuljaju tradicionalne agrarne odnose (nakon ratova i revolucija).

obicno prate agianie iefomie. i sastoje se u p reselj avaniustanovniŠtva sa jedne teritorije na drugu, najpre u cilju već spomenuto g pnTagodavanjaJjjri[a šuiinoviilka sa paicelnon'i strukturom zernlje, ali i zbog dodatnih usputmh efekata (preseljavanje iz siromašnih pianinskih u bogate ravničarske krajeve, ili pak u one sa dosta slobodne zernlje).

Nakon ujedinjenja 1918. u SHS je zatečena velika šarolikost agrarmh odnosa ™ a\ " - _ — —- - —

(kolonat u Dahnaciji, čiicijski odnosi u Makedoniji, begluci u Bosni), koja je saina po sebi bila dovoljan razlog za sprovodenje agrame reforme. Takođe, u Sloveniji, Hrv'atskoj, Vojvodini Lnctstvojj;Jo^r^ili]o_bi!o ukinuto, al i je mali broj seljakauspeo da otkupi zemlju za J o j u je j cTtada bio~vezan, hipotekamih banaka i ostaiih ekonomskih institucija koje bi oslobođenim kmeovinia omogućile otplatu, tako da je gro zemlje i dalje ostajao u vlasništvu krupnih posednika. S druglie sti ane, od tili krtipiiih^jJoiednika, najv v̂ v-i ui

^mađarsko i austrijsko) državjjanstvo, tako da se renta sa naših poseda nije trošila u (pOiUkOiOnijaiili kaTaktvr SflS poljoprivrede).

Svi ovi faktori, uz osjjTgnje seljaka be / / eml je \i OTadoygjJg^j||nje "zelenog s, neposredno pred kraj I sv. rata) doveli su do lacke

osnivanja Ministarstva za agrarnu reform^T919 loje je donelo veoma ambiciozne planove za sprovođenje refornie. Aii, ti plaiiovi nisu sprovedeni do ki'ajžTkao što je gromoglasno najavljivano. U jednom planu s e u s g e l o ^ a to je razvlašćivaaig^

velepošednika - stranih državijana. Pa opet, i nakon toga, agrania refonna se pokazala umnogme neracionalnom: vehki kompleksi z'emlje koja je eksproprijacijom oduzeta strancima morala j e da se isparcejiše kako" bi bilalSodeiiena sehacinia,^a parcehzacijom su bitno sužene mogućnosti za modernizaciju poljoprivrede; dalje, kada je zemijaO^ajia'kolonistima, oni su na njojfiodizali kuće i prosečalr p ule v ij;"šlo" je išlo na štetu obradivih površina Takode. graczemlje je pripao dobrovoljcima iz rata u znak zasluga, ali, pošto su državni krediti izostali, dobrovoljci nisu rnogli da na toj zemrfTorganizuiu proizvodnju, što nkazuje na pretežno politički karakter refoime. Još teze je biio onima koji su dobijaii manje parcele, u koje su niorau da oipiacuju.

23

Agrarni proletarijat ništa nije dobio ovom reformom što se vidi po malom rastu iia.)

G1 av» jupigtivrečnost refonne ogledda se u neskladu izmedu slobode selj aka << lakon ukidanja kmetstvo. i njihovog.pogoršanog položauwiakoii tog "oslobodenia". štoIsfi-moze^ftiipjsatL-čii^ u^eljaštvu nije bila sinhronizovana sa

proinenama u ceiakupnoj privrednoj 5ftf-Liktun (industrijalizacija, državiio ^C < kreditiranje). 1925. dolazi do a tag j j jzg , kada u Evropu pristižu velike kolišine jeftine

američke pšenice. Ova kriza je u SKS potisnula i ono malo privatnog kapitala iz poljoprivrede u druge privredne grane. Kriza izvoza poljoprivrednih proizvoda ubrzo se Gdrazihi i na cfilokui^mi privredu. ier jg^s^iinfila kupovna moć seljaka, što je ugrozilo plasmane industriiske robe. _

Nakon tuga, r h j j y , • ajn k^ji dodritno poff* 'i.sava polozfy 5£Lhasfcva (iniaiija i kuće srpskih seljaka koji bivaju proterani ili pobijeni dele su ustašama u NDH, Albancima na fCosovu, Neincima i Ivlađannia u Vojvodini...). Nakon rata. teskom položaju srpskog seljaštva dodatno pogoduje odluka socijalističkih vlasti da im se ne

Vi aca iniovina koju su u ratu izgubili. S

1 5 - AGRARNA REFORMA -1q4« * s n r i T A i ^ T J C K n REVOLUCIONISANIE AGRARNIH ODNOSA U DRUGOJ JUGOSLA VIII

Nakon Drugog svetskog rata, socijalističke vlasti uspostavile su ideološku uoktiiiiu «J konačnoin 1 R A D I K A I I I O M resavanju AGRAMOT^ i seljacko^ pitaiija putem dfeavnejjnnude kag~^fedo~sopstvenih mera agrarne politike. Te mere proizvele su različite ko ntradi kto nic posieaice.

Najpre, treba reći da je agrarna reforma anticipirana još tokom rata, kada su partizanske vlasti (taino gde su kontrolisnl«Jgritori j ii\ knnfiskovale:zemliu od onili koji su bili nastrani ol lu patOra^abnmj uj u ći seljacima da takvu zernlju uzimaju pod žakup. Ou te zeniije, ali i *jne zate£ciie javne, pa i une koja je piipadala raseljenmi ili

^ s f r a S i m licima stvoren je tzi poirebe rata i socijalisticke levolucije.

Frvi korak u agrarnoj reformi zbio se 1945. kadaie Hrmpggn 7ai;rm ^ ^crp^mnj reioimi i ktjlonizaciji, po kojcni je zemlja oduzniiaiia svnii posednicnna koji su ini^iii pršlćo 45 ha obradivog zemljišta u plannskim krajevima, odnosno 25-35 ha u ravnicaisKim. Po iOjn propisanoni^^^r^^^^^^^^^^^^n^^^u^^^^poredenju sa ostaiim evropskim državama u kojima je ustanovljetr socijalističti režim, ispada da je najiaaikalnija eksproprijacija vreieposediiiiva izvrsena u Jugoslaviji, Albaiiiji i Bugarskoj.

meolijsko-puliticki I kiasiio-suci)ami>aLLKini i j < < i i i ^ o^ieuase u toine ua . •'SgBS^gSS ,, - — — ; ; je zeniiia oduziniaiia vi4g''-g,adni£i;iiCi • H f ^ f K K t r g ^ — a — deiejan

24

siromggnim seljacima koii su bili učesnici rata na strani komumstičkog pokreta. S uruge aiimic, uoktiz dći sc^iijc* iiiiiugo vouii^ iueuna o ekononisl^^n aspcktu agrainc reforme, jeste cinjenica da nisu zado.valjeni osnovni razlozi zbog koiih se agrame

reionne preuuziniaiu — mje povecana ukupna poljopnvredna proizvodnju jjCi' su novi •rpHn rsrr

doseljenici bili mahom neobučeni za istu^ pa ni poljoprivredna proizvodnja po •4. . • . . '*

jeunii£Lpi2xiliijc_Li ciiju preinanjivanja stanovništva Stoga. jasno je da ia prevashodna ^politička motivisanost agrarne reforme i kolonizacije ujedno predstavija i njenu

glavnu ogramcenost. Po Nikoli Caćeši, ovom jigrarnom reformom uspostavljena je dominacij a

siftiog poseda, što je unazadilo agrarno-posedovne odnose, jer su elcsploatacione jemmcejugoslovenske poljoprivrede sada bile male autarhične celine, koje su jedva zadovoijavaie^voj^egzistencijahj^^ pri Čemu nije moglo biti govora o eventualnom stvaranju tržišnih viškova.

Kada je (^v^^m^icijiV^č, treba reći da je nakon rata postojala objektivna« potreb. v m š t v a iz s i r o m a s n i h plaHTnskih h ^ e v a j ^ k o j i su pritoin bili agi'arno prenaseljeni^u plodne ravničarsjce^JJ^ svrhu sprovođenja kolonizacije formiran je Agrann savet DFJ ukojem je istaknutomesto irnao Sreten Vukosavijević. Onjepokušavao, shodno svojim mogućnosthna, dašto je

^lsemogućeublai^raurnatičnost ove promgng (ukontekstu bolakoji seljak osećakad mora ua napusti svoje dotadašnje ognjište). Ali, budući da su mnogi okviri za kolomzaciju bili unapred odredem i?-JHnog saveznog Cfntra, prj_čemu je federalnim

i. , — — — • — ™ - _ _

jedimcama ostavljen rnali prostor da ai'amu refonnu i kolonizaciju prilagodavaju potre~Sama sopstvenc agrarne strukture, on nije uvek imao uspeha u tome.

Posebne 1 mnogobrojne posledice kolonizacija je ostavila u Vojvodini, gde je bilai najintenzivnija, jer je odande i prseljeno naivišcjjudi. i doseljeno najviše novih, u jedan potpuno dmgačijidruštveni iJ^lUiirii kontekst od njihovog dosfidflšrjjep^ C-d svih doseljenika u Vojvodinu najviše je bjlo Srba i Crnogoraca (oko 90 %). Tako je srpski uacionalni elenient putem .kgjgiiizacije ojačan u Vojvoduii, ali je oslabljen u o'stalim delovima (Hrvatska, BiH, Kosmet, Makedonija...) I kada se Vukosavljević usproti,vio zabi uiii povi'žitlcu srpskiin scljćiciiiia. u. ov a područja, dosao je u sukob sa Titovim sarađnicima a njegovo Ministarstvo za kolonizaciju DFJ preko noći je ukinuto.

Sumamo, rezultati agrame-poIitike-L knlonizacije 1945^-1948. nisu jspumli nijedan od"ciljeva kou se od^agr^iigl5pnnke"očekuiu - nisu unapredili poljoprivrednu proizvodnji^nis^eliminsali agrarnn prenaseljenost, nisu ublažilo nijcdan -drugi sTruktui'iiTprob!cni uruštva (poput niedunacionaiiiih odnosa). Ponovo se, kao i nakon sJomaa^arnereforme iz 1931. ispostavilo da agrama reforma ne može pružiti valjane rezultate ukoliko nije praćaia nizoin drugih mera agraine i ekonomskc politike u srodrum obiastima.

[U^

Dorij-tnom pggoršanju položaja seljaka doprtnelo je donošenje Zakona o k o n a č n o j nKviOacij i z c n i ž j o r a d n i č k j n d u g o v a , p o k o j e n i s u o d . d u g a osiobo!

učgsmci rata na pggzanskoj stfani. kao i svi oni koji su u tom ratu imali žrtve, dok su svi ostali bili obavezni da u rokuod 6 nieseci od stupanja Zakona na snagu izniire sva svoja dugovama^

16 - OBAVEZAN OTKUP I PRISiLNA KOLEKTIVIZACIJA

i i'

U prvim posleratnim godinama. dolazi do ideoioške afirmacije kulta rada, gde se rad puteni pseudo-moralne argumentacije nameće kao "patriotska dužnost seljaka da hrgne narod, a naročito drugove radnike kao"7~lobože, "glavnog^ supjekta"5* socjjahitičk^revolucije". "Hudući da ovakva ideoioška dernagogiia niie uspela da

proizvodaca^vlast^rediizirna. roprp.sivnr. rrtprp., aH l-Ajit.

su najpoznatiji o&ivezanotkup poljoprivrednih proizvoda 1 pnsilna koiektivizacija sgla krozjormutzv. "setjackihradnih zadruga" (SRZ).

_već___[945. ali su svake godine upiSi o ubavcznorn otkupu doneti revidiranirTostojanje obaveznog otkupa praktičnn jp. iskljiičivnin tržište i legalnu tfgovinu poljoprivrediinn proizvodim*1 Umesto toga^jol io^viedn^roizvodi su se predavali državi, a vlast ih je potom iz jednog centra drstnbuiraiaT dok je seljacrma zauzvrat davaia tačkice (bonove) za kdie su kupovaii najnužnije nepoljoprivredne proizvode, nesrazmerno manje vredne od vrednosti poljoprivrednih dobara koja su daii državi.

Ovakva distribucija regulisana je sistemom "vczanih rpnn" koji je t r g h a l n j o Borisu Kidriču, da tftnn^jkl i i/v'. "makaze cena^odnosno dispantetizinedu gena^poljopnvrcdmh i nepoljopnvrednihjjroizvoda, kojjjejogrožavao seljake. lako su pojedini dispariteti zaista izbegnuti, rnakaze cena su ostaie. Zjtpias^ulSi^HTsistem vezanih cena služio je tome da se niskom cenom seljačkih proizvoda zašriti_nizak s t ^ i d ^ ^ ^ n k a ^ kako bi se onda višak sredstava uložio u industnializaciiu^ i elektrifikaciju (po ideološkoj formi jug. socijalista "industrijalizacija + elektrifikacija ^ioćijalizam"}. Pritom, otkup nije bio otkup, već oduzimank^aljačkih proizvodaJJo ne.viškova, već onoga ŠtO,gfi" \TPITIP! nrtii7imanja 7IFPLCNFT_KAD seljnka |

PrnradnaJvQ]ektriaznrij--i ^ipr-'rtfi jft tnVnrtp 1945. stvaranjem tzv. seljačkih radnih zadruga (SRZ), od kojihje većina, po uzoruna sovjetske kolhoze, formiranau

Voivodan od strane ianiošnjin koiijiiista. j~a ipak. sve do î ^+o. stupanjeu bilu je pretežno dobrovoljno. Ali, nakon sukoba sa Staljinom, jugoslovensko rukovodstvo je nastojalo dadokaže kako je ideološki revnije od svog sovietskop uzor; pooštrilo kolektivizaciju i mere obaveznog otkupa^ u čijem se sprovođenju pribegavaio svim sredsU'irna. Bogatin^seiiaci /u'uIaci'V biii_jii__4aogh^avani za nacionainu burzoaziju sa kojoin se ireba ohracuiiatt7-~"Sli, nista boije msu piošu ni

z o

sitniji seljaci jer su imali privatno vlasništvo. To je sve dovelo dn <;n-3r,nTiiPijHpOra

liiCull SCijaStVOlii \JJi \^i'CZli\j Si pSKilii, jCi jC UliO OViiii iilCi uiiiU L'iiO liaj U r̂OZSui jč) I UO notresaujDartiiskoi nomenklatun.

~ . J J _ , ' Q ( . . . . . — _ v iViCiOUOivglja OtKUpd. L>iU J ^ liiiiiiO^OiilC P O ^ I E B I I U . mr • predriđane su__prema plani] setve. a ne prema styarno^_z^^a^fn—povišinama;

Ifašio, bez obzirajig poriehe seljaka; pntisnuti otkupom. mnogi seljaci stupali su u SRZ da bi se oslobodiii razloga seljaci nisu blli zamteresovani za povećanje proizvodnje. Jer, proizvodnja znacilaje i veće odužimaflje. Mnogi seijaci su na brzinu prodavali ili klali svoju stoku pre stupanja u zadruge, a takođe, došio_ je i do masovnih seljačkih egzodusa sa selaj jgrad i iz poljoprivrede u nepoljoprivredne.. uidustjTjsk^cl^osti . što jedovelo do velikih negativnih posledica u agrarnoj strukturi zeinlje. Jedna od pogotovo popularnih mera režima bilo je 1 prisilno podizanjfi_ ^lj^ka r|a jnhgžg, dobrovolj nc jftvnc rn \ i o Vy....Oji i s^Zv'i'i f sf • | n c ii \» i poslriva. Ztf} je dovelo dp SiTiiiiijCiiJci broja\)_brađenih površina i povećanja ugara i parloga.

Najveci oioj scljuka u Zuuru^aiTui^zfi*!i^uij-j^. LsjnnslviO pravv/ v'lči5Aujtv<t n îd zemljom, ali mu se na zemlju niie plaćafakamata S druge strane. najmanje subile

nonne vrednovalo se u.

zastupljcne one zauruge u KOiiina^se J;rerjiri • ?• Y• • ^ v I I S P I S / A J V K.OI3 MITROVIĆA, STR. 215). Svi' koje su dobijaie odredene radne zadatke^-; "trudodanima" - bodovima kou_su isplaćivani u novcu naruri. ali. problem je što se njiina nije vrednovao efekat proizvodnje (kao u^ržUjnom sistemail^gć^ttošsk^ttda, što je takođe stvorilo p r g ^ k u Iga&jn gpljarkoR društ\fa. (OVDE SE MOŽE IZNETI LAZIĆEVA TEZA NA ISPITUO POBEDI SELJAKA U OVOM KLASNOM RATU)

1952. ukida se obaveza oikupa, a 1953. rasfonniraju se SRZ, i cc:o__ovai projekat biva zamertjen samoupravljanjem, Mada treba reći da je pre rasformiranja SRZ pokušano sa sprovođenjem sanioupravljanja u okviru zadruga, što je i dovelo do nekih požtivnih rezultata; pa lpak, ŽRZ. siTukinute jeiL_više nije bilo ideoloških razloga za njihovo postojanje (pnioin, pri rasfomiiranju, naj više su iz SRZ iznosiii oni koji u njih uneli - partijski kadrovi). (MALA AGRARNA REFORMA - MITROVIĆ, 218.-219. ALI U PRINCIPUNIJE BITNO)

17 - ''SOCUAJTSTICKA KOOPERACIJA^j "SAMOUPRAVNO UDRUZIVANJE" SELJAKA I "PODRUSTVLJAVi

Od 1954.-1957. seljaštvo je malo odahnulo od pritisaka. U to doba čak se pojavijuju i neka ieorijskri shvrifiinjfi pt) kojnna je jjjiLna robna proizvodnia iia mahin pnvainim ^azuinstviniu k *. ž i ̂ * i iu m i* .s n Si.>cijaiiStiCKi./iii poliunvi eunom

proizvodnjom. Takođe. nakon što je tzv. malom agrarnom reformom 1953. smanjen o r m J - c . I n l - . r , ,-1 s - . t v - s ĆZ ~ -. J ^ r* <-.! t ? - A i : it^u-iiu iiictivjiiiiuiii iiu iu iiu- u jJiai v ^iiVamv j v uC jC liijC Uii_aiU. r\ii.

ovo isto pravo je narednih godina merama agrame politike posrednojigj^žavafia, U HJlll Oil nislu možemo razlikovati l..fa2 -'pedfuštvij^vaafa-poi^p^ .

}

F n a j j z a z b i l a seT957Jkada je uvedena obaveza^gocijalističke kooperacije", koja je podrazumevala da privatno gazdinstvo ima svojinsku garanciju nad zeniijom k o j u j e seljakj;tekao svoiim radom i koju sam jobraduja^l i jdaJg u svemu drugom upućenojia kooperaciju sa sociiaiističkimjektorni-i-i pnJjaffiadždv (agrokombmatima i zadrugama). T o j e podrazumevalo da agrokombinatii v,v\ruge mogn, s obj j romna to ' da imajiu'noriopol na-uenroi7,vxuine (i za seljake_neizbcži-ifi) ualuge^zakidati seijake na tirrustimjislugama- poput cene., vremena lsplate-transporta itdT

Druga faza nastupa od 1961. i uvodenja "sorijalistirli'rig žfidajgagsfeaJ', kada se- nggieggjtarih SRZ uspostavijaju tzv. "opšte poljoprivredne zadmgej^feteFesagtno je d a ^ ž j g d n i g e nisn 'nile smatrana t lp ičnm^bl ikom socijalističkog zadmg^i'stva.j)a su biie ugrožavane od strane državmh poliopn\-Tednih kombinata Pa ipak, ove zadrage su elcspioatisale saiiie scl]tik£, piakukovažijcni uualiiiii cena pGijopriVrcdnili proizvoda (jedna cena za seijake, druga za društvene organizacije), "dualnih" premija i ui zavnin subvcncija.

Naposietku, Ustavom iz 1974. formira se koncept "samoupravnog udrozivanja', o kcjem biii rado pisao ali u hteratun uemamsta o ovome.

Još jedan primer reprsija nad seljacima odnosi se na činejnicujl§jiL4ff razliku od drugiŽT_privatnika bilo zabranjeno da unajrRljujii

sve do 1967J^danabavliaju krupnu mehanizaciji,i (traktore i komhninff) vfć P11 rnnrali da se koriste uslugama "niašinoko-traktorskiji stanica" agrokombinata i zadruga. Doduše, koju godinu pre 1967. dozvoljenajm je nabavka polovne opreme_društv,enog seklora. ali je i ona iznuđena potrebom druStvenog sektora da se osiobodi krševa.

"" ~Takođe, seljaci su tek 1965. dobiji. _Qsn.ovno (dakle, ne čak m celokupno) zujavstveno os 1 gui v cio ta^a su piacan^. Puno zdravstvgrio^pgriziono i invalidsko osiguranje, seljaci ćc sleći tek 1979. godine

"i O c r * T l ^ f r? & y/AcT?/'\ i u — Ai. 1 i> tJo i xv t J3 iv i i v i i / i ^iv^i V ii, i j \ 0 ivOoi i ^ }

U ovom tekstu Kostič analizira promene koje se desavajji na se1u_Lmeđu

seljastvomiisied^ndustgjahzacija (pre

vashodno u jugosiaviji^.

On najpre ističe opšte promene do kojih u seljačkim drušfvima dolazi u poslednje vreme, sa p oj aCaniiTi iiidus inj SKiiii razvoj ciii. Tsiaime, u pred JiiU ustr iJijtCOiil dobu, seljak je obavljao širok spektar poslova. 1 svoje potrebe je zadovoljavao iskljucivo supstv'euom pioizvodnjoni, pn ccii7u su i javTii lianieii od zijega napiacivrani

maliorn naturalno — u njegoviiiš proizvodizna Pojava industnjaiizacijc znatno

s m a n j u j e k r u g j j o s l o v a k o i i m a se s e l j a k b a v i (np r . s e o s k e z a n a t e i k u ć n u rad inos t , koj i

u o o i j a j u k o n k u r e n c i j u u iudustnjSKOj r o o i j , i p n i n o r a v a s e l i a k a d a se g o t o v o u

p o l p u n o s t i p r e o n j e n t r š e n a p r e h r a r r i b a i i L p r o i / v o d n j u . Drugim r e č i m a i n d u s t r i j a j e

s e i j a k a v e z a l a z a ZCINIJU da bi zaIIJU I i i j ene r a d m k e p r o i z v o d i o p r e h r a m b e n e artikie.

Takođe, usled industrijalizacije dolazi i do sve veće racionalizacije i

mdiviuuaiizacije seljastva, rasiojavanja seia (posedi se situe, a broj doniova i članova

u njima raste), slabljenja patrijarhalnih veza i seljačkog ukopčavanja u novčanu _ J »' ~ , : — jjiivreuu.

U u s l o v i m a i n d u s t n j a l i z a c i j e i d a l j e je p o s t o j a l a Romi l a s e o s k i h p a u p e r a ko j i

su imali nesio zeuilje, ali su ou iijc ivc 11 veonia ios^, j—ni>n luiah dovoljiio^

sređsta\'a"zarad, p a m oruda, aopet, nekako su morali dase prehrane. Nelri_odnjihsu

tiajno napusiuii sela i oulazili u gi'adove, pretliodno izgubivrSi i to inalo parce zenilje

jcgjgjiu imali._ Neki drugi, pak, kojima se ovaj tekst i bavi, zadržaii su svoju zemlju i

iiiiSiavih da sc oave poljopnvredoin, ali su sopstvene piiliode dopui"yav7ali tako sto su

vršili i dodatni rad u nekoj vanpoljoprivrednoj delatnosti. To j e j o š češćapojavabilau

doba «S^uiQinskdi_kuza^(ripr. 1929. u Jugosiaviji, ah i "kada se pristupilo planskoj

industrijalizaciji zemlje).

Na osncvu svog odnosa prerna selu odnosno indusiriji, možemo razlilaivati

nekoliko kategorija ovih seljaka industrijskih radnika Najpre, tu su POLUTANI koji

vode dve uporedne ekonornije - stalno rade u industriji, a u isto vreine noće u seiu

gde obrađuju svoju zemlju. Oni mahom stanuju u radničkim sjlima u okolini . —"" " . . .

industrijskih preduzeća. Od običruh polutana donekle se razlikuju NASLEDNI

RADNICI (oni koji u nekoj lndustrijskoj gram rade kroz generacije) i oni koji na selo

SE i'iviiS -/UKTJ~ odlazeći svake subo vC iZ piCuU/^^l tviir -evHil

kategonjaffia postoje 1 odredene kategonje jmmarno seljaka knji ™

C) P OVRENIENO rade u industriji, i tokomtog rada oni inaliom napuštaju privTemeno

svoja sela, nastanjujući se j j iadmčkrm kolonijama, da bi se nakon nekoliko nedelja ili

meseci vxoXxii lcuci u sclc. Ovc r«ziiice incuu scljciCiiiiu indus ci j fpAim i ilUiilCiiliti ^—— _ " 7 —•— ;

vremenom se odražavaju 1 na njihov načm života, pa i na psihologiju. ali i na odnos

p r e m a j ^ n i m kvalifikavijaiiia (oiii sa vzsc zciiiljc sporijc posuzu ivvaliTiKacije, jcr im

je poljoprivreda pnmama i obratno). Ove promene posebno su uočljive kod polutana,

UVA su kod sezonsioa i p ovrcmciiizi rauiiiko. iT>̂ • • i ̂ ? i * ?̂ j * v fi (ca*v i na posiu oni vise

nastupaju kao seljaci nego kao rndustnjski radnici - često napuštaju posao, nisu nniogo disciphnovam nu.;

Pojava seljaka industrijskih radnika iz najmanje 3 razlppn jc vnačauia_ zg.

JugoslžvT^:'"I)voni su činili oko polovine našeg mdustrijskog radništva, što kazuje

kolik^ su^značapii za industriju;(^hjihovim upošljavanjem u velikoj meri rešava^se

problem a£jram.e prcuascl jcnos tiT sio iiuiogiiii sciiiiia obczucdujc ckononiski odusak i

uouironisezjackihnicisasaiiiuuStri^uiiA pouizc sciijiiiuv kultun A i A A AAA V U .

29

• S druge strane, pojava seljaka industrijskih radnika ima i loše strane. 1) oni cesrt) ijocs poijjum razvoj proizvoi'i1 • giirion i ~n | ; ^ ; j | : ; • vi^ni i f̂ ?h - l i ' i j i (ir*r sii tmiojiijvatno); 2) većina ovih radnika su samo pomoćni radnici po prRHn^ftćima q ne x prvv/klasna radna snaga (jer. liiiiOgiiiia ud iijili iad u iiidustriji predstavlja sanio sredstvo da održe svoj mali posed na selu, a ne cilj zbog kojeg će valjano savladati mdustrijsku tsnniK.u). Stoga, ssljaci iiiduStiijSKi raciiiiCi picdstavljaju dvostiuku antinomiju. Subjektivno. oni imaju i sp.jjgr.ki i indnslrijski identitat prTTp.mii nvaf prvi, sa aspeivia inuustnje, nadvraldava ovaj* uiugi, ^pbjvRiivnož, njinov rad u mdustiji je zbog agrame prenaseljenosti nužan, ali najčešće nije ekonomski isplativ jer oni svoju zai'adu ulazu u svuje poscdc iia sclu. — — — -

Stoga, imajući u vidu primarno agrarnu prenaeljenost tadašnje Jugoslavije, KOja naniece nužnost ua se_ sto vise seija^a naue u itiuusiiiis koi p i OIZV 0 dli| I, rvOStlC postavlja pitanje k ^ h M n j ^ ^ ^ ^ d a pnafa « j ^ v g j d ^ s k e '

raomke. a koje he. Način na koji se može naći odgovor iiije kvantitativan (tj. pretpostavka da su oni kojih ima najviše istovremeno i najzainteresovaniji), već kvalitativan (tj. kakavje odnos određene grupe seljaštva prerna indusirijskom radu). U

tom cilju, Kostić analizira svaku grupu ponaosob na osnovu njenog odnosa prema 11 s; r?j s k o ii'i ryjij \ i

Najpre, analizira povremene radnike sa sela i pečalbare (koji rade primarno u poljopnvreditvTdeci da je njih najbolje staino pnvezau ni za selu ili za preduzeća, što se može postići na 2 načina: 1) podizanjem domaćih radinosti ili industrijskih pogona po njihovim selinia (pri ceinu bi vjiii, kad nc rade kud kuce, ladni u loKaiiioj industriji u svom selu) ili 2) njihovim preseljenjem u gradove i radničke kolonije (pri ceinu 01 D03 tal i pravi iiidusti ijski launici/.

Kada ie o sezonskim radnicima reč, Kostić smalra da bi niihov statns trfthalo v — — — r ^ :

da ostane nepromenjen. Jer, om mdustnjski rad vrše samo nekoliko nedelja ili meseci

u godini, ali mahom već godinama u isto vreme, zbog čega posao obavljaju sa

uspehorn, premda se ne radi o nekom složenorn poslu. Stoga, njih treba ostaviti

primamo vezane za selo, ali im i dalje omogućiti da na isti način obavljaju sezonske

mdustrijske poslove, jer ili obavljaju uooro.

Kod pohitana. situadja je specifična, buHnr.i da sn nnL^iagfgro poHjft4mko

vezani i za selo i za industriju r ' iedna noga na imanju, druga u preduzeću"). Njlhov

dalfi^oTožaj zavisi od onoga za šta se sami opredele - da li će to biti u potpunosti

industrija ili u potpunosti seliaŠtvo. Pa ipak, zuatan broj njih se nikada ne pnkJonT

jednom od ova dva. Kojim će putem krenuti, ako uopšte krenu, "zavjšTo^T^Oučna

činiociS^T/j5>seda na selu (što je veći i plodniji, rnanji je njihov mteres za mdustriju);

i )^vafml:aci ja u preduzeću(ako dođu do većih kvalifikacija, adekvatno praćenih rastoni nadince, koja inoze da preniaši piihode sa zemlje, bice zamieiesovaniji za iad

30

u industriji)/ družtvenih veza (prvenstveno braka jer se polutani najčešće žene \ ir% t- n n „ TTTri r r i - i-t-.ri tciol-rt f% rtjn - J C-. iijLiciU.1 i iv ou bL'ijaiiivtiiiiči, KUjC vt̂ Utiici, itoivU UU.v ciju.ju UU KoshćtaJvođe naglašava da je proces pretvaranja jx)lutana od seljaka u

niuusi.iijsiv0g i'aunika veoma slozen i viseslojan (prava mala evoiucija) (KOSTIC — STR. 243-244).

Naposietku, autor smatra da bi prelazak seljaka industrijskih i'adnik gradove trgbaio Qa se za neke kategonje ovihradnika ubrza ali planski.jto na onaj naeui" prebacivanja sa seia u gi'adove onako kako je za odredenu grupu i siru dmstvenu zajcuiiicu nujkonsnije.

19 - POREKLO, DEFINICIJE I RASPROSTRANJENOST POLJOPRIVREDE

Na početku teksta, Korado Barbens, na osnovu analize odredenih književnih dela, naglašava da koznbinovanje poijoprivTednih i nepoljoprivrednih deiatnosti u Italiji (iz koje on sam potiČe) ima dugu tradigjuTi da se na osnovu ovihTcnjlževnih tragova mogu izneti opšte ddlikg_ovih mgšovitih polioprivr^»A-n<>po|jopnjTgrinih

j^azdinstava: ona raspolažu većorn količinom novcajlndustrija im služi kao sigurnosni ventii, koji članovima domaćinstva ornogućava uzdržavanje; takođe, u ovim gazdinstvima .Pritom, autor ovde podsejjac-irnn

v a j o ^

radnicima podrazurneva samo one slučajeve u kojima radnik upotpunjuje seijaka. a ne obratno - dakle^osobe-koje su primarnoleijagj>

Dalje, Barberis ukazuje na problein pojrnovne neodredenosti ovih part-time zaposlenika, Što sugeriše na problematičnost njihovog definisanja. Ovaj problem pečfffje vec kod pukušaja definisanja samoa izraza pait-tiine. U najširern smislu. ovim izrazom mogli bi biti o bu h ać e_qi. ,sy i m koi do tičn o ip sekt_orurada (u ovom slučaju poljoprivredi) posvcćuj_u saiiiO jedandecL,svogja^jojoživo^ radj.J;ez_obaia :mlo da li preostaio vreme koriste na neke druge proizvodne delatnosti, ili pak na dokolicu. Medutim, u užern srnislu, postavlja se pitanje da li su to poiioprivrednici sa delimičninij-adn^^ čnim radnim vremenom^ili p^LsaJzgubljemm vreineiiom? U ioin smisiu, Baibens pieulaze ua »li razviSiamo u d\osu"uko zaposlene, mnogostruko zap os lene . r e ' i /raz koji označava povodeiije "za_ma§tonr koju sugerise rad obavijen pod svetlošću zvezda iii traktorslah farova BOŽE KAKVE NEBULOZE!M)

Dodatri problem stvara činjenica da postoji pregršt domaćinstava_u_SADJ Evropi koja se kvalifikuju kao gazdinstva sa puii5S~uposienoMr~lli čiji šef (preduzetnik) ili dmgi članovi poro5icerade izvan po'ijoprivrede i svog gazdinstva, ostvarujući dodatne prihode. Kako bi se ovaj problem razrešio, Nacionalni institut za

slcdecu u^i-iniciju part-uine gazuiiistva, pai"t-tiiiic

3 1

gazdinstvo je ono u kojem a), b) pomoćnici, lli pak i šef i pomoćnici VTŠC j_jdmge

piofesioname uCiatiiOsu, ivojc ino^u uiti I) Uopunskc ^ , i : o \ - J - t N iv iii CiC/jiO iii 3)

isključivo u (I) poijoprivTedi, iii (II) zanatst\ai,7lP"(iII) trgoviru 1 uslugama. (Jva

1) {^r^timejhe čini gazdinstvo, već porodica koja njime upravlja

2) s obzirom na dvostruku aktivnost u kojoj pojedinci i porodice učesivuju, inože

se konstruisati jedan kontinuum ove parcijalnosti

3) obeležje parcijalnostJ (part-tiinekproiglazi iz deiatnost: osoba a ne iz pnrode

njihovih prihoda

4) parcijainost pretpostavlja podelu same zaposlenosti izmedu dva različita sektat'a

proizvodnje, ih barem izmedu dve pozicije unutar iste profesije (npr. poljoprivredni

vlasnik vs nadničar). Dakle, part-time gazdinstvo nije ono gazdinstvo čija je radna

su ona na kojima nijedan čian porodice ne radi^ izvan članova pretežno uložen u gazdinstvo. a

ima taaktivnost često ima dopunski karakta: u odnosu na

Stmrgariuzgi'fcdnu bavljenje po l jup i iuedumjr

ia se zcli siaiisucki iziiicritz zastupijcnost odi cd cnc /rste od nav cu en.iii domaćinstava u strukturi, treba imati na umu da rezultati takvog merenja zavise od

naema na koji dcfinjsc- pnrt-UiTiP. \ n <sp ^Ksrf^.ftm^ sa j o j n^KOiiKo proo^eina.

Najpre, postavlja se pitanje da li ćemo radnicima-seljacima smatrati samo one

koji imaju 2 različita zaiurnanjaji u poljoprivredi i u industriji), ili i one koji nnaju 2

razhcite profesionalne pozicije unutar samgapoijoprivrednog sektora

l i r t e m o u p art-tune uključiii i porodice iz socijahšiickih zemalja

istočne EvTope koje naizrnenično rade na svom sitnom posedu. i na kolhozima? Onda

bi ispalo d a j e celokupna istočr.oevropska poljoprivreda part-time organizovana.

Takođe, kako ćeJrtolđasiilkovatione poljoprivTednike koji svoje radno vreme

dopunjuju ne radom u sekioru industrije, već u sektoru usluga, kao službenici? U

SAD, Engleskoj i drugim državama postoji pregršt tak\ih primera.

U skladu sa tim, Barberis nudi dingaČnL^ajs tup. Možda ne bi trebaio

postoji gomila slučajeva u kojima unutar istog gazdinstva živi odredcni broj osoha

koje nemaju nikakve veze sa proizvodnim akilvnostima na torn gazdinstvu, ali se na

njemu hrane i žive ("gosti"). To su najčešće mladi ljudi, koji u sektorima delatnosti

izvan poljoprivrede vide p-ioghćr.nsf samostaInč^naciSŽ :iIvota kojT

ostanu u porodici_da žive bez preuzimanja obaveza na gazdins^vu. Aii, pojam "gosta"

~sc može posmatrati i u polnoj perspektivi, pa "gost" rnože biti i sam kućedomaćm koji

zem poverava vodcnjc Ojazdmstva, jcr ne zcli da sc upusta u Kucne posiovc, ali^zcli da

32

na njemu živi. Osim toga, problem sej3Q|ayjjuje 1 u činjenici da postoje i "penzionen- ili^Oiji^iiJi^uillliJ. \llpl. £.k/ivZlul<ut ^-^ji, iia.ii.OU SiO j e ZiiV'ibiO siužbu u železnici i penzionisao se, ulaže svu svoju uštc-devinu u kupovinu privatnog siiiiog posedana kojcin ce piu\esti Ootatak svog života},

(KO HOĆE, NEKA DOPUNI OVO PODACIMA IZ ORIGINALNOG TEKSTA NA STR. 46-49 - MENI NE PADA NA PAMET DA ČITAM TE DEBILNE STATISTIČKE PODATKE O STRUKTURI GAZDINSTAVA U ITALIJI

j.)

20 — SAVREMErVO »EJLJACKO GAZiliNSTVO

lako je 90-tih godina u Srbiji i Crnoj Gori skinuta "poluvekovna ideološka iiipoteka" (Mitrović) sa privatnog seijačkog gazdinstva, društveni i ekonomski uslovi. za njihov razvoj u to doba dodatno su pogoršani, a mnogi od ranije prisutni problemi u međuvrernenu su se produbiii zbog okoinosti iz 90-tih (raspad zemije, ratovi, sankcije...).

Stoga, kaua gieuauiO agianiu SiruKturu orbije, oiiaje veoma nepovoljiia. jer. sa jedne strane, Srbija je u odnosu na države EU agrarna zemlja sa relativno neraz\ijenom poijoprivredoni, koja po tehiiickoj opremlj enosti, produktivnosti, prihodu zemijoradnika i dr. obeležjima mnogo zaostaje za evropskim zemljama pa i svojnn susedmia. o di"uge strajie, o.KO se ima u viuu daiia seijackim gazdinstvima zivi

oko 85 %^t!ikupnog stano\Tiištva Srbije, jasno je da bi pospešivanje poljoprivrednoR 'c razvoja biio veoma bit-no.

Ako gledamo period od 1960.-1993. videćemo neke negativnetrendove. Najpre, tu je usitnjavanje krupnog zeniijišnog poseda, što je odraz potencijalno veoma negativne agrame';jlruHiJre~lKao drugo, usled širenia gradova i pretvaranja poljoprivrednog u građevinsko zemijištu, u ovom penodu broj ukupnih poijoprivredn^ijTovršina u Srbiji smanjen je zajednu trećinn.

Takođe, ukoliko sagledamo poijoprivrednu staiktura po tipu domaćinstva- gazdinstva_u ^naredenoi^jjenodu (1960.-1991.). \idećemo da se udeo^ čisto

u kuj ima ^ u p n v r ^ ^ ^ ^ . d ' i i i . s i a v a ^ (onih o irn se svi članovi bave isključivo

p^Sprivredom, bež'dodatnih nepoljoprivrednih aktivnosti) rapidno smanjio usied deagrarizacije našeg sela. Gr.upa (sa jednim zaposienim izvan

gazdinstva) nije se znatno brojčano promenila. ali se zato 9 puta uvećala grupa ( rrf. -r v. ir̂ Trn Irrt.rt i M, r. , , , , ,—. I -, j , . - -,-,-. >-. v. 5 c ol̂ - -iiimnoiva rvwja miaju i v>wiauLiju iinaiijC. aii

OZ.UHU iav a.

svnJćTčIan gazdinstva je zaposlen i izvan po i jopr ivTede) . Stoga, ako saberemo ovu drugu i treću gmpu, ispadadaje 1991. u Srbiji bilo o k ^ T ^ r n e s o v i t i h gazdii: Slična struktura javlTa. se i u Cmoj GorLšto je tamo poselfln_probIem. ako se u vidu 11 i iCij l.i iiiiiCC \Cuiila QSKXiUlil pOijOjjii Vi Cčtlii p 0 lCllCi j ui 1 LC utZiiVC.

- ^ r 7V/ - A ^ T ^

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 18 pages

preuzmi dokument