Sociologija sela-Beleska-Sociologija 4.deo, Beleške' predlog Sociologija rada. University of Belgrade
hippe72
hippe727 June 2012

Sociologija sela-Beleska-Sociologija 4.deo, Beleške' predlog Sociologija rada. University of Belgrade

PDF (2 MB)
24 strane
4broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Savremeno seljacko gazdinstvo; Alternaivna agrarna politika; Nova drustvena strategija agrarnog i ruralnog razvoja; Razlike izmedju sela i grada; Tipologija seoskih naselja; Osnovni demografski procesi na selu; Susedstvo...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 24

ovo je samo pregled

3 shown on 24 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 24 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 24 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 24 pages

preuzmi dokument

na njernu živi. Osim toga, problem sej3oja\jjujena činjenici da postoje 1 "penzionen- il\~-yUij Upii^UAiuati,—^iij^l. ^ ivZi i ivoi o v i j o m u g iiu.i\\Jil Slv jC t,li.Vli»iO

službu u železnici i penzionisao se. ulaže S\TJ svoju uštedevinu u kupovinu privatnog SIi.1102; posćda. l'Ici kOjCji'i ce piO'VCSil Ootaiuiv S V'Og života).

(KO HOĆE, NEKA DOPUNI OVO PODACIMA IZ ORIGINALNOG TEKSTA NA STR. 46-49 - MENI NE PADA NA PAMET DA ČITAM TE DEBILNE STATISTIČKE PODATKE O STRUKTURI GAZDINSTAVA UITALIJI IZ 1970.)

2 0 — S A V K E M E N O ^ E E J A C K G GAZJLI INSTVU

lako je 90-tih godina u Srbiji i Crnoj Gori skinuta "poluvekovna ldeološka liipoteka" (Mitrović) sa privatnog seljačkog gazdinstva, društveiii i ekonomski uslovi za njihov razvoj u to doba dodatno su pogoršani, a mnogi od ranije prisutni problemi u međuvreinenu su se prodabili zbog okolnosti iz 90-tih (raspad zemije, ratovi, sankcije...).

Stoga, kaua gleuanio agzarnu SiruiCturu orbije, oiiaje veonia nepovoljiia-jer. sa jedne strane, Srbija je u odnosu na države EU agrama zemlja sa relativno nerazvijenom poijoprivredonx. koja po teijiiickoj oprciTiljeilosti, pi'oduktivnosti, prihodu zemljoradnika i dr. obeležjima mnogo zaostaje za evropskim zemljama pa i svojiiii susediiiia. D druge straiie, UJVO se inia u viuu daiia seijackim gazdinstvima zivz

"^ikupnog stanoMiištva Srbiieriasno ie da~bi pospešivanje poljoprivrednog" raz\oja biio veoma bitno.

Ako gledamo period od 1960.-1991. videćemo neke negativnetrendove. Najpre, tu je usitnjavanje krupnog zemljiSnofi poseda, što je odraz potencijalno veoma negativne ^ g r a m e ^ S u S u S I j C a o drugo, usled širenia gradova i pretvaranja poljoprivrednog u giađevinsko zeniljistu, u ovorn periodu broj ukupnih poljQprivrednihj30yršina u Srbiji smanjen je za jednu trećinu.

Takode, ukoliko sagiedamo poljoprivrednu strakturu po tipu domaćinstva- g a z d i r g v ^ u j^avedenomper iodu (1960.-1991.1 videćemo da se udeo_čisto ^^opnv^dnih fta^instjiya3 (omh u kojima se svi članovi bave isključivo

tj^pnvredom, bez dodatnih nepoljoprivrednih aktivnosti) rapidno smanjio usled deagrarizacije naseg sela Grupa^ešovitih^gazdinsuiv^ (sa jednim zaposlenim izvan gazdinstva) nije se znatno brojčano promenila, ali se zato 9 puta uvećala grupa

| Vi l^ll?"i SjfiC.L'll'l <jVl7f\ 1 ?'i£j-iVv̂ Nĵ -P>i7fiTTistVfi KOj<x jlliajU l ObradujU li'iiSTijC, ali

sva^rčlan gazdinstva je zaposlen i izvan poljoprivrede). Stoga, ako saberemo ovu drugu i treć u grupu, ispaua da je 1991. u Srbiji bilo ok^73^>jrnež OViiiii gazuiiiS Til Slična struktura iavlja se i u Cmoi Gon. što je tamo poseBan problem, ako se uvidu Hiiajli iilaCC \ COlIla OSKu.Ciiil pQijO|jiiViČUixi pO luiCij dti Lu dfZdVČ(

* • ' ° | jxT" J J

Ove promene agrarne strukture predstavljau posledice položaja poljoprivrede u oOv/Xju.ii/Lj.iiU. u-ii lijiiiid. U(Jpi iiiVji 1 ii CiiUUiiJ liCbtčiL/jiiiivJ StćuijC U liaSiril £i clUOVxixi<j (nedostatak stanova, nesigurnost zaposlenja...) koje održava visok procenat mešovitih domacinstava (ivi', usled te iiestabilnosti, om koji se zaposljavaju izvan gazdmstva ne žele da se presele za svagda u grad).

Naravno, buduci da poljopnvreda neRia niiiogo niogucnosti za razvoj kad većina seljaka svoju budućnost vidi u 7iepoljoprivredn^4glatnostima, jasno je zbog cega se u Srbiji naglo povecava broj seljaka stanjili od uQ~-gGdniaj(pGsebno kod čisto poljoprivrednih gazdinstava). ^ ^ ^ ^

Jedan od najVaznijili kritenjuma za trpologiju scljačkih gazdmstava icste njihavodnos prema ulaganjima u razvoj poljoprivredne proizvodnje. Tu razlikujemo

mpprGgresima gazdinstva (orijentisana na kapitalna proizvodna ulagaiija, poput S l & f v ^ ^ ^ prošire^a^poseHCnabavke &upne mehanizacije, krupne stoke itd.)((2) ̂ tagnantna i - e^eVo^ ^ ( viiioti visana cianastave zivot u sslu: ali ng î da i"azvri|aju poljopnvrednu proizvodriju. i

njihova ulaganja su mahom neproizvodna - opremlienje sopstvene kuće. sitna stoka nd.y ^5)^egTesivna (neniajusredstava 211 iiiotiva za uiaganje). ICada ovaj knteiijuni primenimo na Srbiju, u periodu 1975-1988. uočljivo je izrazito povećanje udela regresivniii. . a znatno siiianjivaiije pi0gresivniii (nesto iTiai'ye 1 stagnantnih) gazdinstava u obe fategonje (poljoprivredna i mešovita gazdinstva), pri čemu je medu piOgresivnini poblizno isti udeo oba doK su regresivna niesovita gazdinstva od manjine postala izrazito većinska, što kazuje da su mešovita gazdinstva nekada više uiagala u poijoprivredu nego što to kasnije čine.

-- v ' - • ~ ~ - Siroku kategoriju regresivnih domaćinstava

cine proizvodno defektna ft^&fp^o-j^c . uornacMstva, KO 1 a neni<yu neki od uslovra za lazvoj proizvod' j z a t i i i i ona sitna

i nisu prave proizvodne jedinice, dalje, gazdinstva čiii vlasnici 0 ^ n i ^ ( H ^ ) La. vv̂ u t̂ io.u.0 viixxu. xii Jti iIkjui ictiixiCxx , ncnj i otctlcti-xvci UOxxx<4v<xxljt vct »--x|x u(uwn Zuug j/ouf '̂̂ liC starosti, bolesti i siromaštva nemaju motiva za podsticanje pnljoprivrp/jnp pj oizvodiije.

ivijjoi ijxw x xwxji/xjmn. xxO v ct o.gx cu xict pc/xitxjvo,... Oiu. uia

21 - ALTERNATiVNA AGRARNA POLITIKA

Mitrovićevi predlozi za utemeljenje nove agrame politike koja bi mogla da reši probleme iz pitanja br. 20...

SVOJINSKA TRANSFORMACIJA - sm-££Qmgie svojinskih zemljišnih ounosa Koje su 'se u V cku ouigialeTuju^nas miaie su prmiarno politicki i lueoioski karakter, ane karakter oruda koje treba da pospeši proizvodnjiL Zemljaje oduzimana iegainim vlriS^ici^fl 1 d^^^vijiv îpa — iierojinia ratova ili paK dizavnmi poljopnviedniiii Oiganizacijaiiia ^agroK.onibiiiati, zudiugc). latvode, u doua Kaua

34

Mitrović piše ovaj tekst, još uvek se ne_zna koj i je u Srfriji (SRJ) nsnnvni nhlib svojinc nau poljoprivicdiiiiii zeniijisiem i ^ ^ ^ ^ ^ d c c ^ s ^ ^ Zakon iz 1992. kojije tad?Tbio aktuelan, zemljište je tretirao dvojako - kao državnu svojinu, ili kao ui ustveni Kapital (zemlja u vlasnistvu sgrokoinbinata i drugili poijopnvredniii organizacija). Stoga, potrebno je izvršiti svojinsku transformaciju poljoprivrednog zemljista u I azns tipuvc V'&ITISL

Svoiinsku transformaciiu. osim nad zemljom, treba sprovesti i nad_državnim agrokombinatima. Ova preduzeča treba privatizovati, jer su deccnijania poslovala neracionalno__(uzimala gro kapitala namenjenog privredi u celini, organizacija proizvGuiijc na bazi koniandne ekononiije, nepostojaiije prcduzetiiistva i tržišne orijentacije...), a preživljavala su__takn šff^Vpsu se stalno dopingovala svežim i besplatmm držuvmm kapitalom ^ ^ ^ n a l a su nionopoj na neproizvodne (priredivacke i prometne) funkcije i organizacije, primoravajući seljake da koriste njihove usluge, i tako su stvarala sopsUrenLdlMiix£iiiJ^ital zakidaiijeni seljacima na ceni (stoga, kada bi se ova preduzeća svojinski transformisala, trebalo bi ovim seljacima podeliti akcije).

FORMIRANJE SPECIJALIZOVANIH SELJAČKIH ZADRUGA namesto glomaznih univei zalnih agTokombiiiata, u kojima bi (zadragaiiia) šjp p̂j ]r;r-.o povezivanja proizvođača sirovina, onih koji rade u transportu i prometu, sa onima u iiiuustijjsjvOj preiadi. \^va niera povezana sa svojinsKoiii transfoiT'i^-'jnrfij jer bi se suviasničke deonicedelile na 3 dela - j e ^ n deo proizvodačima sirovinn drugi deo > .1 1 ..— - ' radruciiTia, a treci bi se ponudio licitacijoiii na trzistu kapitala., sto x " preduzetništvo i ličnu inicijativu.

KAPITAL I KREĐITIRANJE - u soc. sistemu kapit-ai ulagan u poljoprivredu ^ trošen je neracionalno (primer "hotela za svinje i krave",j>kupih mašina itd). to je pz^ovu a^f . doprinelo ua se ulaganja u poljoprivredu slivate kao nepogodna. Nepogodnosti ^ uf^agjajtMatnojde na ruku 1 činjenica daje u |)oljoprivrdi vreme obrta kapitala duže (^utkd! nego u ostalim granama (zbog trajanja vegetativnog ciklusa od pa je i ukupan profit manji. Stoga, država mora da obezbedi poseban ^ a r m ^ p i t a O k o i i bi nioiao biti j v ' f l i i acionaliiu ulaganjjo tizisniiii kriterijuniiiiia^T'akode:i rvIitTovic zagovara i oformljavanje posebnog ^grarno^ budžetŽ kao i agrarnih banaka i štedno- ftreuitnin zadruga koje bi Kreuitirale i subven5iOiiisaie proizvodiiju puteni hipotekarnih (na osnovu zalaganj a^zemlje i nepokretnosti), jgpbarHnjfojfta osnovu zalaganjarobe) i ličnili kredita. Pntorn.. akcenat bi bio stavljen na pojačavaiije agrarnih fondova, ali i pojačanje kontrole njihovog korišćenja, uz klasične bankarske

. garaiicije (liiputekanie ili iombardiic) zajmodčivcu. CENE - tokom decenija, u Srbiji su bile prisutne "makaze cena" koie su

i^d^l jnp^eTovale iiu poljoprivieuu. ^ jricvelikiiii^Jjiojcni posredniiva izniedu onili KOU pioizvoue i oiiili koji kiipjijiiT, uose poijopnvredns proizrvode iiastaje paradoks da

seljaci jeftmo prod^ii-.-hranu, a ona_jQa_^rajUi_ biva veoma skug^-jjgga^treba ouezbcuiii najp^^au'ii< k i ustaiioviti izv. zastitne ili ^^aiilovane^bcoc strateških poljoprivrednih proizvoda (po kojima država za robne režervelmpuje sve ono sto seijak ne uspe skuplje da proda na tržistu). U fbmiiraiiju zastitnih cena treba se rukovoditi eksternim paritetima (odnos cena poIjopriVrednih dobara nasuprot ceni poljopnvrednog repromaterijala) i inteniim paiitetima (cene strateških poijoprivrednih dobara u odnosu na cene drugih kultura), ili pak u slučaju inflacije robnim paritetima (odredena koliciiia poljoprivrednili dobara za odreuenu KOIICIIIU nafte, nuneralnili dubriva, hemijskih sredstava...)

TRŽIŠTE POLJ0PRTV"REDNIII PROIZVODA niora se regulisati tako što se u svakom konkretnom slučaju mora proceniti visina garantovamhcena visina državnih pi'ernija proizvrodačima hrane, stepen zaštite od korikurencije uvoznih proizvoda i visina podsticaja za izvoz. Na taj način, obezbedila bi se zaštita primarne _____— ~ ~ ; — — •- proizvodnje od hirovitosti spoljnog i unutrašnjeg tržišta, od nelojaliie konkumcije uvoznih proizvoda i domaćih monopolista.

POREZI - osnovna slabost aktuelnih poreskih nicra jesu njihova neselektivnost, ekonomskajM-azvojna nepodsticajnos^naglašeno(^fiskalni^r^ter. Brugim rečinia, prikupljanjem poreza od seljaka rnisli se prvenstveno na popunjavanje državne kase, a ne na naČin trošenja tih sredstava. Stoga, alternativna agrania poi eska politiKa niora biti usaglasena sa opstini nacelima niodeniih trzisniii

jlruštoya\l)Ljflporezlvanjedobi^ poreske-stapejamo gde^ irna rnonopola i umanjenje u slučajevinia ulaganja dobiti u programe od opšteg društvenog interesa; ^ l ^ o d n o tome, ukidanje poreza na onuTčfobit kojaleHlazg"u nielioraciju, telinologiju proizvodnj e, zaštitu prirodne sredine itd;^^podsticaiije^ (putem poreskih olakšica) opstanka seliaka u devitalizovanim oblastima. pograničnim —_ „ krajevima i opštinama sa narušenom etničkorn ravnotežoni. * SUCTJALNO- DSIGURANJE " trenutni_ 'kvalitRt nsi^iranja je iiezadov&ijava;uci, jer, osim što je nivcTTocijaine zastite svili slojeva opao tokom kr ize^ mreža zdravstvenih ustanova je po gradovima itd. stoga, osim potpunog zdrn^tvenct^ penzinvna i i nvn l i^d^ ^^mir^njn i i^jednačavanja poljoprivredržika sa nepoljoprivrednicima u elementarnim socijalnim pravima. potrebno je da seljaci_ uživaju i dodatnu solidamu potporu. U tom cilju, Miitrović se zalažc zn riohrovnljgo penzijsko-invalidsko osiguranje i samostalne penzione fondove pod direktnom

kontroloni ulagača.

22 - NOVA DRUSTVENA STRATEGIJA AGRARNOGI RURALNOG RAZVOJA

Za n7Tnjjv>ljnprivred^ i n Srhiji postojf3 mnogi povoljmpreduslovi (pre r - . . . • % A i • ~ 1—•—r svega pnroane OiCOiHOSti i piTniena iiauciiiii saznaiiia). Pvii. ovi preuUoiovT, uez

3o

racionalne savremene društvene organizacije ne mogu dati osetne efekte. Stoga. t- ———f :— vi- — — ~

IieiiUliiii H>]LiCi»'i'i r "l?rj i i jOCija.iijllCKOg iiiJJUCia. fiffijfiiTift pCfŽltživČ d&j-U—p£aVU priliku zazasriiyanjP novp društ\rene stratggije agrarnogi ruralnog razvoja."

Dosadasnji diusi.veno_ekoii<jiiiski iazvuj viO je usmeren na ubrzanu indusžriialižaciiu i urbanizaciju društva. Selo je u tom smislu bilo izvor radne snage za iiiuusu~iju, a poijOjjnvreuajc oiiu uiia pnvicuiia giaiia u KOJOJ se aivuniuiirao Kapital za investicije ' U lndustnjske popjfig" i grflriskii intrastniktnni Talcn tn ^mn pn gpfo" odgovara 1 pGijopnvredi i seiu (nioueinizacija putciii industnjalizacije. prosireiije lrf!ista~hrane na gradove,_ rešavanje a.oyameprenasel;ienosti), kod nas je specifičan probleiii bio u iOine sio se taKav iieiinan sciiaKa Uoicu iueoiuskiii razloga piet\rono u iscrpljivanje sela i poljoprivrede. Stoga, potrebna je nova strategija zasnovana na siedećim načelima:

ffiNUITEf^selo i poljoprivreda zaslužuju stalnu i sistematskuVotporul glooauiGg drustva, i io ne sanio sujga sto su u laiiijcni penodu oCiO i seljaci predugo i previše zapostavljani, većj_otuda što nam o toj potrebi svedor.pi ra?vijfipih iiidustnjskili zemalja KOje sisteniaiski stite svojs proizvodace lirane i pnrodiia dobi'fl-

interes za moderan razvoj sela i agrara nije samo mteres ssljoj^a. ^ec i nepoljOpiiVTcdiiiKa kujx zive u grauoviina (zurava lnana, smanjenje pritisaka na radna mesta i gradsku infrastrukturu...). dosadašnja agrarna

rviol-ii-v iln ni politiKa je iiiskini ceiiania uciiiOuVisala proiz/vuuucc maiie i tako podstakla egzodus poljopri\Tednika-_jkojem su doprinosile i sistemske privilegije zaposlenih izvan

r»ll A ."\mrra.-l c. ! 1-i f ~ i-.aIiA," "TTfO^nj [,'r. i /-. 1 -. 5 -.-. ! - (-. ,—, -. ,'-;~M 11-,—. , pOxj<-<pix vxc»in/. xiii.uwC pmiOpn Viwuiniva i iiv̂ j't J<J><j>» • v • i-fitf invn iin.it̂ ijisC jc ofut̂ a. uravnotežiti i načiniti komplementarnim samo na dobro i racionalno organizovanom r— — — ^ ^ - XXX odenoni tr zib iU roua, lauiie sauf^v i KuiJiiuici.

^ S I S T C M S K A ORGANIZOVANOST I AUTONOMNOST RURALNOG RAZVOJA KAO ORGANSKOG DRUŠTVENOG PROCESA - POTPORA MORA BITI DVOSMERNO ORGANIZOVAN^^^ ižavg pnfr" organizaciiamoraJ

^ da se usredsredijiaproblenie agrara i da li^iCjava ^OL/ezoedivanjc svojinskili odnosa, tržišta kapitala, propisa korišćenja zemljišta i vode...MOŽE j E NAVESTI SVE IZ PRETiiODNOG PITATNTJA)(i^^sanii seljaci rnoraju da se interesno organizuju, jer njihov interes ne može zastupati politička vlast niti "seljačke stranke" (jer, seljaci kod nas niKaua iusu om jeuinstveii staiczj. kjtoga, oni se nioiaju orgaiiizovrati ouozuo prema gore, u "grupe za pritisak" poput seljačkih sindikata ili zadružnih saveza, koje fojsacin|avale niolderne .specijriiizovarie—zadinge Kao nacm pov7ezivaiija niodernin polj o ̂ rijuiedsirti" Razdiiigtava.

Pored ovih mera, potrebno je i usaglašavanje svih posebnih dugoročnih makro-programa razv7oja pojediiiiii s®gTiicnaia našeg sela sa iiaceiiina ny_ve_stiategije razvroja. U toni pogledu, osobito je vazno Uieiijaiije Kuituinog siatusa scosKin sieuina,

3 /

koje se može postići obaveznim školskim obrazovanjem i kulturnim prosvećivaniem seoskog s i a n f v v f ? •

Budućida je u kreiranju savremenih programa kulturnog razvoja našeg sela najveca praznina. promena - žaiitiiTTiOg—statusa—spruin—i] jgyan od najsložcnijili reformskih žahvataji ohlasti mrnjpng razvoja Ali, ako savremena kultura ne dođe u selo, u potrazi za kultumim dobrima iz sela će odlaziti omladina. čime-selo-ontaje hez budućnosti. Osim toga, prodorom masovnog gradskog šunda u seosku kulturu potiru se autohtone i tradicionalne kultume vrednosti našeg sela.

•bvo

23 - RAZLllvE iZMEi/U SELA I GRABA

Selo je društveno-prostorna skupina koja istorijski nastaje oblikovanjem prvih stalnih naselja, kada se p o j e d i n c i u uslovima nerazvijene podele rada, povezuju u malu lokalnu zajednicu, u kojoj se sa članovima svoje porodice bave p o l j y . y asa^aitj^arndir.urtj klići, ptnpfljii u rig&srediie (prilliame) odnose - medusobno, sa susgdima i sa prirodom - sfvarajnr.i pritnm ngnhgpgjnhrat^ misljenja, ponasanja i deIovranja (narodnu ili seljacku kulturu). —.—- — ——_

Gradoja_^ii_rmsg]ja, n kojima se koncentrišu globalne društvene fntil-rijp i glaviie polltićke, ekoiioniske i kljTtUm^ nstnriftvp pr. r^mim tirn i ^ffrrrrV'"^!^- I nj.-- pp: uglavnom bavi nepoljoprivrednim delatnostima. Zato su gradovi postali centri moći i sreuista lcuiture u svini dmstvinia. U ^radovniia jc za razliku od sela razvijeiiija drustvgiaj tehnička podela rada, a o d n o s i j n e d u j u d i ^ ^ većoj meri su sekundami i uepersonaiizo vani.

Ka[da se porede ova dva obično se koristi idealno tipska dihotomija selo-grad.- po onirn obeležjima za koja se pretpostavlja da su detenriiiiante seoskog i gradskog načina života, uz neizostavnu relativnost ovakve idealno-tipske konstrukcije koja svesno iskljucuje objektivno postojece nieduutic£ye.

ARHITEKTONSKO-URBANISTIĆKI gledano, grad je planski ureden prostor, dok jeselo spontano oblikovano naselje. Naravno, u praksi poastoje i brojni

^izuzgci-^pontani gradovi i planska sela). Takođe, ovo ne znači nužno i da su planski nasiale drustvene fonne uvrek funkcionalnije od sponiaiiili — za neke urbanisticke planove bolje je što nisu ostvareni.

DEMOGRAFSKI posmatrano, grad je gusto naseljen, sa velikim brojem stano^mila, većinom nepoljbprivrednika, raznih profesija kakvih u selu uopšte i nema. Sela su inanja i rčtko naselienajriesta, sa izrazitom većinom poljoprivTednika, i po nekom drugom profesijom (zanatlij e, učiTelJiTsveštenici. 77)

£JLOI O.SKI gledano, selo je nmogo bliže prirodnoj sredini od grada, koji je / veštačka sredina, če_sto suprotstavljena prirodi. To naravno ne znači da ekološke

prednosti seia inogu neuti aiioiati sve piediiosti grada.

EKONOMSKI, seljačka pri\Teda je zasnovana na poljoprivredi. naturalna ie^j n . ~ ,, ^ • ̂ • j ti ) /—̂ ] •

oiijciii.1&£ttidi na Siicanje linovine iauir egzjjtcncijc/ vjia.usiva pnvreuči je iiiaiioni industrijska i nepoljoprivredna, tržišno oi^entisSSi usmerena na sticanje i potrošnju prOiiici. k>eijacki ladovi, iaivode, \ioC sc u pnr0u.ii0j sieuiiii, pou pnrodnnn ntniovinia i uticajem prirodnih uslova, pri čemu ne postoji odvojenost rada od ostalih životnih aktivnosti. Takode, seijacKi raduvi se n£yccsce OL/avijaju z£yednicki, sa clanovnna p6fetiiČe"~="ili ostalim seoskim žiteljima, što formira osobeni seljački mentalitet(ooaznvosi, odgovvjinosi, cest konzei vatizani, SKlonost konfoniiizniu i automatizmu). Nauprot tome, industrijski radovi se odvijaju u veštačkoj sredini i podvrgnuti su iehnicoj a ne priiouiiuj poueii lada, Kao I iTunu telmoloskili procesa. Pritom, zbog odvojenosti mesta rada i mesta stanovanjalie dolazi do spajarprađa i

zi vo ta. KARAKTER DRUŠTVENIH ODNOSA - _u ^seoskoj_^ajMni£i_od^ su

neposrediii, neformaliii, _tTtiuij—i—p•*• sni, obiciio_zasnovani na lodackiiii i susedskmi vezama. Porodica je u selu primarna i bazična društvena grupa, unutar koje se odvTjaju sve bitne Ijudske i drustvene fuiiKcijc. GiadsKO drustvo je vrestacki stvoiena tvorevina nepoznatih i mnogo raznovTsnijih pojedinaca i grupa, koji se među sobom razliKuju po ninogo čemu (profesije, kiasiii položaj, ideologija, verska opredeljenja...). pripadnici gradskog društva su više individualizovani, ali i bolje i formalnije cti Ublv Cnyj ni^t;

USTANOVE - u selu, počivaju na inertnosti i očuvanju lokalnih tradicienSimh iiavika i obicaja, na icOieiviivTic/j ougvjvoinosii i tradicioiiainoiii grupnoiii moralu. Društvena organizacija zasniva se na patrijarhalnom autoritetu harizmatskih^

i netolerantnmi ideologijania interesno rrelzdiiCicnciranih koieKtiva. Urbane ustanove i organizacije počivaju na formalnom L apstraktngm autoritetu pravnih_ propisa, univerzaiizovanoni moraiu i pOjeuinaciiOj odgovoniosii, i na njleraniii»jiii

L -— — ;— —; odnosu spram verskih, nacionalnih i dr. razlika. ' -

«•—'" ————— • "

KULTURA- seoskakulturaje tipicnanarodnakulturakoju stvaj'a?unepoznati p o j e d k ž r ^ o j a se jmstafisćTu obliku^^šlalienih-'ohrnrnra knlp.Vtivnnrr verovanja_i_ ponasanja koji se^jsrcnosc s kolena na Koleiio. Oiići je u usiic/Vi tiauicionalisticKa (statična, zatvojena i okrenuta prošlosti). Gradska kultura može b f f masovna ili elitna.

a nastajc u mdustnjskoni drusivu, sivaraj u je i piCiiOse iiias-iiieuiji, una se serijski proizvodi za tržište prosečne većine i sadrži neke kosmopolitske~crter^ Nasuprot njoj, elitna kultura raziikuje se ou iiiasovne po svojoj umvsrzaiiiuj—= umetničkoj vrednosti i značenju, _aIi_J__po tome što je zasnovana na tekovmama, lzmeđu ostalog, i pojediiiili obrazaca seoske Kuiiuie, KOJI SU umeuiiCKi preiadeiii od strane obrazovanih pojedinaca.

y>jrv.T/ * iT1 T TTT -. , J.-.lma .~n-~.Ar-. ; /v! -,1- Ar-.-.H'h.jn xi ̂ uvVjvi j JL̂ — u ooiO v l^iivi^Jicis^ jpc/ija, iz^ giUuu. i ^ipLjcLiiikj^ en u.nva ( , r-.a A.-.r- ,-..-.1,-1 , " Ql-.-. " i " c XWJ'\ A 1 \ Y ui ucuitZu.v̂ iJ<1 iKJt^a. JO UOJIOO vioo iiC pviviitptij U I O j . J-y±l, 111

današnji gradovi nisu sasvim nslnbnđpnf npHh tipirnn rrta i fkmfnata ^gr "" " C + mrirlp. ! ir-],-,A -,-.-. .-.r-..-.^ A aV. n-t, nni n t5 nr.-.A r. ,a l-.~. c-& 4,' J - I- - ; _ i iĵ ctvjoO. u.>igu__ u Kii"" ' v ' » 'r, vm MVžjĵ t v tuijti. jCijciiva u giauuv^, oC lCLi Uu Vaj proces reverzibilan, i da i u gradovima dolazi do ruralizacije (zbog čega se takođe ne

„; n j 11 ; n _ _ _ n\ , jjv̂ jsactpcij u xxi giaUoKv/ i gxctUcuxoxvO ).

2 4 - i iFQLQž]aJA-SE03ICIIi NASEOA

Kada se proučavaju seoska naselja, kkao u sociologiji, tako i u drugim naukama, njniovo razvrstavanje u zasebne tipove i stvaranjc tipologija neopliodnoje za sistematizaciju znanfa. Kada je o srpskim i balkanskim selima reč, najpoznatija je Cvijiccva tipologija, koju su kasnijc preuziniali i svonrn potrebania pnlagodavah skoro svi kasniji istraživači seoskih naselja na ovim prostorima.

Cvijićeva tipologija zasniva se na 2 determinante seoskih oblika: n r g ^ j F i ^ r " ^ ! rOT 0 7 *|T (i s njim povezani uticaji reljefa, klime, i dr. prir. činilaca) i KULTURNI POJASEVI (uticaj istorijski fonniranih kulturnih navika seoskog staSSvmlfva 1 ustanovljene društvene organizacije njihovog života).

Cvijić razlikuje dva osnovnz. tipa seoskili nasclja:

SELA RAZBIJENOG TIPA - sela u kojima su kuće razbacane po ataru bez 1 ^ . — _

nfikog-̂ iLžftgbPvg reda. a i jtanovnistvo jc piiiiciio lazredeno. Ova sela nialioiii se nalaze u planinsko-brdskim, dinarskim i centralnim delovima^ Balkana, i imaju nekoliko vanjeteta:

1) STAROVLAŠKI TIP - karakterističan za, gle čuda! - oblas Starog Vlaha, ujediiO i najstanji razbijeni tip sela, prostife se ocl Užica preko JL>iH do Kraiijske. Rec jejJ seHmakoia zauzimaju vejikijorostor n na mnnjft ^asanka, knji se nazivaju ili po nekom toponirnu ili po najstnrijoj fhmžliji knjr. ga ie naselila.

2) ŠUMADIJSKI TIP - nastala rastom i zgušnjavanjem RtarovlnSkih sgla; reč je o draniskim selinia, gde se kuće"Tneravriouiernr?i) gmpišu oko glavnog i sporedmh puteva; kuće su licem okrenute putu, ali su uvučene u dvorišta, i nisu u istoj liniji. Unutžu^0¥ihxazl i kuj emo:

a) MACVANSKA VRSTA -jpblik krstaXputevi pod pravim uglom; u centru rasKrsmca sa centrom, vecnicoin i p i z e n i i o i i i ) , kuce SKra.jiiute u s1jivike3 a selanešto ređaodonihkojasupravi '/hijpinLtip

^ 1-A iASF-NIČ)^ VRSTA - zvezdasti oblik (putevi nisu pod stogo pravirn uglom); i ona imaju centar kao i mačvanska

3) KARSNI TIP - nije po brdima već po vrtačama i obodinia karsnih polja: često suzbg^azBofos^udiceprostora, akadasepreseleukrajevesavišeprostora,njihovi bLanoviiiCi teze razbijeiiOiii obliKu seia

40

4) IBARSKI TIP - kuće su gusto zbijene u manje cetme (fdžemate) fioji su udaljeniji niv/uujuunvj nv^v tcuouti u at-cuv-/vicxoivUixx ti(jU. t̂ uKjt̂ OU 11x111 OiUci. UZCiiiUli SC iOiiiiiiUjU

običnonajiiihovim zaobljenim vrhovima. i to najčešćejako da jedna porodica vzauruga; kohsu j cuno uiuo. kaua se liaiiiiioze, oni koji se osaniostale odlaze na drugo brdojhjos_d aij e

II - SELA ZBIJENOG TIPA - noviji tip; kuće se ponekad naslanjaju jedna na ( ^ J i f ^ ^ drugu; ova sela nasiaju pod uticaiem turskog citluckog sistema, vizantijsko-cincarske (

1 mediteranske^civiHz^^s^Dbičn^su smeštena u ravničarskim predelima. Variietgti: \J CO^ I) ± I^^O^is j^j } laptTio; jiiia zbijene kuce i vijugave sokake, kao i

^sreŽsgjoJ^zbog&rkoje se nalazi tamo gde se sokaci ukrštaju, i gde su česma, crkva, iiigiiana...naiaze se OKO TiniOKa, u Skopskoj Cnioj VJOII...Poijckad su •""jyffjeriri.J jsr jc stanovništvo, koje se mahom bavilo stočarstvom, imalo u planinama pojate - letnja iiaseija u koja su_se naseljavali kadiL.se oroj sianovmka uveca (slicno salasiina u

— ' " ~ — — •

Vojvodini). jl) CiTLdCKI TiP — nastao vestacKi, pod utic£ycni turskog feudalnog sistenia, u

južncpSrbyr,-im^Kofmetu^Makedoniji...čitluci suTobicno kvadratnog oblika, ograđeni Zidoiii, a vise ciiiUKa Ciiu jedno JCIO, takoue piavrujOg ooiika. Po obodu kvadrata su čifcijske kuće, u uglu je begova kuća, a u centru sela je čardak sa kojeg begovi iiaugiCUcyU ClfCIjC dyk iaUC. '

3) MEDITERANSKI TIP - i m a J r L ^ U g | t ^ g r č k i , dalmatinski, kaštelanski) i s.esten je uz nioie iii u jL/iiiiiOiju, vrlo zoijCiicjvaiiiciic Kuce jMj 1 'vCji" j"?jocnififi; liski krivudavi i popločani sokaci. U južnim selima ovakvog tipa dominira vizantijski r̂ UUCaj, £L U ZclpuLiiil 11 i ilcLilj cuiSivl,

Osim ovih postoji i PANONSKI TIP kojim se Cvijić nije bavio, a koji predstavlja piansKi gradeno zbijeno seosKO naselje, sa oi togonaliioiii vj-»od pravini ugloni) semoni ^s&ć^S^^ ulica i centrom na mestu ukrštania dve glavne ulice. D ^ ^ t iv̂ a xiCjvv»- xvxcixxxjvai/i w. imuUt'ic, bu.. y / -J v ,1 .

toc^ / _ _ _ _ _ _ U u k i A V ^ ^ u l&ttioj^p^ — 2 5 - USNOVNI DEMOGKAFšiKl rROCESi NA S E L u l M * ^ u ^ C ^ c ^ t ^ v ^

, 11-'- •1—1 ec— ^ ^ l

Ujgs^j'GP1*32^^ granama, stanovništvo se javlja u dvostrukoj ulozi^Jkao izvorište radiie snage^2)]kao masa potrošača poijoprivrediiih i drugih proizvoda i dobara. U tom smislu, Brodel ističe značaj uravnotežavanja potreba sianoviiistva i raspolozivili douaiu, šiO jc vazno za iunkcioriisaiije kaKO sda, tako i globalnog društva Po Epasstu Vagemanu, možemo uočiti 3 glavna porasta

a,r ui ugi j~ uoci

gd^: rilifu* ncluQ pua^J

^MJOo/niUf tujockl - t4ou f^ftJUlef, (^tfn (jusrfaJjfctf , . t/CMK

<1 bl^ ( tĆ^j G^ckCVgf^, i Ut^OLju ^o e j

Tridesetogodišnjeg rata ( 1618 . -1648 . ) i ^ ^ i ^ o d j ^ v e k a do danas, s tim dn se ovnj pvjSiCviilji OviilvSi iia oO S'v'Cl. ti iiC SčiiiiO i'iti .CvTvJpli. DiL/ga, jćiSnO JC da SC Sa pOVCCanjCiTi stanovništva povećava i problem proizvodnje hrane za toHkeJ|ude. Iz tog razloga^ ekonomsid lazvijcne zenilje podsticu neive pozitivncdru^t~vtr~—p'i~;'~ntruie kako jji paralelno sa tim sprovele i demografsku tranziciju. U tom smislu, možemo razlikovati J. IVIAIVI^IUIII VI_,I>JL i xx X/J_,irxvj'VJIV/u Oivii ijxxvvJxvl UJVJ, ^U U.IUbt Viiiia ivDjci iiiSU maTajniftr^ zanvaćena^jdustnjskim procesima) i^JTIP DRUŠTVA U DEMOvjrvAr DKOJ TRANZlCij I ci J a j C deiiiogralska strukmra bitno pronienjena. -- 'Za prvi tip karakterističan je ekstenzivan vid poljoprivredne reprodukcije, sa

visoKom stopom nataliteia, nešto nianjoni, ali takoue velikom str;prirr: iir;i it&ri • visokom stopom smrtnosti odojčadi (dece do jedne godine starosti). Stoga, društva ovog tipajrnaju maic izgiede za prezivljavanj e. poseono u prvTiii godinania zivota. Takođe, u ovim društvima često dolazi do agrarne prena.se\jenosti (pojave većeg broja sianovnika iiego SLO poljopiTvreda niozc da piehrani/, usled visokog pnrodnog priraštaja. Naravno, kada su ljudi neuhranjeni, podložni su epidemijama, a takođe, jcada se ra\TiOieza porenieti, doiazi i dc? iaiova KOjj ć/Siavijčiju razonie posledice na sve

(ugrožavanje proizvodnje, uništavanje dobara...). stoga, opšta obeležja populacione ieproduKCi|e iradicionaiiiog tipa^jeju CK^ciizi\jiost^ ncracioiiaiiiost i nehumanost.

Ove L/pste praviiiivjsti uCiiiORj aiSKO^ razvoja dosle su do izrazaja i u jumoslovenskim zeniljama krajem^f9^i početkom^OT^'eka. Na početku 20. veka piiTodni piiiasiaj kod nas uio je jeuan od najvecin u rivropi. dok sino po stepenu društveno-ekonomske razvijenosti bili među najnerazvijenijim zemliama. Pa opet. visoki priivjviiii priiasiaj nc dovodi du oceKivaiiog p>ji asta ukupnog broja stanovnistva (zbog^ekonomske emigracije i ratova).

Kadaje o drugorn tipu društv7a reč, onima koja su u procesu demografske tranzicije, glavno obeležje tog preobražaja (pored smanjenja mortaliteta - naročito odojcadi, sponjeg opadaiija nataliteia i usporavraiijapniodnog pnrast£ya, uz povecanje očekivanog trajanja života) jesu dva medusobno usko povezana procesa:

D̂ ADT7A'nvT^ i ; - . - . T - i T ^ i-r-..-. ^ . - . - . ^ - . - . . n ; ' ' • r\ •^Jjigt l̂ZCip UOliUJJ JpVlJ VpJ i V i V/VIV/ IVCi\J e,ict V lî K, -̂ CJJlJll JUJ JJ UJ i (migracije selo-grad). Ovi procesi kod nas su se odvijali (i još uvek

se ođvijajuj neravTioiiiCiiiO, liesiiiiiioiiizovaiio i StiliijSKi. J Iako se proces deagrarizaciie ne javlia istovremeno u svim različitim zemljama, on uopste uzev kasnj^kod^ias u odf'ios'* dnigi? ] rujvTjrt se sporije (sve do Drugog svetskog rata). To je stogašto se u osnovi deagrarizacije nalžzrlnHus jjjj ah crj fl gl ilfij" m - < — H i rii i y~\VC\ $ d v a ! 1 i ^3

e-— koji omogućava deagrarizaciju, jer omogućuju apsorbovanje viškova poljoprivrednog stanuvnisiva i njiliovo ivoncentnsaiijc u nidu^tnjSivuj deiainosu). iz dvra razloga ovaj pioces je Kod nas isao suiTiaiiut|?^F^ 1 JP nci AVTIOJIICI NVJ siieiije Kapitaiiznia i

42

industrijalizacije po različitim delovima SHStf^nkapitalizam koj 1 smo tada imali nije c i O Oi vc-c. uiimue,unic, m v i j l . ^ctoii^'y "• ' " " ' * •i'~*naSv V irf, Ki â -NVM ^ V l ' ' 1

lzvlačenju ekstra-profita i tradicionalnim društvenim institucijama koje sux u Kapitauzmu KOciie lazvoj. 3?a ipaK. sve uo Drugog sveiskog rata deagranzacija je u

"Jugošlaviji lmala formu spontanog_ procesa (opadanje relativnog udela . M j —~—~— 7 . . T'' : poij opn vi edniKa u uKupnorn stanovnistvu, ali 1 njiliovo povecanjc u apsolutnom

udefu). J Nakon Drugog svetskog raia, sa uspostavijanjern socijalizrna, proces

f^ — ——— ... deagrarizacije se naglo ubrzava i biva planski podstaknut, ali opet neracionalno .^aKn,^ Ctp. Ca1a ,, rn-n A nU v i rp ^ A O f,-. n-o -., .-. A,, r-. A 1 O.A 1 09 1 : oC u giciu a.11 VioC Uu n i u n u l O t j a , u p c n u u u u u t V - t J . - l ^ O i . O j j a u a j U I

relativni, ali malo po malo i apsolutni udeo poljoprivrednika u ukupnoj populačiji. Kaua je o uruanizaciji ^tj. o povecaiiju udcia gradskog odnosno snianjeiiju ' " ' '

udelo seoskog u ukupnom stanovništvu) reč, današnji nivo urbanizovanosti kod nas siicaii jc svetSKorn, aii zato ziiatno ispou eviopskog proseka vevropski nivo je veci od» svetskog zbog razvijenosti Evrope u odnosu na ostatak sveta). U Srbiji je tek 1991. zabeiezen prevlast gradskog u odnosu na scosko stanovnistvo (a u Cnioj Gon 10 godina ranije), što se u celom svetu^bdeži_kao^ podacima UN). Pre LL/ga, ovaj preiaz Ka grauskoj srediiii ranije su ostvaiiiC gotovo svc evroipske zenilje (osim Albanij^PortugaTye)7"

Osiiii toga, i Kod nas i u svetu piisutiio je StaieiijC sela i napustaiije sela od strane mlađih.

(MITROVIĆEVI METODOLOŠKI PRIGOVORI - STR. 259 I 261 - ALI, MOŽE SE NA ISPITU BRBLJATI I DO SADA NAUČENO, SVE JE TAKO

z o - a t a feDa i Viž n SKiJi

Sused§t*^je najvažniji društveno-prostomi odnos koji se formira procesom IioSeijavaiija kao relativiio iiajnog vezivanja društvenih grupa i pojedinaca za neku određenu teritoriju koju zajednički koriste i na njoj organizuju svoju društvenu zaj ediii c u.

"""Susedi zapravo stvaraju naselja, jednu odglavnih civilizacijskih tvorevinn, pa je iz tOg iaziOga i suscustvo osnovm drustveinj-civilizacjjski odnos., jeT ,se ii5iled prošf5rne BTjskorstiV^npnj^p povezivanje pojedinaca i grupa, kao i nastanak zć^cdiiiCKin oui azaca nnslj ema, ponasana, uclo vanj a, vero v aiija...

U prvim selima^gde se društvena organizacija zasnivala na prirodnoj podeli i cfucl * r» 11 tjiii ij_jj.--.-nt "' 'j * • " • " 'i iiiwncuiick^ ovjnucuiiOoti — i / nWi i . u ivyj iiiia

kole"^T^ominIrali^pojedincima i grupama), takodRgii postojali odnosi ^_ 4 . j , r-.l- — r-.A ni-,~,,J.-.-i-:xi-i—,- ~ - ; J . Ar-~ J^.. ivOji, iiit-̂ -ttiiJiM-i ^n.̂ ii tJi/iiiniiian iidu ai OUin^iviiii uunuoniia ^iiiii UOiiiuiii cij u UcUi-UcUiciô /.

43

Može se reći da su susedski odnosi posredniji stoga od srodničkih. ier kod njih uvek pusfeduju poiovjiciii ounoai. uuuuci ua pOjCGHiCi u iradicionaliioui selu uvek jedan prema drugom istupaju kao prestavnici svoie porodične zaiednice.

Na temelju suseua oazna se ceo uruštveni život sejcLjptoga. može se reći da je * • —~ ~ selo, shvaćeno kao skupina suseda, prvi širi društveni okvir u odnosu na porodicu i prva lokalna spona privatiiog i javnog života Ijudi. Sfera između privatnog

-,An 1-,

(porodičnog) i javnog (seoskog) u tradicionalnim selima postojala •je^više formalno, ali vremenom, sa povećaniiii učešćein pojedinacai u"odnosinia izvan srodničke grupe, ove dve sfere postaju relativno nezavisne jedna od druge.

rfir/-, l-o,-. -I-* ? nn -TI i i d XarfA i - -,1-1-1--uuiiAioivu Kau iciK v imJZv Oumiv auiu liUjia-^nc-itij v, CUJIO 1 CKoii Ciililtž UuiiKC — od saradnje, solidarnosti i uzajamne ljubavi, do_sukoba i mržnje. Tamo gdeje, poputj^ uadicionalnog se^a, susedstvo vazan odnos, tanio se ono cesce pnnnce nckom od ovili ekstrema, nego tamo gde je ono samo jedan od mnogih površinskih odnosa (npr građ).

I. susedsKi odnoSi se ^bno da su poziiivni ni licgativiu) dugo grade i prenose među^ generaciiama. Kada govorimo o povezanosti susedskih odnosa sa širim družtveaiim okoinostima, nioguće je uočiti i praviinost da sn snsedski odnosi rclativno ^ tf* kohezioni i podnošljivi sve dok se širi društveni okvir ne promeni, tako da svojim <\ novrni sjdopom osiooodi iaientne unuianiie suprotiiosti. Poreniecaii u susedskim ^ . > t ^^

- f - odnosiam običnojiast^£jujerio^ima krize snknha Jgmova. ratova...U tom slučaju, ^ uksliko su ouiiosi ineuu^suseuiiiia iaieiiuio iiagiiZCiii ni otvoicij^koiiiliktni, raspaljuju se u bestijalno ^IA (Mitrnvir i njegove stilske figure... :)), dok oni drugi susedski

žr

Ouiiosi, koji su u stabiiiiiiii vrciiiciiiiiia uobri, u zlmi dooijaju novu cvrisiinu i Kvuiiiet. -iv-.i-.n.-.̂ -v-.

27 - rORuDiCA I RUiilšiNA u SELti

U seoskoj sredini porodica ima središnji društveni značaj kao -prototip svih ostahli dmštveriib priipa-44-ftaIii v. kojoj doiuiniraju patnjgih^nr^&diiosi sa podeloin pos^v?prema polu i starosti, kao i naglašeni autoritet starijjih i muških u odnosu na

Porodica je značajna i sa ekonomskog^aspgktg. u selu, budući da se celokupna seoska ekonomij a orgaiiizujc poiouiCiiu — pocev ou pioizvouiije 1 razniene, prcKO

^aspodeleTpotrošnie. Takode.Inien kulmnT^ p ni<t.a m^nja (porodica Kao giaviii agens socijaiizucijc iT~scIu, poiodiciiu slaiiOvaii)C"Tid.). stoga, svi kU'turni obrascjiLselu nose neposredan znak porodičnih odnosa.—-

iViedu j uznoSiOv ensKini narouiiiia, upidia tiauiCionaiiia di"ustvena ustanova k)ja je naiviše proučavanajeste porodična zadmga.

je prvi ZVOJI ju je izucavuo. u svorn i\jCCIIIKU 01 I određuje "više poroaica u istoj kući". To govori da ie zadruga zapravo složena pioSirena visegeneracijSKa porouicna SKUpiiia sa osouCiiini painjarliaiiiiiii odiiosniia

C

j&pcljaAO f ^ n M

i"

r -

p

koji se kristališu oko autoriteta zadružnog starešine. Vuk starešinu definiše kao _____ —; — - — COV îva KUji VićiUći i UpiaV'jjii ivUUOili 1 bViiii iiiićiiij Čli 1. VOUi pOiOUlCIiU CkonOITiljU

(kupopro3ip~~u dogovoru ša ukućanima), ofcavlja verske poslove (molitve pre "jela itu.) i un je giavni domaciii^jcucSj^Posconu je iiiiciesantno postosajc^tzv patnjai'iialne demokratije u^trajcionaln^ srpskoj zadrazijvoje podiizu^va_da£i^rTtp.t ^t^r^šin^ osiiii na njegovim licnini sjiosohnostirria. pociva i na izboi"u i povRren|u-ulcućana koji g^čajcmogu i smeniti. Ovaj obrazac patrijarhalriejdemokratii e stoji nasuprot obrascu pafcPijaihalnog autoriiariznia uozivotnog paier iaiiiiiiasa iz riniskog ooicajnog prava. oji lma neograničeno, ekskluzivno i apsolutno pravo raspolaganja porodičnom

iniovmoni, pa caK i pravo zivoia i snirti u odnosu na clanove porodice. Izmedu ostalog, ovim pitanjem bavio se ^altazar Bogišić, koji je ponudio prvu

tipologiju poTodičmh oblika^ kod Južmh Slovena. On naipre" raz/ikuie^norodičnu j b z a d h l g u ^ ^ o f o j i S m i l j u k zadfugu shvata manje-više lsto kao 1 VukTza^inokoštiriu

Taže da jeTo~prosta seoskajjoradi£4-kyju čine nruž. žena i njihayn flran iBta^tirift nas ta^ ihsužen j em zadruge ria prostu porodicu (deobom ili drugačije), i u takvoj porodici i dalje preovladuju zadružni odnosi, ili ženidboin, kada se tako nastaia inokoština ne razlikuje puno od sličitih gradskih porodica.

Medujvaroškim porodicama Bogišić raziikuje liiTŠćanske i muslinianske, pri čemu je za ove druge svojstvena poligamija i drukčiji položaj žene.

Bogisic je prvT, na teinelju odnosa prenia porodicnoj nnovmi, sistcinatizovao razlike izmedu "rimskih" (patrijarhalnih, varoških ili gradskih) porodica i porodičnih zaSrnga:

\u varoškoj porodici otac neograničeno raspolaže celom imovinom; u zadruzi i aspoiaze sanio uz pnstanak ostaiin 2)\irimskim porodicamapatCTfainilias raspolaže imovinomi posle smrti, dok se ona —r—— r̂ — u zadruzi deii

^JHDtac je starešina sve do smrti i ne može se smeniti; u zadruzi starešinane mora biti iii otac, iii najstanji, ali uvek inoze biti siiienjne ^

I (4))u rimskoj porodici otac ne mora da deli imovinu ukoliko ne želi; u zadruzi svako iiioze traziti svoj deo kad god iioce 5\ u varoškim porodicama deoba je nužna posle smrtioca, dok zadruga traje i nakon smrti staresine

e -

Francuski sociolog Emil Sikard uporedno je i zučavaolaTT^ zajeumce u ccioin svetu,_i utvidic je, s oozmjrn au lijiliovii siicnust u pianetaTnini razmerama, da kod njjhoyog_konstituisanja etničke odlike ne igraju bitnu^ogu. PU^ lijeniu, pprouicna zadiiiga na oaikanu 1 /^/krviia zajcd'iic.fi. po—iiiiiskr/jpj\

piavo upiavijanja, ali-ncTTaopolaganja)

1 .S&gien Vukosaidiems. bavio se istraživanjem zadruga. ali-je težište njepovop oavijeiija oviin pnaiijeiii oilo na yne/pnla,godavranju zadi~uge moueKiom OKruzeiiju — prelasku sa ekstenzjva^jag-ifri^T^^ sa stočirstva n a T r a ^ ^ o ^ sa naturalne na lobno-novcanu pnvredu. On tvrrdi da je zadruga mogio koheziono funkćionisati sve dok je zadružna ekonomiia zadovoliavalapotrebe svih članova. Ali. vremenom, sa pajav^Zaovg^jiav&L--S£-J r^lifrfogt unotrehafrifr t- individualizacija, kojima su pogodovale i nove mogućnosti (urbanizacija, mogućnost zapošljavanja u gfadovhiia itd.). usled toga, seoske zadruge nisu evoluirale. već su se raspadale na porodična stabla. Tu"je najvažnija uloga seoskih žena (majki) koje su svoju vlastitu miovmu iz zadruge ("osobma") pnsvaialc. a ootom su se oko njilt (žena) gtupisale male porodice koje su sevremgnom osamostaljivalR -T- »—.. _ — ——

r a ipak, iaKo jc dosio uo raspaua zadiuga na vise porodica. cini se da se primarrm porodična i 'šira rodbinska povezanost među njima nije isčezla kroz

jpičm&j-e. OdiveraJ^lrić ^ tnra smki^, gp^CT o postoianiu kontinuiteta izmedu su nastale od ovih pnnh T ^

r^Oj^taj kontinuitet najočig|ediiiji^Je^ n n 4 X i l i i i v T e ^ e m o j g ^ u i c n o ž t i ^ ^ koTektivizma, solidamosti i egalitarizrna. Ona takodesmatra da uprkos raspadanju zadgjga, i dalje je očuvan^zadn-L|^j_d uh" izniedu užeg porodičnog jezgra i bhže ili dalj e srodničke mreže, kojisemanifestuj e u mnogm primerima uzajamriogpomagani a vgradsKc poiodice poniazii seosKiin srouiucniia u seoslcuii poslovmia, pnlivatcyu decu rođaka na školovanje, posreduju kod lečenja bolesnih u gradu....)

28- SEOSKJI^ ZENE

S obzirom na to da je u seoskoj zajednici porodica glavni okvir društvenog života, j a sno je da je uloga_-i-položaj žcne unjoj osnovaia-jl^niiiriaiita ukupnog dru|tvenog statusa seoske žene.

Dragoljub Jovanović po torn pitanju irna izuzetno pesiniističan stav. On naglaava težak položaj seoske žene, koja je po njemu preopterećena obavezama (iiiaiijeiije stOKe i ukucana, kucni poslovi...), i njen po!oz<y obelezen je velikoni mukom, žrtvovanjem i odricanjem. Takode ona je eksploatisana i kao žena i kao • »»-• 1 ~~ — radnica p r ^ b r o b o g ! ^

Nešto drugačiji stav zastupa Sraten Vnkosavljević f>i pnrpHi ctntng gpngln'h i

aradskili žena neknd i snd i ističe da, iako postoje zaista brojne obaveze koje žena u selu preuzima na sebe^dajrna^rr porgdftnpT.sa gradskorp žanom inak uživa jedan određeni stepen ponekad i veonia visokog poštovai'^a od^ straiie porodicer ali i šire seoske zajednice. Po njemu, radovj^koja-^g elj anka ^obavlj a to po št ovanjejoj^

-fcri'tiugućujuTza iaziiku od grauSKC zene kOjOj iftko Ijiihe ruku. ne postuju je toliko, 1—1 1 ^ t osnn a»vO ncnia^iiijjjji posno i osobitu lopotu.—Tnkridr dodatni arguinent za svoje

M-O

tvrjnje Vukosavljević nalazi u^činienici da seoske žene više ZiviJiU âivti vPUUi piiSLiSlVL/iii iiu jiCLž j>K.liii z'pUiiJ Viiiići/ IjCgO ŽCIiC 1Z gi ada. JL,u l'ijCRcL, posebno_bitan momenat je raspad seoskth zadruga. koji je po J/ukosavljevićevom iiiislieiiju žei'iu douutno osarriOsttuKi--i_dao ji.jj,.na zrioCKjii i nticaiU.MS diuge strane. položai^žene bifl_ie-ngjgft--onda kada-nije braKa,̂ ka îri nrobicnjimn n< zijkonorn nijv hila-dovoljno žusticena.

Posebno je sociološki relevantno Vukosavljevićevo vezivanje položaja seoske žene_za njcnu^fadnu ulogu?)Tu su uočljive proniene, pre svega u kontekstu

se o tome^da kada odvajanj'em od zadruge~nastane inokosna porodicju^zcna u iijoj prciizsi'iia^dod^^^^^g^^^^jcojc je nekad u zadruzi radlfe" više "¥ena. Osim toga, ona pomaže m u ž u i u nekimtipično "muškim" win i ~ ' pusioviina, jvOj e je ramje, u zauuzi, niugio u oav ij aii vise musjvaiaca vjei in je vise i bilo). Sada^ada se mu^arxi-SYg-češće_zapošljavajuiž^aiL^gazdmstva, žene moraju ćTa pieuamaju te iijiiiov^i - "ji+Upii VrCUliê iiiSiU v C yiQii2iiiiZuCja. puljOp'Ii'vTcdc).

Stoga. društvena emancipaciia seoskih žena predstavlja protivrečan proces, u kojem žehe stiču veći društveni ugled sarno kada postanu opterećene dodatnini poslovima koje ramjelnsu obavijale. Dodatnt-jraradoks sastoji s c u tomc da sul.ene

picuzijiu ic uouatne, novc poslove kaku bi se kasnije oslobodile samo nekih starih (položaj žene sličan je poiožaju seJjaštva, jer se f zena i scijasivo u susiiiu reaino einaiicipuju saniu aivo OGU sa Sduj.

Najnovija jaza u emancipaciji seoskih žena tiče se ml^dih^0^^1^ ^ ^ j ^ KOje, osini sto 22vc na gazdiiistvu, nenicyu niiiogo veze sa seloni 1 poljopnvTcdoni — šgluiu se 1 zapošljavaju izvan kuće. da bi se na kraju udale za nekoga u gradirDanas"" se zbug mzeg kvaiiieta Zi vota seoske zene uucy u za seljake sto dodatno u knzu gura seoske muškarce. ~~~ —•— —^

An

29 - MLAPi U ć»1lLU

Sintagma "mladi u selu" zapravo objedinjuje u sebi ona obeležja koja su up jwxxci Z-A. ijJio.Uu j->UpLiiqvij u fc^tUi/cu U, JVUIIXL>JIIU| uia 1x1 oci specifičnostima -seHT Jvao^sobene društveno-prostorne skupine. Kombinovanje specificnosti ouicdeiie uiustveiic grupc su speciiiciiiiii oociezjinia scia, uostaioin, odnosi se i na sve ostale relevantne_parove seoskih slaipina (poljoprivrednici, žene, muskaiCi, Si.an...j sio upucuje au to da se pnca 0 nekoj od njili uveiv pret\rara u raspravu 0 njihovom međusobnom odnosu.

Tr n i i—1 .-. J - : -- r^l-.- — n'-, A i t-> '-. r--t- '-. '-. - r-,-. ,-n- - J - 1 - - - 1 — _ 1 - XI--ivciivu ou uuctui J u JUU nu,|vpiiicmuv/tii[a .SUuiUtK.I • iUk'i FI.i SKti. i _KUiiUi UiUoKči kategpfija, oni su metodološki podesni za proučavanje dinamike seoskog društva. i cjjvvUC-, iii-iu-ui u juu ovC viac U iiiv/uwiijjL^a.V/iĵ _Jvia.̂ jjiMjvpii vi v/uv^pvu uSi0vr0iii da ostanu dazive u jv'jj • TfiAp, i; j • *j»'j'•*<•

47

Međutim, osnovnin mladijvećinom ne žele da ostanu T , — TT^

ua zive na sciu i ua iaue u j^w'*v*^• vjvaj prooicnije_uiK.o oojjjsnjiy^preveiike razlikelTkva.litetu života na selu i u gradu + utič^jiioiiernizacije). ali teško praktički

^ešiv^. Srž ovog problema nalazi se u modernizaciji svekolikog društvenog iivota

(industnjalizacija, urbanizacija, rnas-rnediji...) koja__dovodi do gencracijskog iaza u selu>, Posreds^m mas-medija (najviše TV), mladi u^sglu preiizimajn lirbanaJcuiiirpp. 15l5rasce i bivaju -zahvaćeniil) mdividualizaciiom u odnosu na porodičnu i lokalnu zajednicu i 2) preorijentacijom sa produktivne na potrošačku životnu orijentaciju. Iz Ĉ ^ ' " . . • • —7 7 7 J ^ J ' iog razloga, budući d a j ^ ć i i L p u J ^ c u sclu sporiji ou očcld v mija-mladili, oni se okreću prema gradu koji im spojja (putem mas-mediia) indukuje urbane kulturne <6T~ . • ' . . 1 / '= ; ; ; * obrasce^ Opet, buduci ua su ti obrasci indukovaiu spolja, a ne usled unutaiiije promene uslova seoskog života, stvara se generacijski'jaz. jer stariii seljaci ostaju opteieceiii trauicionaliiiiii obrascinia zivoia i rada i ne iivata.|u korak sa niovacijama. Te protivrečnosti iskazuju se kjoz-poremećene odnose medu generacijama (stari više opslužujs mlade nego obratno) i medujpojojima (momci ostaju neoženjeni).

Ovaj drugi problem (narušavanje ravnoteže polo^a) takode je proziraru-Zh&g^ viosadašnjeg teškog i zanem vremena bile su frustrirane. I onog mnmmta kada im ss. prnžila prilika da nndnjzlaz

snogufubtvenog polozuj a, seoske niladc devojke dugo HT

iz^sela u giadu Iškolovanie. zapošljavaiije, udaja), one su to oberučke jirjhvntijg^^tako a su počele masovno da beže izsela u grad, zbog čega su seoski momci ostajalLhgz

Naposletku, rezultat je sledeći. kada je o našim .selima reč: 5Q-tih i 60-tih godina iz sela u grad masovno su bežali rnuškai'ci (zbog škole_ili_posla). a zatirn. 70--— ' ' ' ' ' ' ' " ' trHi8CPtih za njima-heže-i-devojke. Tako selo, ostajući_bez mladihr ostaje ujedno bez budućnosti - jedno devitalizovano područjekoje propada.

Stegar-incđuzdvisnn^šfegma modernizovanosti sela i poliopnvrede sa jedne OlltUlV , i liiladih KOji su spieiiiiii us ostanu Hu. sciu i oave se poijopnvredoni sa druge strane, gotovo da ima snagn socioloskpg^akona. Stoga, može se reći da je danas vitalno sanio moderno selo, ali koje se_modeniizuje po ukii^" mladih rpfištri"", u tempu"i obimu kgjTzadovoljava njihove potrebe iznudfnp nnpnštnnjpm tradicionalne seosKe icuiture i usvajanjcni uroanin Kun-urnin oorazaca. \joSiaxoni, na to upuCuj U 1 priinennekih moderhizovanih sela u kojima je generacijski jaz plići a promena Kuiturmn o oruzaca iiarnioiiiciiija.

jO - SEOSKE USTANO'VJ£ I ORGAN IZACiJ fc

Iako su mnogostruko povezane sa drugim aspektima agrarne i ruralne jstiUKtUIC (diUSiVCiii ZiV'Oi i i l l i C i U K C i j e , KUiiUIiii SadiZUjl.. . TuZiiia,ii aPijS i i iS t i tUCIOl ia i i ie

48

(ustanove) i organizacione (organizacije) agrarne i ruralne strukture može delimično OSVCi-iiti naj vaziiijc piOliiCiiC SCifćiCKOg iićiCiiia /Li V Uićci.

>elo ima svoje autohtone tradicionalne ustanove (porodična kuća, poijopnvredno gazuinstvo i doniacinstvo, seoski zhor_i d ustanove umnogome su^neformalne i KOieKtivnpj odgovomosti, obic£yiiiia i gi'upnoni iiioialu, obicno bazirane na autontetu harizmatskog^voSeT

Osim ovin, u sciu dciuju i globauie uiiiStvcnc ustanovc kao ogr«nci sireg institucionalnog sistema^ One u selu, pored svojih uobičajenih funkcija, uvek popjiiii^jujjicke nove. LIz dLzavu^oliccnu u vojnicinia, poreznicinia, pisannia...), u selo najpre stižu crkvarškolartrgovci, a potom i novac, političke stranke, kafane, posia, arnbulanta, oiOiiotCKS

tradicionalnim sehmajisled relativno proste strukture kolektiva te interesne homogidgguiiutar grupeT^drugtv^-ii život nrSviĵ pn ip-iiiti'fišiijfiii * "h^T*"™ r^fa U takvoj sredini, na inovacije svolja gleda se sa podozrenjem i skepsom.

rviedutmi, danas, u niodenioni sclu, ideaiiio--tipski gledano postoji niodenio globalno o^ruženje i njemu prilagodena poljoprivreda (NABROJATI DOBRO nr V!M ! 1/ c \ /r rvrvc LVM!L' !M'!'L,\!'j/!\/K!C; ti/\! !sr\Tio 70 r̂.-.l-,,.-. .-.1.-. 1 v-torVTIiJL; c j^ j j i ivu lviuij'jjjiviijj ti> 1 J - , 1 v l ^ j u i IVJ V jvjjjJD j. iaKVO SciO

otvoreno je prema drugim selima, prema gradu (posredstvom tržišta i kulture) i još je ^ , ^ ^ II ^ ir- zavisiiije Oid giv/t/auiOg uiuotva (dizavc i dizaviic agranie politikc).

I upravo ta moderna zavisnost sela od globalnog društva manifestuje se kroz sve iijigfr̂ .1 vfiij_c pnsustvo glooaiiiih ustanova i organizacija (ckononiske. politicke, kulturne...) koje u selu imaju svoje lokalne ispostave. Pritom, njihova delatnost urcđena je na isti nacin kao i u gradoviiiia (iui inalizovam ouiiosi uredcni pisaiuni pravilima), tako da se može reći da i seljaci postaju moderni građani.

Nuspojava prouora globainili usianova 1 orgaiuzacija u selo jestc ta da društvena struktura modernog sela ponekad biva složemja od gradske, jer se u niouCiiiizovanom selu novri društveni odnosi susiecu sa ti adicionalinni koji nisu

31 - EKUNUMSKE L'S l'ANUV'E U SELu1

m u u o irij aiiz ac ij a, urbanizacij a, Na samom početku Mitrović ponovo tupi o tome kako je savremena seoska

pnvreda sve visc niesovita ^pOijOpnvieda modernizacija, mehanizacija...). ovde se stoga može komotno palamuditi 0 modermzaciji pOijopnvicuc i iiu.vcbti cuveiiiii j> ucieiiiiiiiaiiii iuoueme poijopnvTcde koje dovode do promene agrarne strukture. E sad idemo dalje...

riOiiiene agianic siiUKijjî _̂ užyL>c?lje se mogu puoinauaii preko proniena P u u i v i j f f i V Jvo.w v jjv^ J J VV_/ v ÔV/OJV̂

ustanove) i(selj-ačkog^domaćinstva ](kao osnovne POTROSACKE seoske ustanove). U pronienanm seosKOg doniacinstva sadrže se sve proniene koje dolaze |.;0rctdfce (kao primame socijalne grupe); 2) iz gazdinstva (kao primarne ekonomske ustanove) i 3) iz spoijnog oki iizeiijfi. ^kao seKundarnili grupa i ustanova).

Domaćinstvo je porodična skupina u kojoj je zajednički samo budžet, a sve ostalo može biti zasebno. Stoga, i poslovi mogu biti zasebni, te je u tom smislu sve prisutnija pojava (nžlovitih domaćinstava/^ - onih koja usled nedovoljnog poljoprivrednog piilioda i rastućili potreba sve višc svoj budžet dopunjuju nepoljoprivTednim aktivnostima (seoski zanati i domaća radinost, povremeni ili stalni rad u mdustnji, foiTmranje pnmitivmh seoskih mdustrija poput pečenja cigle, proizvodnje ćumura i slično). U^takvim domaćinsUima poslovi su raznoliki - neki clanovi se bave saino poljopnvTedoin. neki sanio nepoljopnvredinni aktivnostnna,

•< ~

neki^jie^privreduiu ništa^eć-_sama~tmše.... Dodatna krila formiranju mešovitih dornacmstava daje ubrzana iiidustnjalizacija društva koja oniogucava masovno zapošljavanje seljaka izvan svojih gazdinstava.

Praćenje rnešovitih domaćinstava najbolje se empirijski može uočiti razmatranjčiii^trukture^^^^^eoskih domaćinstava (koja je u tom slučaju takođe mcsovita;. Ovo je proucavao Le Plej. fCod nas, ovaj trend dolazi 70-tili godma XX veka.

Pa rpak, čini se da usled neodvojivosti rada i života koja je karakteristična za jseloJ^trijada porodica-gazdinstvo-domaćinstva odnosno društveni život-proizvodnja- potrošnja) nije nioguće ostvanti potpunu profesionalizaciju poljoprivrednog rada, jer bi to podrazumevalo razgradivanje porodice kao osnovne društvene grupe. (Mada, u nekim razvijenini zeniljania posedi poprimaju neke odlike poljoprivrednih preduzeća sa profesonalizovanim radom, ali to više nisu seljaci već oljoprivredni radnici).

Pa ipak, u sehrna su sve prisutnija industrijska preduzeća (najčešće puteni malih industrij_skih pogona koji se podižu). koja povremeno ili stalno upošljavaju rneštane. Stoga, menja se i profesionalna struktura sela koje se sve više deagrarizuje. Iako~ova"pojava nosi mnoge pozitivne posledice (zadržava meštane u šelu^smanjuje preteranu koncentraciju stanovništva u gi'adovirna i reguhše regionalni razv£yX-yna^ može izazvati i negativne efekte, naročito ekološke.

Novu epohu u diTistvcnoiii razvoju sela obclezavra)u i lokalne saobraca|nice ^ • ' • 11 * (železničke i autobuske stanice), kao i uvodenje poštamkogjjelefonskog saobraća.ja kojeje visestruivO ziiacaino za seio. —

Seoske prodavnice takode su od značaja^ One mogu biti ogranci većih grauslan irgovina. ali cesce su SiR-ovi niesiana. Prodaviucc su znac<yne sa privrednog aspekta jer podstiču R-N' razmenu, utiču na strukturu potrošnje i prate i" r.̂ Tâ n-.ii a r.r/1 n -rra.'i'r''. r. fy .i-iirii-i 1 1 ~ J- V r-n! - • ̂ 1 ~ t

ZJ. vv/mi/J^ J^CUJU^cuua V-/ouii pi 1 vj.vunug, unv xuwe,U xxiiu.u 1 uiuoivCIiU Uiugtl KaO iiiesta susiciuiija i druzeiij a inesiana.

50

0

Seoske zadruge. kao ustanove u koje se udružuju seljaci kako bi lakše izdržali KvJiiKUiCllCIj U Ki Upiivjg Kapiiaiu. U pOijć/piiV'iCUi, ićiKć/UC jU L/itilC. Jv'i' j'ii cdntnv]jPij ii' horizontalno udruživanje radi zaštite na socijalnoj vertikali Prvfa zadruga osnovana je

--—- — —nprccrc: • 100,-1 TTt?,-.?cA^ a \ i C Z - . - . r - . ,-. i on,-i i ,-..-! Ar. i-.; ^ ioo-T. u JVVU a U ijriuiji x <jy~r. nuu k.;JUL>UUL>VO. ua ui jC Zaliili osnivale po^^Srbgtr^fakcRie, jedriom od pnrih zađruga u svetu smatra se "Oračka ^ ^ R Z ^ T R I „ N J G R R , O 9 / I /TvtrrvD ITD APTTT NCRI ; RJ A T TTD>T * R*ir: ^uuiuga vTjiicM' aiia u /rvu-iin ryO-T. ^VVI/ij j i I/.I rvij i AjiviNri i i V iMi AGRARNE POLITIKKO^PEOJALIZOVANIM ZADRUGAMA)

32 - rUjLlTIKA I rOjLiTICJKE »TKANKE U SEjLU

S obzirom na podređenost seljaka globalnom društvu (dakle, državi i režimu), a tgkode ako \Pi. 11 vidn ]e da scji]aci predstavrl]a|u vazan 13olitički faktoi^nekada kao opasna i potencijalna snažna^bimieničk^jTTas?i a danas Kao vazan segment biLacKO^ t̂cla).,. Dtoga, s jeune stranc. vlastiiiia jč̂ uvek bitilvj dii seljake drži^pod kontrolom, jer teško je vladati bez njihove podrške. a ioš teže ići prouv iijih (sto puteni stapa, SiO puteiii sargarepe — seijaci Kao subjekt). Ali, s druge

/ straneTTseliaci. kao i svaki drugi masovni društveni sloi. često su bili obiekat raznih litičkih n 1 anipuxacija ^seijaci Kao OOJCKL).

"Anri Mandra istlce da je odnos između vlasti i seliaka zapravo labilna ^ o 3

\

-411 ,j ii > v i j^c t , jyy/|u v xcioi xxaoi.y )x ua uvi/xv_ux̂ x pod koinitrolomjvaka-se ne bi pokrenuo vrtlog odpiazde i protivodmazde. Takode, Maiidra istice da se dizanje^ seijaKa pod koiiiiuiOi11 t j f t j p i . f S t i z c stv7aranjeni kolektivnog neprijatelja, zajedničkog i vlastima i seljaštyu (u feudalizmu, vlastelini su se^a'ke husk^jTn^k^^eve, danas npi n^^stiai^c^^dj.

SajKidiŠkom seljaka, veli dalje Mandra naročito su pnvp^ani prnjplvtLndhiane -

Uv/xiiLž Vxiiw. juoX6 ici. xix ifC iiiO/4'a du 0i 'r;FiTTVMi ĵ l iiSj'^^iil odi")i aiiiL/Cill lai OCZ

a

M

i dan danas u manje razvijenim zemljama seljačka gerila može imati važan uticaj. Mandra navodi da u daiiasnjciii i azv IJEIIUIN dobu pcoebnL/ pogod' mogu biti retko naseljene regije, i u tom kontekstu navodi primer seljaka sa V ^ " 0—-.1-̂1- . ̂ 1 , - - — 1- " A Vi r ,--»-— -i- - X — t -- — -- X- - ; ^ r y _ _ ' 1 ^ •

svajcaiSKin p^aniiiu KOJC uizava suuvencioiiisc i u oiuzju, LC ^u iiaui uzani icao grauaiii. Takode, s obziromjia činjenicu da seliaci proizv^ej irami^jam^ je da oni

iniajuJjieosporan StratCSKi znacaj — kako u knzr ; i r r i vrrii'7'î ninir< âKo i n pogieuu očuvanja nezavisnosti neke zemlje.

(ovde sada slcui iviitroviccvo dirijivo patiiOiSKO ianieiiiovuiije nau suuL/iiiL/iii srpskih seljaka koji su od srpskih ustanaka, preko brojnih buna i svetskih ratova, sve A.-. qpDTrr.t-.„r, 1-.;!j kr.Ao r,)-. , - V. -A ': -. r .^ rA ^ , . - , , - . r , 1-.1 „ \ uu L3i ivj xuiv/vu ut.il xxL/6xv/vx l/uiuv, uix ou u wxv t/jij xopaxjx v axxx... wa, uia... j

Mitrović takođe analizira stav Svetozaia Markovića, koji jo kritikovao cinjciiicu da se srpski scijacKi nai ou redoy3

l - r . l - r r . r , r . A r.,-.r, kiln ]S. r.c-,-.r.,-r,-.,r. \ * r . r l . r . , r', r.ir.rr A r. u v v/xv txpx, xvuxvva t̂ L/U v/lxa uixci. lvxxUOviv L/opL/xavu vivaivuv ivxai JVVJ v JCV-, v oia v, iviu^u ua

51

insistiranje srpskih seljaka na razlici svoje od tuđinske viasti samo govori o razvijenoj 7-, . t ; .. 1 '-< ,-, \ :r- f ; o j-r- ! ' !~, r- .-.1 ;. 1 ,-i .-.! ~ .-!;-; ;. rlrr.-.-iA . . . .1. ! i ;..' ;—1-i i 11 >ja f'A .4-11 '. i i-licivii/iiaiiivM ac-A|o.xvcl, Uolv, o viiugC outuiv, pvj vuiiivuuuvTiviiietiiia.. Tirriočka itdY p o l v r d ^ a Markovićevn ocnna^nk^"Mi t rnv i r . ! - r-1 f j ! - ) ) t A A A n : r-.-. i .-! ] r 1 - ; . ,-i! ;i r-i - -.-.,-, i ,-i. 1 -.-.. I \ r-, ;-1 -i i ! .-,! - i X I- !-. i jviltirvujC iviuiivvJ v ivo. t oct luvOiOoivvg g i v u i o i a . JJU i i j v u i u , ivicti rvw viv j v ivciO ivviCcti L/I

sklon pretpostavci da jevolucionai"ne socijaj.no i politiCKe projeKte. rvimovic i\idi da j c iskustvo koje su nasi seljaci imali sa takvim pokretima (naročito nakon II sv rata) pokazalo da je njihovo

jedna od podredenih klasa^jriora podržavati

pOGOzrenje prema revoi uCionaiiiiiii Sti"Ujaiijiiiia uiio ViSc iicgo opravruano. Mitrović dalje iznosi stav koji -^M3-a^emij^redstavlia opšte pravilo u

jicrazvijenim^poluseljačkim d r g v i m a (poput srpskogl^ bezj-a7.y|jene žiberalne stav glasi da seljaci najduže u ovim

drustvinia mogu da trpe pntisak vdastodrzaca, ali da su ujedno nsjniaiijc sposohni da na njlh izvrše~efikasan pn t i sak je ^ ^ g a poflodnijn vjndnpj^ * ^ ^ ' p n l n d j n pa siogačcsto podržaTajuTIošu vlast. usied s o o s t v ^ niffiiifi ^rrizc&mmfr-Hošije organizaGije. P r i t o ^ u J a k v o i ^ n ^ T n ^ r T postoje^™* nacionaliio-jiatnoiski (koji tuiiivCioiiise sprani spoijniii liepnjatelja) j}ldasno-socijaliii

. Qva manipulaciia. u koju seyake uvlače tzv. iOjtvaiiii ugledmci1 (vrode u niiSijenjU;) a Koja poseono bivra intenziviraiia u novije

"Vreme putemJTV^ često dovodi do toga da se politička demokratiia u ovim društvdma i i t ^ v * J < t U Ouiiivu iiuvK/iicti i tiii 111 j U j t ^ ž ^ i i ^ H p uii a ti pv/ivivta. i v/ IviitiO vivu.

"populiz^jj)redstavlja nedefinisani prelazm_obhk^zmedu zapadnogjiberalizmaj uenioicratije i nerazvrijviiili politickili ustanova prediiidustrijskih drustavra. Ovre ideje u selo obično unose intelektualcijkolovani na Zapadu, koji se politički angažuju u

svojim se imi^^ tT su iv/jvaliii uglcdnrcl^'- 3<JsiCu iijiiiovog cielanja i neuovolj kultivizacije seljaštva,^ doIazi__dg personalizaciie njihove ideologije sa njihovom pojavomjneau ^j^^^^j^^ji^incocciitncno^^poiiiicico sieuoeiiistvo, pii Kojenijse politika vezuje za ličnost k^ojše^bizgranično veruje. nasuproT<peocentriČnc

kI lr-1. ̂ A AfA-:,-

ispravnijeni videiiju, Kod kojcg se pOiiuka poistovecuje sa i d eo 1 o gij o ni i pj i >"gi uii loni^ a ne sa ličnošću). Mitrović stoga navodi rezultate jednog lstraživanja u Srbiji gde je OuIIOS u biparuiii ovijaviiiia T—R ĵ /iviiia- ->s /O IU iiicuiv/iii u liivoiiiua gUv ou glasači tadašnjeg SPS-a- jug i istok Srbije). IC ima više u Mačvi, Vojvodini...

3 3 - V E K S K I i L i V u i U N A Š E M S E L U

Ako imamo u vidu da su religija i crkva u središtu tradicionalnog načina .-! i-1 ; i v ĤTA+n ! - ,-• -. An : .-. na!n . . : -..--. :-: r i f -;-A I ; ("V ) -,-, .-. f : ; .-,,-- J-,;->-!-, .--, X . r-, } .—. ui uoL v viiv/tj iivuia, tvau i ua^jv JVIV/ tičiuiViv/iiaiiiv/ti, J D O I I O jv ZJUV/tj vv«,a jv izučavanje verskog života u selu relevantno sa aspekta socioiogije-seTL

vjopštciio govoi vCi, seijacKa veia tipicna je naiouiia vera u KOjpi sc vise voui i uvUiia o ooiedmia i obiCa.jinia ncgo o dv/giiiaijkiiii i Kaiionskini propisinia ^praxis

y2

dominira nad logosom - rekao bi sada Vukomanović :))). Verski život u seiu ixxwo<lviixa. v u j K i i i i j v ^ u i u t j a , i i i a j ^ i [ o i v i u 1 i C l l i j l j j 5 i i . i i i J<i'ii i r lii^^^L/ijvvC^i iiii_l_

vaninstitucionalnih verskih obreda. To su opšte idealno-tipske karakteristike narodne i eiigioz.no su. ~~ ""

Ukoliko primenimo te pravilnosti na praktičnim primerima, \idećemo da su one posebno ^aglalene kod pravoslavaca, \za razliku od katolika. Dok je katolička crkva čvrsta i autoritativna religijska organizacija, sa_jasnom svetovnomhijerRrhijom i jjodfš^m^katolickih drzava kao i v^aiikana, koja 1 dan-danas vrsi veci uticaj na se^akeo djjržflj^v pravoslavna vera i crkva ima pretežno karakternarodne-4uhoviie- zajCuiiicc^cjjc se uelanje puKiapti isa nriLivjjniiuii iiiiCi ijTir»,j__doi.mt"j11je jlî

Nasuprot hrišćanstvu, jslam je specifičniji utoliko -što-j^--reč-^a_pretgžno praktičnoj religiji, u kojoj verska učenja regulišu svaki segment društvenog života vernika^ usled čega se gotovo sasvim pre^apajir vereki-^ o b j & ^ t e je u islanai-iazlika izmedu verskog i svetovnog života naimanja Sa dolaskom Turaka na Balkan dolazi i islam kao državna ideologija i privilegovana vera, i pocuije iSianuzacija liiiscaiiskog Zivlja puieni sicustava urzavnc i politickc

jgjonude. MTIsInnani su tada mahonTziveli po gradovrrrrd, kao i po iskIjučivo~onmr3 ralmm r, n"» • -vo ^tti owJLixixa. K O j u o u unu ^ a v O i ,

T^ajčešći razlozi zbog kojih su seljad^ujstoriji menjali svoju veroispovest i pielazili u urugu bih su nciCiiRIJJKC prnode veKonoiiiski. politicki i dr.). Duliovin r-ažfffž^za pronien^vCTg, mefe^B^astvom su' retko kad bili ključni da do promene tJo^eTtT tonie postoje razncita imsijenja — prva, Koja opravuavaju takav jirelazak t podstaknut materijalnim faktorima; druga, koja seTome protive: trecaTneutralnijaTne lzjasnjavaju se viednosiio o ovoiii tcnoniciiu. vcQ_saiiio KonstaiUj u Ua uanas. uslccl industrijalizacije i urbanizaciie. definitivno iača ateistički. sekulami pogled na_svet

Ar, A <-.r. nnlp^

^mpinjsivi naiazi kojC ivliiiovic navoui pOKazuju da mdcks ciKveue aktî zajedno sa porodičnom atmosferom, presudno utice na odnos mladih u selu prema -"cligiji. Drugini rečima, u seliina u^ojimaje- više verskih obTekata i aktiviiosti, vise vernika Stoga, Mitrović govori sa čm

^ditištviMok^ f j O C i j a l p o i c c h j j o l o z a j pravoslavlja u SFRJ sa polozajeni katolicizrm i islama, tvrdeci da su ove dve potonie religiie uživale obilatu podršku spo^jajjtolm jeoniogućilo dizanie crkvenih obiskata-u-sdinia i održanjc sv-Cj£-^IgjS- "Hmgestrane, budući (kpravoslavna crkvajnije uživala takyu podrgaj j jh^j rT da je t«KOue L/iia izlozeiia veiiivoni piiUoKU socijansiiCKOg rezinia. i KOiiiisKaciji iiiiovinc, ona nije mogla HaTŝ or^i nhjekte po selima. štoTčTuticalo nar^pad-refrgioznoslr-kod

P1 - O , : ! -'T T ! - , T - . - . ; - ; - . : ! -'T T ' ! , - . A fr .^R, A 1/-. ; /-. A J ' . - I I <~.! •-. .'•< ; r.-,-r.T-r,r! r.T-LL . - . , ~ > , - . ! ' . » - . /~. . -. id»v/aiavliiii vv/iiujva. jJoiv/vi iv/ga, viv/oiOjv uv/ iiiaiguiauZav'ijv' piavv/aiavija, pv/ovuuv/ u gradsg^šr^nam^Tpri čemu se baza pravoslavnih vernika sada spustila u seljaštvo. x aKo su vriemciiOiii upicni pravosiaviii veiiiiCi poSiaii poijoprivrediiici^ sa scla, stariji, niaiiom zCiiC, iuzeg o ui uzovaiija i iiiatCi ijaiiiog s laiusa.

Empirijski nalazi koje Mitrović navodi pokazuju da je 1985. reiigioznost bila znatiiO veca u cniiii ucioviiiiu DÎ INJ gcic jĉ po^pvpiSu i/no visc nTusiimana ili icatolika. o r n T 1

nego tamo gde je bilo više pravoslavac£Tl3vi podaci, takode. ^5eleže~l~^orast ,-.A T-r-.r--.-vo.-! o C C D T nn *-.<-.An V. a. -.r,!,̂ .-) ,-i, i K! -. i i;.-i-.-,i .-. J„v.."iI:p-.-,o ; 0i; , i v/iitjiv/Zj..iv/oi.i luopaua ui iv./ pa nciuUijC, Uoiv/u piv/viUuiji vcuija uiuoivuiv JUÎ C tin 1

popuštanj a ateističke režimske represij e. Mitrović ukazuje na ioš_ 2 problema: poiavu sekti u poslednje vreme, kao i

nirvhiMiivnni« Hi

težak položaj pravoslavnih vernik^ i7van "srpskih zemalja", na koje se konstantno vrše pritisci da se pokrste ili bivaju nasilno pokršteni (osobito navodi Hrv'atsku).

^Naposietku, Mifrović zaključujeda religija kod nasjoš uvek više igrajuilogu uauicionainog iniegi'atora nacionainc saniosvesii, nego sto predstavlja SUOjCivtiVTiU veru pojedinca kojom on izražava svoj duhovni odnn^ prp.ma svetii kojija_o^užu|e." On smatra da se ta transfooiiacija rehgije Ka stvan pojedmca nece ucsiti sve dok sc nacionalna svest ne kristalizuje oko nekog svetovnog jezgra (poput zajedničkog jezika ili države), sto opet nij c nioguce sve dok se ne ngaglase nicduvcrski i medunacionalni odnosi na našim prostorima.

v ^ __ _ 34 - SfcOSKE SKUJLE I PROS VETA.

C^^O^0^ du^OJ.

S obzirom na generalno sveprisutnu zaostalost sela u odnosu na grad, jasno je KOIIICÎ ffi Z' iaikola za i Ĥ IJAKC. JCT, PUSI custvroni skoiC, u selo stizc prosveta, ., - • v T" " kao skup novih ideja i znanja kojima iedna epoha raspolaže. Sto je rieko društvo (i selo) ' 'r ; ^načai (om'K-vne) š k o l c i j j i ^ ^ v f n . Tflfa^đgjgjjkg Školaie važan i sa tog asnekta što nnp; n d h i r.i 1 jTTC^Tfr^nnn^r q y V nj 1 ] nivna pjgmmTnsti _ «. : • 1 i obrazovanja stanovništva., što su bitni indikatpri razvijenosti određeno^lruštva

Kod nas, dugo vremena (tokom celog srednjeg veka) pismenost iobrazo vani e gojie razvrijalajskliučivo u manastirinia, unedostatku školćC^occv od Svet

prvog srpskog učitelja i prosvetitelja, manastiri postaju prvi, a dugo i jedini školski ccntri 1 središta kulhire, a sveštemci - prvi i jedini učenici.

Do značajnog preokreta^doiazTiLl^- veku. nakon oslohorfpnja od Turakajkada «• se stvaraju prve srpske skole. *j iom siiiisiu. poseoiio je znac£yan piosvctitcljski rad

Dositeja O b r ^ o ^ ^ ujedno i prvog srpskog ministra prosvete, kao i jednog kasnijeg immstra u istoui resoiu SiOjana rs'uvakovjca, za čijeg jc nainstrovanja Srbija postala

l ^ P f l "'1 rrTTTtrTvgjgffi r̂ŽHVR k J ^ ^ l p r o ^ ^ ^ V besplatno i ohavezno osnovno

obrazovanj e (1882.) Međutim, ono što je tada bilo proklamovano, nikada nije u potpunosti

»/vm'™ /faaS ^ UKJULoa, ( (LSSLJ uvjt\ut,tui PV/XVCLT.CU-L UA \ a. itAi _n^pismftnik. u stanovništvu Srbije i CG bio Hj]dHa visol^o obrazovanih ijn^j, 5 prema 5 %).

i-/anasnja situacija u pogiCdu postojaiija skola u-srpskim Srlirna (narociio onini u bruSKO-piamnskim krajcvaiuij veoina je suiiiL/iiia. LJ tim selinia skole se zatvaraju,

54

jer su sela ostala bez dece. Stoga, čak i ako se desi da se u takvom selu bez škole rodi dete, iijcgova porodica~sa^svcjijjri"L ssli s® B-fflnd iuiko j--1 -Yr; skoioval^ pđe. r ^ \ ostaaejro dodatno rjnyr>Hi Hn pp^jnrija gpls

OoiU Vxiim iaua jvOjjviii jivc/xa. u ^vimainui ui uiji jvxq.|eiii GO-Iiii Uav'iO iC - -— Nedeliko Trnavac,. Nalazi do kojib je došao sii^pnrazni

Najpie, zDog kaiaktera naseija koja su na ovroni_ poriH'CjVr ^nstnpijgna (razbijena sela, medusobno veoma udaljena jedna od drugih), teško je stvoriti iole po vezan^^ To se odnosi i na prosvetne ustanove, pa je s toga~^ prisutno opadan je^ ro j a j ^ U centralnoj Sroiji, od preko 4000 nasclja gotovro 30 % njih ncnia nikakvru skolu, dok među postojećim 3, sa maajejad-lOO daka i to one koje iiajcesce rauc sa deconi saino od prvog do cetvrrtog razrcda. Brojne skole su pntom ki|ometrimaudaljene od opštinskih centgra, pn rpTrmpnlviriT tih ijrliljpnih rfrvln n^rvn direktnu autobusKu vrezu sa centroiii. Osiin toga, vise od polovi'ie 'ško]rilnh 7grri>1 n građeno je pre Drugog svetskog rata, tako da su već stare i nepodesne za savremenu na^tpiL. ^

Posebnoje i^dikativan nalaz Nedeljka Trnavca o tome j ^ j o g o m a n broj scoskili uciteijajiije poieivloin iz scia u Kojein radi jvec putiije nfs. posao. To svedoci o

"eroziji društvenog ugleda i autoriteta koji je nekada bio svojstven seoskim učiteljima, KOJI su se ou neKadasiije uloge seoskih iiiielektualcaLiia kojese gledalo sa pijetetoni sro^i_jia_iiim__slaba^^ časove da^to odsljakaju I vrate se iiazau.^Jpa i oni ictKi uciielji Koji odluce da ostanu u selmia, najčešće postanu poljoprivrednici.

FROBLEMI OBRAZOVANJA ?OLJOPRTvrREDNIKA: V/ V UUl V/ delj ki Mitrović nudi a. On jJkpnKr^^ p f̂fTK1 hnljii ^ i k a g j n pnljnpnvredmk najpre ističe kako je u našeni obrazovnom sisteniu dugo vremena bilo prenaglašeno usmeravanje seoš!čg_dece na nepol j^r i^^i ia^z^manja , što je proizvelo mnoge cauštvene posIedicejTakvo stanje nioglo^opravdati u dobaagTarneprcnase^lnBsI kada su sela bila prepuna a potražnja za radnom snagom u gradu rasla. Međutim, saua, Kada su nani sela p^azna^ a gradovi puiii niladili Ijudi seoskog porekla koji ne mogu da nactu poSaoTpoffebno je temeljno refonnisatLobiazav^ kako ui se ona u piocesu ooiazovaiiju usnidavaiu na ostanaK na selu i oavijcnjc poljopnvredgm.

U tom sniisru, IV'iitrovic prcdiaze iiiz nieia, a iicyprc da se skolski SIŽ tako reformiše, da uporedo sa osnovninijabfazevaiiieni seoska deua budu piiprcmana-

•- • ••'• — - — — >

za pozivjpojjOpnvrcuni ka.—s..jini ua ui sc._sa^uii j3j iprcniania_trcj3aio _i£Ožiiuti i pre poiaska u školu. U tom smislu, potrebno je nastavne planove i programe za seosku A.-.^t'. \ r-, AUi -.-.i -̂.-,-, <-. (<-. r<-.+ '-. -.-.1 r.TroN. n r - . ' A '-, ̂ t-.i A Ar-.n-'-. .-+.-.1-,-,,, -i ViV/c-U p11iĝ v/j^^^^^iig ^a uv- ivv/pu au gi avioivv, piaiiv/vwy, ' 1 ' U Mf' UaCl jmRjiiu i osnovna pieuznania o iiiodeiiioj pOijopiivicui.

U tom smislu, posebno je dece za bavljenje

^sistematičnije_zn|gje. Budući da te potrebe seoske škole ne mogu da zadovolje, iviiuovTC piediaze osinvanje nireze saveiodav^m^^^truciiili sluzbi po selinia,^ kao. i formiranje obrazovriih cfflntara za poljoprivredu, n kojima hi mlaHi seljnci sticnli teorijska znanjsT^r^ežone"poIjoprivrednili_Tada^a3 1'h_Eljrnen 1 * ' svom^azdmstvu. Mitrović predviđa i da se ovako stečeno znanje verifikuje posebnom ^elenom diplripi]~;m \—•KOja bi preustavljala potvrdu da

kvalmkovao za modemog poljoprivrednika. se ii auicionalni seljak

Takode, Mitrović ističe i važnu ulogu koju u edukaciji poljoprivrednika mogu iinati i meuiji (spcc. i V i radio ennsije, ali i specijalizovane revije i novine}

3 5 - Z D K A V ^ T V E N E U S T A N O V E i Z B K A V L J E U jiELU

U tradicionalnim selima, zdravlje ljudi bilo je poveravano lokalnim ,vy vracevima, vidarmia, uavsrima, kosiOi.QiTicims„, Tsiri.<;i]prr;f tr;r[~;c r: vil~; yn y f] r, p; diTistvra

razvijaju modernu medicinu, kakvu danas poznajemo^ i to sistematizacijom znania o zdravlju, profesioiralizaeijjc^ i organizrivrinjp.rn mre.^p. ^dravstvcnih ustanova.

OvaKva moderna ^d^cAT^^^juc j a . v l j p r c m d a su za to postojale objektivne o k ^ o s t i ; ' 7 gradskog stanovništva_dugo je bilo u^Tu^mjeou zdravTja seoskog (glad, odsustvo vodovroda i kanalizacijc, sto je uz gustinuTiaseljenosti u gradu bitan preduslov za uspešno širenje smrtonosnih epidemija

?a ipaK, buduci da su dugo VTcmena niodeme zdravstvcnc ustanove ostale privilegjja.mLM£^^So^_ravnoteža se okrenula, tako dasu zdravitvenTuslovi danas rnnogo pogodiuji u j i a u u nego na seiu.

Ipak, moderna mSđiona stigla je u sela najpre prekojiampanj skih^afec^a prevencijc__zai^znih^oksti^kada su lekarsk'e ekipe"l^gradova stizale u sela i v^^msSe^stanovništvo. Tako sif vremenom ustanovljavane j j ^ ^ i m ^ - p f f l i g t e lekara u nekirn selirriri, a. vremertni-ri su počele da se otvnraju i male seoske rarilriilarjtff

^ . :—-—- •v v .. .. • ,, ,r jsa priničnom apotekpm. kao ispostave zdravstvenih ustanova iz opštinskih centara. Ptirom, što je selo bilo bjiže^rauu. zdravstveiifi ushign iia^cnm-bila-jc-boha.

Kod nas je ovaj proces započeo tek 50-tih godina XX veka, ponajviše zbog onemogucenosti seljastva da konsti zuiavSTveric usluge! JcT, kod nas J U I.V/JV -.!- nr\ +:u ! U-l' ' ' godina seljaci Hohili pravn rm ^dr^vstveno osiguranie (jer su tretirani kao "privatnici", a Oarguranje su oespiatuo iiiOgii miaii svi koji su zaposleni u drustvenoni sektoru). Do tadasiLfc&ko^eJgj^^ sami, osim u ekstremnimslučajevimazara^nih bolesti_

Teskiin aslovuna lecenja selj«.Ka u to uoua dopiiiiosila jf; ' p^1 • • zdrav-sivcniii..TiSi^ioyas~^Konccntribaiiiii nialioni po opstiiibkmi centiiniu, sa kojinia

56

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 24 pages

preuzmi dokument