Specificnost banaka-Bilansi preduzeca i banaka-Slajdovi-Ekonomski fakultet_2, Slajdovi' predlog Bankarstvo i finansije. Univerzitet u Beogradu
stamparskagreska
stamparskagreska

Specificnost banaka-Bilansi preduzeca i banaka-Slajdovi-Ekonomski fakultet_2, Slajdovi' predlog Bankarstvo i finansije. Univerzitet u Beogradu

35 str.
1broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Ekonomski fakultet,bilansi preduzeca i banaka,specificnost banaka,ef,slajdovi,specificnosti operacija banaka,finansijski izvestaj,prikupljanje depozita,centralan banka,likvidnost,solventnost,prihodi,Rashodi,Bilanso stanj...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 35
ovo je samo pregled
3 prikazano na 35 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 35 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 35 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 35 str.
preuzmi dokument

• Dobitak/gubitak koji se odnosi na većinske vlasnike

• Dobitak/ gubitak koji se odnosi na manjiske vlasnike

Šta su glavni prihodi banaka?

• Prihodi od kamata, naknada, provizija i drugi rezultati poslovanja, kao što je dividenda na primer.

• Svaka vrsta prihoda se objavljuje zasebno i ako je potrebno po segmentima.

Prihodi od kamata • Prihodi od kamata mogu u najvećom meri

nastaju po onovu odobrenih kredita, a jedan manji iznos nastaje po osnovu posedovanja kreditnih hartija od vrednosti.

• Visina ovih prihoda zavisi od ugovorene kamatne stope i visine plasmana.

Prihodi od naknada i provizija

• Naknade i provizije banka naplaćuje po osnovu pružanja usluga klijentima. To su na primer: naknade za vodjenje tekućih računa, naknade za izdate garancije, naknade za održavanje kreditnih kartica, i dr.

Koji su glavni rashodi? • Rashodi po osnovu kamata, naknada,

provizija i gubici na prodaji HOV kao i gubici na plasmanima i avansima, gubici po osnovu obezvređenja ulaganja i opšti administrativni rashodi.

• O prihodima i rashodima po osnovu kamata izveštava se odvojeno da bi se omogućio uvid u visinu neto kamate.

• U vezi sa kamatom uprava treba da obezbedi komentar o visini prosečnih kamatnih stopa, prosečnim sredstvima koja donose kamatu i prosečnim obavezama na koje se plaća kamata.

• Na neto osnovi se izveštava o: • - prodaji i promenama u iskazanom

iznosu HOV; • - prodaji plasmana u HOV na berzi; • - trgovanja stranim valutama.

• Ako banka dobija od države pomoć koja se sastoji u držanju depozita države na koje se plaća kamata niža od tržišne o tome se mora izvestiti.

• Treba objaviti visinu depozita, olakšicu i uticaj te olakšice na neto rezultat banke.

Koje informacije mora prema IFRS-7 da sadrži bilans stanja

Aktiva

1. Gotovina i salda kod centralne banke

2. Blagajnički zapisi i druge obv.koje se mogu diskontovati kod NB

3. Državne i druge hartije od vrednosti koje se drže radi prodaje.

4. Plasmane, krediti i avanse date drugim bankama.

5. Druge plasmane na novč.tržištu 6. Zajmove i avanse komitentima i 7. Plasmane u hartije od vrednosti

Pasiva

1. Depoziti od drugih banaka 2. Drugi depoziti na novčanom

tržištu 3. Iznosi koji se duguju drugim

deponentima 4. Certifikati o depozitu 5. Promisorne note i druge

obaveze po HOV 6. Druga pozajmljena sredstva

Bilans stanja naših banaka

• Aktiva • Gotovina i gotovinski ekvivalenti Depoziti kod NB Potraživanja za kamate i naknade Plasmani bankama Plasmani klijentima HOV i drugi plasmani kojima se trguje Učešće u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva Ostala sredstva i AVR Odložena poreska sredstva

Pasiva • Obaveze prema bankama Obaveze prema klijentima Obaveze za kamate i naknade Obaveze po osnovu HOV Obaveze iz dobiti Ostale obaveze iz poslovanja Rezervisanja Ostale obaveze i PVR Odložene poreske obaveze Ukupno obaveze Akcijski kapital Rezerve Akumuilirana dobit Ukupno kapital

• Kriterijum za klasifikaciju pozicija u bilansu stanja je: priroda pozicija i stepen likvidnosti koji se može približno izraziti sa rokom dospeća.

• Za banke je od sekundarnog značaja podela na stalnu i obrtnu imovinu.

Zašto se odvojeno iskazuju:

• - salda sa Centralnom bankom • - plasmani kod drugih banaka • - drugi plasmani na novčanom tržištu • - depoziti drugih banaka • - drugi depoziti na novčanom tržištu i • - ostali depoziti?

• Da bi se sagledao odnos: • Izmedju banke i centralne banke. • Banke i drugih poslovnih banaka • Banke i tržišta novca.

• Ovo je važno za procenu nezavisnosti banke.

• Pri izradi Bilansa stanja poštuje se bruto princip, osim ako postoji zakonsko pravo kompenziranja.

Da li postoje posebni zahtevi za procenjivanjem u bilansima banaka?

• Finansijska sredstva u koja se prema MRS- 39 ubrajaju: zajmovi, potraživanja, ulaganja koja se drže do roka dospeća, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju i hartije od vrednosti po fer vredosti kroz bilans uspeha. Po fer vrednosti se vrednuju Hov koje su raspoložive za prodaju i Hov po fer vrednosti kroz bilans uspeha,

Potencijalne i subordinirane obaveze

• U bilansu stanja se moraju objaviti: • - suboordinirane obaveze • - priroda i iznos potencijalnih obaveza koje

proističu iz bilansa stanja a povezane su sa: garancijama o zaduženosti, garancijma za dobro izvršenje posla, “stand-by” kreditnim pismima, kratkoročnim samolikvidirajućim obavezama povezanim sa prometom, i sl.

• Okolnost da banke često ulaze u poslove iz kojih rezultiraju potencijalne obaveze i obaveze koje se ne iskazuju u bilansu stanja, a koje izazivaju rast rizika.

• Korisnici moraju biti obavešteni o potencijalnim i neopozivim obavezama banke.

Dospelost imovine i obaveza

• Banka u bilansu stanja treba da objavi i da analizira sredstva i obaveze prema značaju i dospelosti, bazirano na preostalom periodu na dan bilansa, kao i do ugovorenog roka dospeća.

• Ovo izveštavanje je važno za procenu likvidnosti banke, izloženost banke kamatnom i valutnom riziku.

• Uskladjivanje i kontrola neuskladjenosti rokova i kamatnih stopa sredstava i obaveza je ključni zadatak uprave banke.

• Grupisanje sredstava i obaveza prema dospelosti razlikuje se medju bankama.

• Primer: sredstva i obaveze koja dospevaju do 1 meseca; od 1 do 3 meseca; od 3 meseca do 1 godine; od 1 do 5 godina i u roku dužem od 5 godina.

• Sredstva i obaveze moraju da budu klasifikovani po istim rokovima dospeća.

• Na taj način se može dokučiti zavisnost banke od drugih izvora finansiranja.

• Rok dospeća se može iskazati kao: • - preostali period do dana otplate, • - originalni period do dana otplate ili • - preostali period dosledećeg dana na

koji se može zaračunati kamata

Dospeće prema preostalom periodu do otplate

• Predstavlja najbolju osnovu za procenu likvidnosti.

Dospeće prema originalnom periodu otplate

• Pruža informacije o politici i strategiji banke, ono se može kombinovati sa dospećem do dana otplate.

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 35 str.
preuzmi dokument