Statistika cena-Vezbe-Ekonomska statistika-Ekonomski fakultet 5, Vežbe' predlog Ekonomska statistika. University of Belgrade
obeliksfr
obeliksfr18 September 2012

Statistika cena-Vezbe-Ekonomska statistika-Ekonomski fakultet 5, Vežbe' predlog Ekonomska statistika. University of Belgrade

PDF (114 KB)
21 strane
1broj preuzimanja
1000+broj poseta
Opis
Vezbe iz predmeta Ekonomska statistika. Statistika cena. Ekonomski fakultet,vezbe,Ekonomska statistika,proces,sistem,republicki zavod za statistiku,evrostat,UN,OECD,zvanicna statistika,nezvanicna,zaposleni,nezaposleni,p...
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 strane / 21

ovo je samo pregled

3 shown on 21 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 21 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 21 pages

preuzmi dokument

ovo je samo pregled

3 shown on 21 pages

preuzmi dokument
Cene

Statistika cena

Statistika cena

1. Šta pokazuje indeks cena? • Indeks cena pokazuje koliko treba platiti skup proizvoda u

jednom određenom vremenskom trenutku u poređenju sa onim što je bilo potrebno platiti za isti skup proizvoda u referentnom ili baznom periodu.

Statistika cena

2. Na osnovu podataka u tabeli izračunati indeks cena grupe proizvoda ako je poznato da je u tekućem u odnosu na bazni period proizvod A poskupeo 30%, proizvod B poskupeo 15%, dok je proizvod C pojeftinio 10%. Pretpostaviti da se količine u tekućem periodu nisu menjale u odnosu na bazni. Protumačiti rezultat.

Statistika cena

3. Navesti tri najčešće korišćena indeksa cena. Koji se indeks cena od ta tri indeksa najčešće koristi i zbog čega?

• Lasperov indeks cena • Pašeov indeks cena • Fišerov indeks cena • Najčešće se koristi Lasperov indeks cena zbog

dostupnosti podataka. Podaci o potrošnji u baznom periodu su mnogo brže dostupni nego podaci o potrošnji u tekućem periodu, budući da je potrebno određeno vreme da se podaci o potrošnji obrade i publikuju. Pašeov i Fišerov indeks cena zahtevaju podatke o potrošnji u tekućem periodu.

Statistika cena

4. Koji se indeksi cena prate sa aspekta komponenti finalne potrošnje?

• Indeks potrošačkih cena • Indeks cena države • Indeks cena investicija • Indeks cena izvoza

Statistika cena

5. Kako Evropska centralna banka definiše cenovnu stabilnost? • Evropska centralna banka definiše cenovnu stabilnost kada je

prosečni godišnji rast harmonizovanog indeksa potrošačkih cena blizu 2%.

Statistika cena

6. Navesti po čemu se razlikuju indeks potrošačkih cena i harmonizovani indeks potrošačkih cena.

IPC i HIPC se razlikuju po tri osnova: 1) Po obuhvatu domaćinstava 2) Po obuhvatu i merenju poreza, dažbina i usluga 3) Po tretiranju rente za vlasnike nekretnina

Statistika cena

7. Navesti koje se cene isključuju prilikom obračuna bazne inflacije u Srbiji.

• Administrativno kontrolisane cene • Cene derivata nafte • Cene voća i povrća

Statistika cena

8. Izračunati indeks potrošačkih cena na osnovu podataka u tabeli.

Statistika cena

9. Izračunati Lasperov, Fišerov i Pašeov indeks cena na osnovu podataka u tabeli.

Statistika cena

10. Cene proizvođača industrijskih proizvoda u Srbiji se prate za proizvode koje su svrstani u tri sektora, a to su:

1) Rudarstvo 2) Prerađivačka industrija 3) Proizvodnja električne energije, gasa i vode

Statistika cena

12

11. Izračunavnje indeksa višeg nivoa agregacije

Statistika cena

12. Objasniti zbog čega se mogu javiti značajna odstupanja u kretanju između indeksa cena proizvođača i indeksa potrošačkih cena

1. Razlike u obuhvatu dobara i usluga 2. Razlike u vrsti cena dobara i usluga

Statistika cena

1. Razlike u obuhvatu dobara i usluga • Indeks potrošačkih cena obuhvata proizvode koje

domaćinstva kupuju za svoju potrošnju - uvozna dobra i usluge su uključeni u obračun

2. Razlike u vrsti cena dobara i usluga • Porez na promet i akcize nisu uključeni u cenu proizvođača,

jer ne predstavljaju prihod proizvođača • Porez na promet i akcize su uključeni u potrošačke cene, jer

predstavljaju izdatke za potrošače

Statistika cena

13. Ako Lasperov indeks iznosi 116, a Pašeov indeks iznosi 102, inflacija zasnovana na Fišerovom indeksu cena iznosi:

a) 2% b) 16% c) 8,77% d) 9% e) Ništa od navedenog nije tačno

Statistika cena

14. Indeks potrošačkih cena obuhvata cene: a) Uvoznih i izvoznih proizvoda b) Uvoznih proizvoda, ali ne i izvoznih proizvoda c) Izvoznih proizvoda, ali ne i uvoznih proizvoda d) Ni uvoznih ni izvoznih proizvoda e) Ni jedan od ponuđenih odgovora nije tačan

Statistika cena

15. Kada hoćemo da poredimo BDP dve zemlje poređenje vršimo:

a) U evrima ukoliko su obe zemlje evropske b) U dolarima ako poredimo Ameriku sa bilo kojom drugom

zemljom c) Preračunavamo BDP u dolare (evre) iste kupovne snage (PPP)

da bi uzeli u obzir razlike u nivou cena između dve zemlje d) Korigujemo BDP samo kada poredimo razvijene i nerazvijene

zemlje e) Ništa od navedenog nije tačno

Statistika cena

16. BDP Francuske iznosi 1.800.000 miliona €, BDP Velike Britanije iznosi 1.300.000 miliona £. Tekući devizni kurs je 1£ = 1,5 €. PPP za Francusku iznosi 1,1, a za Veliku Britaniju 0,8. Ako uzmemo u obzir razliku u nivou cena između Francuske i Velike Britanije, koja zemlja ima veći BDP i za koliko?

Statistika cena

17. Ukoliko BDP per capita Srbije najpre izrazimo u evrima i poredimo sa BDP-om per capita Francuske, zaključujemo da je BDP per capita Francuske za 20% veći od BDP-a per capita Srbije. Ukoliko znamo da su cene u Srbiji relativno niže od proseka cena u EU, dok su cene u Francuskoj relativno više od proseka EU, koje od sledećih trvrđenja je tačno ? a. BND Srbije je za više od 20% ispod BND-a Francuske b. BDP Srbije izražen u € PPS je za manje od 20% niži od BDP-a

Francuske izraženog u € PPS c. BDP Srbije izražen u € PPS je za više od 20% niži od BDP-a Francuske

izraženog u € PPS d. BND Srbije je za 18% niži od BND-a Francuske e. Ni jedan odgovor nije tačan

Statistika cena

18. Na osnovu datih podataka, popuniti tabelu i aproksimirati godišnji rast cena 2010. u odnosu na 2009. godinu. Protumačiti dobijeni rezultat.

Statistika cena

19. Da bi dobili kumulativnu stopu inflacije koristeći aproksimativnu formulu:

Inflacija = stopa rasta nominalnog BDP - stopa rasta realnog BDP treba da: a) Stopu nominalnog rasta BDP-a računamo kao lančani indeks,

a stopu realnog rasta BDP-a kao bazni indeks b) Stopu nominalnog rasta BDP-a računamo kao bazni indeks, a

stopu realnog rasta BDP-a kao lančani c) Obe stope rasta izračunamo koristeći lančane indekse d) Obe stope računamo koristeći bazne indekse e) Isti rezultat ćemo dobiti bez obzira na to da li koristimo bazne

ili lančane indekse

komentari (0)

nema postavljenih komentara

budi prvi koji ce napisati!

ovo je samo pregled

3 shown on 21 pages

preuzmi dokument