Teorija i analiza bilansa, Ispiti' predlog Ekonomija. Univerzitet u Nišu
jovana-masic
jovana-masic

Teorija i analiza bilansa, Ispiti' predlog Ekonomija. Univerzitet u Nišu

194 str.
28broj poseta
Opis
Ekonomski fakultet u Nisu- Teorija i analiza bilansa za smerove finansije, bankarstvo i osiguranje, racunovodstvo, revizija i finansijsko upravljanje
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 194
ovo je samo pregled
3 prikazano na 194 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 194 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 194 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 194 str.
preuzmi dokument

1

TEORIJA I ANALIZA BILANSA

^^ Skripta ^^

2

1. Struktura poslovnog računovodstva

Ekonomska nauka bavi se pitanjima:

- Problemi prvirede

- Poslovanje preduzeda: poslovno računovodstvo koje obuhvata disciplinu

teoriju i analizu bilansa

U stručnoje literaturi iz ove oblasti se prilikom pojmovnog određenja poslovnog

računovodstva najčešde koristi definicija američkog instituta ovlašdenih javnih

računovođa:

Def: Računovodstvo je nauka o evidentiranju, klasifikovanju, sumiranom

prikupljanju poslovnih događaja i transakcija, primarno finansijskog karaktera i

veština sastavljanja finansijskih izveštaja i njihovog analiziranja i interpretiranja i

prenošenja informacija korisnicima koji donose odluke ili daju ocene.

Pod strukturom poslovnog računovodstva podrazumevamo međusobno

uslovnljene i povezane delove iz kojih se sastoji poslovno računovodstvo kao

specifičan informacioni sistem. Struktura poslovnog računovodstva je rezultat

zadataka koje ono treba da realizuje. Nema specifičnih ciljeva i zadataka, ved je

važno da informacioni sistem zadovoljava potrebe internih i eksternih korisnika

koji na bazi informacija donose odluke.

Korisnici se prema mestu dele na:

- Interne korisnike – u preduzedu

- Eksterne korisnike – u okruženju

Na osnovu toga se razlikuju: interni i eksterni zadaci. Zadaci su bitni jer diktiraju

strukturu poslovnog računovodstva.

Važni interni zadaci su:

1. Evidentiranje – u okviru poslovnog procesa preduzeda odvijaju se robni

(realni) i finansijski (nominalni) tokovi. Realni tokovi: sirovine →

poluproizvod → gotov proizvod → isporuka kupcu. Nominalni tokovi:

3

dobavljačima platiti materijal, zaposlenima platiti zaradu, naplata

potraživanja od kupaca.

2. Nadzor (kontrola) – nad poslovanjem preduzeda radi opstanka, rasta,

razvoja

3. Informisanje korisnika – unutar preduzeda o finansijskoj situaciji, uspešnosti

poslovanja tj. profitabilnosti kao i o ostalim poslovnim događajima i

transakcijama.

4. Pripremanje informacione osnove za odlučivanje – informacije ne služe

samo za sagledavanje prošlih događaja ved sa ostalim podacima se koriste

kao informaciona osnova za donošenje odluka za bududnost.

Važni eksterni zadaci su:

1. Polaganje računa - u akcionarskom društvu postoje vlasnička i upravljačka

funkcija. Upravljačke organe određuju vlasnici, akcionari. Menadzer daje

projeciju, viziju, akcionarima a oni to usvajaju na godišnjuj skupštini.

2. Informisanje eksternih korisnika – zahteva transparentno poslovanje i da se

obelodanjuju finansijski izveštaji.

Postoje razni pristupi za podelu poslovnog pačunovodstva:

» U zapano - evropskoj literaturi poslovno računovodstvo se sastoji:

1. Knjigovodstvo i bilansi

2. Obračun troškova

3. Poslovna statistika

4. Računovodstveno planiranje

» Podela dominantna kod nas:

1. Knjigovodstvo i bilansi

2. Računovodstvena kontrola (nadzor)

3. Računovodstveno planiranje

4. Računovodstvena analiza

» Američka literatura globalno posmatra poslovno računovodstvo:

4

1. Finansijsko računovodstvo

2. Upravljačko računovodstvo

» Valter L’Kutr diferencira poslovno računovodstvo:

1. Inventar sa bilansom

2. Finansijsko knjigovodstvo

3. Pogonsko knjigovodstvo

4. Kalkulacija cene koštanja, uključujudi kalkulaciju

prodajnih cena

5. Planiranje rashoda, prihoda i rezultata

6. Satistika imovine, kapitala, rashoda, prihoda i

rezultata

Na osnovu podela se može zaključiti:

- Šta je celina koju obuhvata poslovno računovodstvo

- Razlikuju se po stepenu detaljisanja(neko više, neko manje raščlanjuje...)

2. Knjigovodstvo i bilans kao delovi poslovnog

računovodstva

Knjigovodstvo i bilans kao deo poslovnog računovodstva, obuhvataju više

područja:

1. Knjigovodstvo

2. Inventar (popis)

3. Godišnji zaključak

4. Međubilans (periodični obračun)

5. Poreski bilansi

6. Specijalni bilansi

7. Konsolidovani bilansi

5

Knjigovodstvo se deli na:

» Finansijsko knjigovodstvo

» Pogonsko knjigovodstvo

Zadatak finansijskog knjigovodstva je da hronološki evidentira sve poslovne

promene od 01.01 - 31.12 u dnevniku kao i na računima glavne knjige u okviru

kojih postoje računi aktive, pasive, prihoda i rashoda. Zakonska obaveza za

vođenja knjigovodstva knjigovodstva i poslovnih knjiga je od osnivanja do

prestanka poslovanja preduzeda. Finansijsko računovodstvo ima karakter

vremenskog računa. Na kraju godine se vrši zaključivanje računa aktive i pasive na

osnovu kojih se sastavlja bilans stanja, računi rashoda i prihoda na osnovu kojih se

sastavlja bilans uspeha i ostali finansijski izveštaji koji čine godišnji zaključak,

završni račun, godišnji račun.

Godišnji zaključak se kao finalni proizvod finansijskog računovodstva definiše kao

set osnovnih finansijskih izveštaja prema Zakonu o računovodstvu. Za akcionarsko

društvo to su: Bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, bilans

tokova gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu, napomene uz finansijske

izveštaje. Akcionarska društva su isto tako u obavezi da uz završni račun prilože i

izveštaj o poslovanju i izveštaj ovlašdenog revizora .

Pre sastavljanja godišnjeg zaključka javlja se invetarisanje (popis). Popis je

zakonom obavezna aktivnost sa ciljem da se stvori uvid u vrednost i količinu svih

materijalnih dobara, sa ciljem da se utvrdi stvarno stanje i uporedi sa

knjigovodstvenim i ukoliko se jave odstupanja, utvrdi višak/manjak i

knjigovodstveno stanje koriguje sa stvarnim. Između finansijskog knjigovodstva i

godišnjeg računa umetnuto je inventarisanje.

Podaci iz finansijskog računovodstva se pored korišdenja za sastvaljanje godišnjeg

računa jesu i osnova za ostala područja: međubilans, poreski bilans, specijalni

bilansi, konsolidovani bilansi. Ovi izveštaji se sastvaljaju poštujudi MRS i MSFI.

Prema MRS 34 pod nazivom Periodično finansijsko izveštavanje međuperiod je

period finansijskog izveštavanja koji je kradi od poslovne godine.

6

3. Obračun troškova kao sastavni deo poslovnog

računovodstva

Obračun troškova je deo poslovnog računovodstva u kome se obuhvataju

troškovi, vrši se njihova alokacija na mesta trošenja i nosioce troškova (proizvodi i

usluge) i deo u kome se vrši povezivanje troškova sa prihodima po nosiocima.

Delovi obračuna troškova su:

» Pogonsko knjigovodstvo

» Kalkulacija cene koštanja

Često se meša sa teorijom troškova, ali je razlika u tome što teorija troškova polazi

iz teorije proizvodnje, a obračun troškova polazi od stvarnih prilika u pogonu.

Zadaci obračuna troškova se poklapaju sa funkcijama obračuna troškova:

1. Obuhvatanje troškova po vrstama

2. Obuhvatanje troškova po mestima nastanka

3. Obuhvatanje troškova po nosiocima

4. Povezivanje troškova sa prihodima po nosiocima

Ciljevi obračuna troškova:

1. Kontrola troškova po mestima trošenja i vrstama

2. Kontrola ekonomičnosti po mestima trošenja i preduzeda kao celine

3. Kontrola rentabilnosti preduzeda kao celine i po nosiocima

4. Omugudava kalkulaciju cene koštanja

5. Omogudava utvrđivanje donje granice prodajne cene nosioca

6. Omogudava sagledavanje uspeha preduzeda u cilju obezbeđenja održavanja

realne supstance odnosno kapitala primenom planskih cena kod obračuna

troškova.

Veza između knjigovodstva i bilansa i obračuna troškova je cena koštanja. U

obračunu troškova se obračunava cena koštanja a u knjigovodstvu i bilansu se

7

koristi za procenjivanje. U knjigovodstvu cena koštanja služi za vođenje analitičkih

i sintetičkih računa zaliha i interno isporučene opreme. U bilansu za procenjivanje.

Bilans uspeha koristi dve metode troškova:

- Metod ukupnih troškova

- Metod troškova prodatih učinka

Razlika između knjigovodstva i bilansa i obračuna troškova su:

1. Značaju pri polaganju računa

2. Regulativi koja je osnova za njihovo sprovođenje

Knjigovodstvo i bilansi imaju interni i eksterni značaj, a obračun troškova interni.

Informacije iz knjigovodstva i bilansa značajne su i za interne i za eksterne

korisnike, a obračun troškova za interne korisnike.

Regulativa koja je osnov za knjigovodstvo i bilans je Zakon o računovodstvu iz

2013 god., Zakon o privrednim društvima iz 2011 god., što spada u zakonsku

regulativu, ali se javlja i profesionalna regulativa MRS, MSFI 2005 god. U

Razvijenim zemljama je osnov akcijsko pravo – spaja naša dva zakona. Regulativa

za obračun troškova su interna akta – usvajaju se u samom preduzedu. Za velika i

srednja to je pravilnik o računovodstvu, za mala i mikro statut.

4. Poslovna statistika, račun upoređenja i

računovodstveno planiranje kao sastavni delovi

poslovnog računovodstva

Poslovna statistika je deo poslovnog računovodstva koja se bavi obradom

podataka, iz poslovanja preduzeda o ekonomskim pojavama u preduzedu i to

primenom statističkih metoda i tehnika uz prezentiranje rezultata u vidu grafikona

i tabela.

8

Rezultati su namenjeni internim i eksternim korisnicima. Interni korisnici koriste

rezultate zbog potrebe planiranja, kontrole, analize, odlučivanja i dispozicije

(raspodele). Eksterni korisnik je statistički zavod, koji obrađuje podatke na nivou

privrede i privrednih grana.

Račun upoređenja je deo poslovnog računovodstva koji se bavi upoređivanjem

pojava u preduzedu i prezentuje ih internim i eksternim korisnicima.

Upređivanje ekonomskih pojava u preduzedu se dvija na dva nivoa:

» Unutrašnje (interno) – vezano za preduzede, odvija se unutar preduzeda,

planira interni korisnik.

» Spoljašnje (eksterno)

Interno upoređenje može biti:

1. Upoređenje ostvarenih sa planskim podacima – služi za utvrđivanje

eventualnih odstupanja od planskih veličina. Mogu biti pozitivna i negativna

odstupanja. Kod negativnih odstupanja omogudava se preduzimanje mera

za korekciju. Kod pozitivnih odstupanja nastavak sa takvim poslovanjem.

2. Upoređenje u vremenu – pojave se upoređuju u dva ili više sukcesivna

perioda, kako bi se utvrdio trend kretanja pojave.

3. Upoređenje metoda – upoređivanje različitih metoda (ekonomičnost,

rentabilnost, produktivnost) upoređenje metoda proizvodnje, skladišta, cilj

je efikasno i ekonomično poslovanje.

Eksterno upoređenje može biti:

1. Upoređenje sa konkurencijom – cilj je utvrditi naš položaj u odnosu na

konkurenciju i preduziti mere u cilju poboljšanja konkurentske sposobnosti.

Domen Benčmarkinga – upoređenje sa najboljima.

2. Upoređenje sa preduzedima iz iste privredne grane – cilj je utvrditi položaj

preduzeda u grani i preduzeti mere za poboljšanje.

3. Upoređenje sa preduzedima iz drugih privrednih grana - značajna za

investitore bilo interne ili eksterne tj. potencijalne. Da li da zadrže kapital u

preduzede ili da ulože u profitabilnija preduzeda.

9

Računovodstveno planiranje je deo poslovnog računovodstva koje se bavi

planiranjem, projektovanjem ekonomskih pojava u bududem poslovanju

preduzeda. Dok je knjigovodstvo i bilans okrenuto prošlosti, računovodstveno

planiranje je okrenuto bududnosti. Potrebno je sastaviti integralni plan preduzeda.

Integralni plan preduzeda se sastoji iz niza parcijalnih i međusobno povezanih

planova.

Iz integralnog plana preduzeda proizilaze tri planska izveštaja:

1. Planski bilans stanja

2. Planski bilans uspeha

3. Planski bilans tokova gotovine

5. Poreklo pojma, formalna obeležja, forma

prikazivanja, suština i sadržina bilansa

Postoji više finansijskih izveštaja koji nose naziv bilans. Najstariji je bilans stanja.

Kada se kaže samo bilans, misli se na bilans stanja, za ostale se naglašava, bilans

uspeha, bilans tokova gotovine...

Poreklo pojma: Bilans potiče od latinske reči bilans libra (vaga sa dva tasa). Ali,

potiče i iz italijanske reči bilancio. Kolevka knjigovodstva je Italija. U XIV i XV veku

se razvijaju italijanski gradovi – države, i u njima trgovina. Sa nastankom

knjigovodstva u Italiji se razvijaju i bilansi.

Formalna obeležja bilansa stanja su:

1. Uvek ima dve strane - to je dvostrani pregled (stoje ili jedna naspram druge

ili jedna ispod druge)

2. Strane su po iznosu jednake veličine – ravnotežna strana, tzv. bilansna

ravnoteža.

3. Bilans služi za merenje i ocenu finansijskog položaja preduzeda

10

MRS propisuje osnovne elemente od kojih se polazi za sagledavanje finansijske

situacije: kapitala, obaveze, imovine

Forma prikazivanja: Bilans može da se prikaže u formi konta, dvostranog pregleda

tzv. horizontalna forma i predstavlja se na slededi način:

Aktiva BILANS STANJA 31.12.20__ Pasiva

I Stalna imovina II Obrtna imovina III Ukupna aktiva ( I + II )

I Sopstveni kapital II Tuđi (pozajmljeni) kapital III Ukupna pasiva ( I + II )

*bilans stanja u formi konta

Bilans stanja je izveštaj koji pokazuje stanje na tačno određeni dan – dan bilansa.

U aktivi se prikazuje imovina, koja se po formi deli na stalnu imovinu (stalno –

dugoročno vezana za preduzede) i obrtnu imovinu koja se obrne više puta u toku

godine. Izvodi se rezultat ukupna aktiva ( I + II ). U pasivi kapital i izvori

finansiranja se iskazuju kao sopstveni i tuđi kapital, radi kontrole se izvodi zbir

ukupna pasiva. Postoji ravnoteža aktive i pasive.

Osim forme konta, postoji i forma liste, štafelna tj. vertikalna forma, gde se prvo

navodi aktiva pa pasiva.

BILANS STANJA 31.12.20__

R.B. OPIS IZNOS

I II III I II III

AKTIVA Stalna imovina Obrtna imovina Ukupna aktiva ( I + II ) PASIVA Sopstveni kapital Tuđi (pozajmljeni) kapital Ukupna pasiva ( I + II )

*bilans stanja u formi liste

11

Suština i sadržina bilansa: Kada je u pitanju računovodstvena terminologija pod

terminom bilans stanja se podrazumeva računsko sučeljavanje aktive i pasive

jednog preduzeda na tačno određeni dan – dan bilansa. Aktiva na levoj strani

bilansa prikazuje imovinu kao i pregled svih privrednih dobara i gotovine uložene

u preduzede. Pasiva na desnoj strani bilansa prikazuje kapital iz kojeg je ta imovina

finansirana. Aktiva prikazuje upotrebu kapitala odnosno kokretne forme sredstava

u koje je kapital investiran. Pasiva pruža informacije o poreklu kapitala kojim

preduzede raspolaže tj. koliko iznosi sopstveni, a koliko tuđi izvori finansiranja.

Aktiva i pasiva su uvek u ravnoteži. Suština bilansa se može šematski predstaviti:

Aktiva BILANS STANJA 31.12.20__ Pasiva

Upotreba kapitala – konkratni oblici imovine u koju je kapital investiran (stalna imovina i obrtna imovina)

Poreklo kapitala – (sopstveni i tuđi kapital)

6. Vrste bilansa prema: A) Povezanosti sa

knjigovodstvom B) Broju preduzeda uključenih u bilans

A) Prema povezanosti sa kljigovodstvom razlikujemo:

1. Bilanse koji su sistemski povezani sa knjigovodstvom

2. Bilanse koji su nezavisni od knjigovodstva tj. inventarni

» Bilansi koji su sistemski povezani sa knjigovodstvom – Najpoznatiji su bilans

stanja i bilans uspeha. Oni su finalni proizvod finansijskog računovodstva. Na

početku poslovne godine prema kontnom planu otvaraju se računi aktive, računi

pasive, računi prihoda i računi rashoda. Od 01.01. – 31.12. na računima glavne

knjige se evidentiraju sve poslovne promene nastale u okviru preduzeda sa

okruženjem. Na kraju godine se utvrđuje saldo izravnanja i upisuje na manju

stranu. Računi prihoda i rashoda zaključuje se na isti način a razlika je finansijski

rezultat koji može biti dobitak ili gubitak. Bilans stanja i bilans uspeha su bazični

12

finansijski izveštaji jer su proizvod finansijskog računovodstva. Ostali bilansi su

izvedeni finansijski izveštaji

» Bilansi koji su nezavisni od knjigovodstva tj inventarni – Nazivaju se inventarni sa

ciljem da se objasni njegova suština. Proizilazi iz činjenice da se u nekim

situacijama ne vode poslovne knjige. Jedini način je da se izvrši popis sve imovine

i obaveza i tako utvrdi vrednost kapitala. Primeri inventarnih bilansa su:

- Bilans osnivanja – uslov da se preduzede upiše u sudski registar i dokaz da

se obezbedio osnivački kapital.

- Stečajni bilans – na kraju poslovnog života preduzeda kad ono prestaje sa

radom

- Likvidacioni bilans – kada vlasnici odluče o prestanku rada preduzeda

Razlika između stečajnog i likvidacionog bilansa: Likvidacioni bilans se sastavlja

kada vlasnici odluče o prestanku rada, a stečajni kada nastanu zakonom propisani

uslovi. Likvidacioni bilans se sastavlja po likcvidacionim cenama tj. cenama

mogudeg unovčenja imovine.

B) Prema broju preduzeda uključenih u bilans razlikujemo:

1. Pojedinačne tj. individualne bilanse

2. Zbirne bilanse

3. Konsolidovane bilanse

Kada osnivači obezbede ulog i upišu se u sudski registar oni postaju samostalni

poslovni entiteti. Zakonska obaveza svakog pravnog lica je vođenje poslovnih

knjiga i sastavljanje bilansa.

» Pojedinačni tj. individualni bilansi – individualna preduzeda koja su samostalni

subjekti stupaju u razne međusobne oblike saradnje i povezivanja. Neki od načina

povezivanja su takvi da preduzeda prilikom povezivanja ne gube pravnu i

ekonomsku samostalnost dok kod nekih oblika se samostalnost prenosi na

13

matičnu firmu. Najjednostavniji oblik saradnje su profesionalna udruženja. Ona su

povezana pojedinačnim interesima i sastavljaju zbirni bilans stanja i bilans uspeha.

» Zbirni bilans – zbirni bilans stanja i bilans uspeha se dobija kada se saberu sve

pozicije aktive i pasive po individualnim bilansima i dobija se zbirni bilans stanja.

Kod bilansa uspeha je ista situacija sa računima rashoda i prihoda pri tom imamo i

račun rezultata. Kod ovog oblika saradnje preduzeda ne gube pravnu i ekonomsku

samostalnost. Osnovne karakteristike zbirnih bilansa:

- Lako se sastavljaju

- Imaju malu iskaznu mod – jer se sabiraju pozicije koje nisu izrađene istim

metodama pa se dobija zbir po različito procenjenim vrednostima

» Konsolidovani bilans – U našoj zemlji se izveštavanje obavlja prema MRS/MSFI.

Prema MRS 27 definicija konsolidovanih i pojedinačnih finansijskih izveštaja:

Konsolidovani finansijski izveštaji su finansijski izveštaji grupe sastavljeni i

prezentirani pod pretpostavkom da je grupa jedno preduzede tj. jedinstveni

entitet. Grupa je matično preduzede sa svim svojim zavisnim preduzedima.

Matično preduzede kontroliše jedno ili više zavisnih preduzeda. Kontrola je mod

upravljanja poslovnim i finansijskim aktivnostima preduzeda sa ciljem ostvarenja

koristi od njegovog poslovanja. Konsolidovani bilansi su istorijski nastali sa

razvojem koncerna pa se u stručnoj literaturi koristi naziv bilans koncerna.

Koncern je najviši oblik udruživanja preduzeda u kome preduzeda gube

ekonomsku samostalnost. Da bi bilans grupe koncerna pružio odgovarajudu snagu

finansijske pozicije i uspešnosti poslovanja grupe moraju biti ispunjene formalne i

materijalne pretpostavke:

Formalne pretpostavke:

1. Usklađeni kontni planovi

2. Identični obrasci tj. šeme bilansa stanja i bilansa uspeha

3. Isti dan bilansa za bilans stanja i isti period za bilans uspeha

14

Materijalne pretpostavke:

1. Da se u posebnim bilansnim pozicijama u pojedinačnim bilansima iskazuju

učešda u kapitalu povezanih preduzeda, potraživanja i obaveze povezanih

preduzeda i rashod i prihodi koji proizilaze iz poslovnih odnosa između

povezanih preduzeda.

2. Da se sva preduzeda pridržavaju istih pravila bilansiranja tj. primenjivanja

istovrsnih bilansnih pozicija.

Pošto međusobni odnosi članova grupe tangiraju i bilans stanja i bilans uspeha

podrazumeva se sastavljanje konsolidovanih bilansa stanja i konsolidovanih

bilansa uspeha.

7. Vrste bilansa prema: A) Dužini bilansnog perioda B)

Merodavnosti pravnih normi

A) Prema dužini bilansnog perioda razlikujemo:

1. Bilans otvaranja tj. početni bilans

2. Završni bilans koji može biti:

- totalni

- godišnji

3. Kratkoročne međubilanse tj. periodične bilanse

» Bilans otvaranja tj početni bilans – Naziv bilans otvaranja je usmeren na to da

ukaže da se na osnovu njega otvaraju knjige 01.01. Naziv početni ukazuje da se

sastavlja na početku godine. Na kraju godine 31.12. se sastavljaju bilans stanja i

bilans uspeha. Prema načelu idintiteta u stručnoj literaturi je prihvadeno da je

bilans pod datumom 31.12. ujedno i početni bilans. Specifičnost je da početno

stanje imaju samo računi aktive i pasive. Razlog tome je što su rashodi i prihodi

nastali u predhodnoj godini sučeljeni i utvrđen je finansijski rezultat. Računi

15

prihoda i rashoda de se otvarati u toku godine onako kako budu nastajali. Bilans

otvaranja je bilans koji se sastavlja na početku godine i treba ga razlikovati od

bilansa osnivanja koji se sastavlja samo jednom kada se preduzede upisuje u

sudski registar.

» Završni bilans – Totalni bilans u širem smislu je bilans koji se sastavlja na kraju

života preduzeda. Tada se utvrđuje totalni rezultat. Njegova funkcija je da služi

kao plan za likvidaciju preduzeda. U užem smislu sastavlja se na završetku

poslovne godine. Završni – godišnji bilans se sastavlja za jednu godinu i uz njega se

prilaže izveštaj o poslovanju i mišljenje ovlašdenog revizora.

» Periodični obračun – Periodični obračun se sastavlja za krade vremenske

periode, prema MRS 34 periodično izveštavanje, međuperiod je period kod

finansijskog izveštavanja koji je kradi od poslovne godine. Međubilansi su bilansi

koji se sastavljaju u vremenskim intervalima kradim od godinu dana.

B) Prema kriterijumu merodavnosti pravnih normi:

1. Poslovne tj. trgovačke bilanse

2. Poreske bilanse

» Poslovni tj. trgovački bilansi – su oni bilansi koji se sastavljaju u sklopu sa

odredbama privrednog prava. U ranijim periodima trgovina je bila najrazvijenija

pa se kroz nju razvijala problematika vođenja poslovnih knjiga. Najpoznatiji je

trgovački zakonik koji je doneo Napoleon. Nastao je u Francuskoj. Danas je u

Francuskoj, Belgiji i Švajcerskoj ugrađen u trgovački zakon. U Nemačkoj postoji

poseban zakon za svaku pravnu formu. U Velikoj Britaniji – akt kompanije. U

zemljama zapadnog Balkana zakon o računovodstvu. U Srbiji načelne odredbe

ugrađene u Zakon o privrednim društvima. Problematika vođenja poslovnih knjiga

i sastavljanja bilansa je uređena Zakonom o računovodstvu i reviziji iz 2006 god. A

2013 god. Su doneta dva zakona:

- Zakon o računovodstvu

- Zakon o reviziji

16

» Poreski bilansi – kao produkt poresko – bilansnog prava imaju zadatak

obezbeđenja sigurne i pouzdane osnove uz respektovanje načela ravnomernosti.

To je glavni zadatak poreskog bilansa i proizilazi iz finansijsko – političkih zahteva

za obezbeđenje prihoda za pokride državnih i društvenih potreba. Poreski

zakonodavac propisuje ko sastavlja, kada i kako izgledaju.

Redovni poreski bilansi su:

1. Poreski bilans dobitka – osnovica je rezultat poslovanja

2. Poreski bilans imovine – osnovica je imovina

Poreski zakonodavac polazi od dobitka utvrđenom u poreskom bilansu. Neke

troškove ne priznaje i koriguje za neoporezivi iznos. Isto tako polazi od neto

imovine kao osnovice i koriguje kako je država propisala.

Specijalni poreski bilansi – u slučaju deobe preduzeda ili u slučaju spajanja. Treba

likvidirati poreske obaveze da bi se ušlo sa čistom situaciom.

8. Uslovljenost zadataka interesima adresata bilansa

Bilans nema svoje sopstvene ciljeve nego treba da ispuni zahteve i potrebe

različitih korisnika. Korisnike možemo klasifikovati prema mestu na: interne (u

preduzedu) i eksterne (u okruženju).

Interni korisnici:

Postoje tri grupe internih korisnika a to su:

1. Vlasnici kapitala - pod uslovom da učestvuju u upravljanju preduzeda

2. Menadžment – profesionalna uprava angažovana od strane vlasnika

kapitala

3. Zaposleni – ljudi koji rade u tom preduzedu

Sve tri grupe korisnika imaju nekoliko informacionih potreba koje su im

zajedničke. Sa stanovišta internih korisnika možemo govoriti o:

- Opštim zadacima

- Posebnim zadacima

17

Opšti zadaci bilansa prema teoriji bilansa i prema MRS:

1. Informacije na osnovu kojih mogu da ocene finansijsku poziciju preduzeda

2. Svi su zainteresovani za dobitak jer se on deli između sve tri kategorije

3. Zainteresovani su za tokove novca i stanje gotovine i gotovinskih

ekvavilenata

Kada su u pitanju različiti nivoi upravljanja unutar preduzeda tj pojedini korisnici

onda u specijalne (posebne) zadatke spadaju:

1. Informacije na osnovu kojih treba da se sagleda sposobnost da se očuva

kapital

2. Informacije koje služe za ocenu platežne sposobnosti pri čemu razlikujemo

likvidnost i solventnost

3. Zadatak da se sagleda struktura izvora finansiranja

4. Prati razvoj investicija u preduzedu

5. Pradenje uspešnosti poslovanja dislociranih jedinica (profitni centri)

Eksterni korisnici:

Drugačije se nazivaju stejkholderi. Uobičajno se dele u dve grupe u zavisnosti od

toga da li imaju zahtev pladanja prema preduzedu ili ne.

1. Eksterni korisnici bilansnih informacija sa zahtevima pladanja

2. Eksterni korisnici bilansnih informacija bez zahteva pladanja

Eksterni korisnici bilansnih informacija sa zahtevima pladanja: u ovu gupu

korisnika spadaju:

1. Akcionari – očekuju prinos u vidu dividende. Donose odluke na skupštini

akcionara da li da zadrže ili prodaju akcije.

2. Vlasnici dužničkih HOV – vlasnicima koj ih kupuju garantuje se prinos. To su

najčešde hipotekarne i druge vrste obveznica. Zainteresovani za likvidnost.

3. Kreditori – uzimanje dugoročnih i kratkoročnih kredita od banaka.

Zainteresovani za likvidnost.

4. Dobavljači – najčešde u fakturi odobravaju kreditni period pa su

zainteresovani za likvidnost kako bi naplatili svoja potraživanja.

18

5. Poreski organi – zainteresovani za utvrđivanje osnove oporezivanja.

Oporezuju se ostvareni rezultat – dobitak. Poreski organi nastoje da se

prpisima zaštite od pogrešnih informacija o visini ostvarenog rezultata za

oporezivanje.

Eksterni korisnici bilansnih informacija bez zahteva pladanja. Jedna grupa

stejkholdera nema zahteva pladanja prema preduzedu ali imaju pravo na

informacije iz bilansa. To su:

1. Kupci – ovde posmatramo preduzeda i odnose među njima. Oni su

zainteresovani da preduzeda sa kojima sarađuju dobro i trajno posluju.

2. Konkurenti – moramo konkurentima kao i oni nama da omogudimo uvid u

informacije sadržane u bilansima da bi moglo da se vrši poređenje. U tom

smislu regulatori tržišta zahtevaju obelodavanje finansijskih izveštaja.

Konkurencija je zainteresovana da vidi kako posluju ostali kopirajudi

najbolje u grani – benčmarking.

3. Sindikati – za njih su važne informacije iz bilansa jer žele da sagledaju visinu

zarada, osiguranje radnih mesta, mogudnost otvaranja novih radnih mesta

4. Državni statistički zavodi – klasičan način je da se bilansi obrađuju da

predstavljaju glavnu informacionu bazu za izračunavanje društvenog

proizvoda i nacionalnog dohodka. Oni obračunavaju makroekonomske

agregate.

5. Vlada i njeni organi - zainteresovani su za razvoj nacionalne ekonomije i

mogu koristiti podatke koji se mogu obraditi:

- po privrednim delatnostima

- po teritorijama

- po vlasništvu

6. Javnost – zainteresovana je za to da li korporacije izdvajaju sredstva za

zaštitu okoline, stanja i razvoj ekonomije ...

19

9. Tumačenje sadržine bilansa u stručnoj literaturi i

rangiranje zadataka bilansa

Kada se proučava stručna literatura iz teorije bilansa uočava se da postoji

mnoštvo definicija i mnoštvo tumačenja sadržine. Došlo se do zaključka da je to

tako zato što oni koji definišu razlikuju se po shvatanju svrhe bilansa i glavnog cilja

bilansiranja. Ovu kategoriju treba posmatrati u istorijskom kontekstu. Ako se

pristupi sa dva polazna stanovišta izdiferenciralo se dvadesetak teorija bilansa. Od

svih teorija su se pokazale kao relevantne dve teorije:

1. Statičko shvatanje glavnog cilja bilansa tj. teorije

2. Dinamičko shvatanje glavnog cilja bilansa tj. teorije

Statičko shvatanje glavnog cilja bilansa – u okviru ove teorije razlikujemo:

- Staro ili nerazvijeno shvatanje teorije

- Novije shvatanje teorije

-Staro statičko shvatanje teorije misaono se uobličilo kao statička teorija 80ih

godina XIX veka. Glavni cilj bilansa je prikazivanje imovinskog položaja preduzeda

na tačno određeni dan. Bilans je pregled imovine iskazan u aktivi i kapitala u

pasivi. Glavna svrha bilansa je prikazivanje imovine pa je naglasak na imovinskom

položaju.

-Novije statičko shvatanje teorije se pojavilo sa razvojem društva lica i prvih

pojavnih obilika korporativnih preduzeda. Ovo shvatanje definisano je kao račun

raspolaganja kapitalom. Bilans stanja je pregled imovine i kapitala iz koga je ona

finansirana i naglasak stavljaju na izvorima finansiranja iskazanih u pasivi bilansa

stanja. Važni su personalno – pravni momenti finansiranja – koja su lica uložila

kapital u preduzede, koliki je taj kapital jer iz njega proizilaze prava vlasnika tog

kapitala. Na početku XX veka dogodila se tehničko – tehnološka revulucija koja je

omogudila razvoj proizvodnih snaga. Stvarane su ogromne korporacije. Tada je

usavršeno AD koje prikuplja kapital emitovanjem akcija i na taj način dolazi do

kapitala. Pojavila se potreba da se pažnja usmeri na bilans uspeha i finansijski

rezultat. Nemački profesor Sugen je od 1908 – 1919 god. objavio niz članaka koji

20

su se bavili problematikom obračuna uspeha od kojih je prvi bio 1908 – „o

amortizaciji“, a 1919 – „dinamički bilans“

Dinamičko shvatanje glavnog cilja bilansa – Suština dinamičke teorije je da treba

posmatrati i bilans stanja i bilans uspeha, ali pririotet ima bilans uspeha. Cilj je da

se u bilansu uspeha sučelje svi prihodi i rashodi koji su nastali od 01.01. – 31.12. i

utvrditi finansijski rezultat. Bilans stanja se sastavlja 31.12. i preuzima sve pozicije

koje nisu dospele za bilans uspeha. On ih naziva lebdede pozicije.

Aktivna i pasivna vremenska razgraničenja:

- AVR – unapred pladeni troškovi

- PVR – unapred napladeni prihodi

Zadaci: Utvrđivanje tačnih i uporedivih rezultata

Rangiranje zadatka bilansa.

Prvi zadatak je obračun rezultata što je u skladu sa dinamičkom teorijom bilansa.

Međutim postoje još 4 grupe zadataka ili funkcije:

1. Informaciona

2. Funkcija polaganja računa

3. Sigurnosna funkcija

4. Dokumentaciona

Informaciona - Postoje korisnici bilansnih informacija (interni i eksterni), oni

imaju svoje informacione potrebe. Bilans ima informacije koje daje korisnicima i

služe im za donošenje ekonomskih odluka.

Funkcija polaganja računa – Postoje inokosna preduzeda, društva lica, društva

kapitala i zadruge. Usmerena je na društva kapitala, a u okviru njih na AD. Vlasnici

akcija su akcionari koji biraju profesionalnu upravu ili menadžment. Jednom

godišnje na godišnjoj skupštini akcionara, menadžment mora da podnese godišnji

račun, izveštaj o poslovanju i mišljenje ovlašdenog revizora.

21

Sigurnosna – Vlasnici kapitala su zainteresovani za prinos od dividende. Oni su

zainteresovani i za kapital koji su uložili pa im bilans služi da procene sigurnost i

izloženost riziku.

Dokumentaciona – Ona i sada kada dokumentacija dobija elektronski oblik ne gubi

na značaju. Jedini celoviti dokument koji iskazuje odnose saokruženjem, šta se

događalo u preduzedu od 01.01. – 31.12. je završni račun. On je najcelovitiji. Sve

grupe su međusobno uslovljene i povezane.

10.Podobnost za bilansiranje i obaveza bilansiranja

Profesionalna i zakonodavna računovodstvena regulativa zahtevaju da godišnji

bilans stanja pruži vernu sliku imovine, obaveza i sopstvenog kapitala. Da bi ovaj

zahtev bio ispunjen potrebno je nadi adekvatan stručan odgovor na dva pitanja:

1. Pitanje podobnosti za bilansiranje

2. Ptanje obaveze bilansiranja

● Prvo pitanje kada se nešto može aktivirati tj. iskazati u aktivi bilansa stanja ili

pasivirati ti. Iskazati u pasivi bilansa stanja u stručnoj literaturi i praksi naziva se

pitanje podobnosti za bilansiranje. U odgovoru na ovo pitanje postoji opšta

saglasnost tj. razvijen je opšti stav da se u aktivi bilansa stanja može iskazati

imovina, a u pasivi bilansa stanja obaveze tj. dugovi. U našoj zemlji sastavljanje

bilasa stanja se vrši u skladu sa MRS/MSFI. Ova međunaroda računovodstvena

regulativa precizno rešava pitanje podobnosti za bilansiranje tj. aktiviranja i

pasiviranja. Naime, u MRS su navedene definicije imovine i obaveza i kriterijumi za

njihovo priznavanje tj. aktiviranje i pasiviranje u bilansu stanja.

Prema MRS imovina je:

- resurs koji je rezultat prošlih poslovnih događaja i transakcija

- resurs od kojeg se očekuje priticanje bududih ekonomskih koristi

- resurs koji preduzede kontroliše u smislu da ima legalno pravo da ubire

ekonomske koristi od tog resursa.

22

Moraju se zadovoljiti sva tri uslova kako bi nešto bilo imovina. Prema MRS,

priznavanje tj. aktiviranje imovinskih predmeta je proces unošenja neke stavke u

aktivu bilansa stanja, pod uslovom da zadovoljava definicije imovine i da se

pouzdano može utvrditi nabavna vrednost, cena koštanja ili neka druga vrednost

tog imovinskog predmeta.

Prema MRS, obaveza se definiše:

- sadašnja obaveza tj. dug preduzeda

- rezultat prošlih poslovnih događaja i transakcija

- njeno de izmirenje imati za posledicu oticanje resursa koji sadrže

skonomske koristi iz preduzeda

Najkrade rečeno, obaveza (dug) je dužnost ili odgovornost da se deluje na

određeni način, a u ovom slušaju da se izmiri dug od strane preduzeda u punom

iznosu i o roku dospeda. Priznavanje tj. pasiviranje obaveza prema MRS je proces

unošenja neke stavke u pasivi bilansa stanja pod uslovom da zadovoljva definiciju

obaveze kao i da se pouzdano može utvrditi iznos obaveze koju treba izmiriti.

● Drugo pitanje da li svaka stavka tj. imovinski predmet koji je podoban za

aktiviranje odnosno svaka stavka tj. obaveza koja je podobna za pasiviranje da li

se mora bilansirati. Načelo potpunosti zahteva da bilans u celini iskaže sve

imovinske predmete i sve obaveze jednog preduzeda na dan bilansa.

11. Principi i uslovljenost raščlanjavanja bilansa stanja

Bilans stanja se raščlanjava na:

1. Bilansne odeljke

2. Bilansne grupe

3. Bilansne pozicije

Raščlanjavanje bilansa stanja postavlja dva pitanja:

- Po kom redosledu se razvrstavaju pozicije u aktivi i pasivi i po kojim

principima se redosled utvrđuje ?

23

- Stepen – dubina raščlanjavanja bilansa – broj bilansnih pozicija ?

» Po pitanju redosleda u stručnoj literaturi, profesionalnoj računovodstvenoj

praksi postoje kriterijumi/principi za redosled. Tri najvažnija principa su:

1. Princip likvidnosti

2. Pravni princip – princip pravnih odnosa

3. Proizvodni princip – funkcionalni – princip toka

Princip likvidnosti – zahteva da se u aktvi pozicije razvrstavaju po opadajudoj ili

rastudoj likvidnosti, a u pasivi po opadajudoj ili rastudoj dospelosti. Likvidnost

pozicije se meri brzinom transformacije pozicije u likvidna sredstva. Npr. Prvo

AKTIVA → najnelikvidnije pozicije a posle najlikvidnije (gotovina i gotovinski

ekvivalenti), PASIVA → kratkoročne obaveze, dugoročne obaveze, sopstveni

kapital. Cilj je da se utvrdi likvidnost preduzeda kao najznačajniji element.

Pravni princip – prilikom raščlanjavanja imovine i obaveza se uzimaju pravni

kriterijumi. Imovina se deli:

1. Pokretna 1. Imovina u vlasništvu preduzeda 1. Stvari

2. Nepokretna 2. Imovina uzeta u zakup 2.Prava

Jedna od značajnijih podela je:

- Imovina opteredena garancijskim pravom (hipoteka)

- Imovina nije opteredena garancijskim pravom

Pasivu bilansa stanja i pravni princip, kapital deli na: sopstveni kapital i tuđi

(pozajmljeni) kapital.

Proizvodni princip – prati poslovni tok preduzeda. Razvrstavanje pozicija u aktivi –

tu su stavke pomodu kojih se odvija proizvodni proces:

1. Osnovna sredstva

2. Obrtna sredstva

1. Zalihe materijala

2. Zalihe nedovršene proizvodnje

24

3. Zalihe gotovih proizvoda

3. Potraživanja od kupaca

4. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

U stranoj literaturi, asocijacijama računovođa vodi se diskusija koji je kriterijum

najbolji. Došlo se do zaključka da je najbolje kombinovati sva tri principa ali

pririotet dati principu likvidnosti. Kada se ispoštuje princip likvidnosti može se

vršiti raščlanjavanje i prema drugom i tredem principu, ali da se ne naruši princip

likvidnosti.

» Po pitanju stepena – dubine raščlanjavanja – podrazumeva se broj bilansnih

pozicija u bilansnoj šemi. Treba sagledati iskustvo EU, na globalnom nivou i u

našoj zemlji. Prema EU i globalnom nivou uzima se kriterijum veličine preduzeda.

EU je usvojila direktivu 34/2013 koja objedinjuje i zamenjuje direktivu 4 i 7 i ta

direktiva uvodi klasifikaciju preduzeda prema veličini:

- Mikro

- Mala

- Srednja

- Velika

Prema direktivi EU velika preduzeda sastavljaju bilanse po punim bilansnim

šemama sa svim pozicijama. Za mikro, mala i srednja se koriste skradene bilansne

šeme. Francuska je razvila tri šeme bilansa:

1. Veliku šemu za velika preduzeda

2. Šemu sa srednjim bilansnim pozicijama za srednja i mala preduzeda

3. Potpuno skradenu šemu za mikro preduzeda

Koje su 1988 komplementirane i prihvadene pod uticajem IFACA. Međutim, stizale

su primedbe iz velikog broja zemalja da su MRS kreirani prema globalnim

korporacijama, da imaju 3000 strana, da nisu primerene za mala i srednja

preduzeda. Tako da je napravljen MRS za mala i srednja preduzeda koji se

primenjuje od 2009 god. koji se sastoji od 300 strana, za mala i srednja preduzeda

su skradene i pojednostavljene pozicije. SAD – odbor za standarde 2013 god.

25

usvaja standarde za mala i srednja preduzeda. Velika britanija 2013 god. za mala,

srednja i mikro preduzeda. Srbija 2013 god. usvaja Zakon o računovodstvu koji

uređuje i glavna je izveštajna osnova za velika preduzeda koja se kotiraju na berzi,

uvažava MRS/MSFI, uvodi standarde za mala i srednja preduzeda, i preuzeta su

razvrstavanja pravnih lica kao u EU.

Preduzeda Mikro Mala Srednja

Zaposleni Do 10 11-50 51-250

Poslovni dobitak 700 000 € 8 800 000 € 35 000 000 €

Poslovna imovina 350 000 € 4 400 000 € 17 500 000 €

Bilansne šeme imaju isti broj pozicija za sva preduzeda nezavisno od veličine.

Raščlanjavanje bilansnih pozicija i bilansnih šema uslovljeno je i delatnošdu kojom

se bave privredni subjekti:

Privredne delatnosti: bilansne šeme za privredna društva, zadruge i preduzetnike

Finansijske delatnosti: bilansne šeme za banke, druge finansijske institucije,

davaoce finansijskih lizinga, dobrovoljne penzione fondove i društva za

upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom.

Tržište kapitala: bilansne šeme za investicione fondove, društva za upravljanje

investicionim fondovima, za berze i brokere – dilerska društva.

12. Izgradnja bilansa stanja

Izgradnja šeme bilansa stanja je kontinuirani proces usavršavanja i prilagođavanja

bilansnih šema u pogledu forme i sadržine zahtevima i potrebama bilansnih

adresata. Aktualne šeme bilansa stanja za društva kapitala (AD, DOO, KD) u Evropi

su izgrađene u skladu sa direktivom 34/2013. Direktiva objedinjuje, modernizuje i

zamenjuje direktivu 4 i 7. Zemlje članice EU imaju obavezu da usklade nacionalne

propise sa novom direktivom do juna 2015 god. kako bi privredna društva mogla

da sastavljaju završne račune. Koncept bilansnih šema, sadržanih u direktivi

34/2013 zasnovan je na slededim polaznim stavovima:

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 194 str.
preuzmi dokument