Test 2 fiziologija, Beleške' predlog Fiziologija. Univerzitet u Beogradu
Marko.Kraljevic
Marko.Kraljevic

Test 2 fiziologija, Beleške' predlog Fiziologija. Univerzitet u Beogradu

11 str.
9broj preuzimanja
888broj poseta
Opis
test
20 poeni
poeni preuzimanja potrebni da se preuzme
ovaj dokument
preuzmi dokument
pregled3 str. / 11
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
preuzmi dokument
Microsoft Word - TEST 2.DOC

1I S P I T I Z F I Z I O L O G I J E

PITANJA

U sledećim pitanjima zaokružite jedan tačan odgovor:

I.1. Kada se skeletni mišić nalazi u mirovanju ili vrši rad slabog intenziteta, glavni izvor energije je ATP- a. deponovan u samim mišićnim ćelijama. b. deponovan u hepatocitima. c. nastao direktnom fosforilacijom ADP iz kreatinfosfata. d. nastao u procesu anaerobne glikolize. e. nastao u procesu oksidativne fosforilacije. I.2. Glavni neurotransmiter u autonomnim ganglijama je- a. noradrenalin u simpatikusnom nervnom sistemu. b. adrenalin u simpatikusnom nervnom sistemu. c. dopamin u parasimpatikusnom nervnom sistemu. d. acetilholin u simpatikusnom i parasimpatikusnom nervnom sistemu. e. glicin u parasimpatikusnom nervnom sistemu. I.3. Brzina prostiranja nervnog impulsa zavisi od- a. trajanja relativno refraktarnog perioda. b. intenziteta stimulusa. c. pravca prostiranja. d. dijametra nervnog vlakna. e. broja aksonskih kolaterala. I.4. Kada se ekscitabilna ćelija nalazi u stanju mirovanja- a. membrana ćelije je propustljivija za K+ nego za male liposolubilne molekule. b. membrana ćelije je propustljivija za K+ nego za Na+. c. membrana ćelije je propustljivija za Na+ nego za K+. d. membrana ćelije je apsolutno nepropustljiva za jone. e. pumpa za Na+ i K+ je isključena. U sledećim pitanjima jedan ili više odgovora može da bude tačno. Izaberite- A ako su odgovori (1), (2) i (3) tačni; B ako su odgovori (1) i (3) tačni; C ako su odgovori (2) i (4) tačni; D ako je samo odgovor (4) tačan; E ako su svi odgovori tačni. I.5. Neuroglije perifernog nervnog sistema su- (1) astrociti. (2) Švanove ćelije. (3) mikroglije. (4) satelitne ćelije. (5) oligodendrociti.

A B C D E

2

I.6. Koja od navedenih funkcija NIJEprvenstvenovezana za hipotalamus? (1) termoregulacija. (2) regulacija disanja. (3) regulacija unošenja tečnosti. (4) regulacija tonusa krvnih sudova. (5) regulacija sekrecije nekih endokrinih žlezda.

A B C D E

I.7. Mali mozak ima ulogu u- (1) usklañivanju pokreta. (2) programiranju pokreta. (3) kontroli realizacije aktuelnog pokreta. (4) započinjanju voljnih pokreta. (5) stvaranju svesnog senzibiliteta.

A B C D E

I.8. Nervni put dorzalna kolumna - medijalni lemniskus razlikuje se od anterolateralnog puta po tome što- (1) prenosi informacije prvenstveno sa receptora za dodir i pritisak. (2) se ne završava u somatosenzornoj kori velikog mozga. (3) prenosi informacije brže i preciznije. (4) što ne sadrži sekundarni senzorni neuron. (5) je to ukršteni put.

A B C D E U sledećim pitanjima, zaokružite (V) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani veći od intenziteta opisanog na desnoj strani, (I) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj i desnoj strani isti, odnosno (M) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani manji od intenziteta opisanog na desnoj strani. I.9. Koncentracija proteina u

cerebro-spinalnoj tečnosti. V I M Koncentracija proteina u

krvnoj plazmi.

I.10. Površina primarnih oblasti kore velikog mozga kod čoveka.

V I M Površina asocijativnih oblasti kore velikog mozga kod čoveka.

U sledećim pitanjima zaokružite jedan tačan odgovor: II.1. U krvnim sudovima krv se najsporije kreće u- a. kapilarima. b. arteriolama. c. venulama. d. šupljim venama. e. aorti.

3 II.2. QRS kompleks na elektrokardiogramu poklapa se sa- a. depolarizacijom pretkomora. b. sistolom pretkomora. c. depolarizacijom komora. d. repolarizacijom komora. e. pauzom srca. II.3. Koji se sastojci krvne plazme kroz zid kapilara transportuju pinocitozom? a. voda.b. glukoza. c. Na+. d. O2. e. odreñeni proteini. II.4. Stimulacija baroreceptora visokog pritiska dovodi do- a. povećanja kontraktilnosti srca. b. povećanja frekvence srčanog rada. c. aktivacije aferentnih vlakana nervusa vagusa za srce. d. aktivacije simpatikusnih nerava za srce. e. stimulacije vazopresornog područja produžene moždine. U sledećim pitanjima jedan ili više odgovora može da bude tačno. Izaberite- A ako su odgovori (1), (2) i (3) tačni; B ako su odgovori (1) i (3) tačni; C ako su odgovori (2) i (4) tačni; D ako je samo odgovor (4) tačan; E ako su svi odgovori tačni. II.5. Proteini krvne plazme imaju ulogu u- (1) odbrani organizma od štetnih agenasa. (2) održavanju onkotskog pritiska plazme. (3) transportovanju liposolubilnih supstanci. (4) sprečavanju brze eliminacije ili inaktivacije odreñenih sastojaka plazme. (5) koagulaciji krvi.

A B C D E

II.6. Glavni faktori koji omogućavaju adekvatno snabdevanje miokarda kiseonikom su- (1) kompresija krvnih sudova tokom sistole srca. (2) povećan protok krvi kroz srce. (3) manji hidrostatički pritisak u koronarnoj cirkulaciji. (4) veći stepen ekstrakcije O2 iz arterijske krvi nego u drugim organima. (5) položaj semilunarnih zalistaka.

A B C D E

4

II.7. Koji od navedenih tipova leukocita su agranulociti? (1) neutrofili. (2) monociti. (3) bazofili.(4) limfociti. (5) eozinofili.

A B C D E

II.8. U punjenju komora srca krvlju, pri mirnom radu srca, glavnu ulogu ima- (1) gradijent pritiska izmeñu pretkomore i komore. (2) položaj semilunarnih zalistaka. (3) sila gravitacije.(4) kontrakcija atrioventrikularnih zalistaka. (5) ponašanje miokarda komora po Sterlingovom zakonu.

A B C D E

U sledećim pitanjima, zaokružite (V) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani veći od intenziteta opisanog na desnoj strani, (I) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj i desnoj strani isti, odnosno (M) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani manji od intenziteta opisanog na desnoj strani. II.9. Zapremina krvi koju kapilari

mogu da prime. V I M Zapremina krvi koja se

normalno nalazi u kapilarima.

II.10. Ukupni periferni otpor fizički neaktivne osobe.

V I M Ukupni periferni otpor osobe tokom intenzivne fizičke aktivnosti.

U sledećim pitanjima zaokružite jedan tačan odgovor: III.1. Dokaz da je glukoza glavni izvor energije za nervno tkivo centralnog nervnog sistema je taj što- a. se glukoza kroz krvno-moždanu barijeru transportuje olakšanom difuzijom. b. ulazak glukoze u većinu neurona ne zavisi od insulina. c. druge energijom bogate materije ne prolaze kroz krvno-moždanu barijeru. d. je respiratorni koeficijent (RQ) za mozak 0.97-0.99. e. nervno tkivo po jedinici mase ima ogromnu potrošnju O2. III.2. Depo oblik gvožña u organizmu, iz koga se ono po potrebi oslobaña, je- a. mukozni transferin. b. transferin plazme. c. apoferitin. d. feritin jetre, slezine i koštane srži. e. Fe2(SO4)3.

5 III.3. Trombin - a. je fosfolipidni faktor koagulacije poreklom iz trombocita. b. se aktivira u kontaktu sa kolagenim vlaknima oštećenog zida krvnog suda. c. je enzim koji katalizuje hidrolizu fibrinogena. d. sintetišu endotelne ćelije. e. stimuliše retrakciju koaguluma. III.4. Koja tvrdnja u vezi eritropoeze je NETAČNA?a. kod fetusa se odigrava u jetri. b. kod odraslih se odigrava u crvenoj koštanoj srži. c. normalno traje 2 do 3 dana. d. stimuliše je eritropoetin. e. intenzivnija je kada osoba boravi na planini. U sledećim pitanjima jedan ili više odgovora može da bude tačno. Izaberite- A ako su odgovori (1), (2) i (3) tačni; B ako su odgovori (1) i (3) tačni; C ako su odgovori (2) i (4) tačni; D ako je samo odgovor (4) tačan; E ako su svi odgovori tačni. III.5. Sprovodne jedinice respiratornog sistema- (1) sadrže ćelije koje luče mukus. (2) obrazuju anatomski mrtav prostor. (3) imaju ulogu u temperiranju, vlaženju i prečišćavanju udahnutog vazduha. (4) završavaju se alveolarnim kanalima i alveolama. (5) imaju manju zapreminu tokom udisaja.

A B C D E

III.6. U odsustvu surfaktanta- (1) potreban je veliki rad da bi se ostvario udisaj. (2) meñurebarni mišići ne mogu da se kontrahuju. (3) vazduh iz malih alveola se prazni u veće alveole, što može da rezultuje kolapsom pluća. (4) ne javljaju se ozbiljniji poremećaji u disanju. (5) njegovu ulogu preuzima mukus.

A B C D E

III.7. Automatska kontrola disanja u najvećoj meri zavisi od centara u- (1) produženoj moždini. (2) kičmenoj moždini. (3) moždanom mostu. (4) kori velikog mozga. (5) malom mozgu.

A B C D E

6

U sledećim pitanjima, zaokružite (V) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani veći od intenziteta opisanog na desnoj strani, (I) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj i desnoj strani isti, odnosno (M) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani manji od intenziteta opisanog na desnoj strani. III.8. Vitalni kapacitet mladog

zdravog čoveka visokog 205 cm.

V I M Vitalni kapacitet mladog zdravog čoveka visokog 170 cm.

III.9.

Osetljivost perifernih hemoreceptora na promene parcijalnog pritiska O2 u krvi.

V I M

Osetljivost perifernih hemoreceptora na promene parcijalnog pritiska CO2 u krvi.

III.10. Gradijent parcijalnog pritiska O2 u odnosu na respiratornu membranu.

V I M Gradijent parcijalnog pritiska CO2 u odnosu na respiratornu membranu.

U sledećim pitanjima zaokružite jedan tačan odgovor:

IV.1. Peristaltički pokreti tankog creva su- a. posledica spontane aktivnosti nervusa vagusa. b. posledica aktivacije simpatikusne inervacije za gastrointestinalni trakt. c. kontrolisani hormonima pankreasa. d. kontrolisani sastojcima pankreasnog soka. e. stimulisani lokalnom distenzijom creva. IV.2. Tokom gastrične faze sekrecije HCl- a. koncentracija H+ u lumenu želuca može da bude i milion puta veća nego u plazmi. b. glavni stimulus sekrecije je ekscitacija receptora za ukus. c. pH venske krvi koja napušta želudac znatno se smanjuje. d. inhibirana je sekrecija pepsinogena. e. distenzija želuca inhibira sekreciju gastrina.

IV.3. Histamin u želucu- a. povećava sekreciju HCl. b. lokalizovan je u parijetalnim ćelijama. c. inhibira delovanje acetilholina. d. hidrolizuje proteine. e. je biohemijski prekurzor gastrina. IV.4. Koji od navedenih hormona ima najveći utivaj na promet (sekreciju ili ekskreciju) Na+ i K+ u digestivnom traktu? a. vazopresin. b. oksitocin. c. aldosteron. d. gastrin. e. kortizol.

7 U sledećim pitanjima jedan ili više odgovora može da bude tačno. Izaberite- A ako su odgovori (1), (2) i (3) tačni; B ako su odgovori (1) i (3) tačni; C ako su odgovori (2) i (4) tačni; D ako je samo odgovor (4) tačan; E ako su svi odgovori tačni. IV.5. Pljuvačka- (1) olakšava govor. (2) olakšava formiranje zalogaja. (3) ima baktericidno delovanje. (4) mehanički čisti zube i usnu duplju. (5) učestvuje u varenju ugljenih hidrata.

A B C D E

IV.6. Hilomikroni se razlikuju od micela po- (1) mestu nastanka. (2) dijametru. (3) ulozi. (4) sadržaju hidrosolubilnih vitamina. (5) prisustvu unutrašnjeg faktora.

A B C D E

IV.7. Koja od navedenih tvrdnji u vezi metabolizma u jetri je TAČNA? (1) jetra je glavno mesto glukoneogeneze u organizmu. (2) u jetri se sintetišu svi proteini plazme. (3) metabolički procesi su regulisani od strane više hormona. (4) insulin stimuliše lipolizu u hepatocitima. (5) kortizol stimuliše proteolizu u jetri.

A B C D E

IV.8. Vitamin K- (1) se deponuje u jetri. (2) se sintetiše u jetri. (3) je neophodan za sintezu odreñenih faktora koagulacije u jetri. (4) je neophodan za eritropoezu. (5) deluje kao antioksidans.

A B C D E

U sledećim pitanjima, zaokružite (V) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani veći od intenziteta opisanog na desnoj strani, (I) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj i desnoj strani isti, odnosno (M) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani manji od intenziteta opisanog na desnoj strani. IV.9. Koncentracija insulina u veni

porte jetre. V I M Koncentracija insulina u

hepatičnim venama.

8

IV.10. Stepen varenja skroba u humanom digestivnom traktu.

V I M Stepen varenja celuloze u humanom digestivnom traktu.

U sledećim pitanjima zaokružite jedan tačan odgovor:

V.1. Ukupna količina vode u organizmu- a. izražena u odnosu na telesnu masu manja je kod odraslih muškaraca nego kod odraslih žena. b. kod odraslog muškarca iznosi oko 60% telesne mase. c. čini oko 1/3 telesne mase mladih osoba. d. može da se smanji i do 20% bez značajnijih posledica. e. vezana je za proteine organizma. V.2. Koja od navedenih tečnosti u bubregu ima najveći osmolalitet? a. krvna plazma aferentne arteriole. b. glomerularni filtrat na početku Henleove petlje. c. plazma silaznog kraka vaza rekta. d. intersticijelna tečnost oko vrha Henleove petlje. e. tečnost u kortikalnim delovima sabirnih kanalića. V.3. U kojoj od navedenih kombinacija sva 3 hormona imaju glavno i direktno delovanje na ćelije bubrega? a. vazopresin, aldosteron, ACTH. b. vazopresin, renin, angiotenzin. c. ACTH, aldosteron, kortikosteron. d. vazopresin, vitamin D3 hormon, aldosteron. e. vazopresin, aldosteron, paratiroidni hormon.

V.4. Dugoročna regulacija koncentracije H+ u organizmu najvećim delom zavisi od- a. koncentracija hemoglobina. b. proteina plazme. c. hormonske kontrole. d. ekskrecije preko bubrega. e. nervne kontrole. V.5. Kao krajnji produkti metabolizma proteina u organizmu nastaju- a. aminokiseline. b. peptidi. c. NH3 i voda. d. CO2 i voda. e. urea, CO2 i voda. U sledećim pitanjima jedan ili više odgovora može da bude tačno. Izaberite- A ako su odgovori (1), (2) i (3) tačni; B ako su odgovori (1) i (3) tačni; C ako su odgovori (2) i (4) tačni; D ako je samo odgovor (4) tačan; E ako su svi odgovori tačni.

9 V.6. Glavni faktori koji odreñuju da li će se neka supstanca filtrirati u bubregu su- (1) veličina molekula supstance. (2) liposolubilnost supstance. (3) naelektrisanje čestica supstance. (4) koncentracija supstance u krvi. (5) koncentracija supstance u glomerularnom filtratu.

A B C D E

V.7. Protok krvi kroz bubrege- (1) izrazito je manji nego kroz druge organe. (2) po jedinici mase tkiva veći je u meduli nego u kori bubrega. (3) odreñen je metaboličkim potrebama bubrega. (4) smanjuje se kada je aktiviran simpatikusni nervni sistem. (5) izrazito se povećava tokom napornog fizičkog rada.

A B C D E

V.8. U kojoj od navedenih funkcija koža ima značajnu ulogu? (1) termoregulacija. (2) zaštitno-odbrambena funkcija. (3) endokrina funkcija. (4) varenje i apsorpcija. (5) ventilacija.

A B C D E

U sledećim pitanjima, zaokružite (V) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani veći od intenziteta opisanog na desnoj strani, (I) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj i desnoj strani isti, odnosno (M) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani manji od intenziteta opisanog na desnoj strani. V.9. Variranje temperature u

“ljusci” organizma. V I M Variranje temperature u

“jezgru” organizma.

V.10. Bubrežni klirens inulina kod zdrave osobe.

V I M Intenzitet glomerularne filtracije kod zdrave osobe.

U sledećim pitanjima zaokružite jedan tačan odgovor:

VI.1. Sertolijeve ćelije semenika sintetišu- a. inhibin. b. testosteron. c. estron. d. kortizol. e. FSH.

10

VI.2. Glukagon- a. deluje preko intracelularnih receptora u ciljnoj ćeliji. b. prvenstveno deluje na hepatocite kao ciljne ćelije. c. najviši nivo u krvi dostiže posle unošenja glukoze. d. ima antiinsulinsko delovanje, tj. sprečava transport glukoze u ćelije. e. prestaje da se oslobaña iz pankreasa posle unošenja obroka koji se sastoji samo iz proteina. VI.3. Koji od navedenih hormona NAJMANJEutiče na telesni rast? a. hormon rasta. b. testosteron. c. tiroksin. d. insulin. e. vazopresin. VI.4. Koji od navedenih peptida se prvenstveno sintetiše u neurosekretnim ćelijama? a. insulin. b. oksitocin. c. somatomedini. d. proopiomelanokortin. e. somatotropin. U sledećim pitanjima jedan ili više odgovora može da bude tačno. Izaberite- A ako su odgovori (1), (2) i (3) tačni; B ako su odgovori (1) i (3) tačni; C ako su odgovori (2) i (4) tačni; D ako je samo odgovor (4) tačan; E ako su svi odgovori tačni. VI.5. Receptori sa tirozin-kinaznom aktivnošću- (1) odgovorni su za neka delovanja insulina. (2) ne zahtevaju interakciju sa G proteinima u membrani da bi se ispoljio efekat njihove aktivacije. (3) ne dovode do sinteze drugog glasnika u ćeliji. (4) su intracelularni receptori. (5) su podklasa β-adrenergičnih receptora.

A B C D E

VI.6. Koji od navedenih tipova ćelija imaju ulogu u prometu Ca++ u organizmu? (1) osteoblasti. (2) osteociti. (3) osteoklasti. (4) enterociti. (5) tubulociti bubrega.

A B C D E

11 VI.7. Estradiol u mesečnom ciklusu- (1) izaziva naglo oslobañanja LH koje ima za posledicu ovulaciju. (2) smanjuje kontraktilnost miometrijuma. (3) stimuliše rast endometrijuma. (4) stimuliše sekreciju viskoznog i gustog cervikalnog sekreta. (5) u jetri inhibira sintezu transportnih globulina za hormone.

A B C D E

VI.8. Kod odreñenih vrsta stresova u krvi se može očekivati povećanje koncentracije za sledeće hormone-

(1) kortizol. (2) ACTH. (3) adrenalin. (4) prolaktin. (5) hormon rasta.

A B C D E

U sledećim pitanjima, zaokružite (V) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani veći od intenziteta opisanog na desnoj strani, (I) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj i desnoj strani isti, odnosno (M) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani manji od intenziteta opisanog na desnoj strani. VI.9. Koncentracija C peptida u

plazmi posle uzimanja obroka bogatog ugljenim hidratima.

V I M Koncentracija C peptida u plazmi posle osmočasovnog gladovanja.

VI.10. Broj β-adrenergičnih receptora u srcu zdrave osobe.

V I M Broj β-adrenergičnih receptora u srcu osobe sa povećanim nivoom hormona tiroidne žlezde u krvi.

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
preuzmi dokument