Uloga i znacaj bilansa za analizu poslovanja, Beleške' predlog Razvojna politika preduzeća. Univerzitet u Nišu
Kristina.Kostic
Kristina.Kostic
Questo è un documento Store
messo in vendita da Kristina.Kostic
e scaricabile solo a pagamento

Uloga i znacaj bilansa za analizu poslovanja, Beleške' predlog Razvojna politika preduzeća. Univerzitet u Nišu

11 str.
486broj poseta
Opis
uloga i vrste bilansa, bilans stanja, bilans uspeha
3.99
Cena dokumenta
preuzmi dokument
Questo documento è messo in vendita dall'utente Kristina.Kostic: potrai scaricarlo in formato digitale subito dopo averlo acquistato! Più dettagli
pregled3 str. / 11
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
preuzmi dokument
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
preuzmi dokument

Seminarski rad:

Uloga i znacaj bilansa za analizu poslovanja

Student: Prof.:

Sadržaj:

1

Uvod................................................................................................................................ 3

1. Uloga i vrsta bilansa ........................................................................................4

2. Znacaj bilansa stanja za analizu poslovanja …………..……………………6

3. Aktiva..........................................................................................................

..........7

4. Pasiva..................................................................................................................8

5. Znacaj bilansa uspeha za analizu poslovanja............................................8

Zaključak......................................................................................................................10

Literatura......................................................................................................................11

Uvod 2

Ekonomska situacija preduzeća se ogleda u veličini i strukturi njegovih sredstava i izvorasredstava. Da bi se sagledala ekonomska situacija preduzeća, potrebno je da se ona i formalnoprikaže. U tu svrhu koristi se bilans, koji suštinski i nije ništa drugo do formalni prikaz dateekonomske situacije u preduzeću.

U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzećaiskazuju preko novčanih jedinica kao opšteg svodnog merila.

Veoma značajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnoteža. Bilans stanja jefinansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna, odnosnona dan bilansiranja. Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu ikapital (pasiva) i način investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva iskazuje na levoj, a pasivana desnoj strani ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja konkretneoblike sredstava sa kojima raspolaže preduzeće, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnostsredstava preduzeća.

Naime, bilans stanja je pregled stanja vrednosti aktive i pasive u određenom trenutku.Bilans se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive, utvrđenog inventarom. Znači, bilans stanja je tabelarni prikaz sredstava i izvora sredstava određenog preduzeća na određeni dan. Unastavku je dat izgled jednog bilansa stanja. Ovaj izveštaj sadrži podatke o finansijskom položaju, uspešnosti i svim promenama koje setiču finansijskog položaja preduzeća.

1. Uloga i vrsta bilansa

Reč bilans potiče od latinske reči bilanx libra - vaga sa dva tasa. Najširu upotrebu reč »bilans« ima u računovodstvu.

3

Računovodstveno - tehnički gledano bilans je pregled u vidu dvostranog računa koji iskazuje stanje ili uspeh preduzeća na određeni dan. Računovodstvo tradicionalno koristi bilans stanja i bilans uspeha. Gledište da je bilans trenutna slika, izrađena u vidu pregleda u obliku dvostranog računa, naziva se statikom bilansa. Dinamika bilansa ukazuje na stvarna privredna zbivanja u preduzećima kao i na njihovu međusobnu povezanost i uslovljenost. Na osnovu bilansa stanja moguće je vršiti ne samo statičnu već i dinamičku analizu U osnovi bilans uspeha vuče koren iz bilansa stanja.

U teoriji i praksi se razlikuju nekoliko vrsta bilansa:

1. Bilansi prema vremenu sastavljanja:

1.1. Početni bilans - sastavlja se na početku poslovanja, kada se naziva i osnivački bilans, ili na početku poslovne godine.

1.2. Krajnji bilans - se sastavlja na kraju poslovne godine, odnosno na završetku obračunskog perioda.

2. Bilansi prema nameni i cilju sastavljanja:

2.1. Redovni bilans - se sastavlja u tačno određenim vremenskim intervalima, na početku ili na kraju poslvnog perioda. 2.2. Bilans fuzije - se sastavlja prilikom spajanja dva ili više preduzeća u jedno, ili prilikom pripajanja jednog preduzeća drugom. 2.3. Sanacioni bilans - sastavlja se u slučajevima kada preduzeće upada u poslovne teškoće i ostvaruje slab finansijski rezultat, pa mu treba pomoći, odnosno sanirati njegovu situaciju. 2.4. Likvidacioni bilans - sastavlja se prilikom prestanka rada preduzeća 2.5. Deobni bilans - sastavljaju ga preduzeća kada dođe do organizacionih promena odnosno do stvaranja novih preduzeća koja se izdvajaju iz okvira jednog preduzeća u samostalna. 2.6. Konsolidovani bilans - sastavlja se za složena preduzeća u kojem se eliminišu međusobni imovinsko-pravni odnosi svih preduzeća u okviru složenog sistema.

Bilansi se međusobno razlikuju po formi i sadržini, odnosno dele se u zavisnosti od vremena kada se sastavljaju, cilja kada se sastavljaju i zakonske osnove na bazi koje se sastavljaju. Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadržini.

4

U ovom radu ce biti reci o jednoj grupi bilansa i to osnovni bilansi koji se sastavljaju na osnovu knjgosodstvenih računa su:

1. Bilans stanja

2. Bilans uspeha

Bilans stanja je složen i sastoji se iz računa tj. salda računa aktive i pasive. Aktiva pokazuje sredstva tj. imovinu (materijalnu konstituciju), a pasiva izvore sredstava odnosno kapital (finansijsku konstituciju) preduzeća.

Bilans uspeha predstavlja finansijski izveštaj u kome su prikazani prihodi i rashodi za dati obračunski period iz čijeg sučeljavanja se utvrđuje rezultat koji može biti pozitivan i negativan. Bilans nikada nije unapred uravnotežen-uvek se uravnotežuje.

Bilans stanja i uspeha su u međusobnoj uzročnosti i zavisnosti Bilans stanja i bilans uspeha, neophodno je posmatrati, ne samo sa stanovišta stanja, već i kretanja o njima ce u ovom radu biti vise reci I bice objasnjeno kompletna njihova uloga u rad i finansisku situaciju jednog preduzeca. Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak. Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa . Međusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto– rezultat preduzeća kao bruto-dobitak ili kao bruto-gubitak u obračunskom periodu. To znači da preduzeće u bilansu uspeha može iskazati bruto- dobitak i bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, čime se ostvaruje bilansna ravnoteža. Bilans stanja i bilans uspeha su dvostrani, sintetički prikazi, izveštaji o poslovanju, sa stanovišta korišćenja, angažovanja i trošenja sredstava proizvodnje.

2.Znacaj bilans stanja za analizu poslovanja

Znacaj bilansa jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala.Bilansi se koriste kada treba izraziti stanje i rezultat preduzeća iskazuju

5

preko novčanih jedinica. Bilansi su namenjeni kako internim, tako i eksternim korisnicima.

Interni korisnik je sam menadžment preduzeća čiji je zadatak da preduzeće bude likvidno i da posluje rentabilno. Proučavanjem bilansa stanja, uprava preduzeća donosi odluke o angažovanju sredstava,mogućnosti zaduživanja itd.

Finansijski izveštaji su takođe važni i zbog usklađivanja ekonomske politike sa stanjem u privredi, da bi ekonomska politika delovala stimulativno na preduzeća. Zaposlenima u preduzeću, su finansijski izveštaji važni jer ih zanima rentabilnost preduzeća, odnoisno sigurnost njihovih radnjih mesta. Javnost jer uspešnost gradova i opština zavisi od uspešnosti preduzeća nateritoriji grada ili opštine. Zaključak je da da različiti korisnici imaju potrebe za različitim informacijama. Ali, pored različitih interesa, jedna određena grupa informacija zadovoljava potrebe svih korisnika, a to su informacije o prinosnom, imovinskom i finansijskom položaju preduzeća i o promenama u tim položajima.

Najvažniji finansijski izveštaji su bilans stanja ibilans uspeha:

• Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji različita finansijska izveštaja. Prvi pruža uvid u imovinsku situaciju i finansijski položaj preduzeća, a drugi da omogući uvid u to koliko je preduzeće sposobno da ostvari zaradu. Bilans stanja ili inventarni bilans se pravi na bazi konkretnog inventarisanja imovine preduzeća. To je trenutna slika imovinskog stanja preduzeća, odnosno veličine i strukture sredstava i izvora sredstava. Pokazuje poslovni uspeh u jednoj poziciji dobitak ili gubitak, kao pozitivnu - negativnu razliku između vrednosti aktive i pasive. Radi se nakon prve i druge polovine poslovne godine. Poslovna godina počinje 01.januara, završava se 31 decembra.

Bilans stanja je statičnog karaktera, stanje na određeni dan, neophodno je pratiti promene u strukturi kapitala i izvora sredstava kvartalno, mesečno i nedeljno da bismo donosili precizne zaključke.

3. Aktiva

Aktiva predstavlja aktivnu masu, odnosno sredstva koja kruže. U aktivi se prikazuje transformacija sredstava iz jednog oblika u drugi oblik.

6

U aktivi se troše i nastaju efekti, a na osnovu promena koje nastaju u aktivi izvode se konstatacije o kvantitetu i kvalitetu poslovnih aktivnosti koje su se zbivale u preduzeću i onima koj treba očekivati u budućnosti.

Otuda zaključak da aktiva predstavlja seriju samostalnih pokazatelja nezavisnih od pasive.

Aktivu čine:

1. realne

2. fiktivne stavke

Realna aktiva obuhvata poslovna i posebna sredstva. Svako preduzeće ima svoj osnovnizadatak, a za njegovo izvršenje služe poslovna sredstva, koja se dalje dele na osnovna i obrtna.Izvršenje osnovnog zadatka potpomažu sredstva posebne namene koje se formiraju u tokuposlovanja (izdvajanjem dela dobitka kao što su rezerve i po osnovu amortizacije).

Fiktivna aktiva se odnosi na odnose ili poslovne transakcije između dva preduzeća kojese javljaju u vidu sumnjivih, spornih i nenaplativih potraživanja imaju karakter fiktivne aktive, iizraz su smanjenja obrtnih sredstava odnodno nesolidnog poslovanja preduzeća. Smanjenjeobrtnih sredstava po ovom osnovu može biti: - privremeno (kad je perspektiva naplate evidentna) i - trajno (nema perspektive naplate). Uzroci koji dovode do stvaranje fiktivne aktive mogu biti:

• interni (nesolidnost u poslovanju, nerentabilnost, neažurnost i sl.) i • eksterni (propusti sistema).

4. Pasiva

7

Pasiva prikazuje ''neaktivnu'' masu. Ona pruža informacije o poreklu sredstava i podatke o nameni sredstava i izražava finansijsku konstituciju preduzeća.

Finansiranje prestavlja aktivnost koja se odnosi na obezbeđivanje finansijskih sredstava koja mogu biti sopstvena i pozajmljena. Posmatrano sa pravne tačke gledišta, pasiva prikazuje dugove ili obaveze preduzeća. Ukupnost pasive se sastoji iz obaveza preduzeća prema samom sebi što za cilj ima rentabilno poslovanje koje mora da ostvari i obaveza prema trećim licima.

5. Znacaj bilansa uspeha za analizu poslovanja Do dvadesetih godina XX veka, dominantan značaj u prikazivanju poslovanja preduzeća je imao bilans stanja jer je prikazivao sredstva i obaveze preduzeća. Sa razvojem konkurencije, razvojem novih preduzeća, i porastom značaja rezultata poslovanja za budućnost preduzeća, raste i značaj bilansa uspeha. Bilans uspeha svoj koren vuče iz bilansa stanja i u stalnoj je uslovlejnosti i povezanosti sa njim. Bilans uspeha prikazuje prihode, rashode i rezultat koji su ostvareni u određenom vremenskom periodu. To je drugi osnovnim finansijskim izveštajem. Bilans stanja i bilans uspeha su međusobno povezani izveštaji ne samo zbog toga što ostvareni rezultat iskazan u bilansu uspeha predstavlja promenu neto imovine preduzeća već i zbog toga što nedovršene poslovne operacije na dan bilansa zahtevaju alokaciju troškova i predviđanje rashoda, s jedne i odlaganje i predviđanje prihoda s druge strane. Bilans uspeha pokazuje finansijski rezultat poslovanja posmatran iz dve perspektive.

• Pozitivan finansijski rezultat, gde su prihodi veći od rashoda, označava povećanje sopstvenih izvora sredstava dok negativan finansijski rezultat gde su rashodi veći od prihoda, znači smanjenje izvora sredstava.

Bilans uspeha može biti godišnji ili periodičan i može se sastavljati po bruto ili neto principu, mada je bruto princip danas opšte prihvaćen. Kao i bilans stanja, bilans uspeha se može iskazati dvostrano, ili u formi konta jednostrano. Bilans uspeha u formi liste gubi na jasnosti ali dobija na jasnosti vertikalnog raščlanjavanja rezultata.

U dvostranom pregledu, na levoj strani su prikazani rashodi i pozitivan finansijski rezultat, dok su na desnoj prikazani prihodi i negativan finansijski rezultat. U sastavu bilansa uspeha sa prihodima se suočavaju rashodi

8

nastali u cilju ostvarivanja prihoda. Ono što je karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa. Na ovaj način izdvaja se redovni poslovni rezultat, koji je bitan za ocenu uspešnosti poslovne delatnosti.

Sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto rezultat preduzeća kao bruto dobitak ili zbir svih dobitaka ili kao bruto gubitak odnosno zbir svih gubitaka. Preduzeće može u svom bilansu uspeha iskazati bruto dobitak ili bruto gubitak. Ako je bruto dobitak veći od bruto gubitka, u bilansu uspeha se iskazuje dobitak i obrnuto ako je bruto dobitak manji od bruto gubitka, iskazuje se gubitak.

Dobitak

Dobitak čini višak prihoda nad rashodima. Analizom dobitka, najprije treba izvesti konstatacije o realnosti njegovog obračuna i karakteru, o obimu ostvarenog dobitka u tekućoj godini, trendu njegove dinamike u odnosu na prethodnu godinu i njegovom učešću u ukupnom prihodu. Pošto je dobitak složena kategorija, treba vršiti analizu elemenata iz kojih je sastavljen.

Gubitak

U slučajevima kad je ostvareni prihod manji od rashoda, preduzeće posluje sa gubitkom. Pojava gubitka može biti uzrokovana internim i eksternim faktorima. Interni faktori su izraz poremećaja u tokovima reprodukcije preduzeća, a između ostalih tu spadaju neiskorištenost kapaciteta, pogrešan izbor tehnologije i sredstava rada, neorganizovanost procesa rada, nedostatak kretivnog kadra, i sl. Eksterni faktori koji uzrokuju pojavu gubitka su inflacija, povećanje kursa stranih valuta, carinske stope, revalorizacija sredstava, i sl.

Gubitak može imati poslovni (poslovna perspektiva je loša), finansijski i vanredni karakter, u slučajevima kad su rashodi od navedenih aktivnosti preduzeća veći od prihoda.

Zakljucak

9

Finansijski izveštaji pružaju informacije o finansijskom položaju, uspešnosti i promenama u finansijskom položaju preduzeća. U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzeća iskazuju preko novčanih jedinica kao opšteg svodnog merila.

Veoma značajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnoteža. Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna, odnosno na dan bilansiranja…

Bilans stanja i bilans uspeha pružaju sliku o finansijskom položaju i ostvarenom rezultatu. Uloga i znacaj bilansa su veoma znacajni za analizu poslovanja, jer daju pravu sliku poslovanja omogucuju stalnu kontrolu imovine. Utvrdjuju zarade radnika tako da za podatke iz zavrsnog racuna zainteresovani su i sami radnici kao i preduzece.

Literatura

1. Radovanovic, dr S. Dragomir, Analiza poslovanja preduzeca,Visoka poslovna skola strukovnih studija Leskovac, Leskovac, 2008 god.

10

2. Radovanovic, dr S. Dragomir, Analiza poslovanja preduzeca - vezbe, Visoka poslovna skola strukovnih studija Leskovac, 2008 god.

11

nema postavljenih komentara
ovo je samo pregled
3 prikazano na 11 str.
preuzmi dokument